mama kao takva

5 random thoughts

na dijeti sam. cilj je vratiti se na predtrudničku težinu.
gledala sam nedavno slike od pre 2-3 godine... neverovatno mi je da sam tad mislila da sam buca. perspective is miraculous.

iako živim s ove strane reke već godinu dana, a dolazila sam ovde skoro pa on daily basis već deset godina, n'umem da kažem koji je koji blok. tu nema ama baš nikakvog smisla.

ne mogu da prestanem da čitam. not that I want to. otkrila čari stripa. ranije mi je prva asocijacija na strip bila fantom (mm, da, da, fantom je bio moj omiljeni strip-junak; valjda ima nečeg u men in thighs, lol), modesti blejz ili alan ford... a onda mi otkriše persepolis i mausa. uh, sjajno! v kao vendeta mi se nije svidelo. užasno pretenciozan predgovor autora.

tako mi malo treba da se navučem na igrice na netu. ali ne one pucačine ili strategije ili bilo šta što iziskuje brze reflekse, totalno sam nesposobna da vozim i skrećem u pravom trenutku, već one krasne polumatematičke igrice. trenutno sam navučena na strimko.com. s nestrpljenjem očekujem nedeljne apdejtove i svako malo proveravam da nisu slučajno ranije dodali nove puzzles.

moram da se bolje organizujem. sama se šišam i doterujem si frizuru, sama se depiliram, sama izigravam pedikira, i nije da mi je to teško, ali ponekad ne stignem, pa imam seno na glavi, nosim pantalone na ovih zilion stepeni, i pomalo me sram da obujem japanke. moram da budem više ženskić. ne, nije da moram, već želim. i krajnje je vreme da kupim još jednu suknju. da.



kategorija: none

enjoy the silence

bili smo u inđiji za prvi maj.

dobro, ne baš prvog maja, već trećeg, i išli smo po DMovu mamu, a ne na prvomajski uranak, i nismo obrnuli prase na ražnju, ali jesmo imali roštilj.
ali, efektnije zvuči ovako, dakle - bili smo u inđiji za prvi maj :))

malac je kanda pokupio moje putne navike iz detinjstva. već par puta je povraćao u kolima.
ja sam to redovno radila kao klinka, uvek kada bih išla na put kolima duži od 15 minuta. srećom, moja mama nikad nije položila vozački, pa nismo ni imali auto, te smo se eventualno vozale taksijem. povraćala sam isključivo u gostima, tj. kad bi se rodbina zajebala i povela me na more s njima.

no, ovog prvomajskog izleta, nije se ispovraćao, jupi. stigli tamo, ivek se izbezumio od komšijskih kokošaka, koza i svinja. družio se samo s lisom, i to – mamino gradsko dete – na jedinom betoniranom delu, cirka 2x3 metra. posle se oslobodio, odlazio do kokošaka i hranio ih ostacima hleba od ručka, jedva smo ga od ograde odvojili. ali se svinja i dalje užasava.

pre par dana se razboleo, imao visoku temperaturu, bio jadan sav nikakav, tuga prava. živne kad popije lek protiv temperature, zuji po stanu, al klone posle par sati. trajalo tri dana. onda se osuo, sirotić. sreća da nisam sujeverna, jer bih u suprotnom pomislila da ga je baba urekla pitavši me dan pre toga a da nije on dobio boginje. nije.

vadili mu i krv iz prsta. srednjeg. urlao čim smo ušli u laboratoriju, pre nego što smo prišli tetki koja vadi krv. smirio se čim je prestala da mu stišće prstić. zalepila mu neku gazu posle. he was giving a finger svakom na putu do kuće.

kao svaka odgovorna majka, ostala sam kod kuće kad je imao temperaturu. igrala se s njim, čitala mu, kreveljila se ne bih li mu odvukla pažnju s toplomera dok mu, je l te, merim temperaturu.

uzela da ga uspavam posle podne, nunam ga i tiho mu pevušim.
a moje zlato, zenica oka moga, sreća moja, uradi
ŠTA?

stavi prstiće u uši!

yup, sunce mamino, ZAPUŠI uši.



gleda me onako vruć i izmučen, i sasvim polako stavi prvo jedan pa drugi prst u ušice.

prase moje malo!




kategorija: mala deca ne umeju da lažu :D