...Kažu da, ono što te ne ubije, ojača te...

-„Draga moja, zaljubila si se u pogrešno vrijeme.“

Nostradamus je prorekao da će se poremetiti Sunčev sustav, nastupit će glad, sukobit će se vjere i moguće je da će neka tijela pasti na Zemlju.
-„Jupi, neću umrijeti od ptičje gripe već od meteora koji će baš mene pogoditi u glavu.“ (sarkazam)

-„Razočarana sam jer nisi upala na faks.“
-„Sin ti je prošo ispit. Barem ti je on svjetla točka.“

Sve se poremetilo. Kao da sam pala na glavu. Ili kao da me pogodio meteor. Pa zašto nije? Ne bi ove gluposti sada pisala.

-„Pa zar tebe ništa ne zanima? Nisi voljna nešto novo spoznati?“
Lampica gori. Možda filozofski nije za mene.

-„E da, pisat ću Teenu ili OK-u ova ljubavne pričice. K vragu i ljubići. Moram se ja prilagoditi njima, a ne oni meni.“

Ponekad poželim da imam 70 godina i da gledam svoje unuke kako rastu.
No, nisam ja te sreće.

-„E moram ti se pohvaliti. Upala sam na željeni faks.“
-„Ma bravo. Čestitam!“
-„Da, sada idem vidjeti u petak, na prozivku.“
-„Ja nisam upala ni na jedan.“
-„Pa dobro. Imaš drugi rok.“
-„Da imam.“
Pa zašto se ne rastužiš kada se ja veselim s tobom??
Zašto mi nikada nisi čestitala na osvojenom mjestu? Prišla i dala mi ruku?
Kao da ikome išta značim.

Da, želim prekinuti sa svima. Napraviti svoju tvrđavu i ne pustiti nikoga unutra. Više nikada.
Ljudi su zlobni. A kada sam ja zlobna, onda se moram drugima ispričavati. Nikada više.

Samo čekam da puknem i kažem svima da me puste na miru, da ne želim više ništa s njima.
Da, antipatikus sam. Ne idem van, radije ostajem doma. Tako će biti i ovo ljeto, kao i prošlo. Zatvorit ću se u kuću i neću nikamo ići.

Neka budu sretni, ionako znam da će na kraju završiti skupa. Kao da nije očito.

Možda me nije ni privlačio taj fakultet. Tko zna?

Đuro, Arthur i Porthos… na prozoru. Sunčaju se…

Mislim da im je sada drago što nisam upala. Neka im bude.
Kao da nisam vidjela u ženinim očima zvijezde kada sam rekla da nisam upala.
Nema riječi utjehe za mene.
-„Imaš drugi rok, kaj sada“ Haloo, to znam i sama.
-„Razočarana sam jer se nisi upisala“ E, ovo je zaboljelo.

I onda se pitam, zašto postojim?

Zašto ljudi ne čitaju druge posteve? Nego se moraju samo njihovi?
Pa k vragu, smrtnici ste.

Da, vaga sam. Neodlučna. Pa što onda??
Nečiji problem?

Ako to još nisu znali. Ovu godinu možda nisam učila, niti su me starci tjerali na to. Ali, radila sam na dvjema stvarima koje volim. Od kojih je jedna postignuta, a na drugoj se tek brusim. I od koje tako lako ne odustajem, više ne. Ja sam se našla, a oni se tek traže.

Kao što i sam naslov (50. btw.) kaže…ono što te ne ubije, ojača te…
Javim ako je to istina.