VaginalniRedizajn
13.11.2007., utorak
I. Ah, biti mlad...
|
Čim su čuli zatvaranje ulaznih vrata znali su da je to ona. Svjesni da će dobiti porciju jezikove juhe kad vidi što to rade, pokušali su sve spremiti na brzinu a to je bilo praktički nemoguće. Naročito s obzirom da Pero već neko vrijeme nosi štap jer su ga vene uništile još dok je bio mladi tridesetogodišnjak pa je nespretan koliko i star, a to što su već pojeli svaki po kolačić definitivno nije pomoglo. No imali su već uigranu taktiku za ovakve situacije. Dok Pero otvara najgornji kredenc do kojeg Rea ne može, Slavko brzo posprema radnu plohu od ostatka skupocjene trave na kojoj jednom mjesečno inzistiraju kod onog malog iz susjedstva. Dobar klinac, uvijek im dadne desetak grama više. Pero na brzinu tutne još vruću tepsiju punu zelenkasto-smeđih, na prvi pogled paprenjaka, u gornji kredenc dok Slavko u zadnji čas spremi vrećicu u unutrašnji džep i gurne drugu tepsiju sa krumpirima, lukom i kobasicama u pećnicu. - Pero jesi t... Što to vas dvojica opet izvodite!? - grakne ulazeć' u kuhinju dok oni kao ležerno čiste ostatke luka i krumpira koje su namjerno ostavili upravo zbog mogućnosti ovakve situacije. - Bok Rea, kako unučići? - Da stara kaj vele one štetočine od mojih unuka? - Pero će kao ležerno - Niš ne vele, nemoj sad izbjegavat temu nego reci kog đavla radite po mojoj kuhinji!!? - Pečemo debrecinke i krumpir, kaj se ne osjeti? - Aaa, Pero se smislio dobrom receptu, tebe nije bilo pa smo hitili sve u rol. - Ma nemojte! A da taj novi recept ne uključuje možda i vaš specijalni grčki kupus koji je slučajno doletio iz Nizozemske i koji ste mi već dvaput htjeli ubaciti u moj grah? - njih dvojica se oholo zahihoću susprežući pritom navalu smijeha. - Vas dvojica ste gori od djece. Imate šezdestpet godina i jedete space-cookije ko' da ste u srednjoj školi. Pa lijepo sam ti rekla da ako to mislite radit okanite se moje kuhinje. Već kad vas nemogu zaustavit barem nećete zapalit moju kuću. - Šezdeset četri i pol - kaže Slavko i prasnu u nezaustavljiv smijeh - Uostalom - Pero će - ovo je moja kuća i ja ću je popušit...ovaj mislim zapalit ako i kad ja hoću. - Slavko više nije mogao izdržati pa se odgegao na kuhinjski balkon da se malo smiri. - No stara daj se smiri vidiš da ne radimo ništa ilegalno sam pečemo kobase. - Pero joj se došulja dok je slagala namirnice u frižider pa je uštipne za guzicu. - A ako ćemo o marici, prošli tjedan se nisi bunila kada se krevet raspao. Ka da sam opet mladić tada si rekla, grrrrrr - ona kratko vrisne i poskoči, a on je privuče k sebi i poljubi al' onako, pravo. - Bar nešto od tog sranja a krevet je puknuo od starosti a ne od našeg hopsanja, škrcu stari. - Kad smo kod toga - Slavko će ulazeć u kuhinju - dužan si mi rundu, idemo u Samoborček na piće i partiju prefa, zvao me Žuti da će počet' pucat' ako ne pobjegne van iz kuće. - E čekaj imam nešto za vas - Rea brzo iziđe iz kuhinje a Slavko na Perin mig brzo otvori najgornji kredenc te zgrabi šaku još vrućih kolačića i natrpa džepove. - Evo Adam vam šalje novi materijal za slijedeći album. Rekao je da imate vremena i da hoće nešto žešće nego prošli i rekao je još hrpu stvari ali bilo bi bolje da ga nazoveš. Taj je luđi od vas dvojice i Žutog zajedno. Od kad ga je žena ostavila, kao da mu je pukla neka žilica u glavi. - Odosmo ajd bok. Ej i nazovi kad budu kobase gotove. Polako su se odgegali van cerekajući se i zamatajući kolačiće u ubrus. Pero i Slavko bili su prijatelji odmalena. Išli su u istu osnovnu školu, kasnije je Slavko krenuo u X. Gimnaziju a Pero u obližnju V.gimnaziju u Zagrebu. Nakon srednje škole počeli su svirati zajedno, Slavko gitaru a Pero je pjevao i kasnije počeo svirati i bas, i to opako. Upisao je i završio fiziku a Slavko drvnotehnološki ali ga nikad nije završio. Odustao je na četvrtoj godini počeo raditi, pa napravio malu radionu električnih gitara. Dugo vremena su svirali samo obrade posebice sedamdesete i osamdesete, a onda su napravili svoj materijal skupili nešto novaca pa otišli u Ameriku, snimili par albuma koji su se pristojno prodavali, tako da su imali za pristojan život ovdje doma. Slavko još uvijek izrađuje gitare i povremeno snima što za sebe što za druge. Pero je u kasnim četrdesetim odlučio da mu je "pun kurac ovog sranja, hoću samo svirat a ne da me vi svi ovdje na poslu jebete!!! Ja idem doma". Dan danas ne priznaje da je to bio vrhunac krize srednjih godina, ali dobro, bar nije ostavio ženu i djecu. Otad radi kao studijski muzičar, i to samo kad mu se da. Naravno da sviraju i dan danas zajedno. Sastav im se zove Muppet Blow, a sviraju neku bolesnoću između starog rock-jazza, industriala i progresive. U stvari ih škvadra voli, jer zvuče bolje nego većina današnjih bendova tog kalibra. Sjeli su u bližnji lokal na terasu, Samoborček, i naručili pivo. Pored njih su prolazila dva klinca od dvadesetak godina i pričali o tome kako jedva čekaju da budu kao ona dvojica staraca što ispijaju pivo na terasi bez brige oko posla, škole... komentirajući svakog ko prolazi smijući se i kukajući o reumi... |
