NEMANJA: SMIRENOUMLJE

nedjelja, 01.07.2007.

BOOKSA

TRULIKS

Image and video hosting by TinyPic

Čekao sam, kako se i pristoji, da domaćin da svoje viđenje stvari. Budući da je unatoč prislušnim uređajima ceo osvaj igrokaz prenesen sasvim subjektivno i pristrano, zbog izočnih, poput Vertebrate ili Izgnanog, slobodan sam da ukažem na sledeće činjenice:

1. Zvezda večeri nesumnjivo sam bio ja. Ne samo zato jer sam došao u mekim mokasinama boje slonovače - ja znam da vi niste Eskimi pa da razlikujete 38 nijansi beline, ali nije to pitanje nekulutivisanosti vida ili oskudnosti vokabulara!; ne, reč je o nedostatku ukusa, a to je ono što me duboko, kao čoveka i estetu, izistnski vređa: da o belim mokasinama govore na centralnom Dnevniku, pa ajde, rek'o bi, ljudi moraju da sve nivelišu na razinu širokomasovne difuzije infomracije, ali kad ljudima od pera, pa bilo ono i kokošje, nedostaje ukusa, ona ja stvarno odem u pičku lepu materinu od čemera i neutešnosti - koje su tlo dotakle po izlasku iz crnog mx-5, jubilarna serija, 5 iljada komada za ceo svet, 6 brzina, kultni kabrio koji je meni lično za kurac, ali pičke luduju za takvim parafernalijama i fetišima, pa ko reko, ajde, neka, jebeš auto, kola k'o kola, i tako dok sam bešmno klizio u pravcu Bookse već su se mogle nazreti konture stvari koje dolaze: pokupovao sam petnaestak knjiga, uglavnom Ruse (Cvetajeva, Bulagakov, Pelevin), Goldesteina, Donata, čak i i solidnu Povijest astrologije..., i oboriviši s nogu tamošnje osoblje (zbog Porta ću dodati: da, pa i količinom kartica koje sam ponudio na peglanje jer ja kune, bez obzira na apoene, dajem deci za Monopoly i stoga nikad ne nosim, iz poštovanja, kao platežno sredstvo po svetu) mirno sam s oduševljenim i razgaljenim Tomicom Čadežom sipao foru na foru zabavljajući kako Lečenog tako i prodavačicu: vidivši s kime ima posla, poklonila mi je Peščanik FM No 8, učinivši sasvim simpatičnu gestu: cenu nije obrisala, nego je cifre nadopunila s par dodatnih, što je sve u svemu formiralo lep broj telefona atraktivne brinete, čime je i zvanično te večeri otvoren lov na Nemanju i par minuta njegove naklonosti, jasno, sve s ambicijom da se, po mogućnosti, kasnije ode na neko mirnije mesto s više knjiga i prisnosti.

2. Kiza je bio cool. Kad je video da sam ja tamo, to mu je bilo kao Wintetuu pogled na Old Šatrohenda! Ono, e, sad je sve O.K.! I inače je Kiza bio cool: nije kenjao, što mogu da ilustrujem opaskom o poreklu imena poddomene: umesto da mistifikuje, kao što bi svaki imbecil i kulov učinio, on je jednostavno kazao da je spižđen činjenicom da su već dve, tri ideje potrošene, tj. rezervisane, upisao nabijemtenakuarac, i, pošto je taj naziv bio slobodan, ime je regirstrovao! E, tako to rade majstori! Samo levati seru li ga seru. Pravi maheri, ja da vam kažem, ispričaju istinu, a ostalo je legenda!

