|
„Ništa novo. Jesam, naravno.“
Odguliš razgovor do kraja. Usput jedeš, tako se štedi vrijeme, nema veze što je nepristojno. I to ide pod račun vremenima. Odsutno primjetiš da ti se mlijeko koje piješ iz tetrapaka razmrljalo po majici. Kapa niz lakat.
„Stari prijatelju, o, stari prijatelju, jezik ti je odlakavio.“* Pa odmantraš pozdrav. Čut ćemo se. Kao da smo se stvarno čuli. Čut ćem ose i pčele, govorio je D. kad bi se rastajali. Nikad nije imao smisla za humor. D., s velim rukama i kasetama Haustora, on i nasmiješeno ljetno poslijepodne pred bijelim vratima. Jedini koji je volio i tvoju mamu, iako ona njega nije. Možda se D. smiješi pred vratima i dan danas.
Nema ništa novo. Danas.
Istina, tu je tih par sitnijih zajeba, smijuljiš se šutirajući tetrapak koji je pao obijesno do kante za smeće. Samoća je lijepa kao bakljada na tribini, zapjeva obijest. Sitniji zajebi su slonovi u kafani, i piju, piju, piju. Pa tko ih ne bi volio. Slonovi u kafani bolji su nego slonovi u staklani, iako su i dalje slonovi.
Briješ. Naravno da si dobro.
Piješ mlijeko iz tetrapaka jer ti se ustvari ne da. Većina toga ti se ne da, pa puštaš da ti klizi niz lakat. Onda ambalažu od tog što ti se ne da šutneš veselo u kantu za smeće. Frajerski ti se ne da. Kao.
Nišaniš disocijaciju na winampu. Frajerski. Haustor. Nišanjenje se odvija tako da iskliketaš nasumice po folderu. Zatvorenih očiju. Malo iznenađenja, ali zapravo je ignorance is bliss. Link.
Otvoriš oči.
Zapravo, jebeš se u haustoru s triestsedam. Zajebeš se jer se praviš da nemaš triestsedam. Igraš se tinejđerke jer je tad zadnji put postojala lakoća. A onda ujutro fol jedeš mizle i gnječiš kamaru naranči koje ulijevaš u sebe, za integraciju. Obično ne popravi stvar, kvar je dublje unutra, korodirano tkivo ne reagira na vitamine.
Zajebi. Kupi obični selotejp.
Ili, ajde, umiri se, barem izaberi krevet.
Liježeš u krevet.
Treba prestati pušiti.
Lorcina soba sigurno je bila plava.
Vešmašina poskakuje ritmično, ta dam ta dam ta dam.
Pored rodne kuće prolazili su vlakovi.
Moguće, zbog zvuka sanjaš ratne bubnjeve.
Ma, Jamajka, bejbe.
|
