25.06.2013., utorak

Protivotrov za apatiju

Koliko često čujemo da ljudima jednostavno nije stalo? Koliko puta vam je rečeno da prava, znatna promena nije moguća zato što je većina ljudi isuviše sebična, isuviše glupa ili lenja da bi nešto promenila u svojoj zajednici? Predstavljam vam danas, da apatija koju mislimo da znamo zapravo ne postoji, i da je ljudima zaista stalo, ali da živimo u svetu koji aktivno obeshrabruje angažovanje stalnim postavljanjem prepreka i barijera na naš put.

I daću vam par primera na šta mislim. Počnimo od gradske opštine. Da li ste ikada videli jedan od ovih ranije? To je oglas u novinama. To je obaveštenje o urbanističkoj promeni za novi poslovni objekat tako da naselje zna šta se dešava. Kao što vidite, nemoguće ga je pročitati. Morate da dođete do pola da bi shvatili koja je adresa u pitanju, i još niže, u sićušnom fontu veličine 10-tačaka da bi saznali kako se zapravo možete uključiti. Zamislite kada bi se privatni sektor reklamirao na isti način -- kada bi Najk želela da proda par patika i oglasila se u novinama ovako. (Aplauz) To se nikada ne bi dogodilo. Nikada ne bi videli ovakvu reklamu, zato što Najk zapravo želi da vam proda svoje patike. A grad Toronto očigledno ne želi da se uključite u urbanističke procese, inače bi njihove reklame izgledale ovako -- sa svim jasno postavnjenim informacijama. Sve dok grad izbacuje ovakvu vrstu obaveštenja pokušavajući da angažuje ljude, ljudi naravno neće biti angažovani. Ali to nije apatija; to je namerno isključenje.

Javni prostor. (Aplauz) Način na koji tretiramo javne prostore je velika prepreka ka bilo kakvoj vrsti progresivne političke promene. Zato što smo u suštini stavili cenu na slobodu izražavanja. Najbogatiji imaju najjači glas, dominirajući u vizuelnom i mentalnom okruženju. Problem u ovom modelu je što postoje fantastične poruke koje treba preneti, a koje nisu profitabilne za izgovoriti. Tako da ih nikada nećete videti na bilbordu.

Mediji igraju važnu ulogu u razvoju našeg odnosa sa političkim promenama, uglavnom ignorisanjem politike i fokusiranjem na slavne ličnosti i skandale. Ali čak i kada govore o važnim političkim pitanjima, to rade na način koji smatram da obeshrabruje angažovanje. I daću vam primer: magazin "Now" iz prošlonedeljnog broja -- progresivni, nedeljni centar u Torontu. Ovo je priča sa naslovne strane. Članak o pozorišnoj predstavi, i počinje sa osnovnim informacijama o mestu dešavanja, u slučaju da poželite da odete i da je odgledate nakon pročitanog članka -- mesto, vreme, veb sajt. Isto važi i za ovo -- to je filmska kritika, umetnička kritika, književna kritika -- gde je prezentacija u slučaju da želite da odete. Restoran -- o kome možda ne želite samo da čitate, možda želite da odete u taj restoran. Dakle, reći će vam gde se nalazi, kakve su cene, adresu, kontakt telefon, itd.

I zatim dolazite i do članaka o politici. Ovo je odličan članak o vrlo bitnoj izbornoj trci koja se odigrava. Govori o kandidatima -- vrlo dobro napisano -- ali bez informacija, bez praćenja, bez veb sajtova kampanja, bez informacija o tome kada su debate, gde se nalaze sedišta štabova. Evo još jedan dobar članak o novoj kampanji protiv privatizacije prevoza bez bilo kakvih kontaktnih informacija o kampanji. Izgleda da je poruka da čitaoci više žele da jedu, ili možda pročitaju knjigu, pogledaju film, nego da se angažuju u svojoj zajednici. I možda mislite da je ovo mala stvar, ali smatram da je važno zato što postavlja ton i time pojačava opasnu ideju da je politika posmatrački sport.

