Iluminatsko-satanski "svešteni" gremijumi
(Izvadak iz knjige Razotkrivanje paketa subverzivnog "Novog Svetskog Poretka" Stare Zmije – Svetlonoše" bez Svetla – Zapadni Antihrist. brat Vasa – Aurora Aurea)
auroraaurea@gmail.com


Humanitarna i prosvetiteljska "religioznost"

"Kraljevski" pseudoiluminatske glave ne bi imale probojnost u svetu bez svojih "sveštenih rogova", parareligioznih savetodavnih tela, čija je ideologija smešana sa kvazihumanitarnom, kvazifilantropskom kvaziprosvetiteljskom, nihilističkom pobožnošću, deizmom i "misterijama" koje u središte svega ne stavljaju Živog i Istinitog Boga već truležnog čoveka nastalog od trošne zemlje. Religija humanističkog internacionalizma postaje danas sve više dominirajuća “pobožnost”. Treba reći da mnogi pseudoiluminatski i kvazireligijski kultovi uveliko potiču iz srednjovekovnog rabinskog viđenja Kabale, te velikim delom predstavljaju reakciju na racionalizam i materijalizam institucionalizovane "Crkve", koja nije mogla da zadovolji ljudsku glad za uzvišenim i mističnim znanjima, niti je preferilala zakonit život, koji omogućava istinsku duhovnu spoznaju.


Masonerija

Institucionalni koreni masonerije, slobodnog zidarstva (francuski naziv: franc ma¸on), koje se predstavlja prastarom "kraljevskom veštinom", nisu dovoljno jasni. Nećemo puno pogrešiti ako ih ponajprije povežemo sa viteško-monaški Red templara (ustrojen slično hospitalcima i Tevtonskim vitezovima), prvobitno nazvan 'Siromašni vitezovi Hristovi', te 'Siromašni vitezovi Hrama Solomonovog', koji je 1119. g. osnovao na Istoku, u Jerusalimu, francuski vitez iz Šampanje - Ig dé Pejn (Hugues de Payens, Veliki majstor Reda od 1128.-1136. g.) zajedno sa Geoffroy de Saint-Omer-om, i zajedno sa još sedam osoba. U svojoj zakletvi pred Jerusalimskim patrijarhom vitezovi-hramovnici su se obavezali da će braniti hodočasnike do Jerusalima od razbojnika i pljačkaša, da će obezbeđivati puteve do Svete Zemlje, služiti kao vojnici pod vlašću jerusalimskog Kralja; mnogi prinčevi i građani već su bili pod "zakletvom" da će raditi na obnovi Solomonovog Hrama kao hrišćanskog zdanja. Kasnije su templari počeli i sa financijskim poslovima: krstašima su u Palestini isplaćivali novac koji bi ovi deponovali kod u Evropu pre svog odlaska. Bili su bankari i papama i kraljevima (naravno uz zateznu kamatu). Borili su se fanatički hrabro i protiv Saracena i protiv balkanskih bogumila. Pošto ih je Kralj Baudouin II (1118.-1131. g.) smestio u svojoj palati, blizu Božijeg Hrama (Templum Domini), iz tog razloga su prozvani hramovnici – templari, 'Vitezovi Hrama'. (Kod starorimskim augura templum je prvobitno označavao posmatrački, astro-mantički nebeski prostor ocrtan pomoću štapa.) Osnovna zabluda templara je bila ta što su mislili da mogu stopiti "ideale" (benediktinskog) monaštva i riterstva u jedno. (Taj ideal prikazuje i naličje njihovog pečata: dva "siromašna" viteza jašu na jednom konju.) Papa Inocent II je 1139. g., u svojoj buli Omne datum optimum, potvrdio kanoničnost institucije borbenog redovništva. Od "Svete Stolice" Red je službeno priznat nešto ranije: 1128. g. na sabor u Troyes-u, u Francuskoj. Redom je upravljao veliki magistar i generalni kapitol (capitulum), poglavarski skup. Iako su se obavezali na siromaštvo, časnost i kanonsku poslušnost, templari su postali bogat (sa preko 3.000 utvrđenih gradova, tvrđava i raznih zgrada), pravi mamonsko-bankarski red sa mnoštvo primljenih donacija, izazvavši zavist mnogih, ponajprije francuskog kralja Filipa Lepog (koga su odbili primiti u Red), čiji dvor je bio u lošem financijskom stanju. (Posle pada Latinskog kraljevstva i i tvrđave Akko u ruke muslimana (1291. g.) templari se koncetrišu u Francusku, gde njihovo prisustvo postaje još "problematičnije" a oni kao vojnički red "nepotrebniji".) Uz pomoć svoga francuskog pape - Klementa V (Bertrand de Get), okrunjenog u Lionu 5. juna 1205. g., koji je stolovao u Poitou-u optužio je templare za zločin herese. Klement V naređuje istragu 24. avgusta 1307. g. U noći od 12. na 13. oktobar te godine, Filipovi ljudi (ne sačekavši okončanje papske istrage) hapse hramovnike po celoj Francuskoj. Pod inkvizitorskom dominikanskom torturom mnogi od uhapšenih umiru dok drugi "priznaju" svoje "sramne" zločine i zastranjivanja. Njihovi najsramniji zločini bili su zapravo krstaški pogromi nad situaciono nedužnim žiteljima koji su im se "isprečili" na putu; sudbina koju su doživeli bila je pred Bogom sasvim pravedna kazna za ono što su radili. Veliki majstor Reda (od 1294. g.) Žak de Mole (Jasques de Molay), koji nije priznao optužbu, biva živ spaljen 18. marta 1314. g. na Jevrejskom ostrvu na Seni u Parizu. Na saboru u francuskom gradu Vienne (3. april 1312.) Klement V ukida templarski red (bula Vex in excelso), a njegova imanja prenosi na Red Jovanovaca, hospitalce. U tom trenutku Red je imao oko 20.000 članova, vitezova i štitonoša, i nevitezova u raznim službama. Da je Žak de Mole prihvatio predlog Klementa V o ujedinjenje templara sa hospitalcima (još je sabor u Lionu 1274. g. raspravljao u objedinjavanju svih viteških redova.), 'Vitezovi Hrama' kao ustanova bi bili spašeni. Kako god se pogleda, templaru su postali veliki rasadnik za pojavu mnogobrojnih tajnih i tajnovitih društava tokom vekova. Dublje gledano, njih je na povesnu scenu prizvala otuđena i satanizirana Crkva.


Spaljivanje templara

Iz inkvizicionog progona izvukli su se i sklonili su se mnogi templari. Pier d'Omont, zajedno sa sedam drugih templara, izbegao je na škotsko ostrvo Mot.

Templari, obožavaoci 'Crne Gospe' su vrlo brzo stekli veliko blago, da su mogli da finansiraju gradnju mnogih katedrala, crkava i monastira. Iz zatvorenih esnavskih društava tih graditelja (tačnije kamenorezaca) nastali su zapravo operativni masoni, graditelji "Hrama ujedinjenog čovečanstva".

