nedjelja, 03.12.2006.
obradio J.Lo Hadžiselimović
|
JACQUES HOUDEK VAN DAMME- Sve bih dao da sam sit
toliko puta kazem i svaki put si slazem da sam smršavio... malo i bude lakse, jedem sto mi pase samo se zavaravam... sve bih dao da... sve bih dao da sam sit da ne gledam hranu suznim očima sve bih dao da sam sit, a ne kit da ne ližem tanjure ljetnim noćima... sve bih dao da sam sit bas kao nekad, s hranom oko usta sve bih dao da sam sit, a ne kit al' moji snovi želja su pusta Kad obučem žutu majicu vani svane neko novo sunce malo i bude lakse, jedem sto mi pase samo se zavaravam... sve bih dao da... sve bih dao da sam sit bas kao nekad, dok je ljubav ta u nama trajala sve bih dao da sam sit, a ne kit i da slistim sve što nisi pojela... sve bih dao da...sam sit... sve bih dao da...sam Brad Pitt... sve bih dao ja...sve bih dao da... sve bih dao za... jedan burek. |
SJENA
|
Mala je razlika između konja i psa
to zna svatko, ne ide glatko kad pesa jašeš, nešto ti je čudno a konj ti neće čuvat kuću budno i tada spoznaš i zamjeniš im mjesta i osjećaš se bolje, odmah ili smjesta nema više straha ispod tvoje kože imaš konja i psa, tko ti šta može? i ako te nekad zaboli slezena to nije ništa doli tvoja sjena |
MALI ŽOHAR
|
Od samoga rođenja drukčiji je bio
voljeli ga nisu, ništa nije smio a trebala mu ljubav da mu život spasi pa što ako je gubav i otpadaju mu vlasi nije kriv zato, uvijek bio je dobar ponosan i hrabar, glupi mali žohar znao je plivat koristeći glavu a pjevao je pjesmu koja širi stravu: Ja sam mali žohar ko pokvaren kruh dobar ručnik mi je mokar moj je gorski kotar! Sad smiju mu se svi, i termiti i mravi ni dlake nema na ćelavoj glavi bacili ga jednom sa jadranskog mosta i onda je rekao:'' E sada je dosta! '' mali žohar prestao je pušit mariuanu skinuo par kila, krenuo u teretanu '' Neće mene nitko više zvati peder za mjesec dana bit ću Švarceneger! '' kada je napokon dovoljno jak bio otišao do mrava je i sve ih isprebijo od tada ga zovu Prljavi Johnny i svaki kukac Johnnyja se kloni |
NE ZNAM
|
U ovom trenutku ideje nemam
novu pjesmu pisat sad se spremam al' sjetit ću se nečeg, lako ja se ne dam O čemu sada pisat? to doista ne znam Za nove stihove posijat ću sjeme da lakše mi bude života ovog breme kroz glupe pjesme satrti probleme dignuti čelo da dođe bolje vrijeme Al' nada se gubi, nije nova vijest jer svakog božjeg sata profa pita povijest očiju punih suza i stišćući pest ne preostaje ti drugo neg k'o luđak jest U takvim okolnostima tili ili ne tili ljudi ovog svijeta masovno su pretili tegobe prebrodit je lakše kad si veći uz hamburger i pivu na krevet ti je leći Pa provoditi dane u monotonoj tami Uz sudnicu, big brother u zaglušnoj galami možda se ne bi gušili u salami da znaju da na Zemlji ipak nisu sami |
UTJEHA KOSILICE
|
Gledo sam te sinoć.U garaži.Pokrivenu.Najlonom.
U garaži kobnoj, pokraj vila i motika, na prljavom podu, baš mistična slika, gotov da ti nalijem rezervoar benzinom. Nisam pio.Nisam.Trijezan sam osto U garaži kobnoj rekoh si : '' Ne plači! '' sumnjajući da su tamne oči tvoji kotači odakle mi nekako bolji život posto Sve baš, sve je mrtvo: kotači, rezervoar i nešto treće sve što očajanjem htjedoh da oživim u slijepoj stravi i u boli sreće, u garaži kobnoj, mislima u sivim. Pa upalih motor, pomogo mi kum U tišini kosilice buka: brum, ah, brum |
petak, 20.10.2006.
Sestra mi je peder
|
Gadno je kad gubiš lovu iz kladionice
Gadno je kad propadnu ti sve dionice Gadno je kad nema slobodne kupaonice Gadno je kad gledaš snimku parlaonice Gadno je past godinu zbog jednog semestra Al najgore je saznat da peder ti je sestra Od male curice koja nosi kečke Nastao je monstrum koji voli dečke Al najgore sam saznao od učiteljice Pederi i ostale su prijateljice Kad sam to shvatio bilo mi je teško Pa zar je moguće da sestra mi je peško? Zanijemio sam potpuno, sad ne znam što reći Odlučio sam je se prek novina odreći Al još malo nade u meni se budi Postoji mogućnost da pederi su ljudi. |
I HOKEJAŠI SU LJUDI
|
Posebni su ljudi
U tramvaju naši Ako niste znali To su hokejaši Kad vidite staricu Što dolazi sa placa Znajte da se zapravo Sa turnira vraća Igrali su hokej Na ledu il' na travi Iako su stari Hokejaši su pravi Sa štapovima svojim Udaraju pak Misliš da su spori? Brzi su ko vlak U tramvaju i busu Uvijek sjesti vole Jer nakon teške tekme Noge i njih bole Bole ih i leđa Od čvrstih startova Ima ih posvuda Iz svih naših kvartova Hrabri baš su oni Jer sport taj je grub Često gube pamćenje Izbiju im zub I to vrlo često Pa zubala nose Došlo je do toga Da ostanu bez kose Al' u klubu teško je Niske su im plaće Tako neki prelaze I u tenisače Pa svoj hokej-štap Reketom zamijene Pa vježbaju uporno Da dođe bolje vrijeme Pa kada u tramvaju Jednog od njih vidiš Samo mu namigni Sa stolca se digni Jer znaš da im je teško I da sjesti vole '' Samo sjedni dečko!'' '' Ma idem sada dole'' |
Moja baka Milica(Saša, Tin i Kedžo remix)
|
Dogodilo se to
Jedan proljetni dan Kad sam pokušavao Smeće iznijet' van Bilo je tu svega I kora od banana A ispred moje zgrade Gomila cigana Skupili se cigani Iz razloga tog Što odvođenje bilo je Smeća glomaznog Došla djeca, djedovi Pozvali i strinu Da nađu koji toster Il' pisaću mašinu Al' veselje toliko Blistav to je prizor Kad nađu neku perilicu Ili televizor Tad zasvira harmoniku I Hamdija Rom Nakon apstinencije On je sad na svom Ah kakva scena Da boli me slezena Uz radijator s šest rebara Odmara se majka stara Ljudi im se dive Što u zgradama žive Odakle im tol'ka sreća Kad se skupe oko smeća Priznat ćete cigani Uvijek prate modu Dođu poput vjetra A još brže odu Pa kada taj cirkus I moj kvart napusti I meni se niz obraz Osam suza spusti Mjesto ovog događaja Nije bila Ilica I znajte da ne postoji Moja baka Milica. |
