Brahmani

(Izvadci iz Drugog dela knjige ’O posvećeničkom življenju’. brat Vasa – Aurora Aurea)
auroraaurea@gmail.com


Po indijskim ‘Vedama’ Svet nastaje iz tela Puruše – Prvonastalog Čoveka, koga na početku sveta bogovi prinose na žrtvu raskomadavši ga; od usana Puruše nastaju brahmani, najviša kasta društva, od ruku kšatrije, od bedara vajšije, a od nogu šudre.
Sa brahmanima su se susreli još pratioci Aleksandra Velikog, na njegovom pohodu prema Indiji. – U svom V ediktu indijski car ‘blizak bogovima’ – Aœoka (III st. se.), indijski ‘Konstantin’, koji je prihvatio (tada već ruiniranu) budističku veru, ukazuje da je učitelje i zaštitnike Budinog učenja (dhamma-e, pravednog poretka) iz svoje vlade poslao i među svoje helenske podanike (koji će u Indiji imati potom i svoje samostalne države i vladare), sa zadatkom ťda se brinu o dobrobiti i sreći onih koji su odani ovome učenju i da ih oslobađaju od teškoća, bilo da su to sluge kupljene, ili brahmani i bogataši, ili bezaštićeni i starci.Ť
Novopitagorejac i platonista Numenije (Numenios, druga polovina II st. ne.) iz Apameje u Siriji, poznavalac orijentalne religije, koga su respektovali i ranohrišćanski spisatelji ali i Hermesovi sledbenici, koji je goviorio da je Platon Mojsije koji govori po atički, iznosi da je kod brahmana i magijaca susreo osnovne misli iz Platonove filosofije (Eusebije: ‘Evanđelska priprema’, IX, 7). – Kiničko-stoički filosof i helenski besednik Dion Zlatousti (Chrysostomos, oko 40.-120. g. ne.) u svojim ‘Besedama’ hvali Indijce te ističe srodnost indijske i helenske kulture i mitologije (Orationes, 53), koja tobože ishodi iz nekadašnjeg Dionisovog ‘osvajanja’ Indije; u stvarnosti pozitivna strana te sličnosti ishodi iz delovanja Božijih Avatara i proroka na tlu Indije i Helade. Tako u svojoj 32. besedi (održanoj u Aleksandriji) među svojim slušaocima Zlatousti pozdravlja i prisutne Baktrijce, Skite, Persijance i Indijce.
Latinski bogoslov Mamertus Claudianus, u svome delu De statu animae, u odbrani istine poziva se i na Zaratustru i brahmane (II, 8).
Delovanje brahmana nije vezano samo za istočno podneblje, već i mediteransko. Učenik Proklov – Damaskije (Damaskios, kraj V i početak VI st.), poslednji starešina platonske Akademije, u svome delu Vita Isidori (gde iznosi biografiju svoga učitelja), piše i o kiniku Salustiju (V st. ne.), koji je se u Aleksandriji družio s indijskim brahmanima. Uticaj indijske asketske misli na kinike je i od ranije bio poznat.
Od brahmana, na zapadu su đainski gimnosofisti (‘goli mudraci’; grč.: gimnós, gimnás = ‘go’, ho sophists = ‘mudrac’, ‘znalac’, ‘šarlatan’) možda bili poznatiji; tako se zaosnivača đainizma – Mahaviru, iznosi: ťGodinu i mesec dana posvećeni /bhagavatam/ nije skidao taj ogrtač, a zatim je, napustivši i taj ogrtač, ostao goli beskućnik.Ť (yranga-suttam, I, 9, 4) Predanje kaže da je u III stoleću se., u Ptaliputri, pod presedavanjem Sthklabhadre, održan sabor čiji zaključci o grupama (ańga) kanonskih spisa nisu jednoglasno prihvaćeni. Naročito je oponirao deo predvođen Bhadarabhuom, iz koje je kasnije, pod vođstvom Œivabhutija, nastala sekta digambara (‘u vazduh odevenih’), odnosno nagih isposnika. Đainska sledba œvetmbara (‘u belo odevenih’) prihvatala je autentičnost anjgi. No, gole isposnike susrećemo i mnogo pre ovog sabora, što ukazuje da su disciplinarna razmimoilaženja u đainizmu bila dublja.
Pod ‘golim mudracima’ Indije (a poznati su i etiopski), podrazumevani su i ekscentrični i fakirsko-egzibiciono nastrojeni i zaneseni isposnici, koji su u potiskujućoj i ekstremnoj askezi (koja povlači razuzdanu radost) videli smisao života. Tako Plinije u ‘Historiji prirode’ pominje njihovo celodnevno stajanje na užarenom suncu na jednoj nozi uz posmatranje sunca netremice (VII, 2). Kikeron iznosi da iako žive goli, podnose i zimsku studen Kavkaza, a svoj život završavaju spaljujući se u vatri (Tusculanae disputationes, 5; cp.: Strabon, XV, 719). Iz sačuvanih fragmenata Aleksandra Polihistora (kod Klementa Aleksandrijskog i Eusebija Kajsarejskog) vidi se da su indijski gimnosofisti (samanei) naseljavali i Persiju i Baktriju, tradicionalna uporišta redovnika magijaca.
Unutar brâhmanskog kulta mogu se razlikovati nekoliko tipova posvećenosti: tu je rši (drevni 'videlac'), yogin ('upregnuti' meditant) i sannysa ('onaj koji odustaje'). Sanjasini su odbacivali život u zajednici, te se posvećivali potpunoj osamljeničkoj askezi, a neki od njih (pod uticajem đainizma) su prihvatili praksu brijanja glave: ťNe postaje se isposnik brijanjem glave, ...Ť (Uttarađđhayana-suttam, XXV, 31) Oni su napuštali i svoje porodice i decu, što ukazuje na njihovo zastranjivanje (IX, 15). Brahmani su poštovali porodični život; no tu je se pojavila kastinski obojena zabluda da je brahman svako ko je rođen u brahmanskoj porodici.
Iako se brâhmani tradicionalno predstavljaju kao čuvari 'Veda', oni su u stvarnosti imali veći literalni upliv na nastanak 'Upanišadi' (od kojih mnoge reprezentuju doktrinu joge, te ideal nenasilja i vegetarijanstva), koje dolaze posle 'Veda'.


Viđenje brahmana kod Nearha


Ukratko o Nearhu i ‘Dnevniku plovidbe’

Nearh (Nearchos), sin Androtimov, rođen je na Kritu – Kresu, (po drugoj verziji on je iz makedonske Lete), a kasnije je živeo u trakijskom Amfipolu na reci Strimon. Godine 334. se. biva postavljen za namesnika Likije i Pamfilije. Kao zapovednik indijskih vodenih snaga (od 325. g. se.) Aleksandra Makedonskog, pošto je niz indijske reke uspešno doplovio u Okean, po Aleksandrovom nalogu preduzeo je plovidbu duž obala od ušća reke Ind do ušća reke Tigar, kako bi otkrio pomorski put između Inda i Eufrata. Iz toga vodenog putešestvija duž persijske i indijske obale nastao je njegov 'Dnevnik plovidbe'. Taj 'Dnevnik' kasnije uveliko koristi Flavije Arijan (koji i sam ima svoj 'Peripl', opis obale Crnoga mora) u svom opisu Indije, i donekle zemljopisac Strabon.


