Plutarh o Osiridu


Helenski tekst
(De Iside et Osiride, 12-20 – 355d-358e)

12. Lege/sqw d' o( mu=qoj ouÂtoj e)n braxuta/toij w¨j eĂnesti ma/lista tw˝n a)xrh/stwn sfo/dra kaiě perittw˝n a)faireqe/ntwn. Th=j ¸Re/aj fasiě kru/fa t%˝ Kro/n% senome/nhj aiąsqo/menon e)para/sasqai ton ŕHlion au)tv= mh/te mhniě ...

Prevod
...


Mitra

Pogledamo li drevne pripovesti i refleksivne naznake o solarnome Mitri, Pobedničkom i Pravedničkom Suncu, vidimo da se o njemu govori kao o Božijem Pastiru rođenom iz Stene. Ono što stoji iza tih pripovesti je činjenica da je sunčani Mitra kao i Sunce sveta, Hrist Gospod, rođen u kamenoj spilji-štali, sa životinjama (pored ostalih i sa bikom, ovcom,...) o zimsku kratkodnevicu. Sveti Pastir Mitra, koga najpre pastiri posećuju, rodđen je od Device u dobu Bika (- Isus Jagnje se radđa na početku ere Ovna), kada je znak Bik počinjao sa prolećnom ravnodnevicom (21 martom). U hrišćanstvu se Hrist počinje prikazivati, slikati i kao jagnje počev od VII stolećama, po predstavama preuzetim iz Mitrine religije, čiji simbol je bio solarni Bik.
I Hrist Sunce je Stena, i Mitra Sunce je Stena. Stena, odnosno kamen u obliku kocke, jak je simbol elementa Zemlje i Novog, Nebeskog Jerusalima. Uglačan, sunčan Kamen Mudrosti je simbol Božijeg Kraljevstva, Svetlosti na Zemlji. Razvijena po stranama kocka daje krst, solarni simbol pod kojim stoje 4 karakteristične ekliptičke tačke.
Apostol Pavle, poreklom iz Tarsa kilikijskog, jakog centra Mitrine religije, o Hristu govori kao o Steni Života: »... I svi su pili isto duhovno piće, jer su pili iz duhovne Stene koja ih je pratila, a ta stena beše Hristos.« ('Korinćanima', 10:4) - O apostolu Petru i Jedanaestorici se govori kao o stenama isklesanim iz Velike Stene, iz Hrista Vernoga Pastira ('Matej', 16:18; 'Otkrivenje', 21:14).



Žrtveni prinos hleba u Mitrinom kultu,
gde pričesnici nose životinjske maske (reljef, Konjic, Bosna i Hercegovina).
















U Mitrinom kultu, kao i u hrišćanstvu, uspinjanje duše do Boga vodilo je kroz sedam Nebesa, sedam stupnja posvećenja, otvaranje sedam pečata; sedam stupnja posvećenja u kasnom mitraizmu su inače glasila: Corax (’gavran’), Nymphus, Miles, Leo (‘lav’), Perses, Heliodromus i Pater. Spisateljski plodonosan crkveni spisatelj Origen u svome delu ’Protiv Kelsa’ (Contra Celsum), usmerenom protiv pagana i Jevreja, prenosi Kelsova obrazloženja (iz njegove knjige ’Istinska reč’, 178. god.) uspona duše kroz sedam Nebesa, izvedena prevashodno iz Hrist-Mitrinih misterija: »... Tamo imamo dva simbolična prikaza prikaza dva kružna toka na nebu: kružni tok stajačica i tok planeta i prolaz duša kroz njih. Simbolika je ova: lestve /klimaks/ sa sedam kapija i na njihovom vrhu je osma. Prva kapija je od olova, druga od kositra, treća od bronze /bakra/, četvrta od gvožđa, peta od mešanog metala, šesta od srebra i sedma od zlata. Prvu pripisuju Hronosu /= Saturnu/ i pomoću rada s olovom svedoće o sporosti te zvezde; drugu Afroditi /= Veneri/, upoređujući s njom sjaj i mekoću kositra; treću koja ima bronzani prag i čvrsta je, Zevsu /= Jupiteru; cp.: ’Odiseja ’, XIII, 4; ’Ilijada ’, XXI, 438), četvrtu Hermesu /= Merkuru/, jer oboje su, kažu oni, i Hermes i gvožđe izdržljivi u svakom rodu, donose dobit i mogu mnogo podneti /cp.: ’Ilijada ’, V, 670; X, 231. 498; VI, 48); petu koja je zbog mešanja metala nejednaka i šarolika Aresu /= Marsu/; šestu od srebra Mesecu; sedmu od zlata Suncu, pri čemu oponašaju njihove boje.« (VI, 22)

Car Commodus (180.-192. g. ne.) bio je posvećen u Mitrine misterije, koje su bile popularne među rimskim vojnicima, koji su ih i preneli na Zapad.