Heroji: Kako gledamo na vođstvo? Pogledajte ovih 10 filmova. Šta imaju zajedničko? Bilo ko? Svi imaju heroje koji su izabrani. Neko im je prišao i rekao: "Ti si izabran. Postoji proročanstvo. Moraš spasiti svet." I onda tako neko ode i spasi svet zato što mu je to rečeno, sa malim brojem ljudi oko sebe. Ovo mi pomaže da shvatim zašto većina ljudi sebe ne može videti kao vođu. Zato što šalje sve pogrešne poruke o tome šta je vođstvo. Herojski trud je kolektivni trud, broj jedan. Broj dva, nesavršen je, nije veoma glamurozan; i ne počinje i ne završava se iznenada. To je proces koji traje čitav život. I najbitnije, dobrovoljan je. Dobrovoljan je. Sve dok učimo našu decu da junaštvo počinje time kada nas neko ogrebe po čelu, ili nam neko kaže da smo deo proročanstva, izostavljaju najbitniju karakteristiku vođstva, a to je da vođstvo dolazi iznutra. Radi se o ostvarenju svojih snova -- nepozvan, nepozvan -- i saradnji sa drugima da bi se ti snovi ostvarili.

Političke partije: o, bože. Političke partije moraju biti jedne od polaznih tačaka za ljude da bi se time angažovali. Umesto toga, postale su, nažalost, neinspirativne i nekreativne organizacije koje se u velikoj meri oslanjaju na istraživanje tržišta i glasanje i na fokus grupe koje na kraju sve govore istu stvar, skoro govoreći nam ono što želimo da čujemo na račun iznošenja hrabrih i kreativnih ideja. A to ljudi shvataju, i to hrani cinizam. (Aplauz)

Dobrotvorni status: Grupama sa dobrotvornim statusom u Kanadi nije dozvoljeno da se bave zastupanjem. Ovo je veliki problem i velika prepreka za promenu, zato što znači da neki od najstrastvenijih i informisanih glasova su potpuno utišani, posebno u vreme izbora. Što nas dovodi do poslednjeg, a to su naši izbori.

Kao što ste mogli da primetite, naši izbori u Kanadi su potpuna smejurija. Koristimo van vremenske sisteme koji su nepravedni i stvaraju nasumične rezultate. Kanadu trenutno vodi partija koju većina Kanađana u suštini ne želi. Kako možemo iskreno da ohrabrimo ljude da glasaju kada se glasovi u Kanadi ne računaju? Sve ovo pridružite i naravno ljudi su ravnodušni. To je kao da pokušavate da udarite u zid.

Ne pokušavam da budem negativan naglašavajući sve ove prepreke i objašnjavajući šta je na našem putu. Sasvim suprotno: Smatram da su ljudi divni i pametni i da im je zaista stalo. Ali, kao što sam rekao, mi živimo u ovom okruženju gde su sve prepreke postavljene na naš put. Sve dok verujemo da su ljudi, naši susedi, sebični, glupi ili lenji, nade neće biti. Ali sve ove stvari koje sam pomenuo možemo promeniti. Možemo opštinu napraviti pristupačnijom. Možemo reformisati naš birački sistem. Možemo demokratizovati javne prostore.

Moja glavna poruka je, da kada bi redefinisali apatiju, ne kao neki unutrašnji sindrom, već kao kompleksnu mrežu kulturnih barijera koje podstiču dezangažman, i kada bi jasno definisali, jasno odredili, koje su te prepreke, i kada bi svi kolektivno radili na tome da rasturimo barijere, sve bi bilo moguće.

Hvala vam.


Autor: Dave Meslin
Izvor: Buka

- 19:37 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Pale blue dot (Carl Sagan)



Izvor: zenpencils.com
- 19:33 - Komentari (0) - Isprintaj - #

21.06.2013., petak

Je li opasnost od propuha samo balkanski mit?

Ako ste korisnik javnog prijevoza, gotovo ste sigurno doživjeli da vam je na 40°C netko zatvorio prozor u tramvaju ili autobusu uz 'neoboriv' argument da je propuh opasan po zdravlje.



Možda ste se drznuli ući u raspravu pa pokušali objasniti da je propuh isto što i vjetar kojem ne možete zatvoriti ni vrata ni prozore ili da je vrućina sigurno puno opasnija, a možda ste se i sami našli u dvojbi: 'Tko zna? Možda samo mladima i zdravima ne škodi? Moguće je da će i meni jednoga dana stvarati probleme.'

Koja je prava istina o propuhu? Možemo li se od njega razboljeti ili je to samo mit, neka tradicijska legenda?

Ovu zanimljivu dvojbu otvorio je prošle godine Cody Brown, bloger stranice Zablogreb.hr koji živi u Hrvatskoj, a podrijetlom je Amerikanac.

