umorno_oko

< siječanj, 2013 >
P U S Č P S N
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31      

Komentari On/Off

Opis bloga
Kako se osjeća četrdesetgodišnjak kao otac po prvi put?
A tokon svih ovih godin zabiluženo ča se događa oko mene ...

Photobucket

Photobucket

Photobucket

Linkovi ...
Blog.hr
HR vatrogasni portal
Mašogradski portal
Novi mašogradski portal
Kaštelanski portal
Mašogadur

free web counter


Ovamo volin povirit ...
Eleonora Bego
Nenad Bego
Gogoo
Galeb
Gustirna
Brod u boci
Ciovka
Informatičar staroga kova

Photobucket


... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.

Moji E-mailovi:
E-mail

Photobucket
Photobucket
Photobucket

Arhiva ... po godinan
Srpanj 2004
Siječanj 2005
Siječanj 2006
Siječanj 2007
Siječanj 2008
Siječanj 2009
Siječanj 2010
Siječanj 2011
Siječanj 2012
Siječanj 2013
Siječanj 2014
Veljača 2015

28.01.2013., ponedjeljak

Zagrijavanje!

Pali motore ... pala je naredba omar poslin Nove godine, ča san već uredno nota ovod užežin onega jedinoga sveca ča jema šest jaj. Materijal je skupljen, fala na pitanju, jemali smo vrimena, dvi godine, ej!
Uvatija san se radit novi broj Mašogadura ...

 photo logo_12_zpsa36f62a5.jpg

... ma me je sve straj koliko će na kraju izać, jerbo jema materijala i za one ča samo gledadu slike, i za one ča i ne zaboli glava kad pročitadu više od tri rečenice.
Polako se diže radna temperatura, a glede zagrijavanja i priprema za dvanajst dan, organiziramo na Sokolani „Noć pod maskan“ ...

 photo PlakatSokolana_zps99ede84a.jpg

... da se dostojno spremimo za samu povorku i masklenbal. Dokle ne izajdedu na sridu nove maske i nove monade ča biste tili da is niko nije vidija ... evo van podsjetnik na neke prošle slike ... ka ča je ova galija koju smo na vesla vozili deboto davne dviijadeičetvrte godine ...

 photo berekesos_zps0005c511.jpg

... ili ove prikrasna grupna slika dičjega vinčanja u Jabukovcu, iz filma „Vlak u snigu“ ...

 photo svatovivlakusnigu_zps7019bdbc.jpg

Nisu ni ove klaunice novijega datuma za bacit ...

 photo klaunice_zps73031022.jpg

Nima straja, nismo oskudjevali tehničkin mogućnostima ni u ona doba kad nije svak jema ....

 photo SNIMATELJ_zps9374099c.jpg

... atroke sad, kad svaka mona misli da je Francis Ford Copolla samo zato ča mu mobitel more snimit dva minuta videja. Pomalo mi već para izalazi na uši i miš mi biži po stolu, ali ću dat sve od sebe, ka i ostatak ekipe, da posal završimo na vrime i opće zadovoljstvo svekolikoga pučanstva. Stanen, uvatin zraka, čoknen na brzinu kocku čikolate, srknen gucalj kafe iz ovega bronzina ča mi je žena skuvala ... i nastavin dalje thumbup
Zdravi i veseli bili! mah mah mah

Prineseno sa masogadur.blog.hr

- 23:18 - Komentari (0) - Isprintaj - #

24.01.2013., četvrtak

Kartolina

Koliko san se sve ove godine nasluša prednosti tehničkoga napretka. Malo pomalo, čak su se i tehnički orjentirani časopisi, bar oni koji meni dodjedu pod ruku, prišaltali i od od „How to ..“ ka ča su bili u zoru informatizacije postali jedan veliki reklamni prospekt.
A ono u navodnicima, ako i postoji, postala je samo jedna rubrika pri kraju, koju čitadu čudaci i kurijožasti, kakvi san ja. Sve novo ča se more naučit iz časopisa, a kako bi mi pomoglo u mome redovitome poslu, more se jedino odatle i vidit. Za sve ostalo danas ionako moreš bita barba Googla headbang
Opet glavinjan sa početkon, zadanon temon i ostatkon teksta. Deboto ka lokalna karba (svađa, za sjevernjake) na nekome opskurnome portalu, kad bilo koji objavljeni članak priraste, već nakon četvrtoga-petoga komentara, na vjekovnu saborsku raspravu „Kome je dida bija ustaša a kome partizan“ (TBF)
Nego, da se ja vratin na pravi kolosijek. Dobija san danas kartolinu, iz Zagreba. Neš ti! ... rekli bi dežurni mudrijaši i oni koji slučajno zalutaju ovo pročitat. Ne razumin takove, je li „Neš' ti Zagreba!“ ili „Neš'ti kartoline“. puknucu