Zaratustra

Mesiju kojemu je baktrijski narod bio izabran, nalazimo pod persijskim imenom Zerdušt - Zaratustra (grec.: ZMroastrs). U historijskom domenu Baktrija (grč.: h Baktria) ili Baktrijana /Baktrian/ nalazila je se u srednjem i gornjem toku @5:5 Oks (ho Lxos), sadašnje Amu-Darje, između Sogdine /h Sogdian/ na severu i Arahosije /h ArachMsia/ na jugu; do osvajanja od strane Aleksandra Makedonskog nalazila je se u sastav persijskog carstva Hahamanesida.



Plutarh o Zaratustri

Helenski tekst
(De Iside et Osiride, 45-47)

369.c ... a)kube/rnhton aiąwreiÍtai t%˝ au)toma/t% to pa=n, ouĂq' eiâj e)stin o( kratw˝n kaiě kateuqu/nwn wĐsper oiăacin hĂ tisi peiqhniżoij xalinoiÍj lo/goj, a)lla polla kaiě memigme/na kakoiÍj kaiě a)gaqoiÍj ma=llon de mhden w¨j a(plw˝j eiąpeiÍn ...


Prevod

45. ... Ako se pouzdano zna da se ništa ne može ostvariti bez uzroka, te ako se dobro ne bi moglo pretvoriti u zlo, potrebno je da u prirodi postoji, uz načelo dobra, posebno načelo koje bi bilo uzrokom zla. 46. To su mišljenje prihvatili najveći i najslavniji mudraci smatrajući da ustvari postoje dva boga koji su na izvestan način suparnici, jedan kao začetnik dobra a drugi kao tvorac zla. Ima onih koji Božije ime čuvaju za načelo Dobra a Vragom nazivaju načelo Zla. Takvo je učenje Zoroastra Magijca /ZMroástrs ho Mágos/. Za njega se kaže da je živeo nekih pet hiljada godina pre Trojanskog rata. On je Horomazom1 nazivao načelo Dobra, a Arimanom načelo Zla. Među pojavama koje se mogu obuhvatiti čulima svetlost bi bila ona koja izričito nalikuje Horomazu, dok Ariman naprotiv nalikuje neznanju i tami. Dodaje da se Mitra zadržava u sredini između ta dva načela, te mu stoga Persijanci daju naziv Mesites-a2.
Da bi ukazao čast Horomazu Zoroaster je propisao žrtvu preklinjanja i milosrdnih dela, a Arimanu posvetio obrede žalosti s namerom da odbije zla. Persijanci u mužar nabacuju travu zvanu Omomi istovremeno prizivajući Hada i Tamu. Nakon što su u Omomi umešali krv zaklanog vuka, tu smesu bacaju tamo gde nikada ne prodire sunce verujući da izvesne biljke pripadaju dobrom bogu a neke zloćudnom vragu. Misle da i neke od životinja: psi, ptice i ježevi, pripadaju pokvarenom vragu, te drže sretnim onoga koji može ubiti veliki broj vodenih štakora.
47. O svojim bogovima Persijanci običavaju pričati mnogo mitova, kao na primer: Horomaz je rođen u najčistijoj svetlosti a Ariman je nastao iz tame. Njih dvojica su u stalnom sukobu. Horomaz je stvorio šest bogova: prvi je bog dobrostivosti, drugi istine, treći pravednosti, a od preostale trojice jedan vlada mudrošću, drugi obiljem, dok treći ima povlasticu stvaranja ugodne dobroćudnosti koja prati dobra dela. Ariman je sa svoje strane stvorio jednak broj bogova koji bi trebali predstavljati suprotnost Horomazovim bogovima. Tada je Horomaz trostruko narastao postavljajući se toliko daleko od Sunca koliko je ta zvezda udaljena od Zemlje. Ukrašavao je nebo zvezdama, a zvezdi Sirijus je dao prednost nad ostalim zvezdama postavljajući je kao svog zaštitnika i stražara. Zatim je stvorio još dvadeset i četiri božanstva stavljajući ih u jaje. Ariman je odmah stvorio jednak broj protivnih bogova koji su probušili jaje, pa se otada zla mešaju s dobrima. U svakom slučaju približava se trenutak obeležen sudbinom i dolazi dan kada će Ariman, nakon što je doneo kugu i glad, biti nužno potpuno uništen i nestati. Otada pa nadalje Zemlja će biti ujedinjena i uređena površina; postojaće samo jedan oblik života i jedan jedini način vladanja: ljudi će biti srećni i govoriće jednim zajedničkim jezikom. Teopomp nam kaže da će po predviđanjima sveštenika tokom tri hiljade godina ta dva suparnička božanstva naizmenično nadvladavati, a tokom naredne tri hiljade godina se boriti, uzajamno se uništavajući, te razarati sve što su stvorili. Konačno, sam će Had biti pobeđen, ljudi će ponovo srećni nemajući više potrebe za hranom, te neće bacati seme. Sveštenici dodaju još i to da će se bog koji je doprineo tim rezultatima odnositi i prestati posredovati dugo vremena, no za njega je to samo uobičajno razdoblje čovekovog sna. (Prema prevodu Ljiljane Živković)

