mama kao takva

wishing I was skinny

dok bejah u blaženom stanju, svi su mi govorili da će onih stotinu kilograma viška da nestane ubrzo po porođaju. well, let me tell you something: they LIED!
da ne grešim dušu, po porođaju izgubih deset kg, ali stomak je i dalje bio tu. zapravo, još uvek je tu, kukala mi majka. ja se ložila da to ne izgleda tako strašno sve dok ne odoh u apoteku da kupim postporođajni pojas, gde sablaznih prodavačicu, da ne kažem apotekarku.
imate pojas za posle porođaja?
imamo.
mogu li da probam?
ali... to je pojas za POSLE trudnoće.
grmrnj.
no dobro, reče mi slavica na kontroli da mogu da počnem sa vežbama dva meseca po porođaju, pa ja sad (kao) nestrpljivo čekam da istekne taj rok ne bih li pokušala da vratim stomak u prethodno stanje i zaličim na my previous self.

ivek je milica dragica, ubeđena sam da je mega napredan. čitam one knjige o bebećim razvojima i primećujem da malac radi sve ono što piše da rade bebe sa dva meseca. diže glavu dok leži na stomaku, vrpolji se i skoro pretura sa leđa na bok, smeje se meni, guče i priča, obožava da se kupa i pljuska nožicama, golišavost mu je omiljeno stanje i izvor beskrajne radosti, prati pogledom stvari ispred sebe, vokabular mu se sastoji od agu, ee, o, eu, au, mau, ne i još samo malo pa će početi da računa one integrale

prducka i kaka svako malo, što me uvek razveseli (o da, mame se vesele krajnje bizarnim stvarima), a nagojio se kano mali slonić - na mesečnoj kontroli je imao 4800 gr!! doduše, porastao je svega 2 cm, mada sam ja ubeđena da je više porastao (sudeći po stvarima koje su mu okraćale) te da ga oni nisu lepo izmerili.
btw, imam osećaj da me moj ponos doživljava kao jednu ogromnu... ajd neću reći sisu mada bi to bilo najpribližnije istini... dakle, kao jednu fabriku mleka. kako ga uzmem u naručje tako on počne da cokće i mljacka i okreće glavu ka mom poprsju ;) mada, sve češće obraća pažnju i na moje lice i ruke, cijenim da počinje da spoznaje da mamu ne čine samo sise, već da tu ima nešto više.
da se ne zaboravi: grudnjak nosim broj 90B!!! i grudi su mi prepune mleka. nemali broj puta se probudim okupana istim na sveopće veselje malca. mogla bih se takmičiti za mis mokre majice čak i u sušnim oblastima.

a da sve ipak ne bude idilično: sirotić ima grčeve što izaziva napade neutešnog plača, a s druge strane izaziva osećaj nemoći i tuge kod mame i tate. povrh svega, ivo jeca dok plače, od čega bi i kamen proplakao, a kamoli ja s podivljalim hormonima. to je nešto najtužnije na svetu.

inače, obožava the kooks, danas sam mu ih puštala i skroz se razveselio. mislim da se seća da smo ih slušali dok je bio još uvek u stomaku, te da je tada đuskao uz njih. ipak, najviše voli onu pesmu o popaju, neprikladnu za decu i mladež:
mornar sam popaj ja
svaka me cura zna
ja pijem i pušim i badžu rušim
jer mornar sam popaj ja

tepamo mu: cvrle, milica, cile, cici, guza, kakonja, pišonja, prdonja, bebac, prase, magare, slonić, miš mali.

i da, sekla sam mu nokte (više puta!) i još uvek ima prstiće cele i na broju.

ehm, setih se još nečega: onaj mladež što ga navodno imade na desnoj peti... well, nije mladež. nije ništa. verovatno je bila prljava noža, a ja se izložila najstrašnije. ali i dalje ima najmedenije šapice na svetu :)




a sad će uslediti serijal pod nazivom ispovesti iz porodilišta (dok nisam zaboravila sve)