mama kao takva

kanda se gojim nedeljno po pola kilograma. valjda je to okej.

prošlog petka mi je DM-ova tetka rekla da sam se BAŠ ugojila. DM se zacenio od smeha. doduše, posle je i njemu rekla da se i on ugojio, pa sam se onda ja zacenila od smeha.

nekako se čudno gojim. sve mi ide u obraze i podbradak, nešto malo u dupe i nešto sitno u sise. nađoh na netu raspored "novih" kilograma i tamo piše da nešto malo više od kilograma ode u sise. majko mila. procenjujem da sam do sad nabila nekih 100 grama u iste, što bi značilo da će mi se sise povećati još 9 puta ovoliko. kuku. tešim se time da ne umem dobro da procenjujem težinu, te da je mojih 100 grama zapravo pola kilograma, ali me plaši mogućnost da je prvobitna procena ipak bila ona prava. jebote, po pola kilograma u svaku sisu, pa oni nisu normalni! :scared:

ako je slavica dobro izračunala, sad sam u 12 nedelji trudnoće, što će reći završio se treći mesec. da, u trudnoći ne važi normalno merenje, te jedan mesec trudnoće ima tačno 4 nedelje, nemam pojma zašto. takođe, trudnoća se računa od dana poslednje menstruacije. zašto, kako, pojma nemam. od toga se valjda oduzmu dve nedelje i to vam je koliko ste trudni. opet, kako, zašto, i otkud baš dve nedelje, pojma nemam. navodno postoji objašnjenje (na netu, naravno), ali ono ne podrazumeva nikakve strave i užase, pa sam ga preskočila. čitam isključivo stvari od kojih mogu da se izbezumim.

no, da završim priču o prošloj nedelji.

u petak odem na kurs na etf, jedva gledam jer sam spavala svega 3 sata, instruktor gnjavi i davi, ja ne mogu da se skoncentrišem na to što priča, toliko sam umorna da me čak ni ona guščica sa svojim imbecilnim pitanjima ne nervira, mada i dalje merkam onaj monitor ispred sebe i računam najbolji ugao za najviše je povrediti... završi se to mučenje, krenem u poštu da platim struju, vidim gužva je, odlučim da odem u eps da na licu mesta platim, tamo samo par penzionera i ja, milina, završim to, krenem u biro za nezaposlene (ili za zapošljavanje, nikad nisam znala kako se to zapravo zove) da se prijavim ne bih li dobila zdravstvenu knjižicu. btw, mama se ponudila da se raspita šta mi je sve potrebno za to prijavljivanje i gde se tačno nalazi MOJ biro, tj. biro za one sa završenom V bgd gimnazijom (da, da, išla sam u snobovsku gimnaziju and I'm proud of it). i kaže mama da je to u vojvode milenka broj 4. u, super, to mi je relativno blizu kuće, pa će i DM kad ustane tj. kad ga probudim doći da mi pravi društvo. stignem ja do vojvode milenka broj 4, na zgradi piše "zavod za zdravstveno osiguranje".
još jednom: "zavod za zdravstveno osiguranje".
znači, ništa za zapošljavanje ili nezaposlene, nenene, u pitanju je zavod za zdravstveno osiguranje. uđem ja u taj podrum, da proverim, za svaki slučaj, možda se biro ipak tu nalazi, ali ne žele da iko za to zna. naravno, nema biroa. opet, tu je samo zavod za zdravstveno osiguranje. hvata me šiz. zovem mamu da je pitam a da zašto me ne voli i što me šalje tamo gde ne treba i šta da ja sad radim u ovom zavodu, ona pokušava da mi objasni da baš treba tu da budem, ali ne vredi, ja tvrdoglava je ubeđujem da moram prvo da se prijavim na biro i usput se malo izderem na nju. DM nikako da dođe, ja već na ivici nerava, gladna, umorna i skuvana, DM dolazi, pa se i na njega izderem, sirotić. ipak uđem u taj zavod da pitam šta mi je potrebno za zdravstvenu knjižicu i ispostavi se da uopšte ne moram da se prijavljujem na biro, već da samo moram da overim radnu knjižicu u opštini što sam već uradila. mama, izvini. pored radne knjižice, potrebna je i izjava dva svedoka da nemam primanja od 10 tisuća, koliki je minimalac u srbiji, te da živim sama, i potrebno ju je overiti u opštini. nema problema, tetka i teča će garantovati za mene i završiti u zatvoru kad ustanove da to nije tačno. između ostalog, njih sam izabrala zato što se kod njih na opštini ne plaća overa izjave. u pitanju je opština voždovac, ako vas zanima.

posle uspešno izvršenog zadatka broj tri za taj petak (prvi je bio odlazak na kurs, drugi plaćanje računa), DM i ja krećemo u grad da nađemo poklon za njegovu mamu, bio joj je rođendan. DM je smislio da je super da joj kupi sat, ali ne zna baš kakav bi hteo. obilazimo petnaest prodavnica satova, majko mila kakve se sve ogavštine prodaju. noge me razvaljuju, jedva hodam, a DM nikako da se odluči kakav sat bi hteo. na kraju, posle dva sata hodanja, kupujemo neki baš lep sat. no, ne idemo odmah kući. ne, pa zašto bismo? ionako treba da budem fizički aktivna. doduše, pravilno raspoređeno, a ne da kvotu za mesec dana odradim u jednom danu, ali nećemo cepidlačiti. elem, krenemo na dušanovac u servis po DM-ova kola. do servisa od stanice 31 ima 100 kilometara, sunce ubija, u pitanju je 3 sata posle podne, meni se već mre od vrućine, a pomalo i od gladi (da napomenem, DM mi nije kupio omiljen sladoled iz detinjstva - onaj kod moskve - iako je obećao, a ja sam od umora zaboravila da ga podsetim). u servisu rade dva lika, musava od ulja, jedan navija za zvezdu, drugi za partizan, jesuse, kakva skladna radna atmosfera mora da vlada tamo ;) uzmemo kola i najzad krećemo ka DM-u. stižemo taman na rođendanski ručak, koji je bio predobar i preukusan, ali ja nisam mogla da jedem gotovo ništa do supice i barenog povrća. a na stolu đakonije. pakao.
i kosmička nepravda.
utom već dođe vreme da se ide po rezultate. da vas podsetim, rezultati se odnose na krv. krenem sa DM-om, on ode na posao, ja uđem u laboratoriju, dobar dan, dobar dan.
ja došla po rezultate, ime to i to.
aha, sačekajte sekund. MIRJANA! dođi časkom dole.
silazi (obviously) mirjana, sa nekog tavana, verovatno im je tamo laboratorija, pošto je u prizemlju samo ona soba sa iglama, proverava u kompu šta je sve trebalo da mi analiziraju i vraća se nazad na tavan. posle deset minuta silazi i daje mi papir sa rezultatima. ali, juhu, nisu to svi rezultati.
izvinite, nije vam gotov tripl test, doktorka je javila da će malo da kasni, a i tu nam je serviser... nazvaćemo vas čim budu gotovi.
ja polako počinjem da šizim, rezultati su mi potrebni za subotu jutro, jer sam zakazala posetu ginekološkinji, a i taj tripl test je prilično bitan. time se valjda utvrđuje kolika je verovatnoća da bebac bude retardiran ili da mu već nešto fali. objasnim ja mirjani da su meni ti rezultati potrebni iste večeri, te da su mi oni sami rekli da će rezultati biti gotovi upravo tada, tj. u petak naveče (da napomenem, tad je već 6.30 a oni rade samo do 8), sve to uz veliku dozu samokontrole i moram da priznam - izuzetno sam bila ponosna na sebe - uspela sam to sve da izgovorim bez povišenog glasa ali uz maksimalno izražen prezir u istom. kako bilo, vratim se ja kod DM-a, prilično besna, ali radujući se unapred torti koja me tamo čeka. jedem ja tako tortu, najlepšu na svetu, svu od šlaga i kesten-pirea i sa voćem, kad - zvoni mi mobilni. javim se ja, a na telefonu - nu iznenađenja - mirjana.
dobar dan, izvinite, ali nama je serviser restartovao sistem i obrisao čitavu memoriju i mi smo zagubili vaše rezultate, pa ako ste negde u blizini, mogli biste da dođete da vam ponovo izvadimo krv, uradićemo vam test za sutra ujutru, radićemo čitavu noć,...

MOOOLIM?!?!

na stranu to što me apsolutno ne zanima šta im je serviser radio i šta im se događa sa sistemom, ali kako je moguće da odjednom mogu da mi urade rezultate za pola dana a prethodno im je trebalo 4 dana? ta naprasno steknuta brzina analiziranja zaista potpuno uliva poverenje. povrh svega, za taj tripl test je neophodan svež ultrazvuk, star najviše jedan dan (u tom trenutku moj ultrazvuk je star 5 dana), ali mirjana me bezobrazno ubeđuje da to nema veze, da može to i sa UZ starim nedelju dana, ona zna bolje od slavice, mhm. popizditis kompletni. na ivici sam suza od besa, DM je na poslu i nemam kome da se žalim, ja nemoćna, ne znam šta da radim, na kraju zovem slavicu, žena mi ponovo kaže da nikako ne radim test sa tako starim UZ, rezultati mi neće biti korektni, i da dođem kod nje sutradan, uradim ponovo UZ i odem negde da mi ponovo vade krv i urade taj test. zovem onu omraženu laboratoriju, kažem im da hoću nazad svoje pare i da ću doći sutradan po iste.
da skratim, otišla sutradan ujutro kod njih, uzela svoje pare, otišla kod slavice, na kraju se ispostavilo da je ispalo dobro to što mi nisu uradili test, jer da nije trebalo da se radi taj, već dabl test, slavica mi je pogrešno upisala šta treba da mi se analizira. i još, u drugoj laboratoriji u kojoj su mi vadili krv, sve to košta daleko manje, pa smo čak i uštedeli.
savet: ako već radite te testove kod privatnika, nikakako nemojte raditi utvrđivanje krvne grupe kod njih, već otiđite u zavod za transfuziju krvi. kod privatnika to košta 2000 dinara, a šalje se u ZTK i ruku dajem da tamo to košta daleko manje.



težina: ne znam zasigurno, ali ako se trend nastavio, onda oko 60,25 kg :D