Prve srednjovekovne naznake o društvima koja podsećaju na 'slobodne zidare' nalazimo kod pripovesti koje govore o izgradnji monastira u Kelvinu (Škotska) 1140. g. pod arhitektom pod imenom Hag de Morivail. U njegovo bratstvo je posle bitke kod Benoburga ušao kralj Robert Brus, te postao majstor tog "kraljevskog" reda. Već krajem XV stoleća u Škotskoj nalazimo s pravilima ustrojenu Edinburšku andrejevsku Veliku Ložu. – Masoneriji, kultu novih pontifika, slična tela nalazimo i u vreme careva Konstantina i Teodosija: Zbor arhitekata i Red majstora Comacina.

U Engleskoj XVI stoleća esnafska masonerija polako otvara svoja vrata za ljude kojima neimarstvo nije bilo zanimanje a koje je zanimalo učenje zasnovano na impresivnim ritualima esnafa; "usvojena braća" koja su nosila želju da postanu slobodni zidari oko koje je već izgleda napravljen mit privlačnosti, unela su u nju svoje spekulativne zamisli koje će se potom sa prodorom jevrejstva u jovanovski red (koje je podržalo suprematorski britanski imperijalizam a zanemarilo moralni preporod čoveka, pravljenje od njega istinski isklesanog i izglačanog kamena - dijamanta) i iluminizma u nju još više i nakaradnije razvijati. Od engleskog tutorstva i obedijencije tek donekle je se oslobodio samo francuski 'Veliki Orijent' dok su ostale nacionalne lože uglavnom pokorno prihvatile da budu pod jurisdikcijom velikih anglo-američkih loža, i time su čak i "počastvovane".

Veliki datum u razvoju masonerije je 24. jun 1917. g. kada je (na Jovanov dan) u londonskoj taverni 'Gazdinstvo masona' osnovana 'Velika Loža Britanije. Nešto kasnije – 1723. g. u Londonu se usvaja takozvana Andersonova Konstitucija ('Dužnosti slobodnih zidara'), na kojoj je bogoslov Englez Džems Anderson (nadahnut "rozenkrojcerskim" idejama Valentina Andreja i univerzalističkim Jana Kamenskog) radio 6 godina. U njoj se, pored ostalog iznosi: »Slobodni zidar je miroljubivi podanik ma gde živeo i radio, i ne treba nikada da se uplita u tajne političke skupove i zavere protiv mira i narodnog blagostanja, niti da je nepokoran prema državnim vlastima.« - Irska, Dablin, je dobila svoju ložu 1731. g. Francuska 1725. g., a kada su se njene lože donekle osamostalile od engleskih, formiran je i Veliki Orijent Francuske. Inače rani masoni iz razvejanog templarskog reda svoj uticaj u Francuskoj su obnovili sredinom XV stoleća, tačnije 1445. g. (u vreme Čarlsa VII), kroz 'Škotsku stražu'.

Anderson je tražio da lože neguju veru u kojoj se svi ljudi slažu. Realno gledano, takva vera nije postojala, i zato su je masoni sami izmislili: napravili su od svog kulta kvazireligiju i podržali Nju Ejdž Pokret koji sinkretički okuplja mnoge kultove i mnoge versko-sektanske opcije.

Da su institucioni naslednici vitezova templara i danas tvrde mnogi kultovi, videvši u pojavi templerskog reda nešto "uzvišeno"; pomenimo samo neke. Pomenimo najpre nemački masonski red 'Strogo Pridržavanje Pravila' koji je 1755. g. osnovao Baron fon Hund, koji je bio u savezu sa Johanom Avgustom Štarkom, protestanskim sveštenikom koji je tvrdio da u Sent Petersburgu predstavlja drugu liniju izvedenu iz Templara. Zatim tu je Stricte Observance koje je osmislio vagabund, nemački jevrejin Lojht (ili Beker), koji je oko 1756. u Vajmar i Jenu nastupio pod "misionarskim" imenom "Džonson", kako već izveštava Mirabo u 'Historiji Pruske monarhije'. Dalje, postojao je 'Red Hrama', za koji se saznaje iz dela Manuel des Chevaliers du Temple (1811. g.) Fabre Palpreta. Potom 'Uzvišeni i Vojni Red Jerusalimskog Hrama' (The Sovereign and Military Order of the Temple of Jerusalem); Doktrinalno najozbiljniji "neotemlarski" kult je svakako 'Red Istočnih Templara' - Ordo Templi Orientis (O. T. O.) koji je oko 1902. g. osnovao mason i bogati industrijalac Karl Kellner (umro 1905. g.), tvrdeći da je "otkrio veliku tajnu" templara. Mason Alister Krouli (33 stepen postiže 1900. g. u Meksiku – 'Knjiga Laži', pogl. 33, osnivač 'Srebrne Zvezde' – A.•.A.•., 1907. g.), koji će postati vođe britanskog ogranka O. T. O.-a (u koji je primljen 1912. g.) – Mysteria Mystica Maxima, iznosi da on tobože fokusno predstavlja mudrost svih drugih redova: »Karl Kelner je bio taj koji je ponovo oživeo esoteričnu organizaciju O. T. O. i inicirao plan, sada spretno ostvaren, da se sve okultne zajednice ponovo stave pod jedno vođstvo.« (Liber LII, 2); U O. T. O.-u je spekulativna i alegorijski inklinirana masonerija uistinu došla do svoga "vrhunca", ali na takav način da nije privukla aristokratske umove kojima je Kroulijevo simboličko izražavanje "velikih tajni" suviše "umarajuće". U O. T. O.-u postoje 10 inicijaciona stupnja, gde najviši nosi nativ 'Najviši i Najsvetiji Kralj' (Rex Summus Sanctissimus). Na početku 'Manifesta O. T. O.-a' navodi se da taj red tobože akumulira mudrost i spoznaju više masonskih, hermetičkih i okultnih kultova:

»Gnostička Katolička Crkva.
Red Vitezova Svetog Duha.
Red Iluminata.
Red Hramovnika (Vitezovi Hramovnici).
Red Vitezova Svetog Jovana.
Red Malteških Vitezova.
Skrivena Crkva Svetog Grala.
Hermetičko Bratstvo Svetlosti.
Sveti Red Ružinog Krsta Herodoma.
Red Svetog Kraljevskog Svoda Enoha.
Drevni i prvobitni Obred Masonerije (33 stupnjeva).
Obred Memfisa (97 stupnjeva).
Obred Micraima (90 stupnjeva).
Drevni i Prihvaćeni Škotski Obred Masonerije (33 stupnjeva).
Svedenborski Obred Masonerije
Red Martinista.
Red Sat Baja /Bhai/, ...«

Šta reći za još mnoge masonske i promasonske (pridružene i sponzorisane) obrede i bratovštine (koja okupljaju čak i maloletnike, pripremajući ih tako za masonsku "elitu") sa svojim aristokratsko-eksplozivnim nazivima: 'Američka istraživačka loža', 'Mistično Svetilište', 'Red Zlatnog Ključa', 'Akacija', 'Kćeri Nila', 'Jovove Kćeri', 'Dugine Devojke', 'De Molejev red za dečake' (DeMolay International), 'Red juniorskog sazvežđa', 'Red graditelja', 'Drevni toltečki red', 'Kraljevski red dvorskih luda', 'Masonsko humanitarno udruženje SAD-a i Kanade', 'Red dezoma', 'Amarantov red', 'Izabrano sveštenstvo', ...

Paramasonske gremijume (masone bez kecelje) predstavljaju i razni "klubovi" koji kroz kalkulantski humanitarizam i filantropstvo promovišu zapravo bezbožnost: tu su ponajprije rotarijanci, lavovi, optimisti, penovci, ...

