mama kao takva

sasvim običan dan

Nisam bila na petogodišnjici mature. Nije mi se dalo. Ne, nije mi srednja škola bila traumatična, dapače, samo ni sa kim nisam ostala u kontaktu. Zapravo, niko nije bio vredan ostajanja u kontaktu. A i bilo mi je zanimljivije gledati DM-a tog dana kako igra fudbal na fakultetskom takmičenju. Da se razumemo, u pitanju je filozofski fakultet. Nije izgledalo u potpunosti kao Monty Phytonovska filozofska utakmica, ali je bilo blizu.

Nisam bila na desetogodišnjici mature. Nisam imala ništa pametnije da radim tog dana, ali mi se opako nije dalo. Mislim, trebalo je srediti se, izdvojiti neke novce, a sve to da bih izgubila nekoliko sati sa ljudima sa kojima se nisam videla deset godina i čije me životne sudbine odista ne zanimaju. Pa nisam otišla. Ako se neko pita, ne žalim ni malo.

Ali sam zato sa zadovoljstvom otišla na deset godina od ARK-a. Sinoć. Gomila dragih ljudi, neki su deblji, neki ćelaviji, neki su se pak prepolovili, neki se nimalo nisu promenili, neki (tj. ja) imaju decu, neki rade from 9 to 5, neki su van zemlje ali su se sinoć našli tu, neki su i dalje mega dosadni, neki su još zabavniji nego što su bili, neki su mi baš nedostajali, neke sam mogla i da ne vidim... Bili smo u Radionici, pili pivo i slušali super muziku, kao da je sve bilo juče. Dobro, ne baš sve. Poslušala sam pandura iz Kuršumljije i nisam završila fakultet a jesam rodila dete. Da, pre deset godina sam bila altruista i verovala da mogu da promenim svet, pa nas je uhapsilo u Kuršumliji i pandur mi je, ispitujući me otkud ja tu i kakvi su to leci, rekao da taj moj fakultet ništa ne valja i da bi bilo bolje da rađam decu. Well, deset godina kasnije (zapravo devet, al ajd sad) sam ga poslušala. Ipak je on pandur i garant zna šta priča ;))




kategorija: blast from the past