TV blog

< travanj, 2006  
P U S Č P S N
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30


Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

RSS feed TV bloga

Ukloni/prikaži komentare

Napomena: komentare na tekstove mogu pisati i oni koji nemaju blog (ostavite prazna polja „Korisničko ime“ i „Lozinka“).

Čemu ovo služi, a još i ne radi?!?

Zemaljska, kablovska i satelitska TV i radio, štampani mediji i komentari onoga što oni donose

Hiper(bez)veze

najbolja SatTV stranica u Ex-Yu
forum o SatTV
elitesecurity forum
kablovski forum

Saučesnici

Banda plaćenička ;)
Stanovnik pustog ostrva
Umetnička duša
Blesava brbljivica

Svađajte se s autorom



Brojač



Song of the moment

Com'e' Straordinaria La Vita
Dolcenera

Ci sono momenti
che passano in fretta
e il tempo che vola
sa di sigaretta.

Ci sono momenti
che pensi alla vita
ed altri in cui credi
che e' proprio finita.

E ti viene da vivere
e ti viene da piangere
e ti viene da prendere un treno
andare lontano e lasciare tutto com’e'
che qui non e' facile
e ti senti fragile
eh qui dove tutto quello che conta e' quello che senti
e sentire com’e', sentire com’e'…

Com’e' straordinaria la vita
com’e', coi suoi segreti, i sorrisi, gli inganni

Com’e' straordinaria la vita
che un giorno ti senti come in un sogno
e poi ti ritrovi all’inferno

Com’e' straordinaria la vita
che non si ferma mai
si! Non si ferma mai!

E ti viene da vivere
e ti viene da piangere
e ti viene da crederci ancora
provare a lottare e dare il meglio di te
che qui non e' facile
e ti senti fragile
eh qui dove tutto quello che conta e' quello che senti
e sentire com’e', sentire com’e'…

Com’e' straordinaria la vita
com’e',
che ti fa credere, amare e gridare

Com’e' straordinaria la vita
che un giorno ti senti come in un sogno
e poi ti ritrovi all’inferno

Com’e' straordinaria la vita
che non si ferma mai
si! Non si ferma mai!

Ieh ieh ieh
ieh ieh ieh
ieh uohohohohohou

Com’e' straordinaria la vita
che un giorno ti senti come in un sogno
e poi ti ritrovi all’inferno

Com’e' straordinaria la vita
che non si ferma mai
si! Non si ferma mai!

E mi viene da ridere
e mi viene da vivere!
Eh!

četvrtak, 20.04.2006.

BK, RTL i CME bez frekvencije

Danas je saopšteno da je RRA dodelila TV i radio frekvencije za nacionalni nivo, kao i TV frekvenciju za Vojvodinu. Televizije koje će zemaljskim putem pokrivati Srbiju su Avala, B92, Fox, Pink i Košava/Happy (u time sharingu). Na nacionalnom nivou emitovaće radio stanice B92, Indeks, Radio S, Fokus i Roudstar radio, dok će Vojvodinu pokrivati Super TV. Nisu saopštena imena srećnih dobitnika za Beograd.

Izgleda da je bilo istine u novinskim člancima u kojima se spekulisalo da će RRA TV frekvencije na nacionalnom nivou raspodeliti u odnosu 3 za domaće stanice - 2 za strane, a da će u strane biti ubrojana i B92, jer ima 48% stranog kapitala.

Na Telefaktu BK urednik te TV Milomir Marić rekao je da je nečuven skandal što BK nije dobio frekvenciju i da će se truditi da oni prenose Mundijal za koji su kupili prava, a tek ćemo čuti šta će reći ljudi iz RTL-a.

Dalji razvoji se očekuju.
- 15:56 - a šta ti misliš (6) - pretvori u hardver - link na ovaj post

srijeda, 05.04.2006.

Objavljene liste kandidata za frekvencije

RTL logotip: da li je domen http://www.rtlserbia.com registrovan uzalud? Skandal: RTL odbijen zbog nejasnoće propisa

Republička radiodifuzna agencija sinoć je na svom sajtu objavila spisak TV i radio stanica čije su prijeve na konkurs za dodelu frekvencija uvažene. Na spisku za nacionalno TV pokrivanje našli su se manje, više svi očekivani kandidati (Pink, BK, B92, Murdochov Fox, regionalni igrač CME koji drži hrvatsku Novu i slovenačku Pop TV i druge stanice), ali je izostao jedan od najvećih favorita, RTL, uz obrazloženje da ne ispunjava zakonski uslov da samo 49% kapitala sme da bude stranog porekla.

Situacija oko ovog uslova nemarom RRA nije razjašnjena pre konkursa, već je na mnogobrojna pitanja koja se tog, sada čuvenog člana 41 stav 3 Zakona o radiodifuziji u dokumentu s najčešćim pitanjima i odgovorima na sajtu RRA odgovoreno dvosmislenom rečenicom: „Prema članu 41 st. 3 Zakona o radiodifuziji, strano fizičko ili pravno lice može učestvovati u osnivačkom kapitalu imaoca dozvole za emitovanje programa najviše 49% ukupnog kapitala, odnosno ukoliko je više stranih pravnih lica njihov ukupan deo ne može iznositi više od 49% ukupne vrednosti kapitala“. Da ni sami članovi Saveta RRA nisu bili načisto s ovim odgovorom lepo se vidi iz činjenice da su se tek posle 60-dnevnog prijavljivanja na konkurs, 30.3.2006. obratili Ministarstvu za kulturu i informisanje sa zahtevom da se rastumači da li se posmatra i vlasnička struktura domaćih pravnih lica koji treba da drže veći deo kapitala stanice, tj. da li, u slučaju RTL-a firme „HVB banka“, „Mali kolektiv“ i „Farma Swiss“ koje su registrovane u Srbiji, ali s većinskim stranom kapitalom (uz čisto domaću firmu Atlas sistem), mogu da čine 51% vlasništva.

Ministar kulture Dragan Kojadinović je po zvaničnoj verziji odgovorio sutradan, 31.3, iako je na odgovoru koji je do večeras stajao na stranici RRA stajao datum 23.2.2006 (u međuvremenu je dokument bez objašnjenja zamenjen novom verzijom s 31.3. kao datumom u zaglavlju), obe verzije možete preuzeti ovde, i napisao da se u maksimalno učešće od 49% stranog kapitala računa i prisustvo stranog kapitala u domaćim pravnim licima, iako se ona nisu pominjala u prvobitnom tumačenju RRA.

Naravno, RTL-u, koji je čak registrovao i adresu www.rtlserbia.com, se sve ovo nije nimalo svidelo, pa su s prilično jakom argumentacijom da se Zakonom o stranim investicijama predviđa da sve firme osnovane u Srbiji imaju status domaćih kompanija zatražili tumačenje drugih ministarstava, kao i poništenje konkursa i raspuštanje ovog i izbor novog Saveta Republičke radiodifuzne agencije. U prvim reakcijama, Nenad Savić, PR firme „Mali kolektiv“ naglasio je i postojanje problema s datumom na tumačenju ministra Kojadinovića. Kojadinović je negirao da je on diskvalifikovao RTL naglasivši da on nije niti jednom rečenicom pomenuo bilo kog emitera. Iskazujući žaljenje što RTL neće doći u Srbiju, Kojadinović je konstatovao da je Zakon jasan (?!?) i da se ne sme selektivno tumačiti od slučaja do slučaja, ali je spomenuo i da njegovo tumačenje nije obavezujuće za RRA. Ako je zakon jasan, kao što ministar tvrdi, kako to da je Nenad Cekić, predsednik Saveta RRA u izjavi datoj u četvrtak, 30.3. rekao da postoje različita tumačenja šta tih čuvenih 49% stranog kapitala zapravo znači i da u tom trenutku nema stava po tom pitanju.

Dakle, prijavljivanje je već bilo završeno, a glavnom nadležni za dodelu frekvencija još nije bilo jasno hoće li neke stanice otpasti zbog ovakvog ili onakvog tumačenja zakona. Kako se onda uopšte očekivalo da će stanice razumeti uslove konkursa, ako predsedniku Saveta RRA oni nisu jasni kad je „voz prošao“?!? Valjda je logično da država, ako joj je cilj da ovde privuče najkvalitetnije svetske medije, učini sve da svima budu jasna pravila igre pre nego što ona počne.

Uglavnom, večeras je Nenad Cekić, prvi čovek RRA spomenuo mogućnost da se o stavljanju RTL-a na listu kandidata ponovo glasa, ako se tumačenje zakona u međuvremenu promeni, a najavio je i da odlučivanje neće trajati zakonom predviđenih 90 dana, već verovatno svega petnaestak, tj. da će odluka biti doneta praktično odmah po završetku javnih razgovora s medijima-kandidatima.

Evo i detaljnog pregleda ko je dospeo na listu, a ko ne:

TV - nacionalni nivo (5 dozvola):

Avala — nova stanica koju žele da pokrenu neke vodeće domaće firme poput Hemofarma, Metalca, ITM grupe, ali i Ekonomskog instituta, a koju je najavio Danko Đunić, bivši potpredsednik Savezne vlade pod Miloševićem.

B92 — već ima nacionalno pokrivanje. 48% kapitala stanice drži neprofitni Media Development Loan Fund - MDLF iza koga stoji Džordž Soros. Kanal sa jakim informativnim programom čiju masivnu komercijalizaciju (Liga šampiona, Big brother, Formula 1) ne prati veliki rast rejtinga.

BK televizija — već ima nacionalno pokrivanje. Oko vlasničke strukture ove televizije su se nedavno lomila koplja, jer je Karićev pašenog od njegove firme „Evropa osiguranje“, koja je u likvidaciji, otkupio 18% kapitala te televizije, a država, tj. Agencija za osiguranje depozita koja sprovodi stečajeve i likvidacije se protiv toga pobunila. U međuvremenu su počele da pristižu glasine da se tamo jedva isplaćuju zarade, jer je država presekla sve ugovore kojima su se pare iz Mobtela odlivale na BK u vidu sponzorstva ogromnog broja emisija.

Košava — lokalni beogradski kanal ne preterano zanimljivog sadržaja. Kanal je 1998. osnovala Miloševićeva ćerka Marija u saradnji s velikim brojem društvenih firmi koje su se postepeno povukle iz posla, ali tako da su njoj ostavili sav kapital. Posle oktobarskog prevrata 2000. Marija je brže-bolje prodala stanicu, a sadašnji vlasnici poseduju nekoliko manjih stanica u Nemačkoj i Švajcarskoj (tv.Berlin, tv.München i U1TV Zürich).

Muzička televizija Srbije - MTS — muzički kanal koji je emisije iz svoje produkcije tokom svoje prilično duge istorije (desetak godina) emitovao na trećem kanalu RTS-a, ali i na pojedinim lokalnim stanicama, jedno vreme je bio prisutan i kao 24-satni kanal u SBB-ovoj kablovskoj mreži, a nedavno je potpisao ugovor o plasiranju svojih emisija s najrasprostranjenijim domaćim muzičkim kanalom u regionu, Balkanmedijom.

Pink — imperija koju nije potrebno posebno predstavljati. Nacionalno pokrivanje. Od najvećeg pirata koji je emitovao holivudske blokbastere poput „Forresta Gumpa“ nekoliko dana posle premijere, vlasnik ove stanice Željko Mitrović postao je osoba koja se najviše zalaže za poštovanje zakona i borbu protiv piraterije. Nedavno je izjavio da je ukus publike koja gleda Pink pretežno ruralan i da će u skladu s tim dodatno menjati koncepciju kanala. Najgledanije svetske serije na toj se televiziji emituju u terminima oko ponoći (Očajne domaćice - Desperate Housewives) i pola dva noću (Izgubljeni - Lost), ali se zato latino-sapunice i narodnjaci mogu videti u udarnim terminima od 20-23 sata. U poslednje vreme gubi bitku za gledanost sa Tijanićevim RTS1.

Pro TV — prema pisanju medija, iza ove stanice stoje Rumuni, a kao osnivač se pominje Adrian Sarbu, koji je prvi čovek najgledanije istoimene rumunske privatne stanice Pro TV, kao i nešto manje popularnog kanala Acasa TV. Obe stanice pripadaju grupaciji CME.

Sigma Television — kanal iza kojeg stoji vodeća kiparska privatna TV kuća Sigma. Pretežno je gleda populacija starosti 18-45 godina.

TV5 — niški kanal koji pokriva dobar deo centralne Srbije, a uz RTS, jedini emituje digitalni zemaljski (DVB-T) signal, i to u Beogradu. Uz to je deo Total TV platforme koja će uskoro započeti emitovanje. Najgledanija privatna televizija sa sedištem van Beograda u Srbiji.

Fox televizija — kanal iza kojeg stoji čuveni medijski magnat Rupert Mardok (Murdoch), koji je poznat po tome što je vlasnik digitalnih satelitskih paketa Sky u Britaniji i Italiji, i mreže Fox u Americi. Njegov američki kanal Fox News jako je naklonjen politici Džordža Buša mlađeg, dok je britanski Sky News mnogo uravnoteženiji po tom pitanju. Inače, Murdochov News Corp. već je prisutan u susednoj Bugarskoj, preko vrlo uspešnog kanala bTV.

Happy TV — dečji kanal, sa nekoliko predajnika na strateškim tačkama (Beograd, Iriški venac, Rudnik, Jastrebac, Subotica) pokriva dobar deo Srbije. Tražio da za njih, ukoliko dobiju nacionalno pokrivanje, cena licence bude smanjena 80%, jer pokrivaju samo dečju publiku, koja čini 20% populacije. RRA je odbila taj predlog s obrazloženjem da to nije moguće po zakonu.

Košava i Happy TV su se dogovorile da će, ako samo jedan od ta dva kanala dobije nacionalno pokrivanje, po principu time sharinga emitovati program. Program za decu u produkciji Happy TV-a išao bi svakoga dana od 6.30—18.30, dok bi program Košave išao od 18.30—06.30, dakle u odnosu 50:50, s time što bi Košava pokrivala prime time, ali i noć.

CME SR TV — kanal iza kog stoji kompanija Central Media Enterprises, CME, koja je jak regionalni igrač, jer poseduje veći broj kanala koji su vodeće privatne stanice u pojedinim zemljama regiona: Pro TV u Rumuniji, Nova u Češkoj, Pop TV u Sloveniji i Markiza TV u Slovačkoj. Pored toga, vlasnici su i kanala 1+1 (Ukrajina) i Nova TV (Hrvatska) koji su drugi po gledanosti privatni kanali u tim državama. Ostaje, međutim, nejasno zašto je Pro TV konkurisao zasebno od CME-a. Možda misle da će s dve prijave imati veće šanse.

Od onih koji su izvisili, tu su:

RTL — vodeća medijska grupacija u Evropi s 34 TV i 34 radio stanice. Prvobitno iz Luksemburga, ali najviše prisutna na nemačkom tržištu (čuveni kanali RTL, RTL2, Vox). Dnevno preko 200 miliona ljudi u Evropi gleda neki kanal iz RTL grupe, koja je prisutna u 11 zemalja: između ostalog i u Rusiji (REN TV), Britaniji (five), Francuskoj (M6) i Španiji (Antena 3). U susednoj Hrvatskoj drži najpopularniju privatnu stanicu - RTL televiziju. Urednica je trebalo da bude poznata novinarka Maja Divac, nekada radila na Studiju B, a danas se svakodnevno može videti na RTS-u u kratkoj emisiji „Evronet“ Produkcijske grupe Mreža, koja se bavi evropskim integracijama.

TV Politika — konkurisala u saradnji sa skandinavskim medijskim gigantom Viasatom (poznat po kablovskim i satelitskim kanalima TV1000, Viasat Explorer i Viasat History). Odbijena zbog više razloga (sporna vlasnička struktura, nedostatak raznih potvrda među kojima i one za izmirivanje obaveza vezanih za autorska i srodna prava, prekasno uplaćen depozit za učešće na konkursu). Ova stanica tavori već godinama, manje-više svi novinari koji su to mogli prešli su na druge stanice, pa je ovo bila poslednja šansa da se tu nešto promeni. Čini se da je sada sudbina ove stanice i konačno zapečaćena.

TV A — kanal koji je želeo da ojača veze između Srbije i dijaspore. Najavljen kao televizija pravih vrednosti namenjena i publici u rasejanju, ali i onoj u otadžbini, koja bi bila okrenuta auditorijumu pravoslavnih zemalja i u perspektivi započela emitovanje i na ruskom i engleskom. Urednik je poznati novinar, književnik i publicista Miodrag Ilić, koji je vodio satelitski program RTS-a od 1991-1996. godine.

IBC — televizija koja tavori već godinama u beogradskom etru vrteći praktično samo reklame i spotove. Ranije emitovala programe iz produkcije Muzičke televizije Srbije (MTS). Odbijena, jer je 100% u društvenom vlasništvu (vlasnik je neprivatizovani nekadašnji gigant Genex).

Za pokrivanje Vojvodine (jedna dozvola) konkurisale su tri televizije: Most (iza kojeg stoji SPS), Panonija i Super TV, a za beogradski etar (6 dozvola) boriće se 9 kanala: Art TV, Enter TV (verovatno kanal YU info tj. Info 24 koji je nedavno kupila firma Dienter), Košava, SOS kanal, Metropolis, Most (novosadski), Palma, TV Plus (iza koje stoji firma Interspid koja se dovodi u vezu s Markom Miloševićem) i Studio B.

Za nacionalnu radio frekvenciju (5 dozvola) konkurisalo je 9 stanica: Kiss FM (satelitski radio s narodnjacima, emituje se i u beogradskom etru), Pro FM (rumunski kapital, isto kao kod Pro TV), B92, Index radio, Radio S (muzički radio iza kojeg stoji SPS, već pokriva praktično celu Srbiju), Radio Fokus (vlasnik, kao i kod TV Plusa, firma Interspid), Roadstar radio (dosad nepoznat), Sigma FM (Kiprani) i TDI radio (muzički radio iz Beograda).

Za radio frekvenciju za celu Vojvodinu niko nije konkurisao, dok je za 14 beogradskih radio dozvola konkurisalo čak 40 stanica, među kojima je ogroman broj već aktivnih gradskih stanica (24, 988, Akademac, Art, Balkan, Bandini, BK, Bonton, Venus, Golf, Hit, Idea, Jat, Košava, Luna, M radio (iz Resnika), Maxiss, MFM, Naxi, Nostalgie, OK radio, Perper, Pingvin, Pink, Roda, Sky, Studio B, Sport FM, TDI, Top FM, TRI, Žabac, City i Cricket)*, ali i neke nove poput radija Lane (stanica Željka Joksimovića koja se prilično uspešno već skoro godinu dana emituje preko satelita Hotbird, zatim stanice Beta plus (izgleda da je u pitanju saradnja novinske agencije Beta i francuskog međunarodnog radija RFI), kao i meni dosad nepoznatih stanica: Glas Beograda, Avala krug i Oranž FM.

* Kladim se da većina Beograđana koja ovo čita nikad nije čula za barem polovinu od ovih stanica. Linkovi na stanice iz beogradskog etra dostupni su na prezentaciji Zorana Modlija.

Odbijene su prijave MIP radija (nije uplaćen depozit), YU radija (100% državni), radija Novosti (nepotpuna dokumentacija), radija Flash (preko 49% stranog kapitala), radija Grad (preko 49% stranog kapitala), i BS FM-a (100% društvenog kapitala, moguće da je reč o projektu Beogradskog sajma).

I za kraj, ko je preživeo, još par detalja:

Čini se da je zakonska začkoljica da u kapitalu osnivača ne sme biti više od 49% stranog kapitala na dosta bizaran način uticala na ovaj konkurs, pa su tako neke firme osnovane s vlasničkim udelom od par stotina evra. Tako, kako pišu Večernje novosti, čuveni News corp. u Foks televiziji ima udeo od 245 €, CME sa svojih 122,5 € i Slovenac Marijan Jurenec sa takođe 122,5 € čine 49% kapitala firme CME SR itd. Dakle, zakon se izigrava na najočigledniji mogući način, pravljenjem firmi s ukupnim kapitalom od 500 € koje će kao, kad dobiju dozvolu, da stvaraju televizije s više desetina ili stotina zaposlenih, dok RTL koji je lepo i svima na znanje stavio pravu vlasničku strukturu svoje eventualne buduće TV stanice u Srbiji izvisio, jer nije hteo da muti.

Ako je već član o 49% stranog kapitala takav kakav je, onda su RRA i vlast morali da se pobrinu da ovakva vrlo očigledna zaobilaženja zakona budu sprečena i da se ne dozvoli da fiktivne firme vredne 500 € upravljaju medijima.

Dopuna (10.4.2006): Na sajtu Agencije za privredne registre na koji mi je ukazao čitalac pod pseudonimom „upućen u stvar“ može se, u rubrici „Pretraga privrednih subjekata“, videti da Kiss FM ipak nije onaj narodnjački radio koji se emituje putem satelita i u beogradskom etru, već da iza njega stoje holandski kapital firme SBS Broadcasting Europe B.V. (49%) i tri fizička lica iz Srbije (po 17%). Firma SBS vlasnik je većeg broja TV kanala u Holandiji, Belgiji, Danskoj, Finskoj, Norveškoj, Mađarskoj i Rumuniji, a poseduje i više radio stanica, od kojih se dve zovu Kiss FM (jedna u Rumuniji, a druga u Finskoj). Iza stanice Roadstar radio stoji domaća firma Eurolux petrol - ELP, a koju je osnovala poznatija firma Europen.

Iza stanice Enter TV i firme Enter Game Group zaista stoji Dienter koji je kupio YU Info tj. Info 24, dok iza nepoznatih radio stanica koje su konkurisale za dozvolu za beogradski etar stoje Savo Čalić (Radio Avala krug), novinska agencija Beta (RFI Beta), četiri Slovenaca koji drže po 12% kapitala: Niko Jakelj, Vinko Frelih, Dušan Potočnik, Boštjan Kočan i Nenad Mandić sa 52% kapitala stoje iza radija Oranž FM, s tim da Frelih i Potočnik imaju veze sa Internet prodavnicom e-shop.si, dok iza radija Glas Beograda stoji domaće preduzeće za dizajn, grafičke usluge i trgovinu Vizartis.

Inače, za one koji puno očekuju od Mudocha i njegove televizije verovatno će prilično poučan biti primer bugarskog kanala bTV čiji je (su)vlasnik Murdochov News Corp. Ta stanica, osim obavezne Lige šampiona, prošle nedelje emitovala je seriju Alf, filmove Američki Nindža 2 i 3, Povratak u budućnost 2 i čak 4 dnevne telenovele - „Srešću vlnite za života“ tj. „Contra Viento y Marea“, „Ognena krv“ tj. „Gitanes“, „Trima bratja, tri sestri“ tj. „Pasion de Gavilanes“ i „Srebrnite angeli“ tj. „Los Plateados“, kao što se može videti na sajtu tog kanala.
- 03:35 - a šta ti misliš (15) - pretvori u hardver - link na ovaj post

četvrtak, 23.03.2006.

Točka do točke, točkica

Double nine set domina Kontroverza u Milijunašu

U večerašnjoj epizodi TŽBM-a, jedna takmičarka, gospođa Milica, otišla je kući s 32.000 kuna zbog toga što je na (mislim) 12. pitanju poslušala mišljenje publike. Naravno, ovo ne bi bio prvi put da je publika pogrešila, ali se čini da to večeras nije bio slučaj.

O čemu se radi?

Pitanje je glasilo otprilike: „Koji je najveći broj tačaka koji se nalazi na pločici za domine?“, a bili su ponuđeni sledeći odgovori: 12, 14, 16 i 18. Publika je velikom (otprilike dvotrećinskom) većinom odgovorila da je tačan odgovor 12 (na pločici sa duplom šesticom), međutim, voditelj Tarik Filipović je gospođi Milici saopštio da je tačan odgovor zapravo 16 (dupla osmica). Prisećao sam se da sam nekada video domino pločice sa sedmicama i osmicama (a možda i sa devetkama), ali sam bio i svestan da sam igrajući domine na računaru (koristeći ovaj argentinski program), uvek započinjao duplom šesticom, tako da mi ništa nije bilo jasno. Stoga sam odgovor potražio na Internetu.

Na sajtu Međunarodne domino federacije (Federation Internationale de Domino – FIDO) stoji da su uobičajeni setovi za domine oni koji kao najveću dominu imaju duplu šesticu (ovakav je Marko Polo doneo iz Kine, pa se može smatrati klasičnim), a da se kao takmičarski koriste oni s duplom dvanaesticom, duplom petnaesticom ili duplom osamnaesticom. Setovi se i inače zovu po najvećoj domini, pa se tako set s 28 pločica zove double six (dupla šestica), 91 – double twelve, a s 136 – double fifteen. Na engleskoj Wikipediji postoji dobar članak o raznim verzijama same igre i setovima pločica, pa se spominje i set sa duplom devetkom (s 55 pločica) – videti sliku.

Setovi (sve vrste, s duplim šesticama, devetkama, dvanaesticama, petnaesticama i osamnaesticama) mogu se kupiti na ovoj stranici, pa tako ispada da odgovor na postavljeno pitanje uopšte nije jednoznačan. Ako kao referencu uzmemo originalne kineske domine koje su svima dobro poznate (i ubedljivo najrasprostranjenije među običnom populacijom), kod kojih je najveća pločica dupla šestica, ispada da bi trebalo uvažiti odgovor koji je gospođa Mirjana, poslušavši publiku, dala. Uzmemo li neki drugi set, odgovor koji je autor pitanja ponudio kao tačan opet nije ispravan, pa stižemo do zaključka da bi redakcija kviza trebalo da se izjasni o ovoj kontroverzi i objasni zašto odgovor 12 nije tačan.

Uzgred, kao što se i može pretpostaviti, postoji gomila igara s dominama, uključujući i „Austrijske domine“ kod kojih se igra s double eight setom od 45 pločica, onim kod kojeg je dupla osmica najveća, ali je problem u tome što se u toj varijanti ne koriste pločice kod kojih su leva i desna strana iste (što znači da je kod takvog igranja maksimalan broj tačaka na pločici 15 tj. 8+7, jer se iz igre izbacuju dupla osmica, dupla sedmica itd.) i u činjenici da se takvi setovi fabrički ne proizvode, već se uzima podskup double nine seta, kao što i piše ovde.
- 23:28 - a šta ti misliš (2) - pretvori u hardver - link na ovaj post

petak, 03.02.2006.