 photo Zagreb_zps1d17be42.jpg
.......... Fala lipa, Sandra!

Odgovorija bi jednima i drugima protupitanjen: Kad ste zadnji put napisali kartolinu (razglednicu, za sjevernjake)?
Mlađima, ovima ča su se rodili sa tastaturon/mišon/mobitelon se i ne čudin, oni nimadu pojma o čemu govorin. Ka da čujen posprdne komentare „opet oni stari *** zvizdi o nekakvin komunikacijskin dinosaurima koji su odavna izumrli, a moredu se vidit samo u muzejima i na retro-izložban".
Ovo i ne pišen radi takovi, nego radi onakvi ča me razumidu ... koji su u životu napisali više od jedne kartoline.
Mea Culpa, čak san i ja skoro bija diga ruke od pisanja ... par godin nisan ni božićno-novogodišnje čestitke sla. Ove godine san ih posla šest ... ako Bog da zdravlja, dogodine ću opet. Dobija nisan nijednu!
Silon prilika, baš i ne đirajen puno ka ča san pri jema običaj ... pa sad pogotovo, kad mi neko od prijatelja i poznanika putuje po bilome svitu, zamolin da mi impoštaju kartolinu.
Iako vridi ona „nikad ne reci nikad“, mala je vjerojatnost da će me put odvest priko Velike Bare. Ali zato jeman mlade rodbine onamo ...

 photo losangeles_zps737d4ffe.jpg
.......... Fala lipa, Irena!

... a i roditelji ponekad pođu obać potomke, pa ih uvik zamolin za mali dašak Kalifornije na fotografiji, oštampan na tvrdoj karti, koji je proša više kilometri nego ča ću ja ikad proć.
Zima je, sedin sa nogan podignutima na malome stoliću, i ne mogu reč da san osičen od svita, jer san deboto intravenozno uštekan na par portali, fejs, gmail, i pozorno pratin ča se događa, makar u medijskome prostoru. A ne nedostaje mi ni informacija iz prve ruke, jer je vrime od spremanja Mašogadura pa svako malo svrati ekipa iz moje mašogradske maškarane udruge „Kampanel“ sa friškin batudan, slikama i tu i tamo kojon pričon, ča če uskoro izać u našoj periodičnoj tiskovini „Mašogadur“. Fala na pitanju, dosadno mi baš i nije. Čak se nađe i ponešto posla iz „bele zgrade“ ... bar ono ča mogu obavit ovako dok još nisan u „voznome stanju“.
Zima je, sniga pune vijesti ... zamislite, bezobraznik jedan, drznija se padat u prvi misec, usrid zime, kako ga nije sram. Ne triba puno, da se zakuva novi ogranak rasprave i međusobnoga neargumentiranoga i uskogrudnoga međusobnoga pljucanja, pogotovo kad se u to sve uklopi medijska kampanja za lokalne izbore. „Puno razloga za tuču, i sve uvrede jako teške“ (TBF).
Snig ka snig, nisan baš obožavatelj, ali neki jesu. I moredu sebi priuštit poć par dan na skijanje.

 photo lesorresfrancuska_zps518bc88a.jpg
.......... Fala lipa, Dijana!