Helenski tekst
(Strabon: ‘Zemljopis’, XV, I, 66)

Ne/arxoj de periě tw˝n sofistw˝n ouŔtw le/gei: touj men Braxma=naj politeu/esqai kaiě parakolouqeiÍn toiÍj basileu=si ...

Prevod

O sofistima Nearh kazuje sledeće: Deo brahmana bavi se državnim poslovima, prateći cara u svojstvu savetnikâ. Ostali sofisti izučavaju fizičke pojave; njima pripada i Kalin. Njihove žene zajedno s njima bave se filosofijom. Svi oni vode strog način života.

Osvrt

Dakako da se brahmani koji su živeli po gorama i pusturama nisu bavili državnim poslovima, već samo oni častoljubivi i degradirani; oni su se pojavljivali i kao vladarski savetnici. Plutarh ukazuje da su indijski filosofi (misleći tu ponajprije na gimnosofiste) naneli mnogo jada Aleksandru Velikom, jer su vladare indijskih plemena koji su prešli na Aleksandrovu stranu ružili (kao izdajnike) i slobodna plemena od njega odmetali. Stoga je Aleksandar mnoge od njih povešao (‘Aleksandar’, pogl. 59). Ipak poštedeo je desetoricu gimnosofista koji su Sabu, poglavara jednog indijskog plemena (koji je se najpre pokorio Aleksandru zadobivši jednu satrapiju) najviše nagovarali na odmetništvo. A poštedeo ih je jer su ga zadovoljili njihovi ‘mudri’ i snalažljivi odgovori na njegova zapletljiva pitanja. Tako na pitanje šta je jače, život ili smrt, gimnosofist je odgovorio: ťŽivot, jer tolika zla podnosi!Ť - A na pitanje kako bi čovek mogao najviše omileti, jedan drugi je odgovorio: ťAko ima najveću moć a nije strašan!Ť ('Aleksandar', pogl. 64) Talmudski traktat 'Tamid' (31B-32A) takođe prenosi Aleksandrovo prepitivanje gimnosofista. U nešto suženoj ali i različitoj verziji i Pseudo-Kalistenov roman 'Život i dela Aleksandra Makedonskog' govori o njegovom susretu sa gimnosofistima: ť... Vide i njih kako se goli šetaju okolo i stanuju u kolibama i pećinama. A izvan tog kruga vide, prilično daleko od njihovog prebivališta, vide im ženu i decu kako napasaju ovce.Ť (III, 5) Aleksandra je zbunilo što kod mudraca ravnice nigde ne vidi groblje (III, 6). Na Aleksandrovo pitanje koji živi stvor je najveći zlotvor, jedan od mudraca je odgovorio: ťČovek!Ť, nadodajući potom bez ustručavanja da to i Aleksandar sam po sebi može da zaključi. Gimnosofisti pred Aleksandrom osuđuju i ustanovu kraljevskog vladanja, kao odraz bezočne sile lakomosti i lude smelosti. Dandamis, starešina gimnosofista, Aleksandru kao vladaru ne odaje očekivanu počast. On mu ukazuje da je njima bogastvo zemlja, voda, svetlost Sunca i Meseca, zvezdani svod. Ukazuje da se hrane plodovima drveća, piju vodu sa velike reke, o mlad mesec se spajaju sa svojom ženom, sve dok ne izrode dvoje dece. Gimnosofisti pokušavaju poučiti Aleksandra da je besmisleno što kao smrtnik toliko juri u osvajanja, kad sve mora osvojiti iza sebe; on se, u opravdanju, poziva na višnju promisao. Božija Promisao dakako Aleksandra nije vodila u osvajanja i pustošenja, već njegove strasti i dijaboličke inspiracije koje su ga pritiskale.
Ne pokazavši se uvređen, zadivljen njima, Aleksandar je gimnosofiste obdario i otpustio. (Od ponuđenog zlata, vina, ulja i hleba, Dandamis je uzeo samo ulje, i žrtveno ga izlio na vatru.) Aleksandar je potom Onesikrita, koji je pripadao helenskoj filosofskoj školi kiničara (i koji je kasnije postavljen za prvog krmilara mornarice), poslao uvaženim gimnosofistima koji su prebivali u samoći, da ih zamoli da dođu k njemu. Da bi dobio odgovore jednog od njih – Sfinesa (koji je kasnije prozvan Kalan), Onesikrit je morao i sam da se svuče. Za razgovor sa učtivijim gimnosofistom Dandamisom postojao je već komotniji pristup za Onesikrita. Po nagovoru Taksila Sfines je ipak pošao Aleksandru, postavši donekle njegov savetnik, što pokazuje njegove slavoljubive ambicije (pogl. 65). Kasnije, u Persiji, oboleo od želudca, Kalan je sam sebe položio na lomaču, spalio se živ, što ga razotkriva kao sledbenika pogrešnog puta. ťTo isto, mnogo godina kasnije, učinio je u Ateni drugi Indijac /= Zarianoheg, - Strabon, IV, 1, 4/, koji je se nalazio u pratnji Kajsara.Ť (Pogl. 69) I same Vede pozivaju na samospaljivanje. Tako se o Višvakarmanu iznosi: ťSâm na žrtvu telo pruži, za napredak! Stvoritelju svega što prinosom bujaš sebi nebo i zemlju na žrtvu prinesi.Ť (Prevod: Rada Iveković) – Među Indijcima postojao je i običaj da se samospaljuju žene (udovice) preminulih muževa.

Aleksandar je se kasnije lično susreo sa još jednom grupom istočnih, egipatskih mudraca (na koje mu je ukazala nubijska kraljica-kandaka Meroitskog Kraljevstva), predvođenih Sesonhosisom, Sarapisovim poklonikom, iz čijih tela je izbijala svetlost a oči su im bile poput užarenih svetiljki. Na pitanje koliko će živeti, Sesonhosis mu je odgovorio da je za čoveka bolje da ne zna kada će umreti, jer čim sazna za taj čas, on, obuzet brihom i strepnjom, kao da je već umro (Historia Alexandri Magni, III, 24)



Viđenje brahmana u Megastenovoj ‘Indiji’

Ukratko o Megastenu i njegovoj ‘Indiji’

Maloazijski Jonjanin Megasten (Megasthens, oko 400. g. se.) bio je izaslanik kralja Seleuka I na dvoru indijskog vladara Ćandragupte (grec.: Sandrokottos), neposredno posle pohoda Aleksandra Makedonskog. Svoje uvide o Indiji (Indika) pretočio je u istoimeno delo, koje je samo fragmentarno sačuvano (doduše u brojnim fragmentima), kod drugih autora (Diodor Sicilijski, Arijan, Strabon, Plinije Stariji, Aelian, Antigon, Josip Flavije, Klement Aleksandrijski ... ). U indijskoj kulturi, možda i preterano, Megasten ponajprije vidi helenski mit i helensko ostvarenje. U njegova izlaganja dublje se ne može pouzdati, ako se hoće stvoriti vernija slika o staroj Indiji; osim toga, on ju je i samo delimično upoznao. Tako naprimer on iznosi da su svi Indijci slobodni, odnosno da kod njih nema robova, što se donekle susreće kod Lakedemonaca (26 – Arijan: Historia Indica, X, 8-9). Indijsko robstvo možda nije imalo težinu helenskog i rimskog, jer se Indijci nisu pokazali kao osvajački narod (Strabon, XV, 686) – a iz ratnih osvajanja potiču većina robova, ali je činjenica da je među brojnim indijskim plemenima postojala čak i kasta robova – šudre.


Helenski tekst 1
(Indika, 41b – Klement Aleksandrijski: 'Šarenice', I, 71)

Ditton de tou/twn to ge/noj: oi¸ men Sarma=nai au)tw˝n, oi¸ de Braxma=nai kalou/menoi: kaiě tw˝n Sarmanw˝n oi¸ ¸Ulo/bioi ...

Prevod

Među gimnosofistima ili golim fakirima, razlikuju se dva roda. Jedni se nazivaju sarmani, drugi pak – brahmani. Neki od sarmana izabrali su pohvalno življenje. Takvi ni u varošima ne žive, nemaju ni krova /nad sobom/, odevaju se drvenastu koru, hrane se žirovima i plodovima stabala, vodu pak piju iz šaka. Oni neznaju za brak, ni rođenje deteta, slično današnjim enkratitima. Od Indusa neki slede zapovesti Butte /Boytta = Buddha/, kojemu zbog njegovih istaknutih vrlina odaju počasti kao bogu.

Osvrt

Megasten čini veliku grešku kada u gimnosofiste ('gole mudrace') smešta i redovnike brahmane, koji su se osvedočili i kao Budini sledbenici. Gimnosofisti su pre svega dolazili iz redova džainizma. Zajedničo za brahmane i gimnosofiste je to što su oba reda prihvatala asketsko-isposnički život, no u mnogo čemu drugom su se razlikovali: brahmani nisu išli goli i polugoli ('odeveni' u koru) već su nosili bele lanene haljine; oni se nisu šišali do glave, već su nosili dugu spletenu kosu; oni nisu odbacivali brak, već su mnogi od njih bili i porodični ljudi; oni nisu bili prosjaci, već su živeli u zajednicu, u kojoj su se radom mogli izdržavati.

Helenski tekst 2
(40 – Strabon: 'Geografija', XV, 1, 59)

ăAllhn de diaiżresin poieiÍtai ‘ periě tw˝n filoso/fwn, du/o ge/nh fa/skwn, wŇn touj men Braxma=naj kaleiÍ touj de Garma=naj. touj men ouĹn Braxma=naj eu)dokimeiÍn [ma=llon]: ...

Prevod
...


Viđenje brahmana kod Josipa Flavija

Ukratko o Flavijevom viđenju brâmana

Josif Flavije, u ‘Judejskom ratu’, u govoru literalno pripisanom braniocu tvrđave Masade – Eleazaru, imaju pred očima ponajprije brâhmane, govori o indijskom filosofskom shvatanju slobode duše.

Helenski tekst
(De bello iudaico, VII, 7, 7 – prgi. 351-357)

351. e)leuqeriżan diwŻkontaj th=j a)idiżou fqoneiÍn au(toiÍj; eĂdei men ouĹn h(ma=j oiăkoqen pepaideume/nouj aĂlloij eiĺnai para/deigma th=j proj qa/naton e(toimo/thtoj: ou) mhn a)ll’ eiš kaiě th=j para tw˝n a)llofu/lwn deo/meqa piżstewj, ... Ble/ywmen eišj šIndouj touj sofiżan a)skeiÍn 352. u(pisxnoume/nouj. e)keiÍnoiż te gar oĂntej aĂndrej a)gaqoiě ton men tou= zh=n xro/non wĐsper a)nagkaiżan tina tv= fu/sei leitourgiżan a)kousiżwj 353. ...


Prevod

ť... Pogledajmo na Indijce, koji se predaju traženju mudrosti. Jer oni, pošto su dobri ljudi, podnose zemaljski život samo kao neku prisilnu službu koju duguju prirodi, i raduju se kada duša napušta telo, premda ih ne tišti nikakvo zlo niti muči, nego samo iz čežnje za besmrtnošću, i objavljuju drugima da nameravaju otići, i niko ih ne sprečava, nego se smatraju sretnima i svaki im predaje poruke za svoje srodnike. Tako čvrsto i pouzdano veruju u sjedinjenje duša sa drugima. Pa kada prime predane im poruke, predaju telo vatri kako bi odelili duše u najvećoj čistoti od tela, i svršavaju život uz pratnju pohvalnih pesama. A njihovi najmiliji predaju ih u smrt lakše nego svi drugi ljudi što prate svoje sugrađane na daleki put; i sebe oplakuju, a one slave kao blažene, jer su već primljeni u red besmrtnih.Ť



Osvrt

Onaj koji je na zemlji prebrodio životna iskušenja, otplatio svoje grehe i mnoge uputio na Put Života, tome i smrt zemaljskog tela ne pada tako strašno; za duhovno vaskrslog umiranje je rađanje u Onostranom i pridruživanje kolu svetlih duša i duhova.
Među mudracima Indije, Baktrije i Persije, koji su znali da telo odvojeno od duše više ništa ne koristi i ne znači, ustalio je se običaj da svoje mrtvo telo predaju vatri. Kod brâhmana koštani ostaci i pepeo posle spaljivanja, predavanja vatri, pokupljani su četvrtog dana posle spaljivanja leša, bili razvejavani u reku (predavani vazduhu i vodi) ili sahranjivani u urnu (‘Manuov Zakonik’, 5, 59)
Kasnije je se među Indijcima i njenim tobožnjim ‘mudracima’ pojavio običaj da sami sebe na lomači ubijaju, što je bilo očigledno pseudožrtveno sagrešenje pred Bogom. Tako Plutarh u ‘Uporednim životopisima’ kazuje za gimnosofistu Kalina: ť... Legne i umota se, i nije se makao čak ni onda kad se vatra približila /lomači/, nego ostane u istom položaju u kome je ležao, i tako žrtvuje sam sebe starinskom običaju mudraca svoje zemlje.Ť ('Aleksandar', 69)


Viđenje brahmana u Arijanovoj ‘Indiji’
Ukratko o Arijanu i delu Historia Indica
Flavije Arijan (Flavius Arrianos, oko 95.-175. g. ne.) je rođen u bitinijskom gradu Nikomediji; živeo je u vreme rimskih imperatora Hadrijana i Antonina.Od 131. do 137. g. upravljao je Kapadokijom u rangu legatus Augusti pro praetore. U svome glavnom delu Anabasis dao je povest osvajačkog pohoda Aleksandra Makedonskog. Kao dopunu spisu Alexandri Anabasis sastavio je delo Historia Indica, koristeći i navodeći uveliko Nearhov ‘Dnevnik’ i radove Megastena i Eratostena. U ta dva sastava se i češće osvrće na indijske mudrace – brahmane.
Helenski tekst
(Indik, pogl. 11)
1. Nene/mhntai de oi¸ pa/ntej šIndoiě e)j e(pta ma/lista ge/nea. eÁn men au)toiÍsin oi¸ sofistaiż eišsi, plh/qei men meiżouj tw˝n 2. aĂllwn, do/cv de kaiě timv= gerarwŻtatoi: ouĂte ga/r ti t%˝ ...