1 Grecizirani naziv drevnoiranskog boga Svetlosti i Dobra – Ahura Mazde je ho HMromásds, odnosno HMromázs.
2 Grč.: ho mesítn = “posrednik”, “mirotvorac”.


Osvrt

...


Markelin o Zaratustri

Ukratko o Markelinovom viđenju Zaratustre

Po značajnom rimskom historiku Amianu Markelinu (Ammianus Marcellinus, IV st. ne.), Grku iz Antiohije na Orontu, u mistici magijaca Medije susreće se najverniji kult bogova a Baktrijac Zoroaster je tom učenju u ranim vremenima, iz haldejskih tajnih nauka, mnogo štošta dodao. Želeći da prodre u mistiku Indije, Zoroaster je se povukao u šumsku tišinu, gde meditiraju i brahmani. Tu je navodno, po njihovim uputstvima, stekao znanje o kretanju zvezda i sveta, te o čistim obredima, u čijem središtu je kult Vatre.


Latinski tekst
(Historiae, XXIII, 6, 32-33)

30. Edunt apud eos prata virentia fetus equorum nobilium, quibus, ut scriptores antiqui docent nosque vidimus, ineuntes proelia viri summates vehi exultantes solent, quos Nesaeos appellant.
...


Prevod


...



Orosije o Zaratustri

Latinski tekst
(Historiae adversum paganos, I, 4, 1-3)

1. Ante annos urbis conditae MCCC Ninus rex Assyriorum 'primus' ut ipsi uolunt propagandae dominationis libidine arma foras extulit cruentamque uitam quinquaginta annis per totam Asiam bellis egit; 2. a meridie atque a ...


Prevod

Hiljadu i trista godina pre osnivanja Grada, Nin – car asirski (kako pretpostavljaju ti historici – ‘prvi car’), radi proširenja vladarstva preduzeo je ratove preko predela svoje zemlje, i tokom pedeset punih godina ratovanja uprljao je krvlju svu Aziju. Stupivši s juga, od Crvenog Mora, on je pustošeći pokorio Pont Euksinski /= Crno More/ do krajnjeg severa, i pobedivši barbarsku Skitiju, do toga vremena neratobornu i bezazlenu, primorao je da probudi u sebi dremajuću svirepost, dozna svoje moći, i napaja se ne mlekom životinja, već ljudskom krvlju. Na kraju, on je ubio u boju povređenoga baktrijskog kralja Zoroastra, samoga tvorca magičke veštine. Posle toga, u vremenu proboja opsednutog im grada, on, ranjen strelom, poginuo je.