Vidi se da brojni masonski i promasonski redovi i bratovštine imaju i imali su različite skale posvećeničkog "usavršavanja". Londonska jovanovska 'Velika Loža' najpre je imala samo jedan "bratski" posvećenički stupanj, a onda je pored majstorskog stupnja uvela još dva: pomoćnički i učenički; potom je dodan i četvrti stupanj – "kraljevski svod" (Royal Arch). Najpoznatiji, Drevni i Prihvaćeni Škotski Obred (andrejevske lože) ima 33 primamljiva i "romantična" stupnjeva napredovanja, pri čemu se do vrha dopušta iniciranima i "preskakanje" nekih nivoa. U ložama škotskog reda najviša vlast je u rukama Vrhovnog saveta (Supreme Conseil) kojima predsedava veliki majstor (Commandeur) sa članovima najvišeg stupnja, dok u jovanovskom redu višu vlast predstavlja Veliki Orijent na čijem čelu stoji veliki majstor sa izabranim nacionalnim časnicima-majstorima.


Temeljni masonski heksagonalni graditeljski simbol: šestar i ugaonik u čijem središtu stoji slovo "G" (od "geometrija"; geometrija je jedna od stvaralačko-kraljevskih nauka i veština koja vodi podizanju "Hrama ujedinjenog čovečanstva"). U masonskom "graditeljskom" simbolizmu nigde se ne može naći krst koji bi napravili, na primer" ukršteni visak i libela.

U masoneriji, Plavoj internacionali, kao zanesenjačkoj kvazimisterijskoj religiji, doktrinalno gledano, "obožava" se inače "bog" koji se naziva 'Veliki Arhitekta Univerzuma' (hrišćani bi rekli jednostavnije "Tvorac") i koji nosi sinkretičko ime Jah-Bul-On. Dublje gledano, duh koji danas vodi razuđeno masonstvo, koje gradi 'Veliko Delo Vekova' – 'Novi Svetski Poredak', zapravo je Antihristov, bogoborački, Baalov pseudoiluminirajući duh. "Hram" koji (danas) grade takozvani slobodni zidari ponajmanje stoji u promisli istinskog Velikog Geometra Univerzuma, Boga.

U Andersonovoj 'Konstintuciji' od masona se traži da se pokoravaju zakonima moralnosti, i ako to ozbiljno shvate, dakako neće biti ni bogootpadnici ni bezbožnici. Iako se masoni hoće prikazati kao moralni "filosofi" i "filantropi", njihov istinski moral je, u ovoj, atomskoj epohi, na vrlo niskim granama. To najbolje osvedočavaju dela masona na vodećim svetskim pozicijama. Mason Vinston Čerčil (Winston Churchill) je okrutnim tepih-bombardovanjem nemačkih gradova u Drugom svetskom ratu napravio strahovit zločin protiv čovečnosti, pravi holokaust, ubivši stotine hiljada civila. Američki predsednik Harry Truman kao veliki masonski majstor iz Misurija (Missouri) bacio je 1945. g. atomske bombe na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki, načinivši neviđeni bezumnički ratni zločin.


Harry Truman kao veliki masonski majstor

Masonerija u svojim ciljevima simbolično interpretiranim, kazuje da želi da osveti smrt graditelja i velikog majstora Solomonovog Hrama – Hirama Abifa iz Tira ('Kraljevi', I, 7:13-40, 'Letopisi', II, 2:13,14, 4:11-16). Da li je taj "Hiram" zapravo Žak de Mole? Ili se masonerija želi osvetiti za Baala? kome je Hrist, Velika Stena zadao smrtnu ranu, a oni su zapravo moderna i teatralna obnova Baalovih solarnih kultova!

Masoneriji se često od strane divljih teoretičara zavere prebacuje da radi i oduvek je radila na rušenju Države i Crkve (na račun uspostavljanja "Novog Svetskog Poretka"). Pre nego što su se iluminati i cionisti ubacili u masoneriju, ona je bila vrlo odana Državi. Osim toga i mnogi vladari i kraljevi (poput Džordža Vašingtona) su bili masoni, a oni dakako ne bi tek tako radili na rušenju vlastite države i religije koja ih je "pomazala" na tronu. Engleska Loža je se gotovo od početka stavila u političku službu širenja britanske imperijalne moći; samim tim je rasla i njena moć: i pod maskom "bratstva" širio je se beskrupulozni imperijalizam. Zato je i Vašington najpre, dok se u Americi nije oslobodio engleskog jarma, (privremeno) zabranio rad loža.

Masonerija kao kvazireligijski kult ima nastojanje da postane misterijska planetarna religija u "Novom Svetskom Poretku". To pokazuje i jedan od njihovih vodećih časopisa – vašingtonski The New Age. No neohinduistički 'Pokret za Novo Doba' koji uveliko zavodi ljude koji se bude, neminovno će postati dominantna sinkretička religija Novog satanskog poretka. Iz toga će naravno u Završnici proizići veliki sukob između poglavarstva novoverstva i poglavarstva iluminatske masonerije.

Kao i demoni, tako su i njihovi potajni pomagači, "iluminirani" masoni u stalnom uzajamnom sukobu, ponajprije oko puta i predvodništva u ostvarivanja bogoboračkih ciljeva. Ipak oni i njihove mati-lože imaju svoja planetarna rukovodeća tela koja amortizuju postojeće kolizije i trvenja; to je ponajprije Savet Tridesettrojice, u koji ulaze najviši "iluminirani" masoni iz sveta politike, privrede i religije, a zatim i Savet Trinaestorice izravno podređen "iluminatskoj" porodici Rotšild.

U svojim nekadašnjim proglasima rimski pape su se izjašnjavali protiv masonerije, u kojima su videli svojevrstan religijski podrivački kult.Klement XII je prvi 1738. g. izdao objavio bulu protiv masonerije. Rimski pontif Lav XII (1825. g.) potvrdio je i proglasio je "večnu" anatemu protiv podmukle masonerije. No "Novi poredak" donosi i novi crkvenjački i kurijski tretman masonerije: raslabljena Crkva, Crna internacionala, sve više pruža ruku masoneriji, Plavoj internacionali, jer sve više nalaze zajedničkog boga: osionog čoveka, gospodara Novog satanskog poretka koji je opustošio Zemlju koju mu je Bog poverio u ruke, vratio je gotovo u stanje prvobitne "pustoši i praznine". – Ne samo danas, već i od ranije, mnogi rimokatolički sveštenici, redovnici i vernici bili su opčinjavajuće zainteresovani za "tajna znanja" koja su provejavala iz Kabale, alhemije, astrologije, hermetike, okultizma, magije, gnosticizma, svedenborgstva ... Tako je šezdesetih godina XVIII stoleća u Francuskoj rimski vernik Martinez de Paskvali (1727.-1797. g.) počeo podizati lože svog spiritističkog 'Reda Vitezova Masona, Izabranih Sveštenika Univezuma' (Order des Chevalier-Maçons, Elus Cohens de L'Universe) koji je imao 9 stupnja napredovanja.


