16.02.2006., četvrtak
izludit ću kod kuće..opet sam bolesna, s tim da sam ovaj put konačno otišla doktoru. ah..ionako mi nije imao ništa pametnog za reć, kao ni inače. dao mi je jebeni Amoxil, a on inače služi protiv angine. niti mi je poslušao pluća, niti je pričekao sve što mu imam za reć već me skoro izbacio iz svoje 'ordinacije'. prizor isti kao i svake godine.. iza njega 15 vrećica sa bombonjerama i dvostruko više vrećica sa finim pićima, konjakom ili viskijem. hm..ja mu nikad nisam donijela ništa takvoga..možda bih trebala, pa bi možda i pomislio da je sa mnom nešto ozbiljnije od angine. u međuvremenu, prigovaranja se nastavljalju..-Ti si luda! Kakva angina! Kakvog ti to doktora imaš!Bla, bla, bla..svi mi kažu da se sa mojom temperaturom može dobiti samo upala pluća..a što sad da radim..mogu se jedino nadati da do upale neće doći. zato je možda bolje da požurim sa svojom pričom.
Događaji koji su se nastavljali tog dana..nešto što bi trebalo zaboraviti, ali nikad neću. došla sam doma sva natečena i izubijana. jedva sam se popela do svog stana i kad sam došla gore.. stara se počela derati na mene, govoreći da nisam normalna..što to radim od sebe..zašto sam se tukla..što sam napravila..ah..nije prestala govoriti dok se nisam pred njom srušila. udarila sam glavom u pod. ovaj put je nesvijest trajala malo dulje. probudila sam se..već je bio dan. pogledala sam na sat..11 ujutro..spavala sam više od pola dana. stara je stajala kraj mene i gledala me savršeno mirno. počela je govoriti.-Mislim da je vrijeme da odeš. Od kuće. Odmah i zauvijek.Ležala sam u krevetu, opet šokirana. kako? stara me izbacuje iz kuće?-Pripremila sam ti torbu. Očekujem da odeš od kuće. Kad se sve smiri, možda ćeš se vratiti. Zasad te više nemogu ovako gledati!-Ali..zašto? zašto me izbacuješ? Pa što sam napravila? Kako?nisam vjerovala u ono što čujem. nisam mogla disati..stara me izbacuje..ali kako..ništa mi nije bilo jasno. kamo da idem? kako jedna mama ima snage izbaciti nekog svojeg? stara me gledala neumoljivo. u njenim očima sam vidjela samo led. vidjela sam da misli ozbiljno. koliko me je već namjeravala izbaciti? zašto sad? zašto, zašto? ustala sam iz kreveta. svaki pokret je pratila sijevajuća bol. izgubila sam ravnotežu i uhvatila se za stol. stara nije ni trznula. počela sam spremati svoje stvari. sve što mi je bilo najvažnije, strpala sam u tu malu torbu. stara mi je dala tristo kuna. dvadeset i osmog devetog stara me izbacila iz kuće. To je bilo zadnji put da sam bila u svom stanu i ne vjerujem da ću se ikad vratiti. hodala sam po jebenom krnjevu..bez cilja..sama. potpuno sama. onda mi je sinulo da bi mi moj brat mogao pomoći. nazvala sam ga.-Ej..Tina je..zovem jer..treba mi tvoja pomoć..-Znam što ćeš me pitati. Stara te konačno izbacila, jel tako?-Da! Kako ti to znaš?-Pa kako ne bi znao. Stara te namjerava izbaciti već tjedan dana. Što se desilo da je to ipak napravila?-Što se desilo..neznam..došla sam doma, prespavala I onda me izbacila. Pa sam htjela pitati..-Hoću li ti pomoć? Naravno da ne. ja se u tebe neću petljat jer si opet stoposto napravila neko sranje.-Ali, gdje ću sad?? Pa rekla mi je da se ne vraćam..nemam ni para..-To me ne zanima. Ti se odsad brini sama za sebe. Ne zanimaš me ni ti. Sranja mi ne trebaju. Boki..tako sam ostala i bez brata..u stanu sam već pričala sa sestrom, odnosno ja sam pokušala pričati s njom..pitala sam je zna li išta o starinoj odluci, ali je ona samo šutila. pretvarala se da nešto uči. nakon što sam je nekoliko puta pitala, izderala se na mene. -Odlazi! Daj me malo pusti na miru! Vidiš da učim!-Ali, pa daj mi bar..-Ma ne zanima me! Imam važan ispit! Daj me jednom u životu pusti na miru!tako sam izgubila i nju..s njom više nisam niti pokušavala pričati. shvatila sam da sam potpuno sama. što učiniti? razmišljala sam..znala sam da nitko od moje bivše ekipe neće htjeti pričati sa mnom, i s te se strane nisam nadala pomoći. besciljno sam lutala rijekom..dobila sam ideju. odlazim..odlazim zauvijek. potražila sam raspored vlakova. prvi je išao u Zagreb. kupila sam kartu, sjela u vlak i krenula. krenula u ništa.
|
