mama kao takva

reality bites. hard.

Dobila sam tabletice koje treba uvek da imam sa sobom. Just in case. Od kardiologa. Od KARDIOLOGA, ej!

Bila sam kod kardiologa. Ja. Ja sam bila kod kardiologa.
Mnjah.

Kardiolog je uvek bio neko kod koga ide samo moja baba. Dobro, i moja mama, ali samo zato što ona ima urođenu srčanu manu. Dakle, kardiolog je neko kod koga idu SAMO babe. I dede. Mislim, to je tako, takav je poredak stvari.

Samo što nije.

Idem i ja.
A nisam čak ni potpuno seda.

I nije ništa mnogo ozbiljno u pitanju. Stvarno nije.
Ali ipak imam tabletice.
U novčaniku.
Ja.
Ja imam tabletice u novčaniku.


Pitam se, kad ljudi prestaju da odrastaju i počinju da stare?



kategorija: coping with reality