PD SV.ILIJA OREBIĆ

Jučer je buduća stanica HGSSa Orebić dobila i svoje vozilo, doduše
polovno, Opel Campo 4X4, kapaciteta 5 osoba i velikim spremnikom
za opremu i potražne pse. Iste večeri je u kominu u Vignju organiziran
prigodni program uz gitaru, gradele i crno-bilo gdje je auto i kršteno
imenom Svetoga Šimuna. Šimun će dalje stalno biti stacioniran u
Orebiću kao podrška skoroj stanici HGSSa i koristiti se u bližoj i daljnjoj
okolici. Obzirom da se skoro očekuju i prostori koje će od Općine
Orebić dobiti Planinarsko društvo i HGGS Orebić mislimo da će obje
skupine entuzijasta koje se isto tako preklapaju, dobiti dodatni motiv za
daljnje aktivnosti; razonode i uživanja, zaštitu prirode i pomaganja
u nevolji .

Proteklog vikenda nas nekolicina pojačana s mladim snagama je posjetila mitsko mjesto, Izvor Norina, vezano uz mnoge legende. Ide se makadamskim putem od strane Nakovane oko 3 km i u oštrom zavoju se skreće u potok.
Dobro očišćenom stazom potokom za 20-tak minuta se stiže do samog Izvora na kojem vode i nema baš osim u unutrašnjosti.
Naime, na izvoru postoji mala rupa u koju "samo malo dite može uvuć ruku i u kojoj se čuje huk potoka". Mi je nažalost ovom prilikom nismo našli ali, vjerujte, vratiti ćemo se mi opet tamo i ubacit par novčića za sreću. Otkrili smo, mislim, jako rijetku planiku Arbutus andrachnoides, prevedeno križanca grčke planike, Arbutus andrachne i naše planike, Arbutus unedo. Napomena da grčka planika, inače izuzetno rijetka u našim krajevima raste samo u Grčkoj i njezinim nekdašnjim kolonijama. Poznato je samo nekoliko primjeraka u HR.
Ovom prilikom ću vam prenijeti dijelove zapisa iz pera Marka Pederina koje je autor sakupio u članku "Stara virovanja na zapadnom Pelješcu" i objavio u Pelješkom zborniku 1976. god. Ovako naš Marko zbori:
A vile su ti lipe divojke, u bilo, sa zlatniman kosaman, samo
su jin noge o tovara. One ti mogu učinit i dobra i zla... ...
A kad bi pa snig, poznale bi se vilama sve po snigu njihove stope kako
o tovara. A na Nakovani su vidili vile na zlatniman konjiman... ...
A vile imau žute vlase sve do nogu i bile duge košuje i lipo pivaju... ...
A sad su ti vile gorika u Norinu. Tamo su zapete. I više hi ni tamo ne možeš vidit. A čejad je strah gorika hodit. To je vilansko... ...
A u gori, tamo iza Sućurja i Brda, tamo di nima nigdi nikoga doli vipera i
di jauču čagji, tamo ti je voda od Norina. Ona liči. Ma toka u jono korito bacit gvozdušćine. Stari bi bacili napoliunah, dupja, patakunah, a mi bi
prin bacili one šestice. I ne bi jih više bilo. Te vode toka uzet, pa se izliči ko je uzme. A ovo ti je put od Norina. Kad ideš ovin Dojanskim potokon,
pa sve uzgor, uzgor, ondak ćeš doć gorika do jednoga kako praga di ishodi voda.
To ti je voda od Norina. Tamo su vile. Ako ti je kogo bolestan, onda
mu toka donit te vode. Ma najprin triba bacit štogo srebreno ili gvozđušćine: dukata, dupja, napoliuna, patakuna, karantana, i toka vile zakunit. A kad dohodiš blizu one grote, nesmiš se obrnut nase. Ma ako nima vode, onda će ti što je bolestan, umrt.
Gorika ti je jedna velika škrapa, a ispod nje su ti tri male bare, što su, ma
oprostite gosparu moj, kako noge od tovara. To su tuda hodile vile, pa je
tako ostalo u kamenu. I kad dohodiš blizu te vode, ne smiš se obrnut nase: može te zakamenit. Pa kad si doša, moraš bacit štogo srebra: oli novac, oli koju medaju. I to više ne ćeš nać ako doješ drugi put, jerbo to vile uzmu.
I ondak moraš ovako posestrit:

Fajen Jezus, zelene gorice,
i u vaman posestrine vile:
da biste mi zdravje udilile,
za me i za koga iden !

I to moraš rit tri puta. Onda zahitiš one vode su jednon malon kačicon. Gorika ti voda ne vri; ono je, što mi rečemo, pišćavina. A kad ideš čak, onda jope tri puta rečeš ovako:

Zbogon moje zelene gorice,
i u vaman posestrine vile:
da biste mi zdravje udilile,
za me i za koga iden !

I kad ideš nase, isto se nesmiš obrnut. I tu vodu možeš držat doma, oli na brodu; a kad je kogo bolestan, onda to popije oli se namaže. U Norin možeš poć i više se ne vratit. A ja san gorika hodila, jerbo me je bi posla jedan Račišćanin da mu denesen odizgar vode, jerbo da ne može nać karag za brod, pa ako mu donesen vode iz Norina, da će je držat na brodu i nać karag. I ja san mu donila, i tako je i bilo, i sritno je navega.

Proteklog vikenda vrla ekipa našeg PD i članova HGSSa provela je na
tečaju prve pomoći HGSSa u Kuni Konavoskoj,pitoresknom selu ispod
Sniježnice, visoke 1234 m, u Planinarskom domu Pavlić(720 m N/M).
Subota je bila rezervirana za predavanja od 8 do 8, nedjelja za predavanja i praktični dio
Na tečaju je bilo prisutno 25-oro članova HGSSa iz Makarske, Dubrovnika,
Orebića i Smokvice. Predavači su bila 4 liječnika, članovi HGSSa. Istaknuti ćemo ovom prilikom dr.Ivanu Buklijaš, izuzetno hrabru i odvažnu članicu HGSS-a. Stečena znanja, nas 7, sigurno će znati iskoristiti u nekoj od budućih, nedajbože, akcija HGSSa.Istaknuti vrijedi krajnju ekipiranost, ozbiljnost i želju naučiti nešto što nekad može spasiti nečiji život.