Prevod
1. Svi Indijci, u stvarnosti, dele se na sedam klase; u tom broju, po brojčanosti manji nego ostali, a po slavi i opštem uvažavanju najpoštovaniji su mudraci. 2. Oni nemaju potrebe niti se bave bilo kakvim fizičkim radom, niti unose /kroz dadžbine/ u državnu blagajnu bilo šta od svojih prihoda; i jednostavno govoreći, mudraci nemaju nikakvu drugu obavezu, osim jednu: oni su dužni bogovima da prinose žrtve za sav indijski narod. 3. I ako neko prinosi žrtve privatno, kao njegov rukovodilac i tumač u tim žrtvoprinošenjima javlja se jedan od tih mudraca, jer inače njegove žrtve ne bi bile ugodne bogovima. 4. Oni su jedini od Indijaca osposobljeni u mantici, i nikome drugome, osim mudracu, ne dopušta se da se bavi mantikom i predviđanjem budućnosti. 5. Oni gataju o tome kakvo će biti vreme kad-kad u godini, ili ako narodu preti nekakva nesreća. Gatanjem, pak, po ličnim pitanjima, za svakoga odvojeno, oni se ne bave, stoga što /božanski/ dar ne ponižavaju za takve stvari, ili zato što oni smatraju nedostojnim za sebe da se bave takvim sitnicama. 6. Ako bilo ko od njih triput pogreši u svojim proricanjima, njemu se ne određuje nikakva druga kazna, osim to da je dužan svo ostalo vreme da ćuti. I nema nikog, ko bi takvoga čoveka prinudio da ispusti makar jedan zvuk; jedanput je njemu naloženo jednako ćutanje. 7. Ti mudraci žive nagi, zimi pod otvorenim nebom na suncu, leti – kada je sunce u punoj snazi, po livadama i blatu ispod velikog drveća. Senka njihova, kako kaže /Nearh/ dostiže unaokolo do pet pletera /l pléthron = 30.83 m, 1/6 stadijuma/, a pod svakim drvetom mogle bi se skloniti velike gomile ljudi. 8. /Mudraci/ se hrane sazrelim plodovima i korom drveća; ta kora je slatka i hranljiva ništa manje nego plodovi urme.

Osvrt
Flavije Arijan, oslanjajući se ovde prvenstveno na Megastena (vidi i: Diodor: ‘Biblioteke’, II, 40), Indijce po profesijama deli u sedam klase. U stvarnosti, staro indijsko arijevsko (skst.: rya = ‘plemenit’) društvo bilo je podeljeno na četiri varne (varna = ‘boja’), kaste: brhmana (brâhmani, sveštenici, učitelji), kšatriya (vojnici, plemstvo), vaiœya (poljodelnici, zanatlije, trgovci) i œkdra (sluge i robovi, ponajprije iz redova starosedelaca). Pojavljuju se i pripadnici izopštenih kasti kao što su cndla-e i pulkasa-e (Manava-dharma sastra, 1, 12; 12, 55). U ‘Manijevom zakoniku’, gde se opravdava striktna i zatvorena staleška podeljenost društva (10, 4) profanisanom brahmanizmu nastoje se grubo podvrgnuti robovi (dasa), kojih ima sedam vrsta: ť... Šudra, kupljen ili nekupljen, može se primorati radu, jer on je stvoren od Samosvojnog da bi brahmanu služio.Ť (8, 412) – ťBrahman može sigurno prisvajati imovinu šudrinu, jer oni nemaju nikakvo vlasništvo, ...Ť (8, 417), jer je šudra vlasništvo mogatih i moćnih. Na prve dve kaste monarhija je se oslanjala da bi robove i seljane držala u pokornosti (8, 418).
Pored podučavanja Vede, profanisani brahmani su bili zaduženi i za razne vrste žrtvenih prinosa, pored ostalih i krvnih: ťBrahmanima je odredio poduku i učenje /Veda/, prinošenje žrtve za sebe i prinošenje žrtve za druge, razdelivanje i primanje /milostinje/.Ť ('Manuov Zakonik', 1, 88, v.: 10, 75).
Pod mudracima Arijan ovde ponajprije vidi samane, gole isposnike, a tek potom brahmane. Impozantno veliko drveće Indije (Ficus bengalensis Linn.) pod kojim na letnjoj žegi borave indijski mudraci pominju i drugi antikni spisatelji: Strabon, XV, 1, 21; Plinije Stariji, VII, 21; XII, 22, Teofrast: 'Povest biljaka', I, 7, 3; IV, 4, 4, Diodor: 'Biblioteke': XVII, 90.


Viđenje brahmana kod Apuleja

Ukratko o Apuleju i njegovoj ‘Floridi’

Autor jedinog potpuno sačuvanog latinskog romana ‘Zlatni magarac’ (Asinus Aureus), poznatog i u svom autentičnom nazivu kao ‘Preobražaji’ (Metamorphoseon libro XI) – pisac, prevodilac, pitagoreizirajući platonovac i besednik Lukije Apulej (Apuleius), rodio se 125. godine u severnoafričkoj Madauri mestu u južnom delu prokonsularne Numidije), a studirao u Kartagini i Ateni. Dosta je putovao na Istok, te po čitavoj Italiji i Heladi, razvijajući uz to svoje retorske sposobnosti. Apulejevi ‘Preobražaji’ pored opisa brojnih romanesknih pustolovina (glavnog junaka Lukija, koji u svojoj lakomislenosti i žudnji za magijskim znanjem biva kažnjen tako da se namazan čudotvornom mašću pretvori u magarca) daju i čuveni mit o Amoru i Psihi koja ima inicijatski karakter, te veličaju kult i misterije boginje Iside i boga Osirida, u koje je autor romana bio uveden. U svome delu ‘Florida’ Apulej objavljuje fragmentarno neke od svojih pripremljenih govora. U ‘Floridi’ Apulej iskazuje svoje divljenje za brahmane, koji se ne bave ni vinogradarstvom, ni povrtarstvom, ni šumarstvom, kojima je najpretežnija mudrost i unutarnji sklad.



Latinski tekst
(Florida, cap. 15, 15-18)

15. Verum enimuero celebrior fama optinet sponte eum petisse Aegyptias disciplinas atque ibi a sacerdotibus caerimoniarum incredundas potentias, ...

Prevod

... Ne skupljaju zlato, niti krote konje i bikove, ne strižu ovce, i ne vode koze na ispašu. Čime se onda bave? Mesto svega toga, zanimaju se samo jednim: neguju mudrost, jednako stari učitelji kao i mladi učenici. Najviše hvale zazor prema tromosti duha i dokolici. ...



Viđenje brahmana u ‘Manuovom zakoniku’

Ukratko u ‘Manijevom zakoniku’


Znameniti staroindijski (sanskrtski) zbornik ‘Manuov zakonik’ (Manavadharma sastra), izvorno sastavljen u stihovima, ishodi iz literature zakonika (dharma-sktrni). Tradicija mu autorstvo podmeće mitskom praroditelju Manuu, Manavu (Bhagavat-G+t, 10, 6), koji je prvi izašao iz Brahmu, no jasno je da se ‘Zakonik’ pojavljuje dosta kasno, kada se u indijskom društvu već duboko ukorenjuje kastinsko uređenje kao poredak od ‘Neba’ ustanovljen. Najstariji sačuvan komentar ‘Manuovog zakonika’, koji ne može biti stariji od II st. ne, je Medhatithi-jev iz IX stoleća. Zakonodavac Manu je navodno ‘božanske’ odredbe i pouke preneo velikim mudracima, a naročito Bhrgu-u (1, 119 i drugde), koji se javlja i kao jedan od svetih rg-vedskih učitelja i sveštenika, začetnika atharva-vedske loze. Od 12 poglavlja ‘Zakonika’, prvo, koje ima i kosmogonijski karakter, najbolje slika položaj otuđenog i društveno povlašćenog brâhmanskog kulta.


