mama kao takva

Unconditional

otkad sam se porodila, svi me pitaju a da kad će drugo.
dobro, ne svi, ali gotovo svi. čak i osobe od kojih to nikad ne bih očekivala.

a ja ne bih drugo. mislim, moguće je da ću se za petnaest godina predomisliti i žaliti što se nisam predomislila ranije. mada sumnjam u to. meni je ivo sasvim dovoljan. a i nekako svi jedinci koje znam su super. oni koji imaju brata ili sestru (ili oboje, ili više komada) često nisu okej. pa reko' bolje da ne rizikujemo.

a i ja sam jedinica. i savršena sam.
naravno.


pa sam tako od DM-a za rođenje bebe tražila da mi pokloni - vazektomiju!
zapravo ne meni, već sebi. nije pristao, pih.
a ja sam njemu poklonila super lulu! pa, baš je mogao da mi to učini. a navodno postoje i reverzibilne vazektomije, ako mu je frka zbog gubljenja muškosti.

a sve ovo zbog toga što mi je tetka zamalo našla kondome. ne znam kako vi, ali mene bi bilo stid da mi ih neko nađe. što me užasno nervira. jbt, spucala sam tolike godine u dupe, postala sam i mama, a još uvek me stid zbog toga što posedujem (a sa namerom korišćenja) kondome.

elem, da je DM pristao na vazektomiju, kondomi nam ne bi bili potrebni, pa ih ne bi bilo u stanu, pa tetka ne bi ni mogla da ih nađe, pa me nikako ne bi bilo stid zbog toga.

potpuno je neuviđavan.