Nisam dala komarcima u Argentini da me obeshrabre, i hrabro sam odlucili uzet turu koja plovi po njihovoj la Plata River..za koju je z. odma prokomentira “ma kako ovo moze bit rijeka kad je siroka 220km?”. Tura je dijelovala obecavajuce, a ukljucivala je voznju busem, vlakom i brodom,i jos je bilo napisalo da cemo vidit zivot ljudi na otocima.
- Ajmo na ovo pa cemo vidit kako njihovi domoroci zive? - logicno sam zakljucila ja.
Isli smo vlakom do grada romanticnog imena Tigre, a tamo nas je ceka brod. Lipo smo sili u brod, oni nam dali kavicu i naravno nesto slatko i avantura je pocela. Ja sam ocekivala njihove indijance Ii ljude sa strelicama, a ispalo je da su ovi njihovi boduli bogata gospoda, naime oni koji zive na otocima u delti La Plate moraju bit bogati jer jedino prevozno sredstvo im je brod. Za taj brod moraju izgradit pristaniste, a otok moraju zastitit od propadanja i izgradit rivu. Iako nije bilo to ono sta sam ja ocekivala, moram priznat da je isto bilo interesantno vidit kako su oni organizirali taj svoj zivot na otocima. Ovo kad kazem otoci nije kada govorim o Hvaru i Visu, neke od ovih njihovih rjecnih ada su razmaknute jedne od drugih toliko da ih se moze u jednom koraku preskocit. Tamo imaju ducane na brodovima, brodove umisto autobusa, bolnicu na brodu, biblioteku, pa cak i benzinsku stanicu…Skola i crkva su im na jednom vecem otoku, a dicu i ljude skuplja brod koji ide od vrata do vrata.
Posto smo ujutro radili na kulturnom uzdizanju, popodne smo rezervirali za shoping. Trebalo je kupit nesto kozno da se zna da nismo bez veze vamo dosli. Kad sam isla u Argentinu, ocekivala sam (opet krivo) da cu se naci u carstvu koznih borsi, a ispalo je da sam sve zivo obisla,a da nisam jednu postenu borsu nasla. Na kraju sam zavrsila u “Prune” ( e tribala sam odma Marisi poslusat i ne gubit vrime na ostale) i mislila se izmedu crne I smede:
- Jesi li vise?
- Cekaj..ne mogu tek tako kupit koznu borsu.
- Kako ne mozes..vidi kako ja to kupujem?
- Ma cekaj..pusti me da razmislim
- Ma sta imas razmisljat..eto ta ti je super!
- Mislis..a sta mislis o ovoj smedoj?
- I ta ti je super
- Ne pomazes mi takvim stavom!!
- Pa meni su iste…obe su dobre..
- Ali koja je vise cool..hmm kad ovu stavim na rame izgledam ka baba...
- Ajmeee poludit cu..ajmo vise nesto popit!
- Koje pice sada..vidis da kupujem borsu?!
- Pa kupujes borsu vec dvi ure..ajmo vise…!!!!!
- A dok si kupova jaketu nigdi ti se nije zurilo!!??
- Pa to je bilo ima dva sata ..U pic-mac i borse i cipele!!!!
I taman u jeku najzesce svade cujemo:
- A sta mi vas je drago cuti!!!
Za ne virovat…TEK nakon dva dana naletili smo na nekog “naseg”. Marina iz Sarajeva skice Argentinom i jos kaze da vec par miseci nije ric “nasega” cula..hmm…a nama uzelo cila dva dana u BA. Bice nije bila dovoljno glasna? E kad smo sreli jaranicu ajmo onda na pice..a i kako vise nisam imala vrimena za razmisljanje uzela sam i crnu i smedu.
Tu vecer smo isli na veceru sa tangom. Inace im je sve u znaku tanga, cak i most imaju za koji kaze da izgleda kao zenina noga u tango pozi. Ja nemam nikakvu umjetnicku moc zapazanja stvari, i nisam nikakvu nogu vidila..ali mogu rec da most izgleda lipo. U tu njihovi tangeriu smo dosli oko 9 sati. Zanimljivo je kako Argentinci kasno jedu, njima je sasvim normalno imat veceru oko 11 sati. Srica sta je u ovu veceru bija uljucen i show pa su nam dali da jedemo do 10 sati. Nismo ni poceli pit prvi koktel, a vec nas je neki par pita:
- Where are you from?
- Croatia.
- Free Croatia!
- ?!?!??
Ja i Z smo se skoro zagrcnuli sa picem kad je covik to uzjavija i to jos sa stisnutom sakom u zraku. Al' brzo nam je objasnija da je on inace iz New Orleansa di se druzija sa Hrvatima tokom 90tih od kojih je naucija sve o nasoj borbi.
Sljedece jutro smo odlucili ic do Evite Peron. Pogledala sam na mapu i zakljucila da mozemo tamo podzemnom. Kupili smo karte i cekali vlak. Podzemna im nije bolja od njujorske, ali sidala u vlakovima jesu. Oni imaju tapecirana, a mi u njujorku samo plasticna.
- Izlazimo, ovo je zadnja stanica.- rekla sam z. nakon par minuta voznje.
- Sta smo se samo dvi stanice vozili?
- E...sad cemo uzet taxi.
- Pa zasto smo uopce isli na podzemnu, mogli smo odma uzet taxi?
- Je, ali ja san tila vidit kako im podzemna izgleda.
- E jesi avanturista.. - samo je promrmlja z.
Taxisti po BA su posebna prica.Njima je dovoljno da im kazes dvi rici na spanjolskom, a oni pocnu pricat sto na sat. I nema veze sta ti njima samo SI, SI govoris...oni pricaju po svome.Jedan nas je tako pita nesto di je spomenija antilopu, i mi smo rekli SI. Mi smo mislili da nas pita jel trazimo antilopinu kozu, a on nas je vozija uru vrimena do nekog ducana koji se samo zove "Antilope". Morali smo mu platit put do tamo i nazad, a sve zbog naseg pametnog klimanja glavom.
Z. nikako nije bilo jasno kog vraga svi pusti turisti rade na groblju , a i ja moram priznat da mi nije bilo bas ugodno. Pogotovo sta kroz neke grobnice mozes vidit sanduk i kosti unutra..brrrr... Ali moralo se i to obavit, doc u Buenos Aires a ne vidit Evitin grob, je isto ka doc u Split, a ne vidit Grgura, a mogu rec da i ima neke slicnosti izmedu ovog dvoje..macke. Po Splitu macke setaju po cilom gradu, a na ovom groblju slobodno setaju okolo prijateljski raspolozene. Nisam stigla pitat nikoga, ali mislim da to ima veze sa njihovim nekim virovanje, ne vidim drugog razloga zasto bi imali na stotine macaka okolo.Mozda viruju da se svi posli pretvorimo u macke?
Na povratku u hotel prosla sam pored frizerskog salona di je na vratima pisalo “color 30”. 30 pesosa!!!
- Iden se ja opiturat!
- Ti ces se sad bojat?
- Pa vidi kako je jeftino, ovde je 10$, a u NY je 100$!
Hrabro sam krocila u salon i prstom pokazala koju boju ocu, al sam se zamislila kad sam vidila ko ce me bojat. Frajer koji me pita sta ocu je izgleda kada je dosa iz zatvora, a ne iz skole za frizere. Ono koze sta mu nije bilo pokriveno robom, bilo je pokriveno tetovazama, a i cili je izgleda da bi mu bolje pristaja pistolj nego pinel u ruci. Zakljucila sam da mi nece sisat, nego pituravat, a najgore sta mi moze napravit je iscupat par dlaka pa sam ipak sila na stolicu. Ipak je sve ispalo dobro, i Z. nije moga pobic od “mirisa” frisko opiturane kose cilim putem nazad.
PS. Znam da se pitate, nismo zakasnili na avion u povratku, i unatoc svemu moram pohvalit brazilski TAM na odlicnom izboru filmova i izvrsnoj hrani. Nisam bolje ni vise jela od kad letim.
|
