mama kao takva

panic on the streets of... belgrade

da ne ispadne da je marica bila u pravu, te da ćemo se čuti kad se već upoznam s bebcom, evo da se javim.
tj. požalim.
preciznije rečeno - da paničim.

naime, najnovija opsesija mi je da neću umeti da... držim bebu!! mislim, nije da nemam oko čega drugog da se opsesiram, ali bejah prošle nedelje u školici za roditelje gde su nas učili kako se beba povija i kupa. pa smo vežbale.
pa sam vežbala i ja.
pa je to bilo stresno.

otpovila ja tako lutku koju je prethodna trudnjača povila...
btw, obukla joj je bodi. bodi je ono što se navlači preko glave i kopča između nogu. pomoću drikera.
prvo sam jedva otkopčala te drikere, usput vizuelizujući svoju bebu koju tako cimam pokušavajući da to otkopčam. a onda sam odvezala pelene (no big deal, mašnica se odveže i odlepi pampers). e, a onda sam stala.
majku mu, kako se svlači ovaj bodi??
preko glave?! ma, pali.
jedva svukla to sa te lutke, odlučila da bebac to neće oblačiti dok ne poraste veliki da sam poželi da nosi usko.

e, a onda došlo povijanje na red. jebate, tri vrste pelena koje treba ulepiti, presaviti, posložiti, vezati i ne-znam-šta-sve-ne-još. no, izvedoh to nekako, čak se nije ni raspalo posle tri sekunde, ali onda dođe na red kupanje.
aaaaa!
kako se prima beba?
kako se beba podiže sa povijališta?
kako da je prebacim s jedne ruke na drugu a da joj pri tome ne polomim vrat?
kako da je držim samo jednom rukom (druga mi treba za pranje)?
kako, kako, KAKO?!?

sve sam ja to zapisala u sveščicu dok je sestra to pokazivala, koja ruka ide gde, kojim prstima hvatam koje bebino rame i tako to, kao prava štreberka. i teorijski sve ja to znam, da. jebe me samo što kad uzmem da vežbam na plišanom medi (znam, znam, nisam normalna, do not point the obvious), to ne ide nikako.

no, tešim se da se to nekako nauči kad beba dođe kući. nadam se samo da će taj proces učenja kod mene proći bezbolno po bebca. siroto mamino

odoh da se tešim kupovinom tepiha