Lokalizovani MTV i u Ukrajini

MTV i u Ukrajini Kako pišu ukrajinski i ruski mediji, a prenosi Kingsat online, ukrajinski Nacionalni savet za televiziju i radiodifuziju dodelio je dozvolu za satelitsko emitovanje novom kanalu MTV Ukrajina. Po rečima Jurija Storožuka, prvog čoveka Saveta, reč je o ukrajinskoj firmi koja je sklopila ugovor s MTV Networksom. Prema najavama, 50% programa bi trebalo da bude domaće proizvodnje, a sa startom kanala u ukrajinskim kablovskim mrežama biće prekinuto preuzimanje dosad prisutnih verzija MTV-ja poput MTV Russia, MTV Europe i MTV Central (zvanični naziv MTV Germany). Mnoge sadržaje programa MTV Russia, uključujući i dodele MTV nagrada, ukrajinski gledaoci dosad su mogli da prate na lokalnom muzičkom kanalu Enter Music, ali je taj ugovor (koji je trebalo da važi do 2008), po naređenju MTV Networksa, raskinut. MTV Europe, deo MTV Networksa, koji je opet deo globalnog medijskog koncerna Viacom, planira ozbiljan nastup na ukrajinskom tržištu: očekuje se uvođenje i ukrajinskih verzija kanala VH1, Viva i Nickelodeon.

Inače, ukrajinsko tržište trenutno pokrivaju tri muzička kanala, M1, Enter Music i O-TV. Svi se mogu besplatno (preko satelita Amos i Sirius) gledati u većem delu Evrope, tako da MTV Ukraine neće imati lak posao da se etablira na tom tržištu od skoro 50.000.000 stanovnika. U Ukrajini je inače svako četvrto domaćinstvo (24%) pretplaćeno na kablovsku TV, što je dosta bolji procenat od Hrvatske (15%) a lošiji od Srbije (30%). Evropski prosek kablovske penetracije je 46% od svih domaćinstava s TV aparatom, a zemlje u kojima preko 50% domaćinstava koristi usluge kablovske TV su: Belgija 91%, Holandija 89%, Luksemburg 76%, Švajcarska 72%, Rumunija 67%, Slovenija 57%, Mađarska 56%, Bugarska 54%, Danska 54% i Nemačka 53%. Na sajtu SES-Astre postoji vrlo lepa prezentacija ovih podataka koje u okviru projekta „Satellite Monitors“ za potrebe SES-a prikupljaju instituti za istraživanje tržišta širom Evrope.
- 19:12 - a šta ti misliš (1) - pretvori u hardver - link na ovaj post

srijeda, 25.01.2006.

Eppur si muove

Sinusoida s označenom periodom i formulom za izračunavanje frekvencije (T=1/f) U Beogradu ostaje 13 zemaljskih TV kanala

Republička radiodifuzna agencija (RRA) je na konferenciji za štampu u ponedeljak objavila da je raspisala konkurs za dodelu dozvola za korišćenje radio i TV frekvencija. Konkurs se odnosi na nacionalni nivo, nivo Vojvodine i grad Beograd. Za ostale (regionalne i lokalne) licence konkurs će biti raspisan kasnije. Stanice imaju 60 dana da se prijave, a odlučivanje može potrajati dodatnih 90 dana.

Na nivou Srbije biće dodeljeno 5 licenci za emitovanje TV signala koje će srećni dobitnici plaćati 61 milion dinara (700.000 €), na nivou Vojvodine biće dodeljena svega jedna licenca (koja će se plaćati 23 miliona dinara (oko 260.000 €), što se lako može objasniti činjenicom da su četiri frekvencije već zauzete za javni servis (2 za radiodifuznu ustanovu Srbije, i 2 za istu takvu ustanovu Vojvodine), previše ravnom konfiguracijom zemljišta i želji RRA da razvija lokalne kanale koji bi pokrivali i brojne nacionalne manjine u toj pokrajini. Emiteri koji posebnu pažnju posvećuju kulturi, obrazovnom i dečjem programu moći će da računaju na popust od najviše 20% cene licence.

Dozvolu za emitovanje TV programa za područje glavnog grada dobiće šest stanica. To zadovoljstvo će ih koštati 12 miliona dinara (140.000 €), pa se čini da je jedini kriterijum za cenu dozvole bila pokrivena populacija. Ovaj kriterijum može postati sporan kada se budu dodeljivale regionalne dozvole za ostatak Srbije, jer je ravničarska područja mnogo lakše pokriti predajnicima nego planinska, a ako dozvola isto bude koštala, televizije iz centralne Srbije teže će ostvarivati profit od vojvođanskih, jer će im trebati više lokacija za pokrivanje iste populacije, čime se troškovi poslovanja povećavaju.

Ovim konkursom će se ostvariti značajna pomeranja u etru: npr. u Beogradu, ako saberemo dve frekvencije zakonom predviđene za emitovanje nacionalne televizije (frekvencije na kojima sada emituje Treći kanal biće dodeljene nekom drugom emiteru), pet privatnih kanala s nacionalnim pokrivanjem i šest s dozvolom isključivo za Beograd, dobijamo 13 kanala sa sedištem u Beogradu. Ovo znači da će mnoge stanice morati da budu ukinute, jer se trenutno u Beogradu nalazi sedište barem 18 kanala (RTS1, RTS2, RTS 3K, Pink, BK, B92, Studio B, Politika, Art kanal, Stankom, Košava, Kanal D, Happy TV, SOS kanal, TV Metropolis, Palma, IBC, Info 24, a možda ima još neki kojeg se nisam setio).

S obzirom na činjenicu da u Srbiji trenutno postoje svega tri privatne TV mreže s nacionalnom pokrivenošću, dodeljivanjem pet licenci će se omogućiti ulazak barem dva nova kanala u trku za gledanost. Predviđena naknada za nacionalnu TV frekvenciju inače je 13x veća od one koju TV Nova ili RTL televizija plaćaju u Hrvatskoj (tamo iznosi 400.000 kuna, tj. oko 4.600.000 dinara), tako da se lako može desiti da ova finansijska prepreka bude previsoka za mnoge domaće stanice. U medijima se već spekuliše o tome da je vlada veliko interesovanje stranih medijskih firmi za ulazak na domaće tržište.

Konkurs se odnosi i na radio-programe: biće dodeljeno pet nacionalnih licenci, jedna za Vojvodinu i 14 za Beograd (trenutno u Beogradu postoji preko 90 radio stanica). Godišnja cena licence za emitovanje radio programa pet puta je manja nego za televizije s istim pokrivanjem.

Predsednik Saveta RRA Nenad Cekić najavio je da će emiteri biti ohrabrivani da se udružuju i zajednički koriste frekvencije po principu time sharinga, kao i da pokušaju da nađu zajednički jezik s kablovskim operaterima i, u slučaju da ne dobiju dozvolu, svoju TV stanicu pozicioniraju kao isključivo kablovski kanal.

Dobitnici prava na korišćenje frekvencija moraće da zadovolje određene uslove (kvalitet slike/zvuka, prostorije, studijska tehnika, programska koncepcija i šema, postojanje dovoljnih finansijskih sredstava za nabavku tehničke opreme i realizovanje uređivačkog koncepta, transparentnost strukture vlasništva i nepostojanje medijske koncentracije tj. prevelikog udela u tržištu), a ko će dobiti frekvenciju biće odlučeno na osnovu kriterijumima koji uzimaju u obzir rejtinge u prethodnom periodu, uspešnosti poslovanja, doprinos raznovrsnosti programa i ponašanje emitera u prethodnom periodu.

RRA je najavila da će uporedo s konkursom ići i proces pretvaranja RTS u javni servis, što podrazumeva pravljenje deobnog bilansa, a zatim osnivanje dve nove kuće, Radiodifuzne ustanove Srbije (s dva TV, tri FM i tri AM programa) i Radiodifuzne ustanove Vojvodine (s dva TV, tri FM i dva AM radio programa). Savet RRA treba da izabere UO obe radiodifuzne ustanove, koji zatim raspisuju konkurse za direktore tih kuća. Paralelno s njim treba da budu formirani njihovi programski odbori, kako bi se ostvario „širi društveni uticaj na kreiranje uređivačkog koncepta javnog radiodifuznog servisa“. Inače, za potrebe javnih servisa u Srbiji je izdvojen veći broj mreža nego što je to standard u Evropi.

U Srbiji trenutno postoji oko 700 radio i 200 TV stanica.

Vlada Srbije je nedavno usvojila sve dokumente neophodne za raspisivanje ovog konkursa, a to su Strategija razvoja radiodifuzije u Srbiji do 2013. godine, plan raspodele radiofrekvencija i pravilnik o naknadama za emitovanje radio i televizijskog programa. Strategija razvoja radiodifuzije (koju možete preuzeti sa www.rra.org.yu) sadrži još neke zanimljivosti, poput procene da su prihodi od reklamiranja srpskih elektronskih medija u 2005. iznosili nekih 65 miliona evra (na televiziju otpada 94%, a na radio 6% navedene sume), najave formiranja paketa Telekoma Srbije kojim bi se „podigao“ signal zainteresovanih domaćih RTV stanica na satelit, regulacije stanja u vezi s kablovskom televizijom (izdavanje dozvola, nadzor nad sadržajem emitovanih programa i poštovanja autorskih i srodnih prava), podsticanja digitalnog emitovanja (DVB-T, DVB-C, DVB-S i DVB-H, DAB i Digital Radio Mondiale), te nadzora nad radom emitera (emiteri s nacionalnom pokrivenošću biće pod neprestanim nadzorom).

