tritočkice

srijeda, 14.09.2005.

Dakle, zaboravite na ovaj prošli post u kojem piše da sam ja šefica. Šefica u mojim lijepim snovima možda hehe.
Danas su mi opet kad sam izlazila iz škole počele kapati suze. Ne volim taj osjećaj nemoći i bespomoćnosti.
Ok, ima puno divnih trenutaka. Ali pomisao na sve te borbe sat za satom..ne znam..tko nije probao bolje neka ne komentira.
Ma, znam da ću doći do nekog svog načina koji funkcionira jednom. Jednom. Kaže mi mentorica da je ona došla do toga nakon 5 godina rada. Pet ?!?!

Nije niš strašno, možda ću već sutra izaći iz škole opuštena i nasmijana. Obožavam ja te moje klince. I najradije bih im bila i prijateljica i teta i mama...ma što god treba. Ali ne sviđa mi se kad oni to debelo koriste. A boriti se s dvanaest razreda...malo je previše za moju mekanu unutrašnjost.

Danas mi je najljepši trenutak bio kad je jedan prvašić plakao za mamom i ja sam ga zagrlila i utješila. Najviše volim kad se svi grlimo. Dragi moji ...i barakude moje. :)

ponedjeljak, 12.09.2005.

Ljudi moji, ja lagano postajem prava učiteljica s autoritetom. Postala sam jako stroga. Bila je to borba na život ili smrt, ali JA POBJEĐUJEM.

Ja sam šefica u razredu. Ja sam šefica u razredu. Moja nova mantra ;)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv