mama kao takva

uterivanje u rodne uloge

spremamo se jutros ivo i ja za vrtić i ja imam braon majicu na sebi.

ivo: mama, ti si blaon?

ja: jesam.

a ti si devojcica?

da.

emmm... devojcice su CLVENE!




apparently, ja nisam devojčica.

ma, daaaaj!

pa kakve su sad ovo gluposti po blogu?!

prvo su došle ove igrice koje me tako opako nerviraju - molim, MOLIM, najljubaznije preklinjem neku dobru dušu da mi kaže kako da uklonim to ogavno sranje (a znam da može; ima blogova koji su bez tog boksa) - a sad i fejsbuk!

ne, ne želim da imam dugmence za lajkovanje mojih postova. i ne, ne želim da iko bude prvi od svojih prijatelja kojim se sviđa ovo.

i da, znam da sam na besplatnom serveru i da uvek mogu otići negde drugde ako mi se ovde ne sviđa, ali, ALI, meni se sviđa ovde, samo bih da ne moram da imam ove pizdarije. kmek.

mislim, bilo bi u redu da ko želi ima opciju da doda mogućnost lajkovanja, a ne da je to difolt. i, zašto bi, zaboga, moj blog bio na bilo koji način povezan sa fejsbukom?! ako želim, sama ću linkovati svoj post na fb. a ne želim.



mnjah. ne volim kad mi se nešto nameće. da, matora sam baba koju nerviraju novotarije i svetleće i iskačuće stvari.

spomenar

Ivova omiljena:

igračka:
Thomas vozovi sa šinama - u stanju je satima da sklapa šine i vozi te voziće
Lightning McQueen - iz filma Cars, to mu je, uz nedavno kupljenog Matera, igračka s kojom ide na spavanje
gumeni dinosaurusi (iz Land Before Time)

knjiga:
sve knjige o Majstoru Bobu (pre svega Izgradnja pekare i Konvoj mašina)
Opšta biologija i Opšta hemija, biblioteka Atlasi znanja - mislim da su mu se svidele ilustracije molekula i veza između njih - on ih zove lopticama; pre neki dan je uzeo sam da "čita" Opštu biologiju i počeo: jednog dana... :D

uspavanka:
Twinkle, twinkle little star, Plavi čuperak (u improvizovanoj pevajućoj izvedbi), Humpty Dumpty, Yellow submarine, reklama za Noblice :D

pesma:
Hot Dog (završna tema Mickey Mouse Clubhouse), Ivov voz, Zakleo se bumbar, Trotinet

priča:
Tri praseta (sa sve pevanjem Ko se boji vuka još, tri za groš)
Crvenkapa

dugometražni crtani:
Cars - naročito voli kraj crtanog, gde McQueen pomogne Kingu da završi trku

crtani:
Mickey Mouse Clubhouse (zbog završne pesme pre svega)
Pingu - ujedno i moj omiljeni :D

hrana:
grašak

voće:
banana, višnje

piće:
sok od jabuke

drugari (zapravo drugarice):
Marta i Dana

odevni predmet:
majica s dugim rukavima s robotom + pidžama iz iste kolekcije

igračka za kupanje:
loptice, žuti i plavi brod (tzv. elou i blu)

hell, thy name is vrnjačka banja, the end

da ne bude da samo hejtujem, nije ovo sve bilo toliko loše. lepa je vrnjačka banja, doduše za maksimalno tri dana boravka, ne više.
čitav jedan deo je pešačka zona, sa parkovima i igralištima, tuda protiče neka mala rečica, svako malo ima nekog mostića, jedan se čak (pretenciozno) zove most ljubavi – zaljubljeni parovi tu zaključavaju katance na koje su urezali svoja imena. tu je i neko maleno jezerce sa patkicama koje imaju tu svoje kućice i mostić; istina, jezerce je prljavo toliko da ne može ništa da se vidi u njemu, ali očigledno u njemu uspevaju neke ribice koje jedu sav onaj hleb, keks i kokice koje posetioci bacaju patkama, a koje ove apsolutno ignorišu.
dok smo mi bili ovde, bio je neki festival pčelara, pa su svuda letele pčelice, što nije tako dobro, ali je bilo meda i medenjaka na sve strane, što je dobro.

ivo je, za razliku od mene, zaista uživao. jurcao je ko muva na ekstaziju, sve vreme je umišljao da je voz i da mora da staje na svetlije kockice kaldrme na šetalištu – to su stanice na kojima ljudi prvo izađu, pa uđu drugi i tek onda može da se nastavi sa bezglavim jurcanjem. :))
plivao je u bazenu, spuštao se niz tobogane, verao se po penjalicama i drveću, bio je u centru pažnje svih klinčica iz hotela, jedna dvanaestogodišnja maša mu se posebno svidela, stalno je kukao "gde je maša? gde je maša?"
naučio je i da piški stojeći i nijednom se nije upiškio tokom popodnevnog spavanja. noću sam mu ipak stavljala pelene.

meni je tetka zapravo bila od velike pomoći, jer sam mogla da popijem kafu bez da svaki tren ustajem i gledam gde je ivo. da nije bilo babe, da nisam dovedena pred svršen čin i morala da pristanem na trokrevetnu sobu, umesto da uzmem zasebnu sobu za mene i iva, i da nije neplanirano došla tinejdžerka, verovatno bih se zapravo relativno dobro provela. ali dobro, you win some, you lose more ;)

i mala anegdota za kraj:

šetalište je krcato kojekakvim štandovima koji prodaju svašta, od kokica, kuvanog kukuruza, preko suvenira, do raznih šljaštećih igračaka sumnjivog kvaliteta. i naravno da je ivo išao od jednog do drugog štanda i želeo auto, loptu, kamion, mač, balone, ukratko sve što je mogao da vidi na tim štandovima. i naravno da mu nisam kupila ništa od toga, osim kuvanog kukuruza koji mu je postao omiljena hrana. ali, naravno, tetka mu je kupila i loptu i autiće i kamiončiće.
kako bilo, jedno veče odem ja s njim do prodavnice da kupim vodu i sok. ispred prodavnice je jedan od tih štandova s igračkama. taktika mi je do sada bila – možeš da gledaš, ne smeš da diraš. uglavnom je ferceralo. no, oko sokolovo mamino, snimi neki komplet thomas vozića i – mama, vidi... VOZ! oćemo da kupimo.
kažem ja njemu da ću mu kupiti prekosutra, nadajući se da će on na to zaboraviti, kao što je zaboravljao sve druge gluposti do tada.

kad, ne lezi vraže, dva dana posle toga šetamo se mi šetalištem, ivo se okrene ka meni i kaže (citiram):

Mama, ti si meni obećala vozove. Ti, TI si mi obećala! – i upre prstom u mene.
kupila sam mu te voziće.

nekako je baš porastao.



[i tako sam vam se ja, dragi moji, provela na odmoru. bilo, ne ponovilo se!]