Alo folklor
01.01.2008., utorak
Finili su Mare bali
Zadnji angažman u ovoj kalendarskoj godini, folklorna još traje. Ali kraj, kraj, ODMOR! Zadnje brojanje, zadnje slaganje nošnji, zadnje gledanje u one ormare… Juhuuu! Zadnje zabrinjavanje... Kolektivni godišnji do 15.01. Subota 22.12. koncert u Metkoviću najavljen ima skoro misec dana. Zaokružen na našem okomitom kalendaru kraj vrata. Postave spremne, stiže pojačanje iz Zagreba u vidu Tome, koji nije plesa dugo, al ne sumnjamo u njega. Ipak on slovi za dobrog plesača.  Većina je došla na mjesto polaska u dogovoreno vrime, aj ulaze u hodnik, jedan, drugi, uzimaju nošnje ne pitaju baš previše, dobro je , samo da ne pitaju. Ostatak po običaju mora kasnit. Snig će ako dođu na vrime. Nošnje će im već neko uzet. Oni se ne zabrinjavaju previše. Neću se nervirat, doć će Dražen pridat ću ih njemu i baš će nam bit super u Metkoviću!Put do Metkovića je nekako brzo proša. Zašto? Vozač je na nekim dionicama vozio nenormalno u pogledu brzine i općenito situacija na cesti. Kumpiri bi bolje prošli. Sanja se malo valjala tamo vamo, pa je glumila konduktera na prvon sicu da ne bi bilo neželjenih reakcija. Mandarine livo, mandarine desno, znači stigli smo. Prva stanica, a moraš nešto poist iako smo tek ručali. Ivani se već jelo kad smo ušli u bus. Do večere ćemo svi umirat od gladi. Ja ću se prva unervozit ako buden gladna prije nastupa. Zato ist, pizzeria Milano tamo di je rukometna dvorana. Zapravo jedino to misto znamo.  Tamo idemo svaki put kad smo u Metkoviću. Ovde bi se mogli malo zadržat. Hrana! E znan Saša, već se smiješ al ne mogu zaobić. Kako san rekla tamo idemo svaki put kad dođemo pa triba razmislit oćemo li opet.  Konobar je bio dosta komodan od skupljanja narudžbi pa do same dostave. Glumio je da je cool i zabavan al opće nije bio. Jedni su dobili, poili, stavili već žvake u usta dok drugi nisu još ni naručili. Stol priko puta stalno nas je provocira pokazivajući jelo. Muški za mojim stolon lipo su naručili ćevape s kajmakon. Kajmak? Ako je ono vidilo kajmaka a konobar ga je tako nahvalio. Pizze, ni šušta ni gušta. Samo tisto, kruvasto, ma ne znam loše, loše, razočaranje veliko. Saša, jel se još smiješ? Šta ću ne mogu odolit da ne prokomentiran hranu. Blago je reć smrznutih nogu i ruku, punih, nekima i razočaranih želudaca, neki sa zadahon luka od ćevapa, e Mile, Mile, probali smo Ražanac i Makarsku i otišli se oblačit. Ana V. nabacila je novu kreaciju na Ražanac. Kako je Ražanac bio prvi, muški su spičili napravit đir, ne bi me čudilo da su skoknili do neke kladionice. Mi smo se tamo razminjivale za nošnje, da nam svima pašu jer Dražen će nas doć posli vižitat. Tribalo je ulipit kosu. Sve smo se malo postrigle, pa viri antena na sve strane. Sva srića gela, voska i laka. Ma narast će kosa do slijedeće smotre. Pogotovo Sanji i Ani V. Dok smo čekali nastup ženske su, ne bi li se ugrijale, gurale noge i ruke u radijator a druge su, u nedostatku radijatora, trčale oko stola u šminkeraju. I u tom trenutku dva naša stihoklepca, Dino i Tomo, potaknuta atmosferom skladali su kratku pjesmu koju iznosimo u cijelosti: „Tri divojke iz mog KUD-a oko stola trču, zbog hladnoće njima noge vrlo drću Vrlo drrrćuu, Prijete smrću“ Nadam se da će napisat i ostatak pisme. I kako rekoh, odnosno kako je gazda Dražen reka u 19:10 postrojile smo na pregled. Samo se Željka tribala popravit nešto sa suknjom, nikome nam još uvik nije jasno šta al ona je nešto ka vrtila i popravljala. Uf, prošle smo, ko zna šta je moglo bit. Muški, a eto prošli i oni, pokušali su nasmijat Dražena s nekin špaliron i cvićen al nisu baš uspili. E kako mi je lipo kad neko drugi prigledava nošnje. Fala ti Bože na Draženu !  