Osvrt

Orosije pojavu Zaratustre svodi na 1.300 godina pre osnivanja grada Rima (753. ili 754. g. se.). Po ‘Hronici’ Eusebija (odnosno Jeronima), na koju se Orosije oslanja (Historiae, II, 3, 1) Nin (ho Ninos) Asirac, muž Semiramide, vladao je ne 50, već 52. godine, a u 43. godini njegovog vladanja rođen je patrijarh Avraham; dakle, Avraham je se rodio 1264 godina pre osnivanja Rima, a Nin je počeo da vlada 1307 godina pre osnivanja Rima, a ne 1300 godina, kako izračunava Orosije. Herodot Nina naziva sinom Bela, unukom Alkeja (I, 7), te ocem Sardanapala (II, 150). I iz sačuvanih fragmenata Ktesije Knidskog, autora dela Persica, te Troga (Pompeius Trogus: Historiae Philippicae, I, 1-5.8; cp.: Augustinus: De civitate Dei, XVI, 17 ), naziremo Nina kao (prvog) velikog asirskog osvajača, koji je osvojio svu Aziju, od Tanaisa do Nila (Diodor, II, 2, 1). Osvajač Nin se uzima kao osnivač asirske prestonice - grada Nina (h Ninos), kasnije nazvan Nineva (Nineyi) (‘Postanak’, 10:11), koja je razrušena 606. g. se. od strane medijskog cara Kiaksara i novobabilonskog Nabopolasara (‘Nahum’, 1:7.9.14, 2:10-12, 3:1, 4:7-19). Orosije smatra da je gramzivi Nin u Skitima probudio borbenost i brutalnost; upravo takvima ih opisuje i Herododot u svojoj Četvrtoj knjizi.

Orosije Zaratustru uzima kao baktrijskog kralja; u duhovnom smislu on i jeste bio baktrijski kralj, onako kako je Isus bio judejski kralj, kralj duhovnog Izraela. Kod Diodora sa Sicilije umesto Zaratustre stoji ime Oksiart (II, 6, 2).


Agatija o Zaratustri

Ukratko o Agatijivom viđenju Zaratustre

U svome delu ‘O Justinijanovoj vladavini’ – Peri ts Ioystinianoy basileias (u pet knjiga), Agatija se vrlo površno i izvitopereno, pozivajući se i na Berosa, osvrće i na Proroka Zaratustru. Za ratove protiv Persijanaca koristi se i prevedenim persijskim hronikama. Agatija osuđuje persijsku praksu rodoskrvnih ženidbi, i ukazuju da svim datim izopačenostima prethodi želja drevne asirske carice Semiramide koja je u svojoj ostrašćenosti htela polno živeti sa svojim sinom Ninom, koji ju je zbog toga i ubio.


Helenski tekst
(Historiae, II, 24 – 72, 5-8)

5. Pe/rsaij de toiÍj nu=n ta men pro/tera eĂqh sxedo/n ti aŔpanta pareiÍtai a)me/lei kaiě a)nate/traptai, a)lloiżoij de/ tisi kaiě oiâon nenoqeume/noij xrw˝ntai nomiżmoij, e)k tw˝...


Prevod

Savremeni pak Persijanci, zanemarili su skoro sve stare običaje i odbacili ih, a pridržavaju se drugih, jako razvratnih običaja, zavedeni učenjem Zoroastra Horamazdinog /HoramásdeMs/. Ne može se tačno odrediti kada je živeo taj Zoroaster, ili Zarad /Zarads/ (jer on ima dva imena), i kada je ustanovio svoje zakone. Ovovremeni Persijanci kazuju prosto i bez ikakvog objašnjenja da je on živeo blizu Histaspa /epí HystáspeM/, što priziva veliku nedoumicu i ne dozvoljava da se zna tačno, da li je to bio otac Darija ili neki drugi Histasp.
Ipak, u bilo koje vreme da je poginuo ovaj poučavatelj i ustanovitelj sveštenih obreda magijaca, u svakom slučaju on /Zoroaster, Zarad/, izmenio je stare sveštene običaje i uveo razna pokvarena verovanja. U starini, pak, oni /= Persijanci/ poštovali su Zevsa /= Jupitera/ i Kronosa /= Saturna/, i sve ostale bogove Helena, s tom razlikom da nisu, pak, sačuvali njihove nazive, pa su Zevsa nazivali Belom, Herakla – Sandom, Afroditu – Anaitidom, i razne bogove nazivali su različitim imenima, kako potvrđuje babilonski Beros, i Atenokl, i Simak, opisujući drevnu historiju Asiraca i Medjana.


Osvrt

Zaratustra, Sin Ahura Mazde (Mazdh) – Mudrog Gospoda, nije ustanovio nikakve izopačene običaje i norme, već nasuprot tome, usprotivio je se mnogim izopačenostima među tobožnjim arijevcima (‘plemenitima’) srednjeg Istoka.

Agatije nije upoznat sa medjanskim Mesijom Histaspom, pa zato vreme življenja Hrista Zaratustre meša sa vremenom vladanja oca cara Darija I, koji je se takođe zvao Histasp.

Za Sanda, za koga Agatije iznosi da predastavlja drugo ime Herakla, Nono (Nonnos) u svome epu Dionysiaca iznosi da je bio kilikijski bog (XXXIV, 192).

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se