Tekst prevoda
(Poglavlje 1)

93. Kako je brâhman iskočio iz najčišćeg njegovog dela, kako je najprvi i zaista čuvar Veda, to je brâhman po dharmi gospodar svega ovog njegovog stvaranja.
94. Njega je prvoga stvorio Samobitni, iz svojih usta, trapljenjem, da bi se izvršavale žrtve za bogove i pretke, i da bi se zaštitilo sve ovo sazdano.
95. Koje li stvoreno biće može biti nad njima, kad kroz njega bogovi neprestano uživaju u žrtvenim prinosima a očinski preci u darivanjima?
96. Najodličnijima među stvorenjima smatraju se bića, među bićima oni svešću oživljeni, među svesnima ljudi, a među ljudima su najodličniji brâhmani.
97. Od brâhmana pak oni u Vede upućeni, od upućenih oni koji poznaju obrede, od ovih oni koji obrede obavljaju, a među njima oni koji znaju Brahman.
98. Postojanje učenog brâhmana je upravo večno utelovljenje dharme, on je stvoren radi dharme i da bude jedinstven s Brahmanom.
99. Brâhman koji se rađa na zemlji rodom je najviši, gospodar svih bića, za zaštitu blaga dharma.
100. Sve ovo, što god se u svetu nahodi, svojimna je brahmana. sve to zaista njemu pripada i pripada prema visininjegovog roda.
101. Brâhman jede svoje, u svoje se odeva i svoje dariva, jer se i ostali ljudi napajaju blagonaklonošću brâhmana.
102. Kako bi odredio njegova bavljenja i ona ostalih kasta redom, mudri Manu iz samobitnog boga je stvorio ove odredbe.
103. Učeni brâhman ih mora pažljivo proučiti, mora ih pravilno preneti svojim učenicima, no nitko drugi osim njega.
104. Brâhman koji proučava ove odredbe, poštovan zbog vernosti zavetu, nikad se ne umrlja grehom koji nastaje mislima, rečju i delom.
105. On posvećuje bilo koju zajednicu ili porodicu, te njene pretke i potomke u sedam generacija s jedne i sedam generacija s druge strane, pa njemu i dopada sav ovaj svet.
109. Brâhman koji se okrenuo od pravila ophođenja ne žanje plodove Veda, no onaj koji se pravilima priklanja, tome je osigurana puna nagrada.
110. Shvativši tako da je pravilno ophođenje osnova dharme, mudraci su uzeli pravilno ophođenje kao vrhovni izvor svakog trapljenja.


Osvrt

‘Manuov Zakonik’ brâhmane uz pustinjske isposnike (yatiji) stavlja u prvi red toka života po guni jasnosti (sattvam) (12, 48). Za dušu ubice brâhmana kaže se da se sankciono reinkarnira u telo psa, svinje, magarice, ... te među najniže kaste (12, 55), a onaj koji krade od brâhmana postaje demon – brahmarkšasa (12, 60). Brahmanima koji piju i kradu, krše dharmu, takođe sledi brojno reinkarniranje u tela insekata i neuglednih životinja (12, 56-57). Brâhman koji je se odvratio od vršenja svojih dužnosti postaje avet preta užarenih očiju i hrani se povraćanom hranom (12, 71). Uz zakonit život i ispunjavanje svog zaveta (12, 114; 2, 249), istrajnost i doslednost (12, 116), asketizam i pravo znanje o atmanu (a znanje je određivalo i starešinski stupanj – 2, 155), brâhmana su vodili najvišem blaženstvu poništenju grehova, besmrtnosti (12, 2.104). Samo brâhman je mogao da poučava Vedu članove tri više kaste (X, 1). Brâhmani koji su bili i poznavaoci Veda mogli su se smatrati pripadnicima skupštine koja je razmatrala i donosila odluke o pitanjima dharme koja su izazivala sumnju (12, 112). Istinski posvećeni brâhmani, poklonici jednog personifikovanog i impersonalnog Boga – Brahmu i Brahmana, nisu bili učitelji sveštenih himni – Veda (‘Znanja’), koje protežiraju zametljano, mitički obojeno, mnogobožačko viđenje sveta, te njihova reč ne može voditi ponovnom, duhovnom rođenju (II, 150). Brahmani su bili dugokose askete (II, 65), koji su mogli da uzmu sebi ženu iz bilo koje kaste (3, 13), no ipak mu se zaprećuje da ne uzima ženu iz kaste šudra.



Viđenje brahmana kod Bardesiana

Ukratko o Bardesianu i njegovoj 'Knjizi zakonâ'

Sirijski gnostik, astrolog, psalmopojac, apologeta i dijalektičar Bardesian (Bardsians, Bardsans, Bar-Daisan) rodio je se u plemićkoj porodici, u Mesopotamiji, u Edesi (gde je živeo i kralj Avgar) oko 154. godine (Panarion, haer. LVI). Najpre je bio sledbenik Valentina (Valentinus), kasnije njegov oponent; na kraju je ustanovio vlastitu sledbu u kojoj je odbacivano vaskrsenje mrtvih tela. Napisao je mnoga dela i debate protiv mnogih heresa koje su iznicale u to vreme, kao i protiv progonâ (Eusebije: 'Historija Crkve', IV, 30). Najznačajnije njegovo ostvarenje je knjiga 'O sudbini' (De fato), koja je adresirana Marku Antoninu, a koja počinje raspravom o problemu zla. Sastavljena je u obliku znatiželjnikovih pitanja i Bardesanovih odgovora. Mnoge Bardesianove spise o gonjenjima hrišćana njegovi sledbenici su preveli sa sirijskog jezika na helenski. I sam Bardesian je govorio oba jezika. U svome delu 'Knjiga zakonâ različitih krajeva' pokazuje se njegova privrženost posvećeničkim idealima. Ukratko se osvrće na zakone nenasilja koji vladaju među indjskim brahmanima, a koji su dosta slični onima kod Sereja (grč.: hoi Sres), narodnosti kod Indijaca ili Kineza. Helenski odlomak iz Bardesanove 'Knjige zakonâ' koji ovde prezentujemo sačuvan je u Pseudo-Klementovim 'Prepoznavanjima' (Recognitiones, IX, 20); nalazimo ga i u Eusebijevoj 'Evanđeoskoj Pripremi' (VI,10, 14-15), koja ovde pokazuje unutarnji identitet redovničkog hrišćanstva i brahmanizma; imamo ga i u skraćenom latinskom prevodu 'Prepoznavanja' (sa predloška koji je najverovatnije glasio 'Petrova putovanja' - kao Itinerarium Petri) Rufina iz Akvileje, koji je umro 410. g. ne. Izvor iz koga su nastala 'Prepoznavanja' citira još Origen u svoj 'Filokaliji' (cap. 23) i 'Tumačenju Geneze 21', koje je sastavljeno 231. g. ne.


Helenski tekst
(‘‘“ŠĄ™ŁœŸ™, ’™’›™Ÿ ˜', š•Ś‘›‘™Ÿ š')

Para šIndoiÍj kaiě Ba/ktroij eišsiě xilia/dej pollaiě tw˝n legome/nwn Braxma/nwn, oiŕtinej kata para/dosin tw˝n ...


Prevod

Postoje takođe među Baktrijcima, u indijskim krajevima, ogromno mnoštvo brahmana, koji i sami, po predanju njihovih predaka i mirnih običaja i zakona, nikada neće počiniti ubistvo niti preljubu, niti klanjanje idolima, niti imaju običaj da jedu životinjsku hranu, nikada da budu povijeni pijanstvom, nikada ne čine išta pakosno, već se svagda boje Boga. A ove stvari uistinu oni ostvaruju, iako ostali Indijci čine i ubistva, i preljube, i klanjanje idolima, i opijanje, i obavljaju druga zlotvorstva, od ove vrste. Štaviše, u zapadnim delovima Indije samostalno postoji izvesna oblast gde stranci, kada tamo ulaze, bivaju oteti, i zaklani, i pojedeni. I niti su dobre zvezde zaštitile ove ljude od takvih zlotvorstva, i od proklete hrane, niti su loše zvezde primorale brahmane da čine neko zlo.