Strategijom se predviđa zabrana emitovanja pornografskog i sadržaja s ekstremnim nasiljem putem etra, dok bi oni mogli biti dostupni gledaocima kodiranih kablovskih kanala. Takođe se ograničava emitovanje programa „čiji sadržaji mogu da naškode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju dece i omladine“ na period od ponoći do pet sati ujutru. Posebno će se nadgledati rad svih emitera (a posebno javnih servisa i nacionalnih emitera) u informativnom programu tokom predizborne kampanje.

Međutim, jedna od najpozitivnijih stvari koja stoji u usvojenoj Strategiji razvoja radiodifuzije jeste to što se predviđa stvaranje jedinstvenog emisionog sistema kao javnog preduzeća odvajanjem delova RTS-a i moguće još nekih emitera koji imaju odgovarajuća postrojenja, a čiji bi cilj bio da svi emiteri imaju ravnopravan pristup TV i radio predajnicima.

Nasuprot ovim pozitivnim tonovima, u Strategiji se konstatuje da je potrebno usvajanje dodatne zakonske regulative koja bi omogućila RRA da sprovodi svoje odluke o oduzimanju licenci i sprečavanju emitovanja ilegalnih radio i TV programa i strožije kazni piratsko emitovanje, kaznom u srazmeri s brojem dana nelegalnog emitovanja, a preporučuje se i da se omogući da kazne za pirateriju i teže programske prekršaje izriče RRA, a ne neefikasno sudstvo.

RATEL proradio

Republička agencija za telekomunikacije (RATEL) objavila je da joj je Ministarstvo za kapitalne investicije (MKI) 16. januara ustupilo opremu, softver i baze podataka neophodne za planiranje i raspodelu frekvencija, kao i izdavanje dozvola za njihovo korišćenje. Oko ove opreme je nastao spor između RRA, RATEL-a i MKI, jer je Radiodifuzna agencija tražila od RATEL-a da Vladi prosledi Plan raspodele radiofrekvencija, dok je RATEL tvrdio da to ne može da učini, jer mu MKI nije omogućilo korišćenje odgovarajuće opreme, softvera i podataka. U međuvremenu je to izglađeno, pa se očekuje da RATEL konačno krene da obavlja svoj posao.

RATEL je takođe pozvao Internet provajdere i kablovske operatere da se evidentiraju. U upitnicima na svom sajtu RATEL praktično od ovih firmi zahteva da mu obelodane praktično celokupno svoje poslovanje (broj korisnika, troškove za autorska prava, troškove distribucije, prihode od korisnika i iz drugih izvora, detaljan opis infrastrukture, kapacitet linkova, broj zaposlenih i slično), što su podaci s kojima svakako treba pažljivo rukovati, a RATEL nigde nije izrekao garancije da oni neće dospeti u ruke konkurencije.

Od RATEL-a mnogi građani s pravom očekuju da što pre izda dozvole novim operaterima fiksne telefonije, omogući korišćenje VoIP usluge, te dozvoli uspostavljanje novih Internet linkova prema inostranstvu ili barem natera Telekom da svim Internet provajderima (i kablovskim i klasičnim) pristup Internetu prodaje pod istim uslovima.
- 06:06 - a šta ti misliš (5) - pretvori u hardver - link na ovaj post

utorak, 17.01.2006.

Vesti iz nesvesti

Bil Merit, prvi čovek Diša u Teksasu, pored novopostavljene table s imenom mesta Proglasio se za dopisnika

Izvesni Miodrag Ignjatović, doktor filozofije, pisac i bivši savetnik Ministra prosvete poslao je uredništvu „Politike“ pismo (pogledati ovde) u kome ga predsednik opštine Batočina akredituje za stalnog dopisnika tih dnevnih novina iz Batočine. Po izjavi srećnog dobitnika, on se s predsednikom opštine Radišom Miloševićem složio da bi najbolje bilo da piše za Politiku. Sam Radiša Milošević, međutim, na pitanje — otkud to da zapošljava ljude po drugim firmama izjavio je: „Ne znam o čemu govorite, možda mislite na onog pisca koji je hteo nešto da piše za novine. Ma, ja sam to potpisao samo onako, nisam ni znao šta potpisujem.“, dok je o Ignjatoviću rekao „On pojma nema, ja sam samo želeo nekako da ga otkačim.“ i čudio se što se novinari interesuju za tako banalnu stvar. Novopostavljeni dopisnik je, očigledno ushićen svojim novim poslom, potvrdio da očekuje da mu se jave iz „Politike“ i potvrde postavljenje i najavio da će pisati za džabe, jer mu je cilj samo da se glas o Batočini čuje. Naravno, bizarnu vest je objavila sama „Politika“ u broju od ponedeljka.

Mesto promenilo ime zbog besplatne televizije

Klark (Clark), mesto sa stotinjak stanovnika u Teksasu od novembra nosi ime Dish (antena), po satelitskoj platformi Dish Network firme Echostar. Ovaj potez novog prvog čoveka, 30-godišnjeg advokata Bila Merita (Bill Merrit) usledio je po obećanju da će svih 55 domaćinstava dobiti desetogodišnju pretplatu na osnovni paket satelitske platforme Dish Network. Mesto je 2000. godine osnovao izvesni L.E. Klark (Clark) po kome se zovu praktično sve ulice i trgovi, a donedavno i sam gradić. Međutim, on je izgubio na izborima za „gradonačelnika“ za jedan glas (40:39) nakon dugogodišnjeg rivalstva sa porodicom Merit koje se ogledalo u suđenjima i sitnim pakostima. Stoga se ipak može zaključiti da je pravi motiv promene imena mesta obična zloba. Pikanterija je da bivši prvi čovek mesta, 71 godinu stari L.E. Klark nije odbio pretplatu na Dish Network. Priču je na šaljiv i jako zabavan način ovog vikenda obradio The Daily Show: Global Edition (emituje se na kanalu CNN International), a čiji će voditelj Džon Stjuart (Jon Stewart) voditi ovogodišnju ceremoniju dodele Oskara.

Inače, ovo nije prvi ovakav slučaj u SAD. Naime, još 1950. je novomeksički gradić Hot Springs postao Truth or Consequences nakon što je Ralf Edvards (Ralph Edwards), voditelj istoimene radio emisije obećao da će snimanje preseliti u to mesto. Pedeset godina kasnije, u doba dotkom groznice, Halfway (Oregon) postao je Half.com po firmi koja prodaje polovne knjige, CD-ove, videokasete i igrice, doduše samo na godinu dana, a u decembru je gradić Santa u Ajdahu (Idaho) postao Secretsanta.com. The Register, britanski sajt sa vestima o tehnologiji, poznat i kao El Reg, zajedljivo je primetio da očekuje da, u skladu s novouspotavljenim trendom, gradić Eseks (Essex, Connecticut) uskoro neizbežno promeni svoje ime u Essexgirlssuckfatones.nu.
- 03:55 - a šta ti misliš (3) - pretvori u hardver - link na ovaj post

ponedjeljak, 16.01.2006.

Odlična mikro-serija na Studiju B

Petar Kralj (levo) kao Sakupljač Prošle nedelje na beogradskoj televiziji Studio B prikazano je pet epizoda dramskog serijala Sakupljač, urađenog po novoj knjizi „Dvanaest zbirki i čajdžinica“ poznatog domaćeg pisca Zorana Živkovića. Svaka epizoda traje deset minuta, a Petar Kralj igra glavnu (i naslovnu) ulogu. U ovoj, prvoj dramskoj seriji u produkciji Studija B uz njega se pojavljuje još jedan glumac, različit od epizode do epizode, a menja se i sakupljačeva strast: tako on skuplja dane iz tuđeg sećanja, nadu drugih ljudi, autograme onih koji će uskoro umreti... Serija je urađena s minimalnim tehničkim sredstvima, što će reći da je gledaocu prepušteno da sam dočara neke detalje, a režiser je mladi Marko Kamenica.

Bez obzira na očigledno skromnu produkciju, epizode su jako intrigantne i teraju gledaoca na razmišljanje o nekim suštinskim stvarima, što ih donekle čini sličnim Zoni sumraka.

