četvrtak, 26.04.2007.
... Molim Vas uzmite broj ...
|
Nisam mislila ništa pisat.... a nisam ni pisala već dugo... ali ovo danas... ajoj.... Jučer u 8 ujutro ja spavam, jer sam legla u 4, i u snu pjevušim „California dreamin'“ dok ne skužim da mi to kraj uha zvoni mobitel i zove moja majka. U polusnu se javljam i odgovaram nepametno... „Pitala si kako zaradit 1000kn u tjedan dana za pit u Motovunu, evo imam ti posao... samo je u Crikvenici.. oćeš?“ .... „Da“.... „blablablablablabla“ .... „Mama, ja spavam.. zovi kad bude dvoznamenkasto na satu... „ .... tu tuuuu tu tuuuuu....... I onda da ću dalje zaspat... e neću... i razbudim se i jebiga, šta sad... dignem se ja i super sve.... U 18 dođe majka i ponovi kako sam u snu pristala radit tjedan dana u CRIKVENICI i kako ne moram radit u biti ništa nego samo na ulazu stajat kraj automata i ljude naučit da moraju uzimat brojeve... jer se naime Crikvenica modernizirala pa i oni sad imaju sve na brojeve.... I kao postoji jedan MANJI problem.... a to je da je tati crknuo kombi, pa nemam auto nego će me on odbacit u Crikvenicu na putu za Novi (.. moj tata radi u Novom Vinodolskom....e.... moj tata je kul)... ali jedina stvar u kojoj moj tata NIJE kul je da on radi od 7... tako da ću ja u Crikvenici bit u 6:45 a radim od 8... „Ali to ti nije bed jel da.... popit ćeš kavu i taman....“ ... „Mama, ja ne pijem kavu.“ ...... Zašto ić ranije spavat ako se dižeš u 5:30 kad možeš otić na MELVINZOV koncert.... i bome su MELVINZI bili odlični... ooodlični.... Volim kad dođem i ostanem pozitivno šokirana... o da..... Sve je bilo super divno krasno osim što su me noge taaaako bolile... ali jebiga sad... sve ooodlično.. wonderful!! Dođoh doma u 2.... tuširanje, pranje zubova, umivanje i sve.. u krevetu u 2:30... zatvorim oči... nešto dreči... budilica... 5:30 je... jebemti materdatijebemmater...  Opa.. čak mi se ni ne spava.... obučem se, stavim obrve (prvi put u 2 godine sa smeđim obrvama u javnosti... ), probam se počešljat.... i krenemo mi.... Dođem u Crikvenicu u 6:45... kupim novine.... na drugom kiosku kupim vip bon.... i krenem na kakao.... 4 puta pročitam crnu kroniku jer je sve ostalo dosadno i dođe 5 do 8...... Dođem pred vrata od banke i gleda me Sokol iznutra.... ja ga blijedo gledam i dam mot da mi otvori.... on otvori vrata i postavi pitanje za 1000000 dolara: „Jesi li ti hostesa?“ .... pogled je ravan... ravan kao Slavonija.... Ne znam što me više šokiralo, to što me nazvao HOSTESOM ili to što stojim u BIJELOJ KOŠULJI i marami oko vrata na kojoj piše PBZ PBZ PBZ PBZ ispred njega u 5 do 8 i želim uć u zatvorenu banku... „Da, ja sam ona što će stajat tu...“ ... I pusti me unutra..... I onda je počelo.... a šta to? APSOLUTNO NIŠTA!! Stojim na tim vratima, 1000 puta ponovim „Molim vas uzmite broj ako čekate red za šalter. Ako ne uzmete broj nećete biti pozvani i uzalud čekate!“... pogledi su zbunjeni.. jako zbunjeni..... a odgovori su čisto zlato: „Hvala, ne želim ništa šta nudite!“ .... „,Jel stvarno moram?!“ ..... „U redu je, ne treba.“ .... To su bili uglavnom „normalni“ odgovori. Najdraži mi je bio THE starčić.... „Gospodine, molim vas dajte mi karticu kako bih vam mogla dati broj.“ – „Ne želim podignuti novce nego pitati za čekove.“ - „U redu je, to ćete objasniti gospođi na šalteru, ali da dođete na red morate imati broj inače ne možete do šaltera, a da dobijete broj morate tu staviti karticu..– „Ali ja ne želim broj.“ ----- odustanem od varijante sa karticom i idem na varijantu bez kartice---- „Izvolite vaš broj. Kada se pojavi na semaforu iznad šaltera znači da ste na redu.“ – „Ja ne želim nikakav broj, samo želim pitat za čekove.“ - „Ali nećete moć pitat za čekove ako ne dođete na šalter, a ne možete doć na šalter ako nemate broj!“ – „A dobro, dajete mi onda taj broj kad sve komplicirate toliko a ja samo želim pitat za čekove!“ .... o jebali te čekovi!!!! ... I tako sam ja provela od 8 do 14... stajala kraj jebenog aparata i ponavljala jedno te isto.... Super mi je bilo.. baš super.... A ne znam šta je gore... kad se natežem sa penzićima njurgavcima ili kad nema nikog pa blejim u vitrinu ispred sebe gdje su neki zlatnici i srebrnjakci i sve što želim je uzet jebenu krpu i pobrisat tu prašinu..... I bilo je ok dok nisam vidjela da je jedan srebrnjakc prevrnut.... i di god pogledam, pogled mi se vraća na njega..... i približim se .. a na njemu TIMMY!! I natpis „olimpijske igre za osobe sa invaliditetom“ ili tako nešto.. i provocirao me cijeli dan... i sutra će.. i opet i opet i opet.... a nitko u banci nema ključ za tu vitrinu... samo ti neki ljudi u odjelima iz Zg-a.... o odlično! I tako sam ja provela svoj dan... i sutra ću ga tako provest.... a vi? Inače? Često dolazite ovdje? |
¤~¤~¤