srijeda, 28.11.2007.

panic on the streets of... belgrade


da ne ispadne da je marica bila u pravu, te da ćemo se čuti kad se već upoznam s bebcom, evo da se javim.
tj. požalim.
preciznije rečeno - da paničim.

naime, najnovija opsesija mi je da neću umeti da... držim bebu!! mislim, nije da nemam oko čega drugog da se opsesiram, ali bejah prošle nedelje u školici za roditelje gde su nas učili kako se beba povija i kupa. pa smo vežbale.
pa sam vežbala i ja.
pa je to bilo stresno.

otpovila ja tako lutku koju je prethodna trudnjača povila...
btw, obukla joj je bodi. bodi je ono što se navlači preko glave i kopča između nogu. pomoću drikera.
prvo sam jedva otkopčala te drikere, usput vizuelizujući svoju bebu koju tako cimam pokušavajući da to otkopčam. a onda sam odvezala pelene (no big deal, mašnica se odveže i odlepi pampers). e, a onda sam stala.
majku mu, kako se svlači ovaj bodi??
preko glave?! ma, pali.
jedva svukla to sa te lutke, odlučila da bebac to neće oblačiti dok ne poraste veliki da sam poželi da nosi usko.

e, a onda došlo povijanje na red. jebate, tri vrste pelena koje treba ulepiti, presaviti, posložiti, vezati i ne-znam-šta-sve-ne-još. no, izvedoh to nekako, čak se nije ni raspalo posle tri sekunde, ali onda dođe na red kupanje.
aaaaa!
kako se prima beba?
kako se beba podiže sa povijališta?
kako da je prebacim s jedne ruke na drugu a da joj pri tome ne polomim vrat?
kako da je držim samo jednom rukom (druga mi treba za pranje)?
kako, kako, KAKO?!?

sve sam ja to zapisala u sveščicu dok je sestra to pokazivala, koja ruka ide gde, kojim prstima hvatam koje bebino rame i tako to, kao prava štreberka. i teorijski sve ja to znam, da. jebe me samo što kad uzmem da vežbam na plišanom medi (znam, znam, nisam normalna, do not point the obvious), to ne ide nikako.

no, tešim se da se to nekako nauči kad beba dođe kući. nadam se samo da će taj proces učenja kod mene proći bezbolno po bebca. siroto mamino cerek

odoh da se tešim kupovinom tepiha smijeh
:: 12:15 :: komentariši (7) . print . # ::

ponedjeljak, 19.11.2007.

U turn


hej-haj!
dobro smo, mrdamo - doduše neko više, neko manje - i spremamo se za istovar :)
znam, znam, svi mislite da sam užasno lenja, a ja nisam. zaista nisam. samo ova trudnoća baš oduzima vreme. zaista. ili mi se spava pa spavam ili sam na pripremnim vežbama za porođaj pa sam posle mega umorna i spavam ili sam u školici za roditelje (o da, i to postoji, a negde se i diploma dobije na kraju rofl) pa se posle časova opsesiram da li sam sve zapamtila i da li ću ja to sve umeti pa od muke legnem da spavam. ili radim pa znam da bi me grizla savest ako bih pisala blog tada (treba li da napomenem da upravo tada dobijam inspiraciju za pisanje po blogu?) ili idem na razne kontrole po domovima zdravlja, kod slavice ili u porodilište što je često dosta stresno (osim kod slavice) pa kad dođem kući nisam ni za šta pa onda - pogađate? - spavam ili kupujemo stvari za bebca što je frustracija sama po sebi (kako kupiti nešto za nekoga koga još nisam upoznala?) i toliko me izmoždi da posle mogu samo da legnem i kuliram...
da zaključim:
pisala bih ja, no konstantno spavam ;)


novosti su sledeće:
:: nećemo biti na novom beogradu, već u krugu dvojke (jupi!) makar do maja, za posle ćemo videti. stan smo relativno dobro sredili, malo je prenatrpano nameštajem, ali ionako bebac već sa 2 meseca treba da nauči da izbegava prepreke na putu dok puza po stanu ;))

:: sredili smo bebeću sobu koja je toliko preslatka da se ja sva raznežim kad god uđem u nju; inače, preslatka je jer sam ja crtala po zidovima i to okate bube i jednu okatu ptičicu. mama spremila gnezdo za bebu cerek zapravo, da budem iskrena - mama napravila sebi sobu kakvu je želela kao tinejdžerka u kojoj će igrom slučaja biti i beba ;))

:: bebac neće biti gologuz, iako sam paničila do pre neki dan da hoće. kupili smo mu osnovne stvari koje će mu pomoći da se ne smrzne po rođenju. btw, bebeće stvari su bezobrazno skupe. pored toga, odeća u bilo kojoj boji do plavoj, roze ili beloj NE postoji. odnosno, postoji, ali da bih ju priuštila morala bih da prodam levi bubreg i ustupim DM-a nekoj babi za noć. a to mi se nekako ne da.
i jedva sam naučila šta su benkice, šta bodići, šta štramplice, šta zeke, koje pelene su tetra a koje švedske i čemu zaimeboga to sve služi. i jedva se suzdržavam da ne pokupujem svaku slatku malenu i mekanu stvarčicu koju vidim i tako dovedem sebe i DM-a do bankrota. stvarno ima preslatkih (i obično krajnje nepotrebnih) gluposti za bebe. a prodavači su najgore pijavice i provale me the minute I step in the store i samo vade te minjaturne stvari koje bih ja sve ponela kući... srećom pa DM uglavnom ide sa mnom po tim bebećim radnjama i vraća višak stvari na rafove :D

:: ugojila sam se kano prasica. sramota me da napišem koliko. gledala svoje fotke sa rođendana... bogte, pola mene sadašnje! tešim se da će se to istopiti brzo po porođaju (iako znam da neće, ali moram biti optimista). ilustracija: da bih se popela uz balkansku, treba mi pola sata. pre blaženog stanja, tu atletsku stazu sam prelazila za 6 minuta! nizbrdo još i idem nekako, samo sam malo u panici da se ne okliznem i skotrljam poput oveće lopte. u glavi vizuelizujem decu koja kotrljajući me niz padinu od mene prave donji - onaj veći - deo za telo sneška belića.