Dr Zoran Živković (1948) inače je poznat kao jedan od najprevođenijih srpskih pisaca, ali i po tome što je preveo gomilu naučnofantastičnih i naučnopopularnih knjiga, počev od Klarkovih Odiseja, preko Hokingovih dela „Kratka povest vremena“ i „Kosmos u orahovoj ljusci“, pa sve do knjige „Euklidov prozor“ Leonarda Milodinova. Dobitnik je Svetske nagrade za fantastiku (World Fantasy Award) 2003. godine za kratki roman „Biblioteka“ koji se sastoji od šest priča, a zanimljivo je da je njegova priča „Voz“ (iz zbirke „Nemogući susreti“) u septembru doživela radijsku premijeru na BBC 4.
- 01:02 - a šta ti misliš (0) - pretvori u hardver - link na ovaj post

ponedjeljak, 09.01.2006.

Laži o rejtingu na Pinkovom dnevniku i sajtu

Jedan promil razlike između Pinka i RTS 1 Kao što sam već napisao u jednom od ranijih članaka, do Nove godine nije bilo izvesno koja će televizija poneti titulu najgledanije u Srbiji u 2005. Za to mesto su se borili Pink koji je godinu dobro počeo i RTS1 koji je počeo obilato da nadoknađuje u „jesenjoj sezoni“. Zbog toga je Pink totalno istumbao satnicu. U međuvremenu, AGB Nielsen Serbia, referentna agencija za TV rejtinge u Srbiji objavila je rezultate. Razlika između ove dve stanice iznosi jedan promil (za one koji nisu vičniji matematici, to je deseti deo procenta), nažalost u Pinkovu korist. Iako mi ni Tijanićev RTS sa „devojčicama sa golim pupkovima“ nije previše simpatičan, svakako da je mi televizija koja u prajm tajmu emituje latino-serije 7 dana nedeljno i na kojoj dve večeri nedeljno dominira novokomponovani šund iz Grand produkcije još manje bliska.

Elem, rezultati su sledeći: Pink je prvi sa 22,5% gledanosti, drugi je RTS 1 sa 22,4%, treći BK sa 11,2%, četvrti B92 sa 6,8%, peti RTS 2 sa 6,3% i šesti RTS 3 (tj. 3K) sa 3,5%. U poređenju s prošlogodišnjim AGB-ovim rezultatima, položaj su promenile jedino RTV B92 koja je s petog prešla na četvrto mesto i RTS 2 koji je s njom zamenio mesta. Značajan porast gledanosti zabeležio je RTS 1, koji je sa 20,1% skočio na 22,4% i B92 koji je sa 5,3% porastao na 6,8%. Najveći gubitnici su RTS 2 koji je s 8,2% pao na 6,3% i Treći kanal koji je sa 5,0% pao na 3,5%. Ukupan rejting svih RTS-ovih kanala je, dakle, pao. U 2004. godini RTS je sa svoja tri programa držao trećinu tržišta (33,3%), dok je ove godine njegov udeo u ukupnom TV auditorijumu manji i iznosi 32,3%. Stoga Tijanićeve tvrdnje da je RTS sada gledaniji baš i nisu potkrepljene brojkama, već bi se moglo pre reći da je on RTS1 uspeo da približi Pinku, ali su zbog verovatno jačeg finansiranja prvog programa državne televizije trpeli RTS2 i RTS3.

Pink je u sredu u svom dnevniku ponosno objavio kako su najgledaniji, pritom iznoseći pogrešne podatke, po kojima je razlika u gledanosti između te stanice i RTS1 26x preuveličana. Ta vest se i dalje nalazi na njihovom sajtu (ovde), a izmišljeni rejtinzi glase Pink — 21,9%, RTS1 — 19,3%. Kuriozitet je da je su u vesti i agenciju prekrstili, nazvali su je ABG umesto AGB.

AGB je objavio i spisak najgledanijih 15 emisija u 2005. Prvih 5 emisija na spisku pripadaju televiziji Pink. Najgledanija emisija bio je film „Ivkova slava“ emitovan u udarnom terminu za doček Nove godine 31.12.2005, a na spisku se pored 8 Pinkovih nalazi i 7 emisija sa RTS1, što znači da niti jedna druga televizija nije uspela da nekom svojom emisijom uđe na spisak 15 najgledanijih. Ovo nije iznenađujuće, jer se retko dešava da bilo koja druga televizija uspe da se probije u takav spisak za određeni mesec. To je tokom godine uspelo jedino RTS2 tokom leta pojedinim sportskim prenosima, televiziji B-92 u maju prenosom finala Lige šampiona i BK televiziji u prvim mesecima 2005. zahvaljujući kvizu „Želite li da postanete milioner?“. U spisku najgledanijih emisija za 2005. pretežno su domaći filmovi i serije, fudbalske utakmice i latinoamerička serija „Rubi“, adut Željka Mitrovića.

Ovaj status kvo na srpskoj TV sceni svakako nije nimalo poželjan i šteta je što još nismo videli ulazak stranih igrača na srpsko tržište. Potencijalnih televizija—kandidata za kupovinu ima mnogo, ali se čini da se to koči na nekom državnom nivou. Npr. čini se da se državi isplati da „u zagrljaju“ i dalje drži kanal TV Politika, iako tamo zaposleni godinama ne dobijaju platu i odavno mole da ta stanica bude prodata kako bi mogli da rade.

Ostaje samo nada da će se stvari značajno promeniti u novoj 2006, kako bi sadašnji najveći igrači bili naterani da poštuju neke osnovne civilizacijske tekovine televizijskog biznisa poput poštovanja satnice, nekorišćenja skrivenih reklama (plakati sponzora u studiju, voditelji koji drže brendirane flaše u rukama, razne reklamne animacije koje delimično prekrivaju sliku...), neemitovanja jeftine zabave na nacionalnoj televiziji itd.
- 23:09 - a šta ti misliš (2) - pretvori u hardver - link na ovaj post

srijeda, 28.12.2005.

Haos i dalje prisutan

Sylvester Stallone kao Rambo ili: u novinama jedno, na sajtu i teletekstu drugo, a na ekranu treće

Iako je ovog vikenda je počeo da se primenjuje Zakon o oglašavanju koji je uveo u red količinu reklama na pojedinim TV stanicama koje su u poslednje vreme podivljale (pre svega Pink i B92), a problemi u vezi s planom frekvencija, Republičkom agencijom za telekomunikacije, Republičkom radiodifuznom agencijom i Ministarstvom za kapitalne investicije su počeli da se raspetljavaju, što bi trebalo da znači da će uskoro biti raspisan konkurs za dodelu frekvencija, televizija Pink pronašla je novi način da nastavi da i dalje pravi haos u srpskom etru.

Kako? Pa jednostavnim izluđivanjem gledalaca i neprekidnim menjanjem programske šeme u poslednjem trenutku. Tako je u prošli utorak, umesto da počne u 22 sata, kako je najavljeno, serija „Očajne domaćice“ počela u ponoć, jer je pre nje bio iznenada ubačen domaći film „Zaboravljeni“. Nažalost, ni to Pinku nije bilo dovoljno, pa je puštena pogrešna kaseta s epizodom od prethodne nedelje. Emitovanje je posle izvesnog vremena prekinuto reklamama, da bi tek u pola jedan bila puštena prava kaseta.

Juče je Pink još gore postupio: po rasporedu emitovanja objavljenom u nedeljnim TV programima, Očajne domaćice trebalo je da počnu u 22 sata; po dnevnim novinama za 22 je najavljen film „Večni sjaj besprekornog uma“ (Eternal Sunshine of the Spotless Mind), a za ponoć serija, dok je na teletekstu i na Internet sajtu Pinka pisalo da će u 22 biti emitovan film „Rambo“ (prvi deo tj. „First Blood“), a u 23.30 serija. Pošto Rambo traje 97 minuta, a Pink i dalje emituje reklame, sledeća emisija nikako nije mogla početi u 23.30, već negde oko ponoći. Dakle, onaj koji je sastavljao satnicu ili ne zna da sabira ili namerno obmanjuje gledaoce. U ponoć je, konačno, počela sledeća emisija, ali ne najavljena serija „Očajne domaćice“, već film „Univerzalni vojnik“ (Universal Soldier), tako da Pink nije poštovao niti jednu od tri satnice koju je objavio ili prosledio medijima. Na Pinkovom sajtu dok ovo pišem i dalje stoji pogrešna satnica za utorak, a najavljeni su i nastavci, drugi i treći deo „Ramba“ koji će biti emitovani večeras i sutra, a dan kasnije i „Terminator 2“, iako uopšte nisu bili predviđeni ranije objavljenom programskom šemom.

