Bal vampira- 4.dio

Kada sam se osvijestila, plesala sam s Lukom valcer. Pomisao na tetu i ujaka obradovala me. I oni su samo ljudi. Luka mi se lijepo nasmiješio kao da nešto smjera. I smjerao je.
Nakon valcera, odvukao me na terasu, ispod onih velikih svjetiljki što su ličile na čuvare. Tada me primio za obje ruke i nježno me poljubio. I ja sam mu uzvratila poljubac. Bio je to najljepši i najslađi poljubac. Ljubio se kao iz filma. Nakon poljupca, pomilovao mi je lice i zagrlio me.
-„Klaro.. izluđuješ me. Zaljubio sam se u tebe a nisam smio.“- rekao mi je tiho te me poljubio u vrat. Zatim se okrenuo prema ogradi i pogledao u mrak.
-„Oprosti mi Klaro!“- šaputao je-„Nisam to smio učiniti“- udario je bijesno po ogradi te kleknuo ispred mene i rekao:
-„Klaro, ja nisam vampir. Običan sam smrtnik.“- počeo je plakati. Ja sam ostala skamenjena. Nisam mogla vjerovati što mi je govorio.
-„Ja sam sluga. Sluga, Klaro. Sluga sam domaćina koji me doveo ovamo jer nisam želio biti vampir. Nisam želio postati kao i on. Kao i ti..“- govorio je ljutito. Prstima je držao moju haljinu, čvrsto kao da me ne želi pustiti.
-„Luka..“- rekla sam tiho dok su mi suze klizile po obrazima. Kap po kap padale su na njegovu kosu. Kleknula sam i plakala zajedno s njim. Ruke su nam bile spojene i topile se našim vrelim suzama. Poljubili smo se još nekoliko puta. Nismo se željeli rastati.
Odjednom, u meni se probudila vampirska želja za ljudskom krvlju. Luka me pogledao i vidio da su mi oči sijevnule. Pročitao me.
-„Ne, Klaro.. molim te, ne…“
Počeli su mi rasti očnjaci. Luka je sada jauknuo jer sam ga primila za kosu te mu nagnula glavu.
-„Ne…“- govorio je, gušeći se u suzama. Sa zubima osjetila sam njegov vrat, zabacila glavu spremajući se za ugriz. Zatvorila sam oči i krenula po „ljubavni“ ugriz.

-„NE!!“- vrisnula sam. Disala sam ubrzano. Trebalo mi je neko vrijeme da shvatim da se nalazim u svojoj sobi. Ležala sam na leđima i razmišljala o snu.
-„Kako grozan san. Ja sam vampir. To jest ,svi smo vampiri. Teta i ujak se žene…“- Sada sam se morala nasmijati sama sebi. Ipak je to bio samo san. Ili sam se samo tješila. Pogledala sam na prozor i vidjela da se razdanilo. Sunčeve zrake padale su na poster Van Helsinga. Sjedala sam na krevet i promatrala ga te mislila u sebi, gledajući ga:„Vampiri ne postoje. Ti si samo film. Mašta. Ništa više od toga.“
-„To je sigurno od onog šampanjca sinoć“- rekla sam na glas i protrljala si oči. Osjetila sam žeđ. Malo mi se zavrtjelo kada sam ustala te sam se oslonila na stol. Obukla sam papuče te kada je prestala vrtoglavica, izašla iz sobe. Prošla sam pokraj ogledala a da nisam ni primijetila da nemam odraza u njemu.

---K R A J---