Suncokreta2

četvrtak, 26.07.2012.

247

Za svaki moj rođendan stvari su se odvijale po već uobičajenom redosljedu.


Mama i tata su taj dan taman dolazili na godišnji odmor, jer je 27.7 bio državni praznik - Dan ustanka naroda Hrvatske i BIH, godišnji im je normalno počinjao 28.7 i trajao punih misec dana.
Došli bi rano popodne, jer dan prije praznika se radi skračeno.
Baka bi već pripremila mindele (skuhala i ogulila) i ispekla biskvit a mama bi napravila kremu i oblikovala, čokoladnu, tortu u  ježa.
Na brzinu bi se napravili sendviči, a tata bi izvadio dvi najnovije kazete Splitskog festivala ( to je svake godine bio obavezan dio poklona za mene) i ubacio ih u moderni grundingov kazetofon, šta su ga baki prošle godine donili njemci.
Počeli bi dolazit gosti...
Sanja i Željko (brat i sestra) su uvjek donosili neko književno dijelu u dva dijela tako da bi Željko (bio je stariji a i muško) donio prvi a Sanja drugi dio. Danka je donosila fino zapakirne u kutiji, tri, krpnene maramice na medvjediće, zeke ili nekakve curice u slatkim haljinicama.
Sunčana bi donila čokoladu, tad su čokolade bile rijetkost, i nekakve gumice za kosu.
Sandi, Suzi i Ducika  bi uvjek donili nešto zanimljivo iz Mađarske šta nije bilo kupit u našem malom dučančiću. Našlo bi se tu još gačica, doljnjih majci i čarapa koje se moglo kupit u jedinom darovnom dučanu ( nazovimo ga tako) kod tete Natalije.

Ali te godine na moj deveti rođendan čekalo me veliko iznenađenje. Mama i tata su došli iz njemačke i donili mi Monoopoly i veliku novu biciklu. Mojoj sreći nije bilo  kraja. Bila sam glavna faca u svome malom mistu, cilo lito, ne samo taj dan. Dane smo provodili vozeći se na biciklama, igrajući se prometne policije , a noći smo vodili velike kapitalističke borbe za ulice i posjede moga monopoolya. Normalno nitko nije znao njemački ali sam ja spretno, već tad, pokazivala svoj poduzetnički duh i kao prevodila šta piše na karticama iznenađenja ( uvijek u svoju korist) .

Znam da bi me uvik ljutilo kad bi mi stari rekao na moj rođendan da eto sad punim godinu više. Suprostavljala sam se njegovim matematičkim tezama (iako znali bi se mi i složit bar u onoj pitalici riba ipo dinar ipo, koliko je jedna riba).
Tako je bilo i tog devetog rođendana, stari me značajno pogledao i rekao mi da ne da punim godinu više nego i novo desetljeće.
Mislim ja tek slavim deveti rođendan a on meni već o novom desetljeću, tu matematiku ja nisam priznavala.

Sad ga više nema, pa se eto ne možemo raspravljat oko tako bitnih stvari.
A i ja sam nekako sklonija povjerovat u to šta mi je govorija.

Moj astrolog mi je rekao da mi od četrdesetih sve kreće nabolje i da mi nakon tridesetih život jednostavno počinje pružat više i bolje.

A pari mi se da je baš to tako krenulo, i to baš ono od danas od prvog poziva, mislim od prve sekunde današnjeg dana.

Dobro možda sam malo praznovjerna, možda pamtim pizdarije i virujem u svašta.

Al eto ako ja tako silno virujem da je sve tako i ako silno virujem da je bolje i da će bit još bolje i da je to to i da tako mora bit, kako se sudbina uopće više smi usudit minjat moj plan.

Ustvari eto ka danas počinjem punit četrdesetu, reka bi moj stari , a zna se da se mrtvima nesmimo suprostavljat pa nek bude tako. 

Kako je reka stari moj i moj astrolog.

Sritno mi bilo ...







- 12:37 - Komentari (1) - Isprintaj - #

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se