:: potrebna mi je jedna milisekunda da se istraumiram i isprepadam i počnem neutešno da cmizdrim, iz straha da nešto nije u redu sa pišonjom. a internet je neiscrpan izvor fobija. pre neki dan sam se uplašila jer da me bebac ne rita toliko da mi se svi unutrašnji organi igraju "želim se nalaziti na mestu na kom se nalaze bubrezi", a bubrezi su u fazonu da hoće u jednjak, već je bio poprilično miran, svega po neki šut u rebra.
e sad, znam ja da sam negde čula/pročitala da pri kraju trudnoće treba obratiti pažnju na frekvenciju izbijanja vazduha šutevima vašeg najmilijeg, ali ne mogu da se setim koja frekvencija je u pitanju. naravno, na internetu ima zilion kontradiktornih informacija i naravno da sam se ja uhvatila najnepovoljnije i naravno da sam se rasplakala i naravno da je to bilo pred ponoć i da mi je bilo glupo da zovem slavicu u to doba, jer sam onim delićem zdravog razuma koji mi je nekim čudom preostao ipak bila svesna da je velika verovatnoća da preterujem. na kraju, legla da cmizdrim u krevetu i bebac počeo da se šutira k'o blesav. a lepo sam rekla još na početku trudnoće da neću čitati savete po netu.

:: i jedna neočekivana vest - postoji mogućnost da smo se dogovorili za ime. za sada je to ivo. valjda.


a za kraj... sećate se da sam pisala kako se ja nimalo nisam promenila, kako sam i dalje ona stara koka i blah-blah-blah... he he HE! kurac se nisam promenila (da prosti bebac). ne mrem se prepoznat.
ja, sanja, osoba koja se grozila cmizdreće dece, raspekmezim se k'o glavna glumica neke latino serije na bilo koje mama-beba scene.
fuj.
to ide toliko daleko da mi oči zasuze (i, ne, ovo nije preuveličavanje) dok nam u školici za roditelje na predavanju o porođaju puštaju snimak tek rođene bebe na maminom stomaku koja puzi ka maminoj sisi. no, ajd' to i da se razume, ali sam se pre neko veče skoro raspilavila na scenu iz filma twins (mislim da se tako zove, de vito i švarceneger igraju braću blizance koji, između ostalog, traže svoju mamu... ma, izuzetno imbecilan film, mada sam se nasmejala par puta), elem, ima scena na samom kraju filma kada njihova mama dođe da ih potraži pošto im prethodno nije verovala da su oni njeni sinovi (as if anybody would) pa im je rekla da im je mama umrla, i onda na kraju ipak spozna da oni nisu neki prevaranti, već odista njene bebe i ode da ih nađe i ulazi u njihovu kancelariju sa medom u ruci i... i... ja se skoro rasplakah tu. kan ju biliv it?!? ja ne mogu. a verujem da bi se i scenaristi mega iznenadili da čuju za moj slučaj.
mislim da imam split personality disorder ;)
ali, kažu iskusniji da to privremeno ludilo prođe posle porođaja. iskreno se nadam da hoće. a mislim da DM živi za dan kad ćemo ponovo rigati na takozvane romantične scene u filmovima.

toliko od mene za sad. odoh da spavam, zamorilo me ovo pisanje.

ajme, upravo videh – nisam pisala 50 dana :o
skandal!
promenićemo.
obećavam.

kao.
zubo


btw, ako je neko stekao utisak da se žalim ili negodujem zbog trudnoće... varate se!
samo jedva čekam da upoznam malog bebca cerek
:: 18:25 :: komentariši (4) . print . # ::

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.

< studeni, 2007 >
P U S Č P S N
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30    

Opis bloga

o bebcu :)
malo i o meni. o nama. everyday life.
i slično.

02.04.08. 64 .. 7560 .. 42,1
15.05.08. 68 .. 8180 .. 43,5
25.06.08. 69 .. 8650 .. 44,5

16.06.09. 82 .. 12,5

29.05.08. jedinica dole levo
01.06.08. jedinica dole desno
04.09.08. jedinica gore desno
09.09.08. jedinica gore levo
22.10.08. dvojka gore desno

16.06.09. sve od jedinice do četvorke :)

23.07.08. propuzao :)
02.08.08. uspravio se
25.10.08. sam stoji 10-tak sekundi

Linkovlje

Baby score

upiškio mamu: 9 puta

ukakao mamu: 5

upiškio tatu: 2 (prvi koga je upiškio)

ukakao tatu: 0

upiškio strance: 2

ukakao strance: 1

Baby's wish-list:

:: kućni ledomat

:: projektor (sa ili bez platna, ne pravim pitanje)

:: mega udobna kancelarijska stolica, onakva kakvu ima Vanja u Školarcu, komada 2

:: iPod

:: Gilmoire Girls, Fraiser, Seinfeld, Friends - sve sezone

:: DVD recorder

:: mikrotalasna pećnica

:: priče o Gojku i Dobrili Srđana Valjarevića (izlazile su u Danasu, a ne postoji štampana verzija; ovo smo spremni platiti suhim zlatom)

:: štapićasti blender (u narodu poznat i kao blender za poneti) - NABAVILA!!

[nastavak sledi...]


free web counter

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se