mama kao takva

kako reći drugima?

prvo sam rekla mami. koja mi je donela test sa sat vremena zakašnjenja! možda to ne zvuči strašno, ali jeste, STRAŠNO je. naročito ako ste čvrsto odlučili da za testiranje koristite prvu jutarnju mokraću, a probudili ste se u pola 11, mama je trebalo da dođe u 12, a došla je u 1. mislila sam da ću se pri svakom pokretu upiškiti.
a tu je bila i baka. pa su se one silno obradovale, mada me je baka zabrinuto pitala:
prvo - a fakultet?
drugo - i, kad ćeš da se udaš?
odgovor:
prvi - pa, ništa, završiću ga (u sebi dodadoh someday).
drugi - NEĆU da se udam.

errrr, wrong answer!
da sam rekla "za deset godina" bilo bi umnogome bolje nego to decidno "neću". ali, tu je bila moja mila majka da me podrži. super. doduše, to je radila čitavih 24 sata - već sutradan je došla da me poseti i usput me priupita a da kad planiram svadbu.
kako, molim?!? ko si ti i gde je moja mama?
mislim, kako je moguće da za 24 sata (i još jednom - za dvadeset i četiri sata) upadne u trip - prvo udaja, pa beba. i to od svih, baš moja mama. svašta.
no, istog dana kad sam uradila test, dakle 24. aprila, javih obema tetkama i sestri. opet, sve su se obradovale, a nada je došla i da me vidi. pa me je i ona pitala kad planiram svadbu. i da kako ću da se porodim a da se ne udam. šta bre kako? pa lepo.
iskrena da budem, malo mi je falilo da joj odgovorim "na pičku", ali nisam, odlučila sam da ne psujem više. ipak ću ja postati majka i biti uzor svome detetu.

dakle, iako sam se nadala da su moji iole normalni te da me neće smarati udajom i inim glupostima, ispostavilo se da sam pogrešila. ne samo da su me smarali time i da sam morala hiljadu puta da im kažem da se ja NEĆU udati pre nego što rodim (između ostalog jer mi se sestra udaje na jesen i beskrajno mi je glupo da se udajem sa stomakom do zuba, a i ako već pravim tu svadbu, ima da napravim ozbiljnu donatorsku konferenciju od koje ćemo moći da živimo makar narednih godinu dana, hehe), elem, ne samo da im je to bilo teško za pojmiti, nego su krenuli i sa svim onim imbecilnim 'običajima' kao recimo - i znam da je teško za poverovati, ali to neki ljudi ZAISTA rade -
ako posoliš (da, POSOLIŠ!!!) trudnicu, možes odrediti pol deteta na osnovu toga da li je pogledala gore ili dole.
da, tetka me je POSOLILA. prišla žena dok sam ćaskala sa sestrom i sipala mi so na glavu! potpuni šok. ja je gledam, ne mogu da verujem šta je upravo uradila i počinjem da urlam. mislim, razumela bih da mi je to eventualno baka uradila... ono, žena se rodila na planini pre hiljadu godina, nije završila nikakve škole do onih večernjih partizanskih, pa i da razumeš. ali, mama i tetka, e to mi je već bilo skandalozno. imam osećaj da sam satima urlala na njih. a one su me gledale kao da nisam normalna.
kao, šta ti je, pa samo se zabavljamo... hoćemo da znamo šta je... a kad sam im rekla da ću to pitati u-već-kom-mesecu-se-vidi-piša-ili-nepiša, bile su u fazonu - jao, pa nemoj, pa nećeš se iznenaditi...
i ko je sad tu lud?
ovamo me sole ne bi li saznale da l' će biti bata ili seka, a s druge strane me ubeđuju da ne treba da ZNAM šta će biti. ne razumem.

no, dobro. prođe i to sa porodicom, dođoše na red prijatelji.
mislite – okej, porodica se ne može birati, ali zato su prijatelji oni koji nas razumeju i blablabla... mhm. jedini problem je u tome što manje-više svi moji prijatelji spadaju u onu grupaciju 'ja nikako i nikada ne želim decu'. kao ja nekad :)
i sad treba da im saopštim da sam trudna i da ću verovatno u nekom trenutku postati neuračunjiva i nesnosna i ogromna i da ću na kraju istisnuti iz sebe neko vrišteće čudo i očekivati da ga i oni obožavaju...

valentina me je zvala dok sam bila kod ginekološkinje i ona je prva od mojih prijatelja koja je saznala i čestitala mi. đole me je zvao iz danske pa sam i njemu rekla. i bio je baš smešan i zvučao pomalo zatečeno, ali ipak obradovano. a onda je trebalo da se svi nađemo u petak i dragi mi i ja smislismo da im tada svima kažemo. kao, lakše je kad su svi na gomili.

prvo se gotovo niko nije pojavio, a mene je mrzelo da čekam da se svi skupe, pa sam miroslavu odmah rekla. verujte, prilično sam blaga kad kažem da je p-o-p-i-z-d-e-o. da vas uputim, ubeđena sam da je oduvek zaljubljen u mene, što mi je i sam nekoliko puta rekao, ali dragi mi i ja smo već nekoliko godina zajedno, a i sama sam mu rekla da je on meni samo prijatelj i da nikad neće biti ništa više od toga. što ga nikako nije sprečilo da se ponaša kao derle i ne progovori sa mnom (ili s bilo kim, for that matter) čitavo veče pošto sam mu rekla da smo trudni. pa je došla desa i priupitala šta je sa miroslavom.
ja: rekla sam mu da sam trudna, pa se smorio.
desa: trudna si?!
ja: da.
desa: i rodićeš?
ja: da.
desa: ...

mislim, nisam očekivala provalu euforije, ali makar pristojnost i eventualno 'čestitam' priznajem da jesam. i, da sve bude još gore, dragog mi prijatelji su svi bili oduševljeni. nabijem ih. da prostite.
pa, valjda su moji prijatelji bolji od njegovih. da ne pominjem to što su moji prijatelji ujedno i njegovi i uglavnom dragog mi poznaju duže nego mene.

ali, mućko mi je zato poslao super sms, sa presmešnim lapsusom (u kontekstu miroslavljeve reakcije):
Cuo sam divne divne vesti =)))
Cestitam, bar sam srecan =))

a bili i kaja i vuk i moja kaja su se raznežili i bili su baš dražesni. valjda će i ovi ostali moji ludaci vremenom prihvatiti ovu moju trudnoću i početi da se ponašaju normalno.

a sad odoh da spavam.


težina: 58,5kg
struk: još nisam izmerila*

*note to self: počni da meriš struk.