U odličnom, duhovitom osvrtu požalio se na fenomen straha od propuha za koji tvrdi da je nezaobilazan sastavni dio života u Hrvatskoj, ali i na većem dijelu Balkana.

'Povjetarac koji puše s jednog kraja stana u drugi ili hladan vjetar za oblačna dana mogu uzrokovati brojne bolesti. Propuh je odgovoran za sve od bolova u mišićima, glavobolja i prehlada do infekcija ili čak upala u mozgu', ističe Brown u tekstu nazvanom 'Propuh ili veliki kulturni jaz među nama'. Potom navodi četiri važna lokalna pravila kojih bi se trebalo držati kako bi se opasne bolesti spriječile: obavezno sušenje kose fenom, pokrivanje vrata, osobito male djece, šalovima, kapicama ili kapuljačama, hodanje u papučama i naravno - zatvaranje prozora.

Propuh je, kaže, razlog zašto se znoji kada se vozi javnim prijevozom ili u autu s punicom, zašto ga grde da je loš otac kada izvede van svoju kćer bez šeširića na glavi ili je ne odjene u pretjerani niz slojeva odjeće, zašto ima veliki broj ekstra papuča za goste kod kuće...

Brown kaže da se on i njegovi prijatelji Amerikanci, koji su navikli spavati uz otvorene prozore i tradicionalno vole vjetrove, nikako ne mogu dovoljno načuditi i nasmijati strahu od propuha, koji im se čini kao neko balkansko praznovjerje, vjerovanje u vampire i slične stvari.

'Jedan moj prijatelj oženjen Bugarkinjom odlično je to sročio: 'U Bugarskoj je džemper nešto što dijete nosi kada je majci hladno', požalio se bloger.

No je li propuh doista samo balkanski mit ili predstavlja stvarnu prijetnju zdravlju?

Ako na internetu pokušate pronaći neki tekst o posljedicama propuha (na engleskom draft), otvorit će vam se gotovo isključivo alternativne stranice kiropraktičara, akupunkturista, akupresurista i sl. Teško ćete naći neki ozbiljan medicinski časopis koji se bavi propuhom.

Prof. dr. sc. Simeon Grazio, predstojnik Klinike za reumatologiju, fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u KBC-u 'Sestre milosrdnice', urednik časopisa Fizikalna i rehabilitacijska medicina ima objašnjenje zašto je to tako.

'Nema znanstvenih dokaza da postoji uzročno posljedična veza između propuha i bolova u leđima, vratu i sl.' rekao je prof. Grazio i pojasnio: 'Neki ljudi mogu tvrditi suprotno na temelju osobnog iskustva, međutim, kada govorimo o medicini temeljenoj na dokazima iskustvena je razina najniži stupanj dokazivanja. U stručnim časopisima mogu se možda objaviti članci o njima, kao prikazi slučajeva, no to je premali broj tzv. dokaza da bi se moglo govoriti o uzročno – posljedičnoj vezi', rekao je ugledni hrvatski fizijatar istaknuvši kako to ipak ne znači da je pametno preznojen stati izravno pod klima uređaj.

Možemo li se možda na propuhu prehladiti?

Dakle, ako je vjerovati stručnjacima, propuh neće izazvati glavobolje, neuralgije, upale mozga i sl. No, možda ima nešto istine u tome da se čovjek na propuhu može prehladiti i eventualno dobiti upalu pluća?

Primarius dr. Rok Čivljak iz Klinike za infektivne bolesti Dr. Fran Mihaljević kaže da ni taj mit ne stoji.

'Propuh definitivno ne uzrokuje zarazne bolesti. Prehladu uzrokuju virusi, ona nema veze s propuhom. To se kosi sa svim načelima naše struke. Možda propuh može podići viruse s tla i tako kontaminirati zrak, no nisam nikada čuo da postoje neki znanstveni radovi o tome ili neki dokazi, o tome se može samo nagađati', bio je kratak i jasan dr. Čivljak.

Dakle, možda je opasnost od propuha ipak samo legenda!?

Izvor: tportal.hr
- 14:41 - Komentari (0) - Isprintaj - #

11.06.2013., utorak

Program PRISM nadzire svaki korak na internetu: "teorije zavjere" postaju činjenice

Izvor: Advance.hr

SAD zajedno s korporacijama putem programa PRISM nadzire svaki korak na internetu: "teorije zavjere" postaju činjenice
- 13:42 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Claude Challe: "Arabella Out of Phase"


- 13:40 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se