Rozenkrojcerstvo

U vreme bujanja alhemije i okultizma, na početku XVII pojavljuju se prvi rozenkrojcerski proglasi u Nemačkoj. Veliko interesovanje i ushićenje izazvala su tri spisa koja su stvorila mit o "Kristijanu Rozenkrojceru" i njegovom "tajnom bratstvu" koje će uveliko uticati na razvoj masonerije: Fama Fraternitatis (1614. g.), Congessio Fraternitatis R. C. (1615. g.) – štampani u Kaselu, te Chymische Hochzeit ('Hemijsko Venčanje') objavljen u Strazburgu (1616. g.). "Kristijan" je, navodno, rođen u Nemačkoj 1378. g., a odgajen u jednom monastiru. Na svojim proputovanjima na Istoku i u Africi stekao je veliko tajno znanje. Vrativši se u Nemačku, "Kristijanu" su se pridružila nekadašnja tri monastirska brata, i oni su osnovali 'Bratstvo Ružinog Krsta', te zapisali okultne tajne koje su čuli i naučili od "Kristijana". Za ulazak među "rozenkrojcere" tražio je se zavet čednosti. I dalje, "Kristijan" je, navodno, umro u dubokoj starosti 1484. g., te sahranjen u monastirskoj grobnici. – Drugi rozenkrojceri su početke svoga bratstva povezali sa likom Apolonija iz Tijane; no dakako znameniti nazaren Apolonije deterministički nema nikakve feze sa rozenkrojcerskim ustanovama i spekulacijama. – Nemac Sigmund Rinter (kao Sincerus Renatus) u svojoj knjizi iz 1710. g. – 'Bratstvo Zlatnog i Ružičastog Krsta' iznosi da su rozenkrojcerski posvećenici svoja znanja uveliko dobili u Indiji, čime stvara famu o tom podneblju, koja će kasnije Blavatskine sledbenike duboko opčinjavati. Pod uticajem Rinterovih konstrukcija oko 1750. g. u Nemačkoj se pojavljuje 'Red Zlatnog i Ružičastog Krsta'. Iz njega 1767. g. izniče masonsko 'Uzvišeno, Najstarije, Istinsko i Časno Društvo Zlatnog i Ružičastog Krsta, koje svagda boravi u Promisli Gospodnjoj'. Ovaj Red je dao inicijacionu strukturu od devet stupnjeva koju će kasnije uglavnom usvojiti i neke druge okultističke grupe: Zelator, Theoreticus, Practicus, Philosophus, Adeptus Minor, Adeptus Major, Adeptus Exemptus, Magister Templi i Magus.



Prvo izdanje 'Venčanja'


Tri ranije pomenuta "rozenkrojcerska" dela nesumnjivo je napisao Jovan Valentin Andreja (Johan Valentin Andrea, 1577.-1638. g.), luteranski bogoslov iz Virtemberga, dvorski propovednik u Štutgartu, koji je u suvoparni protestanizam pokušao da uvede mističnu dimenziju i koji je se interesovao za utopijske Kampaneline projekcije. Andreja je sastavio i spis 'Opšta i genijalna reformacija celog prostranog sveta' u kome izražava svoju želju da iz širokih ljudskih slojeva nastane jedno udruženje koje bi negovalo istinsku filosofiju i tiho radilo za dobrobit čovečanstva i popravku crkve. No opštu reformaciju nije moguće postići na nekakvom mitu i sa ignoracijom i previđanjem Puta koji je dao i pokazao Isus Hrist. U Andrejinim spisima mnogi su našli poziv i inspiraciju za nastanak mnogih tajnovitih rozenkrojcerskih i masonskih udruženja, koja su privukla u svoje redove ili bar zainteresovala i neke tadašnje umove (Lajbnic, Volter i Dekart na primer). Jedno od njih je osnovano oktobra 1617. g. u nemačkom Magdeburgu, gde je dogovoreno da 'Bratstvo Ružinog Krsta' u naredno stoleće očuva svoju strogu tajnost. Onde, kao u Francuskoj, gde su "rozenkrojceri" tretirani i napadani kao heretička skupina, tu su i više morali da drže do svoje tajnovitosti. Poznate su reči Fridriha Vilhema II (pruskog kralja od 1786. do 1797. člana 'Zlatnog i Ružičastog Krsta') upućene Volteru koje ukazuju na potrebu prevrednjavanja institucionalizovanog i fanatizovanog redovništva jednim "mističnim" rozenkrojcerskim kultom: »... Zavedeni puk najčvršće uz veru onde pristaje, gde ima monastira i redovnika. Mi moramo, dakle, početi uništavanjem ili bar umanjivanjem broja monastira, tih ognjišta fanatizma. /…/ Najpre moramo odstraniti one, koji razgorevaju oganj fanatizma u narodu. Kad popusti revnost, pašće cena biskupima, pa će vladari moći s njima učiniti, što im bude volja.« Fridrihova dva glavna savetnika, Baron de Bišofsverder i J. C. Velner, takođe su bili rozenkrojceri.

Johan Valentin Andrea, 1577.-1638. g.

Rozenkrojceri su nastupali pod simbolom Andrejinog krsta postavljenog preko ruže okružene trnjem, sa natpisom Crux Christi Corona Christianorum. I danas tutnje i paradiraju sa svojom "mudrošću" mnoga zanesenjačka "rozenkrojcerska" društva. Najsubverzivnije društvo je 'Red Crvene Ruže'. Najpoznatiji je 'Kabalistički Red Ružinog Krsta' osnovan 1888. g., koji je tu da nam objavi astrološko-alhemijske "tajne" iz starine. – Znameniti lekar i hipnotizer, tvorac magnetne terapije - Franc Anton Mesmer (1734.-1815. g.), pre nego što je osnovao 'Red Opšteg Sklada', bio je član 'Zlatnog i Ružičastog Krsta'. Lionski mason Žan Batist Vilermoz osnovao je 'Red Vitezova Crnog Orla i Ružičastog Krsta', čiji je proučavateljski domen imao alhemijsku problematiku. Kasnije, 1767. g. je primljen u red 'Izabranih Sveštenika Univerzuma' i Hundovom 'Strogom Pridržavanju Pravila', utemeljivši lionsku ložu tog nemačkog masonskog reda.

Simbol rozenkrojcerstva: ružin krst i pčele

Iako se rozenkrojcerstvo može uzeti kao sporedni, paramasonski red (poput 'Kraljevskog Reda' – 'Herodoma'), njegove okultne ideje su uveliko obojile spekulativno masonstvo. U XVII stoleću rozenkrojcer i arheolog, udivljenik Džona Dija i osnivač 'Kraljevskog Društva' - Elijas Ešmol (1617.-1692. g.), osmislio je da ujedini rozenkrojcerstvo i masoneriju, odnosno da u ovu drugu unese više judeo-kabalističkog duha; u tom cilju on je oktobra 1646. godine, kako već pokazuje njegov Dnevnik, stupio u masonsku ložu u Voringtonu. Nazivi masonskih inicijacionih stupnjeva 4-18 odišu rozenkrojcerskim nadahnućem. Tako se osamnaesti stupanj naziva 'Vitez Pelikana i Orla, vrhovni Princ Ružičastog Krsta od Herodoma' (grč.: hierós = 'svešteno'; ho dómos = 'zdanje')