Osvrt

Ukazi o brahmanskom svetom životu umetnuti su u pobijanje astrologije; ovaj umetak nam hoće reći da zvezde ne određuju čovekov svet ili grešan život.



Viđenje brahmana kod Flavija Filostrata

Flavije Filostrat (Flayios Philostratos, oko 170.-245. g. ne.) Mlađi sa Lemnosa u svome ‘Životopisu Apolonija iz Tijane’, sastavljenom u VIII knjige, dosta se osvrće na istočne kultove srodne pitagorejskom, pogotovo na indijski brahmanizam.

Helenski tekst
(Bion epigrapsas ApollMnioy, ˛š˛ťšż˝ “, 14-15)


14. ... Fasiě d’ oiškeiÍn ta me/sa th=j šIndikh=j. kaiě ton oĂxqon o)mfalon poiou=ntai tou= lo/fou tou/tou, pu=r te e)p’ au)tou= o)rgia/zousin, oŔ fasin e)k tw˝n tou= h(liżou a)ktiżnwn au)toiě eŔlkein: tou/t% kaiě ton uŔmnon h(me/ran aŔpasan e)j meshmbriżan #Ădousin.
...



Prevod

... Mudraci obitavaju u samoj sredini Indije, a onu stenu na brdu smatraju pupkom tog mesta i tu slave Oganj u tajnim svetkovinama. Sam pak oganj upalili su, kažu, tako što su povukli naniže i kao da su zarobili sunčev zrak; njemu pevaju himne obavezno svakog dana oko podne. ...






Osvrt

Na Apolonijev put do brahmana osvrće se i Jeronim u svome pismu broj 52.


Viđenje brahmana u Hipolitovom delu Philosophoymena

Ukratko o Hipolitovom viđenju brahmana

Iako je rimski hrišćanin, kome je govorni jezik helenski, Hipolit zna za brahmane. Rim je bio trgovački otvoren grad i stecište za različite vere i kultove, pa su se tako, kao i u Aleksandriju, i u njemu mogli naći indijski redovnici.

Tekst
(Katá pastMn hairéseMn elegchos, I, 24, 1-7)

1. ăEsti de kaiě para šIndoiÍj aiŕresij filosofoume/nwn e)n toiÍj Braxma/naij. Oiá biżon men au)ta/rkh proba/llontai, e)myu/xwn de kaiě tw˝n dia puroj brwma/twn pa/ntwn a)pe/xontai, ...



Prevod

Indijci, imaju takođe jednu sektu filosofâ u brahmanima. Oni provode jedno zadovoljno postojanje, uzdržavajući se od /jedenja/ živućih stvorenja i svake kuvane hrane, budući da su zadovoljni plodovima. I ne prikupljaju ove sa drveća /akrodrýois/, već odnose od onih /plodova/ koji padaju na zemlju. Oni se održavaju na njima, pijući vodu sa reke Tagabena. I oni svoj život provode nagi, govoreći da je telo od Boga bilo načinjeno kao ogrtač za dušu. Oni tvrde da je Bog svetlost, ne takva kao što je ona čulno primetljiva, niti nalik Suncu i oganju, već da je za njih Bog Reč /= ho Theós Lógos/, ne ona koju nalazimo izraženu u govornim zvucima, već ona spoznajna kroz koju mudraci primaju skrivene misterije prirode. I ovu Svetlost koju oni nazivaju Reč, svojim Bogom, oni potvrđuju da je samo brahmani spoznaju zbog toga što jedini odbacuju svo isprazno shvatanje koje je krajnji veo duše. Oni preziru smrt, i svagda u njihovom neobičnom jeziku prizivaju Boga po imenu, koje mi imamo spomenuto ranije; i oni uzdižu himne za Njega. Međutim, niti su tamo žene među njima, niti oni rađaju decu.

Oni pak, čiji cilj u životu je sličan ovima, nakon njih su rasprostreti nad zemljom na suprotnoj strani Reke, zadržavaju boravljavljanje tamo i ne vraćaju se više. I ovi se takođe zovu brahmani. Međutim, oni ne provode svoj život na isti način; jer postoje žene u onom kraju, od kojih one koje prebivaju onde su rođene i u obraćanju rađaju decu. I oni kažu da ovaj Logos, koga oni označuju Bogom, telesan je, izvan sebe opasan sa telom, kao kad bi neko nosio na sebi ogrtač od ovčije kože. Međutim, ono telo koje je iznošeno, kada je skinuto, pojavljuje se vidljivo za oko. Brahmani međutim izjavljuju da u telu koje ih okružuje vodi se rat (i oni smatraju svoje telo ispunjeno borbenim elementima), pa se protiv njega bore kao protiv neprijatelja pravilnim oružjem, kao što smo već izložili. I oni kažu da su svi ljudi zarobljenici svojih vlastitih urođenih neprijatelja, naime, trbuha i polnih organa, pohlepe, besa, veselja, žalosti, požude i sličnog. I onaj koji je postigao trofej /egeíras trópaion, odnosno koji je pobedio/ nad ovima, sam odlazi Bogu. Stoga brahmani obožiše Dandamisa, kome Aleksandar Makedonski plati posetu, kao onog koji je dobio rat u telu. Kalana, pak, oni držaše kao bezbožnog otpadnika od njihove filosofije. Oboženi brahmani, kad odlože telo, nalikuju ribama koja su iskočile iz vode u proziran vazduh, ugledavši sunce.


Osvrt

Hipolit ne razlikuje mnogo brahmane od sarmana, samanea (cp.: Megasten: Indika, 41b), kazujući pogrešno da i brahmani žive nagi poput samanea. Posvećeni brahmani su se uistinu uzdržavali od jedenja mesa, i nastojali da žive samo od plodova zemlje i otpalog voća, međutim oni su imali dostojanstveno odevanje. Tek u drugom delu svog izlaganja on pominje istinske brahmane, koji nisu, poput samanea odbacvali brak i rađanje dece.

Kada Hipolit iznosi da brahmani shvataju Boga kao Svetlosnu Reč, to ima puno osnova, jer u hinduskoj filosofiji osnovni atribut Etera, Akaše (skt.: kœah) je spoznajni Zvuk (œadba). U Katha-upanisadi kaže se za Vatru koja je početak sveta: ťNi govorom, ni mišlju, ni okom ne može se zahvatiti. Kako je može shvatiti drugi osim onoga ko kaže: 'On jeste'.Ť (II, 3, 12) . Kroz Božanski Govor, kroz Njegovu Reč (grč.: ho lógos, hebr.: dabar) razvijaju se i manifestuju se, stvaralačke moći Svevišnjeg Duha: ťI reče Elohim: Neka bude Svetlost!Ť ('Postanak', 1:3) – ťGospodnjom su Rečju Nebesa sazdana i Dahom usta Njegovih sva vojska njihova.Ť ('Psalmi', 33:7) – . ťTi samo Reče, i postadoše /bića/; posla Duh Svoj, i On ih oblikova.Ť (Judita’, 16:14; v.: Psalmi’, 19:2-5) – ťTi Koji si Rečju Svojom sazdao Svemir, i Koji si načinio čoveka Mudrošću Svojom.Ť ('Mudrost', 9:1) – I po vedskim spisima Zvuk je nosilac početka sazdavajućeg oblikovanja tvari, što i pozniji spisi prihvataju: ťPošto se Eter preobrazi stvara se Vazduh sa osobinom dodira, a kao i njegov prethodnik /- Eter/, Vazduh je takođe ispunjen Zvukom i osnovnim načelom života, čulnim opažanjima, moći razmišljanja i telesnom snagom. Kad se prirodnim tokom vremena preobrazi Vazduh stvara se Vatra koja poprima oblik sa osećajem dodira i zvuka. Pošto se Vatra preobrazi nastaje Voda puna sočnosti i ukusa /.../. Tad se Voda preobrazi u različite oblike Zemlje ...Ť (Rg-Veda, II, 5:22; v.: 'Manuov Zakonik', I, 75-78)

