|
I sve ovo nije obrisano greškom.
Moja velika mana je ta što mi sve jako brzo dosadi. Evo, sad znate još nešto o meni.
Blog sam počela pisati kao razonodu. Povremeno. Pa često. Pa nešto rijeđe. Pa sve rijeđe. Pa na kraju nikako. Takva sam. I da moji postovi ne bi skupljali prašinu (dosta mi je prašine i u RW...) odlučih ih brzopotezno obrisati. Možda pre-brzopleto. Takva sam. Mnoge odluke donosim naprečac. Ponekad požalim, ponekad ne.
Blog neću (još) sasvim izbrisati, jer vas i dalje rado čitam. Nadam se da ću i dalje biti dobrodošla među vašim komentarima.
I možda jednog dana ponovo poželim pisati.
Do tada, veliki pozdrav i velika pusa za sve moje virtualne prijatelje!!!!
Voli vas Vanilla!!!!
SKITNICA
/Jasna Zlokic
Plovi mjesec iznad grada, u noći se ceste gube
pod prozorom lišće šušti, dok me tvoje usne ljube.
Sve je tako nježno lijepo, blagi dani, bistre zore
ti me diraš, ti me ljubiš, dok ja sanjam kolodvore.
Jer ja sam skitnica, ne drži me mjesto
ja sam skitnica, bježi mi se često.
Jer ja sam skitnica, daljine me vuku
više volim vjetar, nego mirnu luku.
Bijeli brod niz rijeku plovi, preko grada oblak pluta
dok me diraš, dok me ljubiš, gledam krošnju preko puta.
Sve je zbilja lijepo, toplo, ljubav puna osjećanja
ti u meni tražiš luku, dok ja sanjam putovanja.
Jer ja sam skitnica ...
|
