Au revoir!

Priča deseta: šmrc...pozdrav..vratit ću se....(ili kako je Tibica krenula kući iz Pariza)

Subota je došla prebrzo kao dan mog povratka.
Dojmove sam spakirala zajedno sa stvarima, poklonima,kolačima i croissantima (da, da nosila sam i to za Zagreb makar su kolači došli u malo čudnom obliku ;)
Sa frendicom sam još otišla u zadnji šoping u trgovački centar blizu stana.
U biti ona je išla u šoping a ja kao prtljaga ali naravno nebi Tibica bila žemsko da nije odmah iskoristila priliku i pokupovala još par sitnica( između ostalog fenomenalan parfem mirisa jorgovana po koji smo se naknadno vraćale).

Zatim je slijedio povratak u stan, pakiranje i opraštanje od frendice i od Pariza (od milja zvanog Pariđi).
Frendica me je odvezla do aerodroma, tužno smo se pogledale, ja se pokušala smiješkati i tješila ju da se uskoro i ona vraća doma i da još samo malo mora biti sama.
Ali kolko god ja nju tješila ja sam bila tužna jer tih tjedan dana je bilo fenomenalno, zaljubila sam se u grad ljubavi, provela se jako dobro, vidjela frendicu nakon više od 9 mjeseci, bila u Disneylandu i maknula se od svih problema koje sam ostavila u Zagrebu.
Izgrlile smo se mahnule jedna drugoj i ja sam se uputila prema check-inu.
Tamo me je jedan striček iz Air France-a zaustavio i pitao da li bih htjela ostat još jedan dan u Parizu na njihov trošak.
Ostala sam paf i malo sa ono hrpetinom???? Iznad glave.
Rekohmu da se moram večeras vratiti u Zagreb.
Kaže mi on da ću imat sve besplatno samo ako ostanem. Čak da će mi i potvrdu napisat ako će mi trebat za posao da sam ostala zbog njih tamo.
Pitam ga u čemu je štos i kaže mi on da su malo prebukirali avion i da sead traže nekog tko je voljan ostat u Parizu.
Hmmm...u mislima mi se pojavljuju Glavna, Veliki i Čupavac kako me več čekaju na aerodromu, razmišljam kako nosim u ruci kolače i da nemam pojma da li mogu proživjet još jedan dan, razmišljam kak je frendica več krenula prema stanu i mislim si da sam bar to znala ranije pa da se vratim s njom i budem kod nje a ne u hotelu, razmišljam kak još jedan dan mogu uživat u Parizu...
Pogledala sam stričeka, zahvalila mu se na ponudi i rekla da ja stvano moram natrag u Zagreb.
Mene ipak moji doma čekaju..... :)))))))