|
ljuta sam ,jer pišem ovo drugi put,sve mi otišlo k vragu, nešto sam previše stiskala i poremetio se sav tekst.Upravo završio boks, dva rusa boksaju,jedan ko neboder izgleda,adrugi njemu samo do sisa.slušam ruske psovke sa telkača rusi inače jako psuju,ali i hrvati nisi daleko otišli.Kad sam došla u
Zagreb ,prvo što sam naućila naravno psovke i jadan odnosno ne kniževni hrvatski.Nisam imala love da upišem školu,pa sam učila ono što pričaju odnosno kako pričaju u familiji mog muža...samo psovke.Jadno.Ali nisam mogla niš promjeniti.Morala sam tražiti neki posao da preživimo .Radimo od jutra do mraka stigli smo dić kredu uz to još i uštediti ,i evo kučice.Moramo još puno uložiti ponestalo nam love,a i meni drmase stolica.U panici sam, kak čemo sa jednom plačom još nisam rekla mužu,a sat mi otkucava,mislim bioložki,jer razmišljamo o bebi.Odnosno kad sam u dodiri sa djeco onda imam želju ,ali čem dalje sve manje i manje želiš.Navikli smo se jedan na drugoga, nitko nama ne smeta,bojim se izgubiti slobodu,strah od svega,kakva ču biti mama, imat ču li strpljenja i živaca...baca me to sve u bed, nisam dobre volje.završavam.
|