Obična crtica

Imam kolegu koji je mrgudasti.
Nema ono strogi pogled/izgled ali je jako ozbiljan.
Malo i preozbiljan s obzirom da ima kojih 28 godina.
OK, neznam da li iza te ozbiljne face stoji neka priča ili je jednostavno takav.

Nemogu reči da je zgodan. Ono, rekli bismo ništa posebno, kao hrpetina drugih.
Lako bi se utopio u gradsku vrevu.Sve dok se ne nasmije......

Neki dan sam sjela nasuprot njemu. Pozdravio me je, pitao kak sam i osmjehnuo se.
Ostala sam laganini sa čeljusti na podu.
Kako do sada nisam primjetila da ima tako lijepi osmijeh? Onako zaigran, dječački sa nekom „zločestom“ iskrom u očima.
Blago rečeno sam se rastopila.
Došla sam u iskušenje mu reči da je jako zgodan kada se smiješka i da bi to trebao raditi češće. No možda onda osmijeh ne bi bio takav. Možda bi izgubio onu toplinu, ne bi me ostavio skoro pa bez daha i riječi.
Neznam al fakat ima predivan osmijeh.......