one-employed is BetterBlues...

Želio sam napisati jedan sasvim drugačiji post, ali sam se predomislio, neću politiku u svoju butigu-da ukradem malo od našeg velog mista…. Zato što kad bi pisao o tome, samo bi osjećao kako mi opet nadire gorčina i muka. I ovih zadnjih petnaestak godina sranja je bilo i previše. Vrijeme je za neke nove stvari. Pravda ionako odavno ne stanuje na ovim prostorima. O svemu tome počitajte na blogu moje drage drugarice Regine, njen post bih i ja potpisao, samo što ga je ona napisala puno bolje, nego što bih ja to mogao. Nego, danas, dok sam išao gradom, u glavi mi je prolazila ona stara Čorbina stvar "Dva dinara druže", nekad davno neprikosnoven hit koji se nekad čuo u svakom parkiću, kad kod bi netko u društvu imao gitaru. Bora je ispao kreten (i štošta drugo), ali njegove stare stvari su oduvijek bile jednostavno sjajne. Uz njih i sličnu muziku sam odrastao. Čorba je oduvijek bila idealna za liječenje slomljenih muških srca. Ja sam i danas preoprezan tip, valjda iz straha da ne završim kao jedan od "junaka" poput ovog:

Dečurliji nasoj smišljasmo imena
Voleh je sve više svaki božji dan
Ubedih se najzad, to je prava žena
Zajedno smo štedeli za stan
Štedeli za stan.

Sedeo sam tako sam za našim stolom
Sve sto iole vredi palo je u vodu
Opet me je žensko napravilo volom
Igrao sam samo epizodu
Samo epizodu.

Htedoh da zaurlam, istrčao sam dole
Nisam mog'o da izdržim duže
Socijalni slučaj pred vratima WC-a
Rekao je dva dinara druže
Dva dinara druže.

Mala nužda jedan, a velika dva
Pogledom ga sasekoh ko mačem
Izvinite, molim, pitao sam ja
Kol'ko kosta kad unutra plačem
Kad unutra plačem.