I tata bi sine ... ne da ne bi nikad sta na skije, jer svak jema svoju cijenu, ali tribala bi stvarno bit lipa kesa party koja bi me natirala da stanen na te dvi daske. Ča san jedini, prvi i zadnji put učinija još ka pučloškolac, sredinon sedandeseti godin prošloga stoljeća. Zavidan san onima ča su išti skijat. Ne, naravno radi sebe ... negoi radi Vinke, jer znan koliki bi joj bija gušt! Zavidan san, ali ne zato ča su ONI išli, nego zato ča ja NE MOGU.
I na kraju, ali nipošto najmanje važna, je i ova crnobila kartolina, koja pari ka da je ispala iz nikoga vrimeplova ili barenko starojugoslavenskoga crnobiloga filma.

 photo sucurac_zps15431e06.jpg
.......... Mašograd iz zraka, početkon šezdeseti godin prošloga stoljeća ... Fala lipa, Zvonko!

Ne samo da je zanimljiva, vengo jema i zanimljivu priču. Za početak, nisan je dobija pošton, vengo uredno ispisanu, i adresiranu na mene, ali u paketu, u kojemu je bila umotana ova stara knjiga, koja datira još iz sedandesetiosme, godine kad san se ja borija sa zadnjin razredima Šuvarove prosvjetno-odgojnoga eksperimenta zvanoga „usmjerena srednja škola“ headbang

 photo knjiga_zps59424d58.jpg

Knjiga o mome Mašogradu. Koju ja, naravno, već jeman, ali kako, odakle? Moj dobri prijatelj Zvonimir, šetajuć buvljakon na Britanskome trgu u Zagrebu, priko oka je vidija uočljivu narančastu koricu, koja ga je, naravno, asocirala na moje rodno misto. Nekad davno je neki Sućuranin kupija/dobija ovu knjigu, za uspomenu, za dar, ko bi ga zna. Čak se ni iz posvete one napisane izbliđenin rukopison, vjerojatno naliv-peron, ne more odgonetnit o kome se radi.

 photo knjiga_posveta_zps4449703d.jpg

Bar ja nisan uspija pročitat rukopis da vidin o kome se radi. Nekome je s vrimenon stara prašnjava knjiga postala fagot (teret, za sjevernjake) pa je se odlučija rješit ... Zvonimir je to primjetija i skupa sa gornojon kartolinon, koja je bila unutra, posla meni u južnije krajeve.
A i ta crnobila kartolina, ča je bila uložena u klnjigu, jema svoju priču ... sastala se cila ekipa iz četrdeset/pedeset/šezdeset i neke, i nikako nismo mogli odgonetnit kad je snimljena aerofotografija sa kartoline. Škole još nima ... znači, prije šezdesetičetvrte. Od kompleksa zgrada na Gospici postoji samo ona najbliža staroj cesti, koja je zgrađena 1958/59, a nima ni zgrade u kojoj san ja sta, koja je vrsnica sa školon ... isto tako ni nova crikva nima kampanela, a ja ga se sićan okad znan za sebe, recimo šezdeset i neke. Da ne spominjen u donjemu livome kantunu slike staru zgradu u Đardinu, di je u svoja doba bila pučka skula, niko vrime i vrtlič u koji san ja iša i koju godinu kasnije privremeni vatrogasni dom, dokle se nije zgradija ovi sadašnji, jer je staru zgradu tribalo srušit i zgradit ambulantu.
I onda neka mi neko spomene SMS headbang
Ove godine, za razliku od nekih proteklih, dobija san možda desetak-petnaest SMS čestitki, ča za Božić, ča za Novu Godinu. Odgovorija san, iz pristojnosti, samo na one ča san dobija, a ničin izazvan nisan posla NIJEDNU!
Samo šest pravi papirnati čestitki, kupljenih na nedavnome posjetu Zagrebu, kad san bija povirit Interliber, na UNICEFovome štandu.
Sve kartoline spreman, tako da se uvik, dok me sjećanje još služi, mogu sitit ča mi koja znači, odakle, kad i od koga san je dobija ... ka i ča san radija u to doba.
Zdravi i veseli bili! mah mah mah
- 14:28 - Komentari (0) - Isprintaj - #

12.01.2013., subota

Kako je počeja rat sa mojin bubnjićima ...

Tri i po ure je, ne mogu se ničega pametnoga uvatit radit, jer očekujen oluju. Ne onu pravu a niti ovu „političku“, koju zazivljedu sa govornica i oltari i crveni i crni. Samo nastojin sačuvat bar psihičko zdravlje i šta manje gledat dnevnike i čitat vijesti opće prakse. Fizičko mi je ionako kompromitirano, jerbo već misec i po dan stojin na katu i nosidu mi u tećicu jist.
Rečena oluja nima veze sa meteorologijon, nego sa tri kvarta ovi sa slike ...