Iluminizam

Prve skupine takozvanih iluminata (alumbradosa) protivne institucionalizovanoj i satanizovanoj Crkvi, inspirisane iz katarskih, judejskih i muslimanskih misli, zapažaju se u Španiji krajem XV stoleća. Pedro Ruiz de Alcaraz, porodični čovek sa desetoro dece, palatu markiza de Villen-a iz Escalon-e pretvorio je u obitavalište skupine alumbradosa. Alumbradosi, poput Juan-a de Valdčs-a, autora 'Razgovora o jeziku', veru (bez neophodnih pobožnih dela) vide kao jedini put spasenja. (Nešto slično će i Martin Luter potom učiti u svojoj kvazireformaciji.) Kada su u nadbiskupiji Toledo zborovi alumbrados-a, ("prosvetljenih"), dejados-a ("Bogu predanih") i perfectos-a ("savršenih") naročito buknuli, izazvali su pažnju Inkvizicije. I grad Lerena postaje iluminatsko žarište. Inkvizicija tako i Alcaraza izlaže pred auto da fe ("čin vere", izricanje i izvršenje inkvizicione presude) i osuđuje na doživotni zatvor i javno bičevanje u svim selima u kojima je iznosio svoju doktrinu. – Vremenski i kauzalno dublje gledano iluministički misticizam buja ponajprije među franjevce reformisane od strane lažnog vizionara Cisneros-a (koji najavljuje masovno obraćanje Saracena, te prenošenje papskog trona u Jerusalim), koji uče da se Bog nalazi u skrovitosti i sabranosti duše izvan vanjskog obreda (franjevac Francisco de Osuana to viđenje razvija u svome delu Tercer abecedario espiritual.). Izabela od Krsta, koju će Inkvizicija takođe osuditi, 1512. g. svoju iluminatsku doktrinu počinje propagirati 1512. g. u Guadalajari.


Volter (1694. – 1778. g.) – veliki ideolog francuske "prosvećenosti"

Onaj pravi, zaverenički pseudoiluminizam u Novoj eri, iznedren iz satanizirane Crkve, susrećemo ponajprije kod Johana Adama Vajshaupta (1748.-1811/1830. g.), koji je predavao crkveno pravo na jezuitskom univerzitetu u Ingolštatu (Bavarska), i koji je opsesivno obožavao masona Voltera, te se inspirisao delima u Bavarskoj "anatemisanih" Paula Hajnrika Ditriha i Klod-Adrijena Helvecijusa. Intelektualno nabijen Vajshaupt ("mudra glava"), koji je sa 25 godina postao profesor prava a sa 27 i dekan Pravnog fakulteta, novi "Spartak", pobunjenik protiv ropstva koje je nametala Kruna i Oltar, osnovao je l. maja (na dan svoga rođendana i kada je abdicirao car Diokletijan i kada su se okončali najžešći progoni hrišćana) sa 4 studenata, 1776. g., tajni 'Savez moralnih ljudi' (za unapređivanje vrline zajedničkim naporom čestitih ljudi) koji će potom dobiti naziv 'Red (bavarskih) iluminata', i koji će, naravno svoje prve sledbenike dobiti na jezuitskom Univerzitetu; najaču potporu u tome mu je dao njegov osamnaestogodišnji učenik Anton fon Masenhauzen. Za Red su se zainteresovali a i počeli se učlanjivati u njega i pripadnici više socijalne klase ljude (plemić Franc Ksavir fon Cvak, knez Meternih, Mirabo, Mesmer, poeta Johan Volfgang Gete, Johan Gotfrid fon Herder, Johan Joahim Kristof Bode ...), pa je tako za dve godine delovanja stekao 27 člana raspoređenih u šest zapovedništva, loža. Desnu ruku Vajshauptu činiće njegov portparol, spiritista, sicilijanski pustolov Đuzepe Balsamo rođen u Palermu 1743. g., zvani grof Kaliostro; na dvorskm seansama nekromantije prikazivali su mu se duhovi istaknutih masona i ideologa Francuske buržoaske revolucije. On je, inače, osnovao i svoj 'Egipatski masonski red', kojim je, kao "Veliki Kopt", zajedno sa svojom ženom ("Kraljicom od Sabe") rukovodio. U mladosti je bio pod uticajem pustolova Đakoma Kazanovu (1725.-1798. g.), koji je svojim kabalističko-astrološkim "znanjima" novčano strigao lakoverne.

Kaliostro

Vrlo brzo posle osnivanja svoga reda, februara 1777. g., Vajshaupt u Minhenu pristupa masonskoj loži 'Razboritost' (Zur Behutsamkeit), no nije ga naročito dojmila svojom obredno-idejnom "naprednošću". To tek nalazi u 1779. kada minhenski iluminati stvaraju masonsku ložu 'Teodor od Dobrog Saveta', "prosvetljeno masonstvo".

Adam Vajshaut

Svoju tajnu organizacijuVajshaupt je napravio na principu ćelija koju su činile tri člana: starešina i dva operativca. Red je, po rešenju iz 1782. g. poznavaoca masonerije barona Adolfa Franca Ludviga fon Knigea (koji nije uspeo da uđe u 'Zlatni Ružin Krst', a u "iluminatima" je bio do 1784. g.) imao 9 stupnja napredovanja, podeljena u tri ranga; na dnu je bio Pripravnik a na vrhu Kralj, Reks. U svojim višim "iluminatskim" stupnjevima, u koje su ugledne figure mogle odmah biti inicirane, radi boljeg pridobijanja) Red je činio "neozaratustrijanski" Kult Vatre. Redom je upravljao 'Areopag', sud. Oko 1781. godine Vajshaut je pokušao da svome redu dâ masonsku obredno-inicijacionu auru. Sa frankfurtskim bankarima (koji su zapazili njegov intelektualno-manipulacioni potencijal za ostvarivanje gospodarstva nad svetskim bogastvima) Vajshaupt je potom sklopio svojevrstan savez, koji je nudio da finansiraju revolucije koje će dovesti do "Novog svetskog poretka", ljudskog mravinjaka u kome će uprtavljati mudračka financijska oligarhija. "Iluminati" su u Bavarskoj relativno brzo žigosani od strane vlasti (Vlada Bavarske je Red ukinula 22. juna 1784. g., koji je tada imao oko 2.500 članova) i počeo je njihov progon; to ih je primoralo da se (ukoliko žele nekako opstati) infiltriraju u brojne i ugledne masonske lože, preko kojih će zapravo najbolje moći realizovati svoje prevratničko-nihilističke zamisli. Na velikom reformatorsko-unijatskom masonskom kongresu iz leta 1782. g. u Vilhelmsbadu, dezorjentisani slobodni zidari su usvojili organizacione planove nastale ispod pera "iluminata". Parailuminatski red 'Nemački savez' (koji je imao 6 stupnjeva), delo Lajpciga Karl Fridriha Barta (koji je poklušao da privuče Knigeovu pažnju), takođe prestaje da postoji 1790. g., kad i 'Iluminati Saske'.

Istinski cilj ovog Reda bio je da oslobodi čovečanstvo okova i ostvari vladavinu svetom od strane "skrivenih škola mudrosti", a za to je naravno potrebno da se uklone sve veroispovesti, zbace sve vlade i ukine privatna svojina, - tako je smatrao Vajshaupt. Za instalaciju, "novog", pseudoiluminatskog poretka neće biti potrebno ni ukidanje privatne svojine, ni uklanjanje svih religija, ni zbacivanje svih vlada, već samo onih koje ne prihvataju mondijalistička suprematorska rešenja i punktove.

