Skoro da san se uželija Poljuda ... ali kako poć?! Sam mi se, bome, ne da ... Vinka me je škartala, ča nije nikakvo čudo obziron na godište. Njezino naravno ... Zakonita je od našega prvoga izlaska bila na Poljudu NULA PUTA. "Zlato mamino" navigaje i dolazi tek izad Vele Gospe.
Pitan ga ja da bi li netijak Toni volija poć sa menon ... Asti pitanja! Rekla bi moja Vinkica da je to retoričiko pitanja, to ka ono na koje unaprid znaš odgovor.
I tako krenen ja u likara u ponediljak ujutro, dok san doša do Grada okisnen ka (piiiip!) do suvenirnice u Marmontovoj. Vidovita prodavačica, kad me je vidila na vrata kaže:
"Vi ste sigurno došli kupit karte!" 
Da mi je znat samo kako je uspila pogodit!
Nikad, okad je Poljudske lipotice, nisan bija na jugu (jugoistoku, preciznije!) ... a okad san čuja da je tamo tzv. dičji sektor, reka san, ajde, gren i to vidit!
Nikad ne viruj novinan i portalima ... ako san prije sumnja (a ne SUMLJA, Jure ) u to, sad san siguran. došli mi u šest i pet isprid ulaza, a svi katanci još na vratima.
Selfi sa netijakon
Ali skupilo se polako još svita, nisan jedini pročita/čuja tu obavjest ... pa su nan se smilovali koko sedan manje kvarat i otvorili ... Tonija nije deboto ni pogledalo ... a meni sve izvrnilo . Ča je u borši? Fotoaparat! A tu ta tlane? Objektiv! Pa me sve nikako sumnjičavo gleda ... Onda san mu reka da ću se mašit u suca objektivon od dvi i po ijade kun, ali da ne govori nikome  ... onda je umra od smija, posla me na jedno misto i mola da uđen.
A bilo je zapravo prirano ... i još sunce tuklo u facu, taman na zalasku ... Rico je još baulja okolo jer nije bilo dice koju bi zabavlja ...
A i meni nije ostalo ništa drugo nego ubit ovo malo vrimena dokle ne počne, jer je i sjever još bija prazan ...
... pa nisan jema izbora vengo slikavat komadić travnjaka, izmučen od "Ultre" i još uvik nerikuperan od "cidokora" i ostali mišomori kojin su ga partijaneri načičali 
... i ostale prirodne lipote koje su šetale priko terena ...
Kad bi inače snimija poznati Hajdukov grb na istoku iz ovega kantuna
Tu i tamo bi u kadar uletija koji rejoplan, ča se mora baš priko Splita okrenit ...
Ekipa je počela pristizat ...
... čak se znalo nač i malo iskusniji navijači Hajduka ...
A kakova je bila utakmica?! A ča ću van poć govorit, jedino da malo slobodnije citiran jednu moju priju koja je rekla da posli svjetskoga prvenstva u Rusiji gledat OVO pari ka da posli slasne janjetine mumaš kruv od deset dan! 
Sve je dobro ča se, makar na kraju, dobro svrši Jedan i nula! A za dišpet onin vječno grintavin i nezadovoljnin meju van, samo da spomenen onu staru izreku jedne trogirke bolje i mali (piiip!) nego prazna (biiip!)
Sve u svemu, nova sezona baluna je odlično počela, pobjedon ... a ča se drugi stvari tiče, kad san zakletoga dinamovca slika sa Hajdukovin šalon (pošteno izgubljena oklada!)
... kad je oni (biiiip!) Reić (napokon!) dobija IZGON sa Poljuda ...
... onda je sve moguće. HŽV!
Crveni misec i fontana u sve kolure
Dan poslin utakmice bila je najveća pomrčina Miseca, tzv. "crveni misec" u ovome stoliću. I još se za žuntu moga i Mars vidit kraj njega ... Sićan se one stare baze kad su navodno američkoga pricidnika Reagana probudili usrid noći da su Sovjeti piturali misec u crveno, a on samo manija rukon i reka: "Big deal! Napišite na njemu Coca-Cola!"
U današnje vrime društvenih mriža kad se slike i baze proširidu brzinon svitlosti, najbolje su mi bile ove dvi ilustracije pomrčine miseca koji je uša u zemljinu sjenu ...
"Ravnozemljaška"
... i ova kako pomrčina izgleda u Slavoniji
Ja san, prokleto nepripremljen, samo zgrabija boršu sa foto opremon i krenija sa Zakoniton na Malačku, bar se malo sakrit od gradski svitli ... Zašto ono "prokleto nepripremljen" ?!
Pa tek san kad san doša gori svatija da nisan uzeja STALAK "#$%& ...
Ali nakon bar šporki besid ča su u to ime izletzile iz mene, malo san se potrudija, iskoristija "Kobilu Suzi" ka čvrsto uporište i potega par slik, minjajuć postavke i objektive.
Evo, nije savršeno, ali je ovo najbolje ča san uspija napravit ...
Drugi put, ako ga doživin, biće bolje 
A za gledat i nedajbože slikat "Suze Svetoga Lovre" sredinon osmoga miseca, već počinju pripreme. Najprin ću stalak uvalit u auto Rekla je Zakonita da će mi ona napomenit, da ne zaudobin ...
I tako, uputimo se lagano nizdol, još je rano za poć doma, pa smo malo spojili ugodno sa korisnin.
Osvježili smo se sladoledon u staroseljskome Đardinu ... i malo vižitali novu fontanu ča minja kolure priko mobitela ...
Puna srca i kartice o fotoaparata, uputili smo se lagano doma.
Zdravi i veseli bili!!! 
|
