nedjelja, 11.02.2007.

Konobar se nije pojavio

Speedy je žvakao taj topli sendvič kao da sutra ne postoji. Niz lice mu se cijedio tartar i izgledao je kao da je upravo popušio George Michaelovu kitu...let`s go outside. Vani, na nekih pedesetak metara od fast fooda, sklanjajući se od kiše, pod tendom jednog kafića Igy je stajao namrgođen jer je bio gladan, a nigdje ne poslužuju vegetarijanske sendviče.

- Pa di si više? Govno mi se smrzlo od pustog čekanja. – Igy će
- Polako stari. Nisam mogao brže jest zbog one sisate plavuše. Uh, što ta dobro mijesi tijesto za pizzu.
- Dig`o ti se?
- Na svih sedamn`est.
- Sigurno je pomislila kako su ti oči velike jer guštaš u njenim prilozima.
- Pa da, ali ne u onim prilozima u sendviču. Žena ne nosi grudnjak.
- To je prava žena! A gaćice?
- E, to bih i ja volio znati...hehe – dobaci Speedy
- Što ti je to u salveti? – upita Igy
- Iznenađenjeeee! – Speedy će veselo
- Salata??
- Ma da. Prošvercao sam je u sendviču samo za tebe drugar.

Igy je prošetao do najbliže kante za smeće i u nju ubacio salvetu sa salatom.

- Što to uradi brate mili? – Speedy se nije mogao načuditi
- Kao što vidiš, bacio sam tu tvoju salvetu sa salatom u kantu za smeće. – Igy će ravnodušno
- Zašto?
- Zato jer me sramotiš pred ljudima. Nisam spao na to da jedem salatu koja je bila u dodiru sa nekada živim mesom.
- E da znaš, ovo je zadnji put da sam se zauzeo za tebe u nekom od fast foodova! – Speedy će ljutito
- I nemoj više, molim te! – Igy je pjenio
- Dobro!
- Dobro!

Krenuli su pješice ka Speedyjevoj Toyoti Corolli. Kiša je pojačavala. Sjedili su tako šutke jedno dvije minute, a onda je Speedy okrenuo ključem i uhvatio desnicom mjenjač.

- Auu, jebote! – zapanjen je izustio
- Što je? Govori! – Igy će pomalo uplašeno
- Radi samo rikverc!
- A sranja. Što sad?
- Ništa. Razmislit ćemo malo. – Speedy će
- Znaš.. – Igy je prasnuo u smijeh - ...jedan moj susjed tako se dovezao iz Dubrovnika do Metkovića.
- U rikverc?
- Da.
- Ali ja nisam tvoj susjed Igy. Jedva sam položio vozački. Jest da mi je najbolje od ruke išlo parkiranje u rikverc, ali nije to to. – izgovori Speedy češkajući bradu zamišljeno
- Eno ga!
- Koga?
- Susjed kojeg sam ti spomenuo. Upravo izlazi iz birtije.
- Čuj, da prostiš, onako šepav mi i ne izgleda baš kao netko tko je u stanju voziti u rikverc iz Dubrovnika do Mekovića. – Speedy će podrugljivo
- Davno je to bilo. A sigurno te i zanima zašto šepa. – Igy će
- Netko mu je pomogao da brže siđe niz stepenice? – upita Speedy
- Ma kakvi, čovječe. Završio u drači pod cestom. Kažu da je u trenutku nesreće vikao na biciklo : "Di ćeš, di ćeeeeš!!!"
- Uuuu, zbilja gadno. – Speedy je bezuspješno pokušavao izgledati ozbiljno
- Hajde okreni jedan probni krug oko pomoćnog igrališta, da vidimo kako ti ide. – Igy će
- Ti to ozbiljno? Zajebaješ?
- Najozbiljnije čovječe. Probaj. Do doma nam je svega tri, četiri kilometra.
- Aj dobro. Prvