credits

design: MissSmileDesigns

kostur: ldesigns

Jebiga...
Općenito govorim. Baš kad mi se pričinilo da je sve super, sve se srušilo. To se može gledati kao jedna crta..Crta ko crta mora imat nekakav početak. I nekak napokon počne, onda vam se ruka zatrese i crta ispadne izobličena. I tak stalno neke zakrivljene crte. To se meni događa. Vjerojatno nitko nema blage veze o glupostima koje pišem. Ono kaj je pisac htio reći, je to da nam se životi sastoje od uspona i padova, al u mom slučaju je više padova nego uspona. Npr: dečko me ostavio, popustila sam u školi, doma me nitko ne ferma ni pol posto, svi se doma svađaju, ludnica je općenita... I onak fakat nema stvari koje me trenutno vesele. Al moram to gledati na pozitivnu stranu, bar se mogu veselit malim stvarima. Neki dan sam pričala s jednom osobom i ta osoba mi je samo rekla jednu stvar i ja sam bila jako sretna. To je to, male stvari me počinju jako veselit. Al to je dobro jer ću se naučit na to pa neću imat prevelika očekivanja.
Ajmo na malo razumljivije teme. Škola. Eh..sad bi se tu dalo pisat, al neću, već ću samo u kratkim crtama reć što se to događa u toj našoj umobolnici. Jedva svi čekamo DON, zasipavaju nas testovima i lektirama i ispitivanjima, jako nam je dosadno sviđa nam se nova profa iz matematike, i praznici su nam svakim danom sve bliži i bliži...
Eto to je škola..mislim ne znam kaj da još kažem, jer svima nam je u škli isto, tak da se tu nema kaj previše za pisat..
Ovu subotu će biti malo uzbudljivije..bar se nadam..mislim, trebalo bi biti, al na dobar način..ne na loš..
Ljubav je i dalje isto sranje..bolno i sjebano..moram si nać neku zanimaciju dok me t sve ne prođe..Al, fakat trebam njega...Ok, sad ću prestat i neću više o tome pričat u ovom postu...
Izgubila sam misao..ak se sjetim nadopisat ću, a ak se ne sjetim onda neću..znači pozdrav..

Nisam više u niš sigurna..
Ne znam dal sanjam il dal je sve to stvarnost..
Popizdila sam...
Ne samo da ga vidim na svakom koraku nego ga i sanjam...
Jučer sam ga vidla u bircu i onak, leptirići u trbuhu, imam osjećaj kao da ću svisnut sa stolca, kao da ću se preokrenut, kao da će zemlja iskočit iz sunčevog sustava, kao da mi je glava negdje drugdje...
Sama pomisao na njega i ja se već sva tresem i hladno mi je i ne znam..
Sanjala sam ga kasnije...
Kao došla sam doma poslije birca, nazvala sam ga i rekla sam mu:Oprosti kaj sam bila takvo đubre danas, da te nisam pozdravila nit ništa.On je rekao:ma nema veze i ja sam bio đubre, molim te oprosti mi. Ja sam se nasmiješila i zamislila ga i vidla sam ga kako se smije. Onaj predivan osmijeh, one predivne oči...
Probudila sam se..nažalost..
Sve je to bio samo san..
Ipak je sve samo san....
Sjećanja više nema..
Ne znam zakaj pišem na ovakav način..Grrr..
Ljutim se sama na sebe..
Ali sjećam se svega...i deset točkica, i kemije, i pive, i hladnog piva, i svega što si mi ikad rekao i svega što si ikad napravio..
Volim te jako, jako, jako..
Nadam se da će biti još nešto između nas..
Ne želim odustat od svega..
Ne želim još nekog izgubit kog sam jako zavoljela i zaljubila se...
Nadam se da ćemo bar počet razgovarat opet i porazgovarat bez suza i bez svih sranja..
Onak...samo..Volim te....

Samo za tebe:

Od sada, bar što se škole tiče, bit će sve zanimljivije i zanimljivije..
Jučer sam bila u močvari na zlostavljanju..Nije kao da mi je 5 likova došlo dal oću s njima cugat poslije il dal oću pivu.
Kaj izgledam tolko starije ili tolko mlađe. No ok..Svaki lik je bio gori od drugog. No ni tu ne bi bio tolki bed da ti likovi nisu bili samo par godina mlađi od mog straog!!!!Tu je već nastao problem. No, da mi se bilo koji lik dođe upucavat, ja ne želim niti jednog..Ja znam kog ja želim, al on više ne želi mene..To je pravi zajeb...


Škola je ponovno ok...ocjene su prilično ok..Kolko ok mogu biti.. Sljedeći tjedan ispravljam povijest, pišem kemiju i fiziku, a i dosta predmeta pitaju. al bar je uvijek napeto u školi. Jedino čem se imam veseliti su dani otvorene nastave. Al to je tek za mjesec dana, al svejedno skoro pa čitav tjedan neću imat nastavu. To su sam radionice, nema nastave, a i ovak pobjegenemo čim se upišemo da smo došli. Tak da je to ok.


Ljubav mi je u kurcu totalnom. To je pravi kaos. Ne želim se ni ja mješati u to, a tek da se netko drugi umiješa.. Uopće ne želim razmišljat o njemu. Al nekako mi baš i ne ide. Previše događaja vezanih za njega se sada događa i ne razumijem zašto. Mislim, to su totalno bezvezne stvari kao pjesme, pokreti, riječi, bircevi i sve nekaj tipa toga. U zadnja 2 tjedan ja sam njega ''vidla'' nekih 50 puta. Zabrijem si dok recimo čekam tramvaj, zabrijem si valjda 8 puta da ga vidim. Učinilo mi se da ga svugdje vidim. To mora prestat. Grrr...Moram nekaj napravit, a nemam blage kaj..ima neko ideju??



APDEJT

Zaključila sam da mi je jako dosadno i da moram nekaj nadopisat...
Fale mi narukvice..
Ok..to nije to kaj sma htjela napisat..
Kiwi, kak ti se sviđa kkz..meni je to jako ok birc...
E, a da stavim neke slike?...malo je dosadno bez slika