3. Njetočka je moje srce i o tome ne želim uopšte da pričam. U malo sam nezgodnoj situaciji; sa sobom stalno vucara mladunče, a mala joj je k'o bombonjera a ne bombonica, pa mi je nezgodno da sada hvalim dete - jebiga, kakvo dete, dete je u srednjoj školi, a izgleda kao anđeo, i to onaj najlepši: sa sumporom k'o štaubšećerom posipanim po snežnim krilima (eto, to je belo, slepci, a ne mokasine!) - kad majka čita, a opet, navukla je malu na Patologiju, pa ne mogu ni da opišem u živim bojama i naplastičnijim oblicima ni gospođu majku a da se dete ne zapita: Dobro, Nemanja, Care blagotajnoviti, a zašto ti imaš tako zanimljive opise? Rečju: ne znaš tko je od njih dve lepši a tko veća duša! Jedino, Kiza ima pravo što se tiče haljine, ali, kod žena je ionako presudnije kako se svlače, a ne kako se oblače, iako je to u dijalektičkoj i čvrstoj vezi.

4. Baka! Ej, Baka. Stalno sam mislio tijekom večeri - i zato sam i bio nešto tiši, osim s razloga pristojnosti: nisam mogao da privatiziram Kizinu večer, ta, ipak je to njegov Bal Vampira, zar ne mislite draga Cvebo? - koga bih prije opalio, kad bih baš morao birati između Bake i Lolle!? Doduše, one me ničime nisu stavile pred tako tešku i pretešku kušnju, ali, kako sam ja živa duha i vazda teorijski praspoložen, stalno sam vagao razloge pro et contra taslačenje prvo Bake, pa onda Lolle, i, jasno Kizo, samo za tebe: vice versa! Naravno, govorim o klasičnom provodu u troje, jer, božemoj, tko bi pustio devojke da čekaju, ali, čak i u toj varijanti dolazi do tipičnih ljubomora izazvanih nestrpljenjem: Lolla ima neverovatan pogled plavooke hladnokrvne jebačice koja si može dopustiti da sedi barem na pet tako izazovnih načina da priču o vampirima i gotskom romanu, priznajem, uopšte nisam čuo (ta, Lečeni mi to neće zameriti, jer, ruku na srce, svi sad čekaju što ću da da kažem o ovom štivu, budući da još nitko do malopre nije rekao o ovom remekdelu jednu jedinu pametnu i suvilsu reč!) zaokupljen razmišljanjem bi li bilo bolje da zveknem lolu odmah tu, u Booksi, pred autorom Metastaza, pa da nateram Baku na plač i škrgut zubi, ili da ipak sačekam da Simo dovrši svoj performance o matrijahatu pa da onda prisilim i Baku da prizna kako ima jedan od najlepših strukova koje sam video za svog dugog i plodnog života kojemu je struk na neki način struka. Uopšte, Baka izgleda tako gracilno a sexy da bi je čovjek jednostavno zakucao za zid. I tako ostao par trenutaka, prije no što bi je upozorio: A sada uživaj!

5. Sima je bio veličanstven: duhovit, pametan, zaigran, vickast, prava pobeda Duha nad Telom. Obožavam tog čoveka. U tom stanju tako životan može da bude jedino dobar čovek. Šta god treba i kad god treba, Simo, sve ću za tebe da uradim.

6. Lečeni je pod dojmom mojih uvodnih štoseva nešto pričao o vampiraima, dakle, pogubio se, ali nema veze. Nije on to uradio namerno, da se ne misli kako je, samo par dana nakon izdavanja svoje zbirke stihova, opstruirao Kizino delo iz zavisti! Ne! Jednostavno, Lečeni je pesnik, i on je tu video vampire, i jebiga sad...Šta mu sad možeš. Vampir Milić star 5000 godina! Lečeni je drag čovek. Pričali smo o prevodu njegove poijezije na talijanski i nemački. Teško je to prevesti. Tko prevede Nemcu sledeću pesmu, dakle tko mu prevede ne samo reči nego i radnju i motive i potrebu za zbivanjem ove pesme, i njega ću da karam, nakon tačke 4.!

MEDO U KUTEREVU

Mrki medo kroz žicu me je gledo,
popio sam litru i po šmrikovače,
rekord cijelog ličkog raja,
s medvjedom želim do kraja,
da se odmjerimo, u mojoj magli,
da se družimo bez straha,
kao dječak organizirao sam igre,
tko će dulje izdržati da sjedi na šini u očekivanju vlaka,
visio sam s balkona, s četvrtog kata,
poslije sam pretrčavao ispred lijenog snajperista,
prevrtao se automobilima,
s Buže plivao na Lokrum,
ali medu još nisam pogladio
pa i neću, na livadu sam pao,
već pomalo sredovječan
i već pomalo zao.

7. Cveba je progledala! Draga naša dottoresa. I kad je progledala, kaže meni Cveba, iznenađujuće duhovito, ugledala je nekog staršno naboranog! Ha, ha, sjajno! Čovek ode na operaciju mrene i ugleda shar-peia, i taman da se ž njime poigra, a kad ono pei on lično! Ženijalno! Inače, mokasine boje slonovače poneo sam kao hommage našoj Cvebi: da se oseća kao kući, u Sudanu.

8. Dr. Kuro Bajraktare me je toliko hvalio celu bogovetnu večer, da sam ostao osupnut samime sobom! A reč je o pravom lafu! Toliko me je razgalilo prisustvo našeg dragog Doktora, da je svaka reč nedostatna: on je sve zanemario te večeri samo da bi bio s nama, a svi znamo kolike su i kakve njegove obveze i odgovornosti! Sjajan čovek. Dr. Kuro je fantastična figura: neverovatno obrazovan erudita, krležijanska figura po svemu, politički aktivist već četiri decenije ako ne i više (više ne smem da kažem, iako je Doktor Bajraktare puno više od toga) pokazuje se iz dana u dan i kao sjajan kit: on je našao za shodno da prisustvuje u Booksi predstavljanju jedne knjige koja je zaista jazz za jazzere, dokazujući da je čovjek zaista mlad koliko su mlade njegove ideje. Ni Simo ni Lečeni zapravo ne znaju što bi s Truliksom, dočim je Dr.Bajraktareu sasvim precizno jasno o kakvoj se tu literaturi radi, i zašto je to zaista komad literature. To mene fasicinira, to da čovek komunicira s duhom ovog dela lakše, prirodnije i izravnije nego generacija kojoj pripada autor: to pak govori nešto i o autoru i njegovom delu - reč je očito o knjizi koja nadrasta okvire neposredne uraslosti u medijski i stvarnosti kontekst i koju s lakoćom čita svatko čija duhovna spremnost dopušta užitak u prvoklasnoj literaturi: recimo, kako ja da objasnim zašto je ovo dobra literatura:
Performance

Ulicom se vuku ljudi. Mučna atmosfera. Na trgu stoji čovjek izbrijane glave. U desnoj ruci drži kamen. Viče.
- Pun mi je kurac vaših preseravanja gospodo draga i ljigava!
Zavitla kamen promatraču u glavu. Ovaj pada mrtav.
Mnoštvo se razilazi.

Park je okupio mnoštvo. U centru pažnje je čovjek sa smiješnom kapom na glavi. Viče.
- Šta ste se okupili!? Nikakve koristi od vas!! Gamad, vi ste obični paraziti!!
U ruke uzima strojnicu i ispaljuje rafal u prvi red. Ovi padaju kao pokošeni.
I drugi su sretni i zamišljeni.

Na stubama stoji čovjek i galami. Odjeven je u togu. Pored njega je beba u kolijevci. Divljački njiše kolijevku. Beba glasno plače. U mnoštvu se netko ruši i umire od infarkta.
Publika je zadovoljna.

Na ulici stoji dvadesetak ljudi s noževima u rukama. Uz povike nasrću na prolaznike. Ubadaju ih i masakriraju.
Prolaznicima je teško.

Na korzu smiješan čovječuljak lebdi dvadesetak centimetara iznad zemlje. Potom pada na čelo. Diže se i opet lebdi. Čelo je krvavo, djelomično. Šetači su zbunjeni.
Ima tu različitih šetača.

