trudnica na kvadrat
31.01.2006., utorak
Dobrodošli komentari...
|
U prethodnom postu ostavila sam komentare koji su napisani od meni dragih ljudi... Pogadjate, nisu bas negativni i naravno da su me razveselili. Oni ostaju u postu i skupa s njime idu i u knjzižicu koju čuvam za Nuki. A ovo je post u kojem cu objavljivati i one negativne komentare, nazalost od nepotpisanih autora. Cinjenica da su nepotpisani vec sama govori za sebe, no cinjenica da nikako ne mogu shvatiti o cemu oni govore je i dovela do njihovog posebnog objavljivanja... Za sada su dva, no slutim da ce ih biti jos... Pa izvolite - komentari na pijedestalu.... Majko bozja koliko ste vi jadni nemoram vam pisat jer to sami znate. Zar je doslo do toga da se spustite na tog nivoa??? JADNI STE JADNI MA PREJADNI nemam drugo sta reci A ti da si bila brizna mama gledala bi svog djeteta a ne da po cjele dane visis na kompjutera od jutro do mraka. I da imala bi ti manje briga kad bi imala malo vise privatnog zivota jer se tvoj sastoi od virtuelnog Mozes ti brisat moje komentare koliko hoces al da znas da cu ja opet i opet pisat. Zasto brises ?? pa da ne bi videle svi kakva si ti majka a i kakva si osoba koliko lic emerje moze imati u jednoj osobi kao sto si ti. I koliko jadan moze bit covjek da se spusti na ovaj nivo kao sto si se ti puisanjem ovog teksta. Verujem da mali broj ljudi znaju pravu istinu al doznace je svi sad kad vec insistirate i to ce doznat cjela Hrvatska ( 31.01.2006. 09:07) Ma glupačo jedna čim si stavila to na Blog postala je javna stvar. Kako si jadna, jadna tvoja mala s tobom... ( 31.01.2006. 16:36) |
30.01.2006., ponedjeljak
Ne šali se s brižnom majkom....
|
Jer brižna majka je štotšta u stanju učiniti. Brižna majka grize kad samo pomisli da bi itko ili išta moglo ugroziti njoj najvažniju osobu na svijetu Prvo grize pa onda pita da li si imala zle namjere. Ovaj puta, ugristi ću te samo perom/tastaturom, ali probat cu to direk' napraviti. Doduše, razmišljala sam da li da te dugo i polako grickam i razvlačim po ustima, pa kad, po ko zna koji puta, skužim koliko ti je okus ogavan, komadić po komadić ispljunem... Ne, biti ću humanija, ipak si ti jedno jadno malo ostavljeno i usamljeno, a k tome ludo ko puška biće. I možda nisi imala brižnu majku... Ili brižnog oca... A možda i sada nigdje nikoga nema. A želiš to, jel'da? I sve poduzimaš da netko napokon reagira i barem te na sekundu pogleda... Dotakne... smiluje ti se? Zgodno bi bilo prenjeti nekome bolešturu od koje bolujes, kaj ne? U stanju si izmisliti 1001 identitet, ali svi su tako prokleto slicni. Ma prepoznam te gdje god da se pojavis. Ispod kreveta virnes, na vrata kucnes, otvoriš blog pa na njemu trabunjas? Ljubomorno tumaraš od foruma do bloga, od mog bloga do njenog bloga. Češeš kozice. Dubiš na trepavicama. Skupljas prijatelje slicne sebi, cak se nekad predstavis kao svoj vlastita prijateljica (Bože, luda li si?)... Volis pricati sama sa sobom. Jer s drugima je tako prokleto tesko... I pokazujes koliko si podmukla... čekas danima, pritajiš se... smišljaš novu rundu igre. Mijenjaš providera, bjesomucno tumaras od jednog do drugog kompjutra i trazis nacin da nam ponovo udjes u zivot. Pa prestani. Nisi iz njega ni izasla. Navodim te ko skolski primjer krive procjene. Moje krive procjene. Izgledala si tako pitomo, ko ovcica, i cinilo mi se da infekcija tobom samo jaca obrambeni mehanizam. Prevarila sam se. I još se igram s tobom (zapravo poigravam ali ti to još ne kužiš...) Stoga, samo ti javljam da se u jednome slažemo 100% - pravda je ćudljiva dama. Dostižna, i ne nužno spora. I ne voli lopove, imitatore, plagijatore... kao ni luđake svih vrsta. No znaš kako se kaže: 'čuvaj se i Bog će te čuvati'... Pa se ja čuvam, već dugo... Štite me zone alarm i nod 32... A ovaj post posvecujem JOSJEDNOMVIRUSU koji mi je na kompjuteru (prego jedne IGRICE) i u pravom zivotu pokusao napraviti dar – mar i napasti mi datoteke s mojom svetinjom. Slikama MOG djeteta. Kad smo vec na toj temi: porucujem i urednicima u Slobodnoj Dalmaciji da je moje dijete i dalje prekrasno i ukoliko zele, uz sasvom pristojnu, tržišnu cijenu ustupit ću im pokoju fotografiju za ilustriranje sumanuto-degutantnih najava u tv-programu istih takvih bljakastih emisija. Mislim, nije potrebno krasti. O pobogu, valjda tako ozbiljnim novinama kao sto bi SD zeljela biti – stvarno nije potrebno krasti fotografije... S Bloga... Moga... A ja se, na vasem mjestu, stvarno ne bih šalila sa brižnim majkama... Sležete se, zar ne? |