U poznijem životnom dobu, u Goti, "filosof" Vajshaupt se formalno "miri" sa Rimskom Crkvom, koja ga ne ekskomunicira niti njegova literalna dela izlaže cenzuri. Vajshaupta kao ideologa je ponajpre, začudo, razotkrio jedan škotski mason – John Robinson, profesor filosofije na Edinburg University u svojoj knjizi 'Dokazi o zaveri protiv vlada i religija', godinu dana posle izbijanja Francuske revolucije (1789. g.) koju je inspirisao Vajshaupt a predvodnički ostvario iluminat Robespierre.

Iluminatska ispostava 'Liga pravde' (pravednost je jedna od odredbi Božije Svetlosti) – iz koje će u Londonu nastati komunistički internacionalizam, za svoje članove imala je uglavnom Judejce; čak i jednog rabina – Mozes Hesa, koji je i Marksa upoznao sa "naprednim" komunistitičkim idejnim platformama. Po iluminatskoj preporuci, iluminat Marks zajedno sa Engelsom piše komunističko "Sveto Pisanije" – 'Manifest'. Iluminatski bankari su naravno platili za pojavu datog ideološkog spisateljskog pamfleta. 'Liga pravde' je bila ogranak 'Lige pariskih odmetnika' koju su u Parizu osnovale nemačke "iluminatske" izbeglice.


Sinovi Zaveta (širom sveta)

Kad su se moćno infiltrirali u masoneriju, pogotovo englesku, Jevreji (i Hazari) su napravili i tipično svoju promasonsko-cionističku planetarnu centralu i mrežu koja je trebala da bdije nad judejskim i rotšildskim interesima, i koja je poznat pod blasfemičnim nazivom 'Sinovi Zaveta' (ęŮčŃ ŮŕŃ, Benai Berith). Ovaj političko-humanistički, "filantropski" judejski gremijum – Independent Order B'nai B'rith (koji podupire jevrejsko "pravo" na državu Izrael) je osnovan od strane doseljenika iz Nemačke - Heinrich Jones-a (i 11 drugih osoba) u Nju Jork Gradu 13. oktobra 1843. U svoje redove B'nai B'rith International, naravno prima i prihvata ponajprije bogatije i moćnije Jevreje, tako da danas širom sveta ima oko 100.000 članova i podržavatelja. Kroz svoja tela Center for Human Rights i Public Policy promoviše i opozicionarstvo takozvanom antisemitizmu. Sponzor je na B'nai B'rith Youth Organization (BBYO).

Ko je istinski sin Zaveta i Saveza sa Bogom? Onaj čije je srce uz Boga i koji iz ljubavi prema Istini ispunjava zapovesti Istinitog Duha.

'Sinovi Zaveta' za programski cilj imaju suzbijanje rasne mržnje i verske netrpeljivosti, a istovremeno u svoje redove ne primaju pripadnike drugih vera.

Svake godine 'Sinovi Zaveta' dodeljuju nagradu nazvanu 'Baklja Slobode', dakle stvar sa iluminatskim simbolizmom.

Pored 'Nezavisnog Reda Sinova Saveza' Judejci su napravili još čitav niz svojih masonskih redova: Independent Order B'rith of Abraham ('Nezavisni Red Avrahamovih Sinova'), Independent Odred Free Sons of Israel ('Nezavisni Red Slobodnih Sinova Izraela'), Independent Order B'nai Mosche ('Nezavisni Red Mojsijevih Sinova'), Sons of Benjamin ('Sinovi Benjaminovi'), Grand Order of Israel ('Veliki Red Izraela'), Order Achei B'rith, Order of Ancient Maccabaeaus ('Red Drevnih Makabejaca'), American Star Order ('Red Američke Zvezde'), Ahaoat Israel, Loyal Order of Moses ('Odani Mojsijev Red'), Order Archei Ameth Kheser Shel Barzel, ...


Malteški vitezovi

Iz krstaških ratova (u kojima je papstvo htelo oterati muslimane iz Jerusalima, kako bi tu jednom kasnije prebacilo svoj tron) iznedren je viteški red 'Hospitalaca Svetog Jovana od Jerusalima' (koji su nekada prihvatali i zbrinjavali bolesne i ranjene krstaše, te kao prethodnica ili zaleđnica štitili hodočasnike), danas poznat kao 'Malteški vitezovi'. Oko 1077. g. trgovci iz Amalfija su u Jerusalimu osnovali konačište (hospitium, hospitial) za hodočasnike, u kome je potom (1080. g. od strane fra Gerarda) osnovan 'Red Svetog Jovana', na čijem čelu je bio (veliki) magistar, koji je stolovao u Konventu, glavnoj kući Reda, koja se pre pada Jerusalima pod Saracenima 1187. g. nalazila u Svetome Gradu a potom do 1291. g.. na obalnu tvrđavu Akko (Akra), poslednje uporište krstaša u Palestini, Pored vitezova, Red je obuhvatao i služitelje i sveštenike; i laici (koji su za svoje izdržavanje plaćali ili Redu poklanjali posede i vrednosti) mogli su biti primljeni u Red. Svi pripadnici Jovanovaca na odeždi su nosili beli krst na kojemu su krakovi razdvojeni (u osam šiljka); ovaj oblik krsta je nazvan malteški krst. Papinom bulom iz 1113. (posle Prvog krstaškog rata) ovo viteško-avgustinsko (kasnije benediktinsko) bratstvo je dobilo njegovu zaštitu.

Za svoj rad hospitalci su od kraljeva i plemstva izdašno obdarivani posedima i raznim povlasticama, kako na bliskom Istoku tako i u "hrišćanskoj" Evropi. Posede su organizovali u preceptorije ili komanderije, kojima je upravljao preceptor iz sedišta preceptorata. Posle napuštanja Svete Zemlje sklonili su se na ostrvo Kipar, gde su u Lamasol uredili svoj Konvent i hospital. Potom su počeli (1306. g.) počeli zauzimati ("tursko") ostrvo Rodos koje im je se učinilo sigurnijim, i nastanili se na njemu 1310. g. i razvivši, uz pomoć evropskih vladara, razvivši moćnu trgovačku flotu u Mediteranu. Zbog toga su poznati i kao 'Vitezovi Rodosa'. Kad su Rodos 1526. opet zauzeli Turci (koji su u osvajanju izubili preko 100.000 vojnika), svoj konvent su prebacili na Maltu, koje im je ustupio habsburški imperator Karlo V. Njihov vladalački suverinitet nad Maltom kao državom Napoleon je prekinuo "raspustivši" Red 1798. g. pošto nisu hteli da prihvate suradnju sa njim. Papa Leo XII omogućio je 1834. g. malteškim "nomadima", koji su sa sobom poneli i svoje relikvije (poput tobožnje ruke Jovana Krstitelja) da u Rimu dobiju sedište svoga Reda, a formalno ih je Leo XIII obnovio 1879. g. pod fra Českijem kao poglavarem. Danas je ono opet na Malti, u Velletti. Velikom majstoru Reda "Sveta Stolica" je još 1620. g. dodelila titulu "princa". Inače, kada su se posle Napoleonovog proterivanja raspršili po Evropi, vitezove je širokoh ruku dočekao ruski car Pavle I (koji je želeo da svoj geopolitički uticaj ostvari i u Sredozemlju), proglasivši se "velikim majstorom" njihovog reda, no Rim mu je, budući da nije bio rimokatolik, osporio tu titulu.