Ražanac je otplesalo čak 16 cura. Bilo je za krepat. Jadne li su Sanja i Marika na kraju kola. Mislin da su crkle. Ples im je sigurno traja 100 godina u glavi. Makarska je dobro prošla uz naš mali bend sastavljen od Srzića mlađeg – klarinet, Klarića – klarinet 2., i Veže – gitara. Bilo je to ka na nekoj dvorskoj zabavi. Ma, drukčije. Za nekih 500 godina pisat će u knjigama da su se Starogradski plesovi Makarske u Makarskoj, 2007 godine, i na gostovanjima plesali uz pratnji klarineta i gitare. A slušaj kako smo krenili ne bi me čudilo da u 2008. pokušamo i s cilon Gradskom glazbom Makarska. Hvala bendu šta su uskočili. Stvarno su nas spasili! Zadnji plesni nastup u ovoj kalendarskoj godini je bio gotov. Ajme koje olakšanje. Sad smo da netko ne zaboravi neki dio nošnje, al ka i obično ostat ću pogledat okolo. Ne smin se veselit ni je još totalni kraj. Ko je prvi spičio priko vrata iz prostora za prisvlačenje nego muški. Odma su požurili na domjenak u prostorije KUD-a Metković. E pa ti Metkovćani znaju organizirat domjenak. Da vidš spize. Nema čega nije bilo. Onaj Milano pa je svima u zaborav. Dino je po običaju proba sa svakog pijata po nešto. I slano i slatko. Predsjednici Marini neko je kapnio malo ulja iz ćevapa na lipu kožnu torbu (koja sad ima dvi lipe tamne točke na vidljivon mistu). Triba li reć da je još uvik bole te dvi točke na torbi? Vino ili pivo? Svi smo udrili po pivi. Veselo, veselo aj veselo je sve selo...  Pivalo se, plesalo, pilo. Ko je sve udrio po pivi možete vidt sa slika. Žuja je bila zakon! Plesa se i Linđo.  Prvo Metkovćani, onda Metkovćani s nama. Lomile se ruke, noge, kost, vrtilo se dok je lijerica svirala. Koliko je bilo zahtjevno, toliko smo se svi zabavili. Dobro mislin da nas je većina čekala onaj završni dio kad momci kažu curama :“Hvala!“.No svemu lipom hm, ipak ne dođe kraj. Bez obzira šta smo Metković već morali napustit i nastavit zabavu u busu, čeka nas je još jedan domjenak. Naš! Planiralo se to odma iz Čakovca, al kako ne bi tada bili svi na okupu čekali smo dan kad su svi u Makarskoj. Uzvanici su polako stizali u hotel Biokovo. Svi lijepo uglađeni i fini. Kao prava domaćica Predsjednica je dočekivala Tempetovce. Prostor je bio interesantno uređen, bend za zabavu namjestio se u kutu. Svi smo malo skeptično gledali u taj Duo.  Zašto? Samo da ne bude repertoar ka na nekon piru. I tako je nekako počelo, ko na piru, s valceron. Svima su nam face malo pokiselile. U nadi da će bit bolje posli bacili se na jelo. Al kako se ovi dana jede na sve strane nije se puno pojelo. Hrana je bila super, Saša jel me čuješ, moran, super!  Atmosferu smo zapravo mi na kraju morali dizat, jer da smo čekali onaj Duo teško. Otplesa se skoro cili repertoar za zagrijavanje, Lika i ostalo. I ko je reka da neće bit probe taj dan? Oš, neš odradili smo je i u štiklama. Svi su bar malo zaplesali, ženske su bile daleko bolje u tome, al kad su se muški uvatili mikrofona. Ne znam šta Milo Hrnić više radi na sceni kad naš Miljenko drži sto puta bolji štimung. Ma ubacili se svi na kraju, Saša, Ilija, Cici i svi ka odjednom imaju sluha, znaju pivat. Mislin da je Željka poludila. Koliko smo ih puta zvali na pivanje a oni da ne znaju pivat, pa neće doć, ovo, ono…  I to nije sve od prošlotjednih događanja. Nekad se dugo ništa ne događa i onda se sve nekako nabije u tih par dana. Šta Božić čini. Voklana skupina imala je 27.12. nastup na koncertu :“ Sretan Božić Makarska“ u crkvi Sv. Marka. Prije koncerta zaputile smo se u Dom za stare i nemoćne osobe i njima malo zapivale. Koliko smo ih razveselile toliko smo ih u nekim trenutcima rastužile pivajući pisme i napjeve iz njihovog djetinjstva i mladosti. Bilo im je strašno ža' kad smo morale ić na koncert, al obećale smo se vratit, slijedeći put s kojim plesom. Kad smo zapivale u crkvi umalo smo otpuvale sve iz crkve svojim drukčijim repertoarom. Kažu da smo bile pravo osvježenje na koncertu. Baš je super šta smo odma odlučile da nećemo pivat klapske pisme i da ćemo radit nešto drukčije. Za styling, po engleski, smo se pobrinile same.  Ti šalovi su na kraju ispali pun pogodak. Svi su ih pohvalili. Istu večer pročuo se novi naziv u narodu za vokalnu skupinu „Makarske Ladarice“. Lipo zvuči zar ne?! O „Ladaricama“, onim Makarskim, više u slijedećem postu koji se nadam da će napisat voditeljica Željka Mikavica Vranješ. Ona najbolje zna kako dišemo – na usta !Dragi naši, svi skupa! Još jednom veliko FALA šta ste doprinijeli da Tempet u 2007. godini napravi malo čudo. Sitite se samo di smo u par miseci sve bili, vidili a tek naučili plesat. Jel Vam drago? Bez sviju Vas i Vašeg odricanja ovo bi bilo nemoguće. Znan da nekad previše gnjavin i zahtjevan al jednostavno bez rada ne bi bilo kvalitetno i ovako dobro. Nemojte se ljutit, šta ću kad moran. U 2008. svima želin puno, puno zdravlja, ljubavi sriće i smija a Tempetu nošnji, novih plesova, mini i maksi turneja !!! SRITNO ! |