U zatvorenoj prostoriji sjede trojica i čitaju. Ljudima je već svega dosta. Odlaze uz povike i psovke.
- Dosta nam je vaših govana! Fuj!
Ova trojica su tužni, ostaju sami…

Kako da objasnim? E, pa, sinovci, skoro ću to učiniti, jer se to na neki način od mene i očekuje, ali, sad idem da karam. Da ne bi insinuirali, Baka i Lolla su verovatno krenule u vrelu, subotnu veče. Pravo da vam kažem ni ne znam kako se ove blizamke zovu. A i da znam, jebemliga: meni je već svesvejedno. Kako god da se zovu, nabijemihnakurac!

NEMANJA 30.06.2007. 21:38

Kad je već odlučio sam priznati, sad možemo otvorenije govoriti. Jeste, Nemanja je bio prava zvezda večeri. Kad sam ga ugledala, smjesta sam postala svjesna svih pogrešaka na haljini i duboko sam porumenila. Hoće li taj nespretno skrojeni dekolte uvrijediti tog arbitra elegantiaruma? Samo je pitanje trenutka kada će uočiti krivi bod na leđima. Naravno da sam mu se odmah ispričala i sve, ali nisam znala kud bih pobjegla od stida. Barem mi se može priznati da je bojom bila usklađena s naslovnicom Truliksa.
Nemanjini komplimenti primjer su onog što na stranicama Bookse izvode kao zaključak predstavljanja knjige, da je budućnost u komentarima, jer ako to nije uzorno, plemenito i , kako hoće simo, lepo štivo, onda za sam ja stvarno bez veze učila škole.

njetocka 30.06.2007. 21:34

Kaj nisu nemanjine mokasine boje vanilije?

lolla 30.06.2007. 22:59
E zato ja volim Lollu,
lutkasto plavih očiju
veritkalnu, obučenu,
ili golu na obdukcijskome stolu,
svučenu, natučenu, utučenu, mučenu, učenu,
dok čeka zadnju kočiju,
microsoft plavih očiju.
Jer ona odmah vidi da
mokasine boje vanilije svijetle
kao taborsko svetlo svetog Ilije,
i na nebu mjesec srebrn kao dolar
u svetokrugu zvijezda
ako je Caru milije.
On klizi, kao svilen šal lakom crnog Jaguara
večan, svečan, lep,
taj bešuman šaman
odsutan i prepun čara
kao modri lug u Ivanjskoj noći,
uz šuštav šušur
nežan a grub
k'o tigrove oči.
A kad prođe mimo tebe kao lahor ponad krošnja
kao šuštaj krinoline po mramoru Opere
ostat će ti uspomene, parfem, rumor, suzan pogled
u onu što ima sreće
da je noćas odere!

Dakle, honey, šta ima da kažeš
na ove prilike i slike
for your eyes only?
S ruba nebesa padaju kiše i angeli
cimetnih mesenčanih krila
u sijamsku vlažnu večer,
a ti si opet lonely
bez srama i stila!

Bože, što se uvežbano smešiš:
u kutu usana jedna nejasna sena kao lepet crne pelerine nošen noćnim vetrom u hramu Sudbine!
Samo tako nastavi, pa ako te zanima
Još ću da te zakopam u šumi kod Udbine!
I nikako da (te) pljusne Nemanja i pljusak
da pljusnu obojica njih
i osveže (te u) ovo sparno, smarno veče
dok titra neon i asfalt i tali se plastika
i savest peče
a na zidu swastika
graffiti romantika.
Spikica teče:
Geothe, Shakespaere, Antika,
kao voda šedrvana
Abraham i Job.
Stipu spiku darling
jedino je olakšanje
ove letnje noći
slutim
Lakonski blow job.

NEMANJA 01.07.2007. 07:5

- 08:32 - Komentari (52) - Isprintaj - #


View My Stats

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se