Mešetarski 'Suvereni Malteški red' (Ordre souverain de Malte) u ovo vreme čine "vitezovi" bez konja koji u osvedočili svoju spregu sa Crnim Plemstvom i masonerijom (Loža Propaganda Masónica Due). Čak i Vatikan nastoje da kontrolišu, iako su službeno gledano podređeni rimskom pontifu. "Eminentni" Veliki Majstor Reda ima važnost kardinala i rang princa. 'Malteškim vitezovima' pripadali su i pripadaju mnogi top-iluminati sveta i Amerike (Dejvid Rokfeler, Rupert Mardok, Džordž Tenet, Alexander Haig, William F. Buckley, Frank Shakespeare, Džeb Buš, Majkl Blumberg, Frenk Karluči, Majkl Čertof, španski kralj Huan Karlos, ...), gde su tridesetih godina prošlog veka planirali izvesti i državni udar. 'Malteški Vitezovi' čine državu unutar države, sa kojom diplomatske odnose održavaju nekoliko desetina svetskih država. Imaju podružnice širom sveta a u javnosti se hoće istaći kroz akcije humanitarnog karaktera, iako su povezani sa sigurnosnim službama USA.

'Vitezovi svetog Jovana', treba znati, danas predstavljaju protestansku verziju 'Malteškog reda'.


Jezuiti

Udarni čekić protivreformacije koju su pokrenule raskalašane renesansne pape, bili su svakako redovnici jezuiti, 'Družina Isusova' (Societas Iesu), koju je, inspirisan nekim alumbradoskim postavkama, osnovao 1534. g. španski Baskijac i plemić Ignacije Lojola (Ignacio de Loyola, 1491.–1556. g.). Papa Pavle III (Aleksandar Farneze, 1468.-1549. g.) je 1540. g. potvrdio jezuitski red, a 1542. g. osnovao Rimsku Inkviziciju za borbu protiv protestanizma. (Dominikanci i franjevci su još pre toga, za "potrebe vremena", bili podignuti za borbu protiv neomanihejskih sledbi.) Iako je Red imao svoga poglavara, vrhovnog generala ("crnog papu", nazvanog tako zbog njegove odežde), jezuiti su bili ponajpre bespogovorno potčinjeni rimskom papi, čiju svetsku supremaciju su želeli da uspostave (tu potčinjenost kasnije nalazimo u odnosu SS trupa i germanskog mesije - Hitlera; u jednom svome pismu iz 1553. g. Lojola ukazuje »... U pravoj i potpunoj poslušnosti kao i u odricanju od svoje volje i stava, predraga braćo, najtoplije želim da se svi ističu koji u ovoj Družini služe Bogu.« Od Lojolinih redovnika je tražen disciplinovani i meditativni život. Što je vreme više odmicalo, to su jezuiti više artikulisali, ne Lojoline meditativne vežbe, već istočnjačke meditacije, do kojih su došli na svojim misionarenjima. Jedan od najpoznatijih ranih jezuita koji je se živo interesovao za hermetizam i sintezu okultnih znanja, bio je Nemac Atanasius Kirher (1602.-1680. g.), autor dela o egipatskim hijeroglifima – Oedipus Aegyptiacus (1652. g.).

Na generacije intelektualaca jezuiti su izvršili veliki uticaj preko školstva. Naglašavali su značaj spoljašnih obreda za postizanje spasenja. Infiltrirali su se i među protestante i neoprotestante, kako bi ih iznutra razbijali i kompromitovali. Jezuiti su bili protivnici i jansenista (čiji pristalica je bio i francuski mislilac Blaise Pascal, 1623. - 1662. g.), pokreta unutar rimokatolicizma koji je osnovao belgijski biskup Kornelije Jansen (1585.-1638. g.). Kako je i u samim rimokatoličkim zemljama 'Družina Isusova' izazvala veliko neraspoloženje, to Red papa Klement XIV 1773. g. raspušta, ali ga Pije VII obnavlja 1801. g.

Lojola kao prvi jezuitski "crni papa" (Francisco Zurbaran)

Dominikanski redovnik Kampanela koji je dospeo na dugogodišnjo robijanje u Napulju posle neuspele pobune protiv španske vlasti, za jezuite je tvrdio da »falsifikuju čisto učenje Evanđelja, da bi ga učinili oruđem despotije kneževa.«


Opus Dei

Kao "Božije delo" elitistički rimokatolički red 'Prelatura Svetoga Krsta i Opus Dei' osnovao je učeni sveštenik Josemaría Escrivá 2. oktobra 1928. g. u Madridu, tri godine pošto je primio svešteni čin. Doktrinalno-ideološka obeležja svoga Reda Eskriva je obrazložio u svojoj knjizi Kamino (‘Put’) iz 1939. g. Za papskog prelata imenovan je 1947. g. (godinu dana pošto je u Rim prebacio sedište svoje organizacije), a 1992. (17 godina posle njegove smrti) Jovan Pavle II je proglasio njegovu beatifikaciju; deset godina kasnije proglasio ga je i "svecem". "Sveta Stolica" je 2. februara 1947. g. izdala konstituciju Provida Mater Ecclesia, kojom je odobrila nastanak sekularne ustanove sveštenika i laika, u cilju postizanja hrišćanske perfekcije, ispovedanja evanđeoske mudrosti i u sekularnom življenju. Iste godine, 24. februara, Kongregacija za veru izdala je 'Pohvalni dekret' (Decretum laudis) kojim je uspostavljen red 'Opus Dei'. Senoviti 'Opus Dei' ("Božije Delo") sve se više eksponira i pokazuje kao snaga prodornija i moćnija i od dosta starijeg jezuitizma, čemu doprinose i njena drastična odgojna načela, misionarski fanatizam i prikupljeni kapital i dobijene nekretnine od raznih darodavaca. Red je smišljen sa svrhom odupiranja širećem ateizmu, za hristijanizaciju institucije naroda, nauke, politike, umetnosti, društvenih odnosa i uopšte civilizacije, no njegova delatnost je danas mnogo šira.




Pečat sedišta Opus Dei reda inspirisan sunčevom ekliptikom

Ovaj sekularno-sakralni Red prvobitno je imao tri kategorije članova: numerariji, oblates i supernumerariji; ustav Reda iz 1950. g. omogućio je uvođenje i četvrte kategorije, kategorije kooperativnih saradnika, prijatelja Reda, koji ne moraju biti čak ni rimokatolici. U najužem krugu Reda, među numerarije razvrstane po sekcijama, dospevaju sveštenici i laici koji žive kao neženje, koji su vrhunski intelektualci s univerzitetskim diplomama i koji slede doktrinu i metode Tome Akvinskog. Oblatesi ne žive u zajedničkim domovima kao numerariji. već ostaju u svojim porodicama i samo povremeno pohađaju sastanke i predavanja u nadležnim sedištima. Ukoliko ostanu neoženjeni mogu primiti sveštenički čin, ne prekidajući pritom svoj profesionalni rad (tako postaju 'radnici sveštenici'). Supernumerariji su pridruženi ili dopunski članovi koji su samo delimično uključeni u aktivnosti Reda. Najveći deo članova Reda su kooperativni saradnici uključeni u socijalno-humanitarne aktivnosti koje se proširuju i na političku sferu.

Opus Dei poseduje velike uloge u biznisu širom Zapadnih država. Velikim delom nadzire rad vatikanskog radija. Štab Reda se nalazi u Rimu, u Viale Bruno Buozzi, 73. Opat Eskriva de Balager (koji je umro 1975. g.) je inače sahranjen u luksuznoj rimskoj građevini Villa Tevere.


Kolumbovi vitezovi

U eri vladavine (novih) vitezova (™ŔŔ­É˝ ż»ął±ÁÇŻ±) pomenimo ovde i 'Kolumbove Vitezove' koji se ne ustručavaju se da pokažu svoju povezanost sa masonerijom kad su u pitanju humanitarne aktivnosti. Osnovani su u Sjedinjenim Američkim Državama 1882. g. u čast moreplovcu i Judejcu Kristiforu Kolumbu. Predstavljaju se kao dobročinsko (humanitarno) i patriotsko bratstvo, a u svoje redove primaju samo muškarce starije od 18 godina koji su se dokazali kao odani rimokatolici. Imaju na hiljade odbora širom sveta, od čega deo njih deluje i pri univerzitetskim ustanovama. Službeni podmladak im nosu naziv 'Kolumbove štitonoše', i takođe imaju na hiljade podružnica širom sveta. Sastanci Reda i njihov ceremonijalni deo nije javnom auditorijumu dostupan na uvid. Red deluje, kao i mnoga masonska tela, i kao životno osiguravajuće društvo.





Red Istočne Zvezde

'Red Istočne Zvezde' (Order of the Eastern Star), kao humanitarni ogranak slobodnog zidarstva, koje teatralno promoviše principe jednakosti, u svoje krilo, iako prvobitno zasmišljen kao tipično ženski, postao je muški elitni masonski red u koji su mogle da uđu i rođakinje masona članova. (Otvoren je i za članice 'Duginih Djevojaka' i 'Jovovih Kćeri'.) Osnovao ga je mason, pravnik iz učitelj iz Bostona u Massachusetts-u - Robert Morris. Morris je svoje rutuale za Red sastavio 1849.-1850. g., a objavio ih je 1867. g. Robert Macoy. Iste godine je Red u Mičigenu dobio svoju prvu podružnicu (Veliki Kapitl); svaka podružnica ima 18 časnika. Državni kapitli su upravljali lokalnim podružnicama, a nad svima njima je stajao pak vašingtonski Generalni Velikom Kapitl u Međunarodnom Hramu Reda Istočne Zvezde. Simbol Reda je masonski pentagram okrenut naopako.





Lobanja i Kosti Društvo

Obredno promasonsko i tajnovito "Lobanja i Kosti Društvo" (The Skull and Bones Society), poznato i kao 'Bratstvo Smrti', osnovao je 1833. g. američki general William Huntington sa Alphonso Taftom, budućim (1876. g.) ministrom rata, čiji je sin - William Howard Taft dogurao do položaja predsednika Sjedinjenih Američkih Država (pri tom obavljajući i posao vrhovnog sudije).


Danas ovo brojno neznatno, studentsko "elitističko" i iluminatsko Društvo ima sedište u New Haven-u u saveznoj državi Connecticut, dok mu je primarno regrutaciono uporište američki univerzitet broj 1 - Yale University. Na tom Univerzitetu deluju još nekoliko elitističkih iluminatskih društva: "grčko" 'Svitak i Ključ' (1841. g.), "egipatsko" 'Vučija Glava' (1883. g.), 'Knjiga i Zmija', (1863. g.) ... Svake godine u svome satanističkom hramu izgrađenom bez prozora i popularno zvanom "Grobnica", Društvo inicira, primi u svoje redove 15 novih članova, bogatih i "uspešnih" studenata, pri kraju njihovog studiranja. Inicirani se u 'Grobnici' sastaju četvrtkom i nedeljom navečer. Pri inicijaciji novajlija ispija krv iz lobanje izgrađene kao pehar. (Još je drevni divlji narod Skita lobanje ubijenih neprijatelja koristio kao pehare!) Inicirani dobija pseudonim izveden iz rimske mitologije. Samom inicijacijom studentima se garantuje poslovno-politički uspeh u budućnosti, odnosno pruža podrška za uspinjanje Luciferovom lestvicom moći (ulazak među Bilderberge, CFR i u Trilateralnu Komisiju, te dolazak na poziciju predsednika USA); 'Lobanja' je uveliko rasadnik za brojne američke obaveštajne grupacije. – Američki predsednici-"krstaši" Džordž Buš Stariji (George Bush) – moderni promoter "Novog Svetskog Poretka", i njegov sin Džordž Buš Mlađi (šef CIA-e od 1976.-1977. g.), bili su članovi "Lobanje". I Nelson Rockefeller je kadar sa Yale-a. Kip znamenitog i "drevnog" lobanjaša sa Yale-a - Nathan Hale-a, danas se nalazi i ispred sedišta CIA-e u Langley (država Virginia).



Svoje godišnje sastanke "lobanjaši" održavaju u svome zamku Deer Island-u na (reci) St. Lawrence River.


Lobanja i kosti iz masonske ikonografije

Inače, simbol lobanje i kostiju koristi i masonerija, u svojoj ikonografiji i inicijaciji kandidata. Inicirani se, tako, dovodi pred stol sa mrtvačkom lobanjom i kostima da bi mu se ukazalo na prolaznost života pred Vremenom koje "sve jede". Geometrijski dekomponiziran simbol lobanje i kostiju daje starohebrejsko slovo Tet ("zmija"), ravnokraki krst unutar kruga. Na grbu Vatikana Grada (koji je sličan papskom grbu), umesto ukrštenih kostiju, imamo ukrštene ključeve.

(Pored Jejla, i neki drugi američki univerziteti - Princeton, Cornell, Penn, Brown, Harvard, ... imaju slične iluminatske sekte i redove.)



Molohov Bohemski Klub

Grupa američkih bogataša i "zabavljača" formirala je tajnoviti, elitni satanistički Bohemian Club - BC (još je 1917. g. 'Nacionalna Geografija' uradila priču o mestu Montrael Kalifornija zvanom 'Bohemska Sova'), čiji članovi se jednom godišnje (u vreme 'Molohovog Povratka'), u julu, "logoraški" sastaju u svome šumskom kampu u Bohemian Grove, 120 km od San Franciska u Kaliforniji, blizu seoceta Monte Rio, gde iluminatske top-figure razmatraju i pitanja oko kandidatura za američke predsednike, zabavljaju se goneći i loveći u šumarcima traumatizovane ljude čiji strah ih dijabolički uzbuđuje, te izvode noćni crnomagijsko-žrtveni, molohovski ritual formalno zvan 'Kremacija brige' na oltaru pred 3,5 puta 3,5 metara visok kip sove (lat.: ulula); noćna ptica boginjâ Atene i Lilit (žene noći) – sova, je, inače, u životinjskom svetu neprijatelj goluba, simbola bezazlenosti, simbol pustoši (cp.: 'Isaija', 13:21, 34:11). Od američkih predsednika članovi ovog "Kluba" bili su Ričard Nikson, Ronald Regan, Džordž Buš, Bil Klinton, ...

Donekle sličan BC-u je 'Budimpeštanski Klub', koji je formirao Ervin Laszio, i koji se bavi pre svega pitanjima okultizma koji treba da postane dominantna religijska svest.

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se