Photobucket
Četvrti je opravdano odsutan ...

... koji bi mi danas tribali doć dat ruke, noge i sve ostalo, da pomožedu u stvaranju novega „Mašogadura“. Koji lani nije izaša, ka ča nije bilo ni maškar, iz poznati objektivni, neki bi volili reč, i subjektivni razloga.
Dokle lagano meditiran, i kako bi reka Jure Pađen, kad misli mi vrludaju ...



... sićanja me odvededu prilično daleko. Rekli bi zli jezici da san ostarija, kad mi svaka druga rečenica počinje sa „Je li se sićaš ...“. Naravno da se sićan, još san, bar mislin da jesan, dovoljno bistar da uživan u sićanju na dobre stvari i nastojin ča pri zaboravit, ako već nisan, pizdarije koje su mi se događale ka i svima nan. Nekad davno nisan tako mislija, ali kad čovik uvati nike godine, svati da je genetika zajebana stvar.
Kad san jedan put, još ka mulac pučkoškolac, vižitava stare slike, vidin moga pokojnoga staroga u ondašnjoj vojsci, kako ništo mažinaje oko razglasa. Prokuplje, južna Srbija, pedeset i nike godine.
Puno san se puti kasnije sitija te slike .... sad mi nije baš pri ruci da je skeniran cerek ali nastojaću to ispravit prvon prilikon. Malo pomalo san resta ... i došlo vrime da zaradin svoje prve pineze ... Mediteranske igre, a ja onda tek napravija legitimaciju, zar san se prvi put i obrija to lito ... radili smo ka vatrogasci, u friško otvorenome vatrogasnome domu, od milja nazvanome „Baraka“. I to onako zapravo, za pineze thumbup
Ko sritniji od mene, kad san jarpicu pinez stavija doma na stol, kad je bilo gotovo, i onda se sasta Konzilij. Ča ću vazest za to malo bogastvo? Mater ka mater, a sinko uzmi robe, uzmi ovo, uzmi ono ... nima ona pojma da je u mojoj glavi odavna sazrija plan, čin san čuja koliko ću dobit!
„Ja bi vazeja gramofon, pojačalo i zvučnike!“
Kad mi je mater onda šok priživila, nima jon smrti do tupe sikire! A i dan danas mi je osta prid očima oni očev zagonetni smješak cerek koji sigurno nima veze sa onon njegovon razglas-slikon iz vojske party
Triba li reč da mi je želja bila uslišana, još je i pape doda ono malo ča je falilo i uskoro su iz Niskozemske došla tri paketa.

Photobucket
... pojačalo ...

Photobucket
... i gramofon ...


Za ova dva san naša sliku, a zvučnika se njanci ne sićan oznake, samo znan da su bili Sony i barba Tonči Apoštol i je dobija u butigi za nike male pineze jerbo su ka ono stali u izlogu. To mi je najteže ča je bilo palo malo prašine po njima.
Pojačalo 2 X 30 zdravi Watti izlazne snage, gramofon „remenko“ bez suvišne elektronike i mekanike ... sa magnetnon zvučnicon i dijamantnon iglon.
Gramofon je bija odličan, a mislin da je i još danas u pogonu, sićan se da je bija partija u Varaždin, u mašogradsku dijasporu u Ivice Ljubenkova. Pojačalo je išlo samo sto metri dalje od zgrade, kod Igora Jurića, koji mi je nikidan reka da ga još služi.
Ajme gušti onda slušat ovu mou malu kolekciju ploč, koju san brižljivo povećava ... kasnije se tot pridružija i JVC linijski kazetofon, opet ka plod litnjega vatrogasnoga dežuranja ... ali to je za niku drugu priču. Prvi su prvi, je li ...
Najteže mi je bilo objasnit materi da se muzika ne more slušat utiho, a otac je činija fintu da ga nije briga, iako bi se dandanas okladija da je lagano gušta. Zlato mamino je još bija malan da bi se izjašnjava, ali vrime je pokazalo da smo ga dobro školovali od mali nogu, pa se i danas vidi da jema pravi nos za tehniku. I muziku, ofkors, ali ovod je prvenstveno rič o tehnici.
I naravno, ovo su bili samo prvi. Kasnije se stvar razvijala utabanin stazama ... jače pojačalo, jači zvučnici. Uz par kolateralnih žrtava ... Dokle san materi uspija objasnit da najprin triba smanjit pojačalo pa ga onda istikat iz zida, uspila mi je spržit dvi zavojnice na basevima zvučnika druge generacije zvučnika, Wharfedale Diamond MkII. Edukacija se isplatila, jer su rečeni zvučnici još uvik u voznome stanju, iako na rezervnoj klupi, kod moga brata.
A njih su, tokon godina, zaminili Energy 3.5. Nije neka razvikana, rekli bi gastarbajterska marka, ali u sprezi sa Technics pojačalon 2 X 80 W, na daljini od dva metra dobro skinedu prašinu sa kojega fikusa u kantunu sobe ... Danas je situacija kakva je, gramofona više nima, kasnije (1998. užežin PDV-a) nabavljeni Kazetofon Aiwa AD-WX929 čeka svoje ritke petke ako mi ča triba pribacit sa kazete ...

