ISTINA I ISKRENOST ....di je to nestalo

20 siječanj 2012

Ej ljudi ja neznam da li je svijet totalno u banani ili se to samo meni čini, tavih gluposti ima da ja nemogu vjerovat, recimo ono šta mi otvara oči iako sam mislio da nemože me više ništa iznenadit, je internet , televizija i ljudska glupost, mislim ono fakat nemam šta radit ( a na faksu ludnica sa kolokvijima :P ) pa gledam Krv nije voda , pa emisije poput 8. Kat , Studio 45. , neznam uglavnom taj đir, gdje ima ono tema, od filma, aktualnih pitanje, preko ljubavnih i tako, mislim svašta .... uglavnom ja sam ošo.... XD

Nešto pametno da kažem, ovaj naslov je po meni bit , ono šta je najveći problem , šta ljudi nisu iskreni više, ili premalo, te naravno svi se boje istine , i to ne bez razloga jer nije da se samo tako kaže da Istina boli, pa se tako često pravimo ono skroz glupi i blesavi samo da ne bi priznali istinu !! Danas sam nešto pričao sa prijateljem i rekao mu nešto šta iskreno ja u to vjerujem , a to je da se ljudi dijele na LUDE I GLUPE !! ja definitivno mislim da je tako, ali iskreno se nadam da je luđaka više jer je po meni to bolje, jer pogledajte malo , svi mi smo napravili nešto ludo ili glupo, tako da slobodno se možemo priključit jednoj od ove dvije kategorije, pa tako ja prvi mislim da ja spadam u ovu kategoriju Ludih jer evo i po ovom postu možete vidjet da sam u pravu ... :)
Ono šta je nekako mi dalo inspiraciju za pisanje je prvenstveno to šta sam malo mislio o tome šta sam tu pričao i vidio sam da nisam bio iskren, a to mi se ne sviđa jer ako vidim da sam anoniman, onda mogu zapravo skroz olakšat dušu, dok s druge strane kad sam započinjao sa blogom naravno jedan mali dio mene je to vidio kao potencijal za upoznavanje novih ljudi.... ali mislim da to nije svrha.. nego baš ovo da pišem i da vam dosađujem XD ili ne , svaka čast izuzecima koji me čitaju :D :D
uglavnom, mislim da je to moj pravi problem, šta nisam iskren, odnosno ne vjerujem ljudima, ne otvaram se i sve držim za sebe, mene kao osobu možda zna osim obitelji, koja me zapravo ni nezna, moj prijatelj M. sa kojim je ponekad teško jer je on ima 17. godina. I neznam sestra me zna , brat donekle ali on je mlađi tako da ne baš... od prijatelja ono prijateljica P. više manje , još ko ? možda ...hm.... ok, mene kao osobu nitko nezna.... to je moj definitivni zaključak, ono šta me na neki način boli da nitko nije pokazivao neki interes za upoznavanjem, ono pravo prijateljsko .... tako da sam frustriran, ljut sam na sebe, na druge ( znam da je to glupo) ali eto.... i šta sad reć.... gubim se, zapravo sam želio ispričat svoju priču .... vama .... praktički od rođenja do dana današnjeg... i to ću i napravit.... sve ću vam reć !!! ali to ćemo podijelit u poglavlja pa tako ćemo počet sa ranim djetinjstvom... se sjećate ili ne onih davnih 90' ... pa osnovna škola .... sljedi srednja..... i onda faks, odnosno zadnje 3 godine... bit će to lijepe priče .... eto to je Uvod
A sad pozdrav i uživajte !!! XD

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se