Zbog čega Pink pravi ovakve gluposti? Pa najverovatnije iz razloga što u poslednji trenutak pokušavaju da učine šemu najkomercijalnijom mogućom i ostvare što veću gledanost kako bi bili najgledanija televizija u Srbiji za 2005. godinu. Naime, RTS 1 cele godine Pinku diše za vratom što se rejtinga tiče, a u novembru, septembru i julu je, po AGB-Nielsenovim rejtinzima koji su najrelevantniji bio i gledaniji od Pinka (u novembru za gotovo tri procentna poena), pa je sasvim moguće da će na kraju o najgledanijoj srpskoj televiziji odlučivati promili. No, bez obzira na sve, ovakvo iživljavanje nad gledaocima je nezapamćeno.
- 19:15 - a šta ti misliš (1) - pretvori u hardver - link na ovaj post

SBB pokreće satelitski paket

Logotip SBB-ove satelitske platforme „Total TV“ SBB, ubedljivo najveći kablovski operater u Srbiji na konferenciji za štampu u utorak najavio je za februar početak emitovanja sopstvene satelitske platforme i tako potvrdio nezvanične vesti koje su procurile još pre petnaestak dana. SBB će paket koji bi trebalo da pokrije Srbiju, a možda i Makedoniju, BiH i Hrvatsku, reklamirati pod nazivom TOTALTV (pozdravio ih Stefan Raab). Najavljeno je da će ga činiti približno podjednak broj domaćih i lokalizovanih stranih kanala (11 domaćih, 12 stranih i 3 kanala „za odrasle“), kao i da će biti osetno jeftiniji od sličnih paketa iz susednih zemalja. Više tehničkih detalja biće poznato u januaru, a najavljeno je da će korisnici moći da biraju između većeg broja paketa.

SBB je najavio i proširenje svoje kablovske ponude kanalima Film+, Sport klub, HBO i lokalizovanom verzijom dečjeg kanala Nickelodeon već od januara. Kanali Film+ i Sport klub već postoje u Mađarskoj, ali će njihov vlasnik, mađarska firma IKO Kábeltv Kft, za srpsko tržište napraviti posebne verzije. Srpska verzija Sport kluba bi, po rečima gospodina Šolaka, trebalo da prenosi gomilu sportskih događaja (utakmice fudbalskih klubova Manchester United, Chelsea i Barcelona, brazilsku i francusku fudbalsku ligu, NBA ligu, Evroligu u košarci, italijansku odbojku, ATP teniske turnire, Indy Car trke itd). Takođe je potvrđena već odranije poznata vest da se PayTV filmski kanal HBO (poznat po serijama The Sopranos, Sex and The City i Six Feet Under) proširuje na Srbiju i Crnu Goru. Naime, Savet za radio i televizijsko emitovanje Češke republike na svom zasedanju 6. i 7. decembra dozvolio je HBO-u, koji je registrovan u Češkoj da svoje polje emitovanja proširi i na Srbiju i Crnu Goru. Klinci će svakako uživati uz prvi na srpski sinhronizovani strani dečji kanal, a to će biti Nickelodeon (kanal čiji je zaštitni znak Sunđer Bob Kockalone).

Neke stvari koje prvi čovek SBB-a nije spomenuo na konferenciji za štampu ipak su prilično sigurne: paket će se emitovati preko satelita Eutelsat W2 (16° istočno), koji je jedan od jeftinijih i na njemu se nalaze uglavnom albanski i bugarski kanali. Koristiće se sistem zaštite (kodiranja) NDS/Videoguard koji nije probijen i čiji su najpoznatiji korisnici SKY UK i SKY Italia. Pošto se paket emituje preko nepopularnog satelita, SBB će pretplatnicima uz prijemnik morati da distribuira i monoblok LNB (dva konvertora u jednom kućištu) koji će im omogućiti da pored prijema satelita W2 uhvate i najpopularniji evropski satelit Hotbird na 13° istočno.

Na ovaj način SBB omogućava da i oni stanovnici Srbije do kojih kablovska nikada neće stići jer ne stanuju u gusto naseljenim krajevima mogu da uživaju u velikom izboru kanala, ali i ugrožava nameru hrvatske platforme SeeMore da se etablira u Srbiji. SBB ima prednost zbog većeg broja kanala (SeeMore u svojoj punoj ponudi nudi svega 10 kanala po paprenoj ceni od 1652 kune ili oko 19.000 dinara godišnje), ali i nedostatak zbog toga što se emituje na lošijem satelitu i što zbog retko korišćenog (usled skupoće, ali zato kvalitetnog) sistema zaštite ne može u svoj paket da dodaje kanale koji se emituju na drugim transponderima (SeeMore npr. ne emituje Eurosport i Eurosport 2 na svojim transponderima, jer oni već postoje na Hotbirdu).

Ono što se još uvek ne zna jeste da li će SBB uspeti da namami sve bitnije zemaljske televizije da uđu u ovaj paket. Iako je za domaće kanale predviđeno čak jedanaest mesta, a ne bih baš rekao da ih se ni blizu toliko kvalitetnih može skupiti, lako se može desiti da neka od velikih televizija (RTS, Pink, BK ili B92) odbije da učestvuje u ovom projektu i na taj način u izvesnoj meri poremeti SBB-ove planove.

U svakom slučaju, sledi ekspanzija satelitske televizije u Srbiji, a jučerašnji će dan ostati zapisan kao jedan od značajnih datuma u istoriji srpskih telekomunikacija.
- 05:00 - a šta ti misliš (1) - pretvori u hardver - link na ovaj post

petak, 16.12.2005.

What's the frequency, Kenneth?

Hoće li haos u etru biti sređen u dogledno vreme? Poslednjih dana mediji u Srbiji naveliko izveštavaju o novom otezanju raspisivanja konkursa za dozvole za emitovanje radio- i TV-programa. Sada, kada Republička radiodifuzna agencija (RRA) konačno funkcioniše, problem je u tome što drugi regulator, Republička agencija za telekomunikacije (RATEL) još nije predložila Ministarstvu za kapitalne investicije (koje obuhvata i sektor telekomunikacija) usvajanje Plana raspodele radio frekvencija.

Sporni plan postoji već dva meseca, ali ga RATEL još nije proučio. Zbog toga je RRA dala RATEL-u rok od jedne sedmice da prouči sporni plan i prosledi ga ministarstvu, dok će u suprotnom inicirati smenu UO RATEL-a i privremeno prebacivanje njegovih ovlašnćenja na ministarstvo. Predsednik UO RATEL-a Jovan Radunović dan posle ovog ultimatuma ustvrdio je da Republička agencija za telekomunikacije nema nikakve veze sa Planom raspodele radio frekvencija i pozvao se na član 104. Zakona o telekomunikacijama koji kaže da sporni Plan donosi ministarstvo. Prećutao je, međutim, druge članove (63, 81 i 82) u kojima jasno piše da RATEL treba da predloži ministarstvu taj plan pošto se konsultuje sa RRA.

Naravno, rok je istekao, a Radunović je u međuvremenu prestao da se poziva na zakon i krivicu počeo da pripisuje Vladi i ministarstvu s argumentom da RATEL nema sredstava za rad. Na konferenciji za novinare održanoj u sredu, predstavnici Saveta RRA Aleksandar Vasić i Vladimir Cvetković potvrdili su da ih je RATEL pismenim putem obavestio da nema nameru da predloži Ministarstvu za kapitalne investicije Plan raspodele radio frekvencija, pa bi, po njihovim rečima, ukoliko Ministarstvo bez obzira na to usvojilo plan, emiteri koji ne bi dobili dozvolu na budućem konkursu imali dobar pravni argument da ga obore.

RATEL je, međutim, u međuvremenu ipak radio (i 29.11.2005. doneo Pravilnik o primeni kriterijuma za utvrđivanje visine i načina plaćanja naknade za korišćenje radio frekvencija i uputio ga Vladi na odobravanje. Ovaj pravilnik, prema rečima zainteresovanih medija iz Asocijacije profesionalnih emitera Srbije (APRES), podrazumeva astronomske naknade (160.000 € godišnje za TV stanicu i 80.000 € za radio) koje će doprineti brzom gašenju i onih medija koji jednog dana dobiju frekvenciju. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) pobunila se protiv donošenja ovog pravilnika bez ikakvog kontakta sa zainteresovanim emiterima i tražio od Vlade Srbije da uskrati saglasnost na njega i vrati ga RATEL-u na doradu.

RATEL je inače u okviru Telekomunikacionog foruma TELFOR organizovao tribinu na neshvatljivu temu „Glas preko Interneta (VoIP) — da ili ne“ (neshvatljivu zbog toga što je u celom civilizovanom svetu tehnologija prenosa glasa preko Internet protokola već odavno sasvim obična stvar), u čijem je uvodu predstavljen rad ove agencije. U prezentaciji koja se može preuzeti sa sajta RATEL-a piše da je zakonski rok za početak funkcionisanja Agencije za telekomunikacije 15.12.2005, ali s obzirom na dvomesečno kašnjenje u stvaranju finansijskih uslova za njeno funkcionisanje ispada da oni računaju da ozbiljno prionu na posao tek sredinom februara.

Inače, zbog ove papazjanije u poslednjih nekoliko nedelja, prema tvrdnjama predstavnika APRES-a, na sve strane niču novi elektronski mediji.

Velika je sramota za Srbiju da ni pet godina posle smene Miloševićevog režima televizijsko i radio tržište nije regulisano, posebno ako uzmemo u obzir da će se kod nas dodeljivati dozvole za analogno emitovanje, koje je u pojedinim delovima Evrope već napušteno u koristi digitalnog DVB-T standarda (npr. u Berlinu još od 2003).
- 02:37 - a šta ti misliš (1) - pretvori u hardver - link na ovaj post

četvrtak, 15.12.2005.

Neslavan početak ruskog CNN-a

Kanal na engleskom „Russia Today“ Prvi ruski kanal na engleskom jeziku, Russia Today, najavljen još za septembar (kada je i započeo s emitovanjem, ali samo test slike), počeo je s emitovanjem 10. decembra. Reč je, naravno, o dvadesetčetvorosatnom kanalu vesti koji treba da pokrije gotovo čitav svet (Evropu preko satelita Hotbird 6 na 13° istočno, Severnu Ameriku putem satelita Intelsat Americas 5 na 97° istočno i Aziju, Afriku i Australiju zahvaljujući satelitu Thaicom 3 na 78,5° istočno) i prezentira informacije o događajima u ovoj velikoj zemlji, iznese stavove Kremlja o svetskim zbivanjima i posluži kao sredstvo za promociju ruske nauke i kulture u svetu.

Po koncepciji Russia Today najviše liči na nemački kanal Deutsche Welle (emituje se na nemačkom i engleskom) i kineski kanal CCTV 9 koji emituje na engleskom. Ovo znači: vesti na svaki puni sat (naslovi na petnaest minuta), a posle toga (u drugoj polovini sata) emisije o kulturi i zabavi, intervjui i dokumentarci. Emisije s analizama aktuelnih događaja zasad nisu predviđene. Vizuelni identitet kanala je sasvim pristojno odrađen, a spikeri i novinari pažljivo su izabrani i govore engleski bez izraženog akcenta.

Po rečima glavne urednice, 25-godišnje Margarite Simonjan, na kanalu radi oko 350 novinara, od kojih je čak osamdesetak stranaca iz različitih zemalja i s velikim iskustvom, jer su mnogi radili za zapadne medije poput CNN-a, BBC-a, Reuters TV-a i ABC-a. Ona je posebno naglasila da kanal već raspolaže pristojnom dopisničkom mrežom (Vašington, Pariz, Londom, Jerusalim) koja će se dodatno proširivati (za početak na Njujork i Kairo). Gledaoci u Rusiji mogu da gledaju kanal samo preko satelitske platforme NTV-plus, a želja uprave kanala jeste da bude dostupan u svim zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza. Nažalost, iako je Kremlj u ovaj kanal u 2005. uložio 30.000.000 $ iz budžeta sa ciljem da poboljša loš imidž Rusije poljuljan velikom kontrolom nad medijima, na Hotbirdu nije zakupljen dovoljan kapacitet, pa se u slici s vremena na vreme vide posledice toga u obliku „kockica“.

Mnogo veći problem za reputaciju ovog kanala je to što nije sastavio ni dva dana emitovanja pre nego što je morao da bude privremeno ugašen. Isprva je rečeno da je problem nastao zbog hakerskog napada i ubacivanja virusa u sistem, ali je ta vest u sredu demantovana i po novoj verziji koju je izneo tehnički direktor kanala Sergej Maganjet posredi je bio (očigledno veliki) problem sa tehnikom nastao zbog otkaza jednog hard diska. Inače, sajt kanala će profunkcionisati tek za pet dana, a do tada možete uživati u zelenilu na početnoj stranici.

Zanimljivo je da se već duže vreme očekuje pokretanje kanala sličnog profila iz Francuske i Katara. Za francuski kanal CFII (Chaîne française d'information internationale) koji bi trebalo da u saradnji privatne televizije TF1 i državne France televisions do kraja 2006. godine započne emitovanje na francuskom, engleskom, arapskom i španskom iz budžeta odvojeno je gotovo 100.000.000 € za ovu i sledeću godinu, dok je najpopularniji news kanal na arapskom, Aljazeera (čije sedište je, iako se nalazi u savezničkoj zemlji, George Dubya Bush hteo da bombarduje) za početak 2006. najavio pokretanje engleske verzije, koja će predstavljati još veći trn u oku zapadnih lidera.

U februaru sam pisao o patriotskom kanalu koji je pokrenulo rusko ministarstvo odbrane, a sada zainteresovani mogu da pogledaju kako izgleda njegova prezentacija na adresi www.tvzvezda.ru.
- 23:49 - a šta ti misliš (1) - pretvori u hardver - link na ovaj post

petak, 09.12.2005.

English: no pasaran!

Engleski? No, thanks. ili: Šest vođa, dva jezika

Dnevni avaz je danas objavio vest da od šest čelnih ljudi Bosne i Hercegovine (tri člana kolektivnog Predsedništva, premijeri BiH, Republike Srpske i Federacije BiH), nijedan ne govori engleski, a samo dvojica, članovi Predsedništva Ivo Miro Jović i Borislav Paravac uopšte govore neki strani jezik (Jović nemački, a Paravac francuski). Četvorica preostalih (član Predsjedništva Sulejman Tihić i premijeri Adnan Terzić, Pero Bukejlović i Ahmet Hadžipašić) ne govore nijedan strani jezik. Zaista žalosna statistika koja dosta dobro pokazuje kakav profil političara još uvek preovlađuje u BiH.

Inače, Avaz u svom članku kao pozitivne primere iz susedstva navodi srpske i hrvatske političare, pa tako čitaoci mogu pročitati da srpski predsednik Boris Tadić govori engleski i francuski, premijer Vojislav Koštunica uz ta dva još i nemački (što po svoj prilici nije tačan podatak, jer je u predstavljanju članova [tada] nove vlade u Vremenu napisano da govori samo engleski), dok su prave poliglote predsednik hrvatske vlade Ivo Sanader (engleski, nemački, italijanski i francuski) i ministarka spoljnih poslova Kolinda Grabar-Kitarović (engleski, španski i portugalski aktivno; italijanski, nemački i francuski pasivno). U članku se ne spominje činjenica da se predsednik RH Stjepan Mesić koristi ruskim i francuskim.
- 17:45 - a šta ti misliš (3) - pretvori u hardver - link na ovaj post

srijeda, 23.11.2005.

TV1000 Balkan update

Viasat logo Listinzi tj. programska šema kanala TV1000 Balkan (PDF-datoteke s nedeljnim pregledom počev od 1.12.2005.) mogu se pronaći na sajtu kompanije Viasat, u odeljcima na bugarskom i rumunskom jeziku (pod naslovom „Programi TV1000“ tj. „Lista programe TV1000“. Nažalost, iako se dva kanala ove kompanije (History i Explorer) već mesecima emituju u Srbiji, MTG tj. Viasat nije našao za shodno da napravi i verziju svoje prezentacije na srpskom.

Inače, prema onome što piše na bugarskoj stranici, MTG izgleda planira da kanal „udomi“ u kablovske mreže i u ostatku pokojne SFRJ — Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Makedoniji.
- 01:08 - a šta ti misliš (2) - pretvori u hardver - link na ovaj post

Glupost je neuništiva

Politika: „Beograđanin prvak sveta u video-igrama“ iliti: bili Amer, Rus i Srbin, i Srbin ih je sve nadmudrio!

Gotovo svi domaći mediji (uključujući televizije RTS, B92, dnevne novine Politika, Blic, Glas javnosti i Kurir, pa čak i crnogorski Monet portal) preneli su vest o izvesnom petnaestogodišnjaku Strahinji Tomiću koji je osvojio prvo mesto na Svetskom prvenstvu u video-igrama (World Cyber Games) u Singapuru u disciplini Need for Speed (auto-trke) i tako zaradio 10.000 €. Mediji su objavili izjavu srećnog tinejdžera: „Vrlo sam zadovoljan, jedva dišem od uzbuđenja“.

Zaista lepa vest, međutim, jedini je problem što nema veze s mozgom. Kao što se možete i sami uveriti na sajtu takmičenja, ali i na domaćem sajtu posvećenom World Cyber Games, Strahinja Tomić, alijas STRAX_SCG je ispao u osmini finala, i to upravo od Nemca Tobijasa Šreka (Tobias Schreek), za koga su mediji javili da je drugoplasirani, a koji se takmičio pod pseudonimom sK1nnY. Pobednik u datoj disciplini je Brazilac GearGG (tj. Giovani Magri) i on je odneo ne 10.000 €, već 20.000 $.

Ovo je već drugi put da se dešava da srpski mediji budu uhvaćeni u neistini koju je lansirao jedan medij (u ovom slučaju po svoj prilici „nacionalna agencija“ Tanjug), a zatim svi ostali ponavljali: prvi slučaj je bio s onom nesrećnom pesmom norveških vojnika o kojoj sam već pisao, pa stvarno postoje dobri razlozi da se zapitamo vredi li uopšte čitati novine i gledati vesti na domaćim TV kanalima.

Molim sve čitaoce da mi na adresu dostave linkove, skenirane strane ili video-snimke kako bi eventualno spisak medija koji su preneli ovu lažnu vest bio što potpuniji. Dosad prikupljene screenshotove možete videti klikom na ime novina/TV stanice.
- 00:05 - a šta ti misliš (2) - pretvori u hardver - link na ovaj post

<< Arhiva >>

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se