Shvatanje tela kao odežde za dušu susreće se kako u istočnoj tako i u zapadnoj misli. Klement Aleksandrijski u svome spisu 'Vaspitač' (PaidagMgos) ukazuje da je telo ťomotač kojim smo zaogrnuti spolja pri našem stupanju u ovaj svet kako bismo mogli da kročimo u ovu zajedničku vaspitnu ustanovu.Ť (33, 6) – Atanasije (Athanasios, 295.-373. g.), aleksandrijski episkop, često u svojim spisima zemno telo naziva 'ogrtač' – peribolé (De decretis, 17, p. 738 D), 'haljina' / 'odeća' – podrs (ibid., II, 7, p. 161 B), 'odelo od mesa' – éndyma (De Incarnatione, 8, p. 109 C; Orat., III, 53, p. 433 C; IV, 37, p. 510 B). – Jovan Damaskin slično filosovstvuje: ť... Ne živimo /samo/ golom dušom, već je naša duša telom pokrivena kao nekakvim ogrtačem, ...Ť ('Filosofska poglavlja', 1) – Gotovo identične misaone refleksije nalazimo i kod stoičkog mudraca Seneke: ť... Priroda je /telo/ dala duši kao nekakvo odelo, i telo je odežda za dušu.Ť (Epistulae in Lucilium, ep. 92, 13) – I hinduski ep Bhagavad-g+t sadrži gotovo identičan slikovit ukaz: ťKao što čovek odbaci ruho staro, pa navlači drugo, novo, na sebe, tako duša tela trošna napušta, pa uzima druga, koja nova su.Ť (II, 22).




Viđenje brahmana kod Porfirija
Opisujući indijske redovnike brahmane i samane u svome spisu De abstinentia Porfirije se ponajprije poziva na sirijskog gnostika i poetu Bardesana, koji je se “družio s onim Indijcima koje je Damadim uputio Kajsaru /Antoniju Piju, 138.-161. g. ne./.”

Helenski tekst
(O uzdržanju, ’™’›™Ÿ ¤•¤‘Ą¤Ÿ, 17-18)

IV,17 eu)sebou=j, e)p’ aĂlla metabhso/meqa. šIndw˝n gar th=j politeiżaj eišj polla nenemhme/nhj, eĂsti ti ge/noj par’ au)toiÍj
Prevod
... Brahmani ne žive pod kraljevskom vlašću, niti obavljaju blo kakve poslove s drugima. Oni među njima koji su filosofi žive ili u planinama ili pored reke Ganga. Hrane se plodovima koje zemlja neprestano proizvodi. Okusiti nešto drugo, a pogotovo taknuti hranu životinjskog porekla, smatraju najvećom nečistotom koju ne razlikuju od bezboštva. brahmani uopšte ne podnose život u zajednici ni mnoge rasprave, a kad ipak dođe do toga, onda se naknadno povuku u samoću na duže vremena i ni s kim ne zbore. ...


Viđenje brahmana u ‘Putu ispravnosti’

Ukratko o antologiji ‘Put ispravnosti’

Zbirka duhovnih aforizama pripisana svetitelju Budi (Buddho) – Dhamma-padam (‘Put ispravnosti’) verovatno je nastala u trećem stoleću pre naše ere. Predstavlja najbolju i najverniju ilustraciju budističkog moralno-asketskog sistema ili dame. Zapisana je na jeziku Pali, koji je korišćen među budistima Šri Lanke, Burme i Indokine, dok je većina sakralnih spisa drevne Indije zapisana na Sanskritu. Ono što darma (dharmah) znači na Sanskritu, to dama (dhamma) znači na Paliju – zakon pravednosti, zakonitost, poredak. Mnoge moralne pouke u ovoj budističkoj zbirci imaju velike sličnosti sa Isusovim evanđeljskim poukama. Ovu sličnost već na početku zbirke nalazimo: ť... Mržnja se ne pobeđuje mržnjom: mržnja se pobeđuje ljubavlju. Ovo je večiti zakon.Ť (I, 5) Samo staza – pada, zakonitog života vodi čoveka i dušu najvišoj Istini i najvišem Dobru.

Prevod teksta
(Dhamma-padam, pogl. 26 – Brahmana vaggo – ‘Brahman’)

383. Preseci struju odrešito, brahmane, rasteraj strasti. Kad spoznaš da je dokončan splet činilaca života, onda si znalac onoga što nije izveštačeno.

384. Kad brahman nadiđe dve pojave, onda otpadaju sve spone s onoga koji je to spoznao.

385. Za koga ne postoji ni ovostranost ni onostranost, ni obe te strane, ko je neustrašiv i nevezan, toga ja nazivam brahmanom.

386. Umno zadubljenog, neokaljanog, smirenog, ko je izvršio dužnost,
slobodnog od zlih utjecaja, ko je postigao krajnju svrhu – toga ja nazivam brahmanom.

387. Po danu sja Sunce, po noći svetli Mesec, borac se sjaji u svetlom oružju,
brahmanov sjaj je u naporu zadubljenja /= meditaciji/, ali budni prosijava danju i noću bljeskom svoga zanosa.

388. Ko je odbacio teret, zato se naziva brahmanom, ko je uravnotežen, naziva se vršiocem napora /samano/, a po izbegavanju vlastite okaljanosti naziva se pustinjak /=Pabbadžita/.

389. Niko ne bi smeo napasti brahmana, a niti brahman da se iskali na napadača. Jao onome ko ubije brahmana, a još gore onome ko se iskali na napadača.

390. Za brahmana nije neznatna dobrobit kada suzdrži duh od onoga što mu prija;
kad god odvrati duh od nasilja, tim samim stišava patnju.

391. Ko niti telom, ni rečju, ni mišlju ne nanosi patnju, obuzdan u ta tri smisla, toga ja nazivam brahmanom.

392. Onoga Ko je ispravno razumio pouku potpuno budnoga, toga treba revno poštivati kao što brahman poštuje vatru na žrtveniku.

393. Brahmanom se ne postaje ni po pletenju /duge/ kose, ni po kastinskom rodu. U kome je istina i ispravnost, taj je srećan, taj je brahman.

394. Što će ti, slaboumni, pletenice, šta će ti odežda od kozjeg krzna? Nutrina ti je puna lakomosti, dok pročišćavaš vanjštinu.

395. Onoga ko nosi izlinjalo odelo, mršav, s nabreklim žilama, osamljen u šumi u duhovnom zadubljenju, toga je nazivam brahmanom.

396. Ja ne nazivam nikoga brahmanom po rođenju ni po majci. I ako se naziva Ťgospodinomť i imućnim. Ja nazivam brahmanom onoga ko niti što poseduje niti što uzima.

397. Ko kad rastrgne sve spone zbog toga ne strepi, ko je nadišao povezanost sa zajednicom – toga ja nazivam brahmanom.

398. Ko je pretrgao omču i sponu i petlje konopca, ko je slomio ogradu – toga, budnoga, ja nazivam brahmanom.

399. Ko nedužan strpljivo podnosi uvrede, udarce i tamnicu, čija je snaga strpljenje, toga ja nazivam brahmanom.

400. Ko je bez mržnje, veran zavetima, krepostan i nije lakom, obuzdan, u poslednjem utelovljenju – toga ja nazivam brahmanom.

401. Kao voda na listu lotosa, ili zrno gorušice na oštrici igle što se ne lepi na strasti – takvoga ja nazivam brahmanom.

402. Ko već ovdje prepoznaje kraj vlastite patnje, s koga je otpao teret – toga nesputanog ja nazivam brahmanom.

403. Dubokoumnog mudraca koji razlikuje što je, a što nije put, ko je dosegao krajnji cilj – toga ja nazivam brahmanom.

404. Onoga ko se je osamio na obe strane – i od domaćina i od beskućnika – ko ne pohađa domove i malo mu treba – toga ja nazivam brahmanom.

405. Ko je otklonio batinu ispred pokretnih i nepokretnih bića, - ko niti ubija niti uzrokuje ubijanje, - toga ja nazivam brahmanom.

406. Nenasilan među nasilnima, pregoran među siledžijama, bez gramzivosti među gramzivima – toga ja nazivam brahmanom.

407. S koga su strast i mržnja, oholost i licemernost otpale kao zrno gorušice sa oštrice igle – toga ja nazivam brahmanom.

408. Ko izriče istinu bez surovosti, jasno razumljivu, kojom nikoga ne vređa – toga ja nazivam brahmanom.

409. Ko ne uzima ništa na svetu, ni veliko ni malo, ni sitno ni krupno, ni lepo ni ružno – toga ja nazivam brahmanom.

410. Kome nisu poznate želje ni na ovom ni na drugom svetu, ko je razrešen od želja – toga ja nazivam brahmanom.

411. Ko ne zna za stalna boravišta i neće da zna za podozrenja, ko je dosegao dubinu ne-umiranja – toga ja nazivam brahmanom.

412. Ko je tu nadmašio povezanost dobra i zla, ko je bez patnje, bez strasti – tako čistoga ja nazivam brahmanom.

413. Ko je čist kao neokaljani Mesec, bistar, jasan, nezasenjen, sa kojeg je odstranjen i radostan izgled – toga ja nazivam brahmanom.

414. Ko je prešao glib teško prohodnog puta, tu struju zbivanja i zablude, u duhovnom zadubljenju, bez sumnje, ne hvatajući se ni za što, dogoreo – toga ja nazivam brahmanom.

415. Ko je ovde napustio strasti i pobegao kao beskućnik, u kome je napušten žeđ za bićem – toga ja nazivam brahmanom.

416. Ko je ovde napustivši žudnje za životom pobegao kao beskućnik, u kome je prekinuta žeđa za bićem – toga ja nazivam brahmanom.

417. Odbacivši ljudsku podjarmljenost, nadišavši podložnost bogovima, razrešenog od svake podložnosti – toga ja nazivam brahmanom.

418. Napustivši ugodnost i neugodnost, rashlađenog bez ostatka, pobednika koji je savladao celi svet – toga ja nazivam brahmanom.

419. Ko uvidi svuda propadanje bića i njihovo obnavljanje, ko ne prianja uz biće -
toga dobro prispeloga, budnog, ja nazivam brahmanom.

420. Za čiji put ne znaju ni bogovi, ni anđeli, ni ljudi, čiji su zli uticaji iscrpljeni, dostojnog poštovanja – toga ja nazivam brahmanom.

421. Ko ni ispred sebe, ni za sobom, ni po sredini nema ničega, ko ništa nema i ništa ne usvaja – toga ja nazivam brahmanom.

422. Ko je neustrašiv kao bik, svemoćnog i premudrog pobednika, nesavladivoga -
toga ja nazivam brahmanom.

423. Onoga ko zna za svoje ranije postojbine (živote) i prozreva Nebo i pakao, ko je dospio do kraja (prepo-)rađanja, utihnulog mudraca čija je spoznaja usavršena – toga ja nazivam brahmanom.
(Prilagođeno prema prevodu Čedomila Veljačića)


Osvrt

Ovo veliko poglavlje najreprezentativnijeg budističkog etičkog spisa – ‘Puta ispravnosti’, najbolje pokazuje da su stožer izvornog i istinskog budizma činili monasi-isposnici (pali: bhikkhave; sing.: bhikkhu, ženski rod: bhikkhuni), redovnici, brahmani koji su u bratskoj zajednici (sangha) primili više posvećenje (upasampada).



Viđenje brahmana u Panjćatantri

Ukratko o Panjćatantri

U 'Panjćatantri' (Pancatantra), eminentnom delu sanskitske pripovedačke-mudračke književnosti s početka Nove ere, koja na mahove žanrovski dosta ima sličnosti sa Esopovim basnama, brahmani se ne slikaju kao posvećeni redovnici već po svojoj staleškoj nasleđenoj liniji u sivilu svakidašnjice, u kojoj do izražaja dolaze njihove nepročišćene ljudske slabosti.


Prevod teksta
('Brhman, lopov i râkšasa' - III, 6)

Jednom jedan siromašni brahman dobije na poklon dve krave. Odmalena ih je podizao maslom, sezamovim uljem, solju, travom i drugom prikladnom hranom. Te krave ugleda, međutim, jedan lopov i pomisli: ťJoš danas ću ih ukrasti.Ť

U rano predvečerje krene on. Dok je još hodao, uhvati ga za rame neki neznanac. Lopov ga upita: ťKo si ti?Ť

Neznanac mu rekne istinu: ťJa sam râkšasa-brahman koji luta noću. a sada kazuj ko si ti.Ť

On rekne: ťJa sam lopov. Nameravam ukrasti dve krave jednom brahmanu.Ť

Videvši da je lopov dostojan poverenja, râkšasa mu rekne: ťA ja nameravam da se dočepam toga brahmana.Ť

Njih dvojica krenu zajedno i stanu na jednom mestu u očekivanju uspeha. Kad je brahman zaspao, râkšaša-brahman mu se približi i htede ga zgrabiti, ali lopov rekne: ťTo nije pravilno. Najpre ću ja uzeti krave, a onda ti dohvati njega.Ť

Râkšasa rekne: ťNi to nije ispravno. rikanje krava moglo bi ga probuditi i moj bi dolazak bio uzaludan.Ť

I tako se, zbog želje za prvenstvom, međusobno zavade i istovremeno probude brahmana. Lopov tada uzvikne: ťBrahmane, râkšasa-brahman želi te ugrabiti!Ť

A râkšasa-brahman će na to: ťLopov ti želi ukrasti obe krave!Ť - Pa obojica, i lopov i râkšasa odu odatle. (Prema prevodu Zdravke Matišić)


Osvrt

Zastranjivanja produhovljenih ljudi najteža su pred Bogom. Po indijskom verovanju, brahmani koji ne izvršavaju dužnosti pripisane za njihovu kastu nakon smrti mogu postati râkšase, zlokovni vampirski aveti.

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se