Photobucket
... daj mu Bože zdravlja, još uvik radi, iako ne ka u najboljin danima...

Sićan se kad san ga nabavija, donija san kašetu doma i krenija za poslon, a poslin kad san se vratija, nalazin brata di, naravno figurativno, buba glavon o zid i skalaje svece da za na „ovo“ snimit triba barenko šest miseci odit u školu.
I dandanas volin svoje uši počastit dobrin zvukon. Doduše, muzički ukus većine današnji konzumenata glazbe mi baš i ne odgovara, jer u mladin danima nisan baš zalazija u „Tri ferala“ .... ali zato bar mogu sam za sebe guštat u vlastitome izboru glazbe. Pukin slučajen san naša slušalice zaradi koji ne moran dignit kredit, da me ne sataru držeć ih na ušima i još uz to da je neloš zvuk ča iz nji izalazi.

Photobucket
Sennheisser HD-407, 150 kn, žaj mi je ka pasu ča nisan vazeja još jedne rezervne.

I tako, još od rani početaka, vodin računa da mojin bubnjićima glazbu isporučin u pristojnome, malo jačemu pakovanju. Naravno, ka i u svemu, ne valja pretjerivat headbang
Taman san se sa prikladnon playliston tempera za očekivani plodonosni sastanak Uredništva. A ča sad slušan? Ka i svi, slušalice u kompjuter i slušan ča me je volja. Izbor glazbe je toliki da mi se diko zavrti kad ga pogledan ... samo se sitin ča smo sve mogli napravit da nan je bar ništo od toga bilo na raspolaganju o ono vrime kad smo još mislili da muzika more prominit svit.
Zdravi i veseli bili! mah mah mah
- 17:23 - Komentari (4) - Isprintaj - #

05.01.2013., subota

Još samo 36 dan!

Prineseno sa masogadur.blog.hr

Daj Bože zdravlja, pa bi za još toliko dan tribalo opet, tradicionalno, užgat Krnju ... onega ča je za sve kriv. Kad se vratin malo unazad, koliko li se samo živopisni likov za Njega izminilo u ovi trinajst godin našega reinkarniranoga Krnjevala ... neki i po više puti cerek
Ma isto, jema bit da je najviše bumbiza (puknuo, za sjevernjake) oni zadnji, ča smo ga užgali 2011. godine.
O tome san već detaljno pisa, i o izboru lika & djela Dotičnoga, a i o medijskome praćenju spomenutoga događanja.
Prikomjerno granatiranje koje su mećali na dušu Gotovini u ona doba je golo govance za ono ča su sve nasljednici „one male iz Pojate na Mosoru“ bili o nan nadrobili. Srića i Bog da još u ono doba nije vridija ovi novi zakon o verbalnome deliktu thumbup jerbo bi nas sve sa dva autobusa poslalo na Bilice. Ako još jema mista. A govoridu, bar oni ča su jemali prilike okusit, da je Remetinec „Hilton“ prema Bilican.
Nego, ostaviću po strani crne misli. Trenutno san, gle čuda puknucu opet na bolovanju. Davni dan su mi rekli da ča više vrime prolazi da više sličin na mater nego na pokojnoga oca. Jerbo san sve više po likarima. Ma me ni to neće omest u mome dilu posla, koordinirat oni naš tradicionalni „brainstorming“, da ne rečen karbu, beštimje i prijateljska uvjeravanja ča gre a ča ne gre „unutra“ ... onda slidi još par dan manovaljenja kojega mogu sam, na miru, učinit ... i moj je dil posla gotov.
Bar do povorke. A ove godine bi se moga i umaškarat, pregovaran za pristupit u dvi slike. Biće nešto, sigurno ... a ako ne ništa, opet malo piturat side vlasi, nabacit koju štracu na sebe, napunit sve baterije i fotoaparat u ruke.
Lani smo pauzirali ... nije bilo jednoglasno, ka ni u Haagu, ali većina je odlučila. Godinu dan smo odmorili, stali na balun, sićali se oni ča i više nima, a dubokoga su traga ostavili u ovi trinajst godin ... Želka, Mehe, Pagara, Čonča ... Osin ovi nabrojeni, puno je još svita partilo ... partija je i moj pape, Dine Garbin, ča me je i zarazija viruson Mašograda, ali o tome ćete pročitat na jedno drugo misto thumbup

Photobucket

Selo naše malo, od milja Mašograd, živilo je svojin životon i dalje. Činile su se monade, snig smo svi dobro zapametili

Photobucket

... činili su se prosvjedi, teške su riči padale ... kako uživo,

Photobucket

... tako i na sucurac.info, jedinome mediju za kojega moremo reč da je sučuraški. Rekli bi zli jezici ironično „nekad bija“ ... ali još u svići jema uja, još se trza.

Photobucket

Kažu dobro upućeni da jema materijala za dvobroj, a dežurne Žalosne Sove da će se jedva skupit pinez i za obični broj štampat. Čeka nas naporno odvajanje „žita“ od „kukolja“, „more“ od „nemore“ a glede situacije, sastanak će se održat kod mene ...
Danas su Predsjednik i Tajnik KPU „Kampanel“ bili u mene na prvi dogovor. I ča misllite ča mi je Buiš prvo reka: Nemoj sad opet napisat da si u udrugi „Poklade“ ka ča si reka Tariku. Ka zaboraviće mi cerek ... a to san ionako meknija odma pri vrju moga uvodnika.
Ove godine ćemo angažirat i neke nove ljude ... neće in bit laka, svi će i uspoređivat sa onima prije, ali biologija je neumolljiva ...
Nisan zna ča bi meknija, koju od stari slik, ali evo, napokon, KOMPLETNA kolekcija „Mašogaduri“ za download zainteresiranima, jer neki, unatoč obećanjima tipa „samo ča nisan“, ni nakon par godin nisu stavili sve „Mašogadure“ dostupne za download, složeno po godištima.

2001 * 2002 * 2003 * 2004 * 2005 * 2006 * 2007 * 2008 * 2009 * 2010 * 2011

Eto, toliko za ovi put, ne smin još puno toga reč, a ni napisat. Prelazni rok je tek počeja party pa da ne zajebemo još koji od transferi ča su u toku.
A svima onima ča su mislilli, ma ča mislili, tvrdili da su čuli iz pouzdani izvori, da će se, radi lanjski događaji, Mašogradske Maškare udunit ka šunferina, moremo samo poručit ...

Photobucket

... ili onako lipo, pjesnički, moremo poručit da in se seremo na izvor informacija. Dođite, dajte ruke, koju dobru ideju, a ako dojdete sa pinezima isfalit ćemo vas i u Mašogaduru i usmeno, na sva justa. RECESIJA je besida koja se više izlizala od duperanja (upotrebe, za sjevernjake) ... sve znamo, dođite i pridonesite prema svojin mogućnostima, da se svi skupa bar nakratko opustimo i zabavimo, i naravno, užgemo onega koji je za sve kriv.
Zdravi i veseli bili! mah mah mah
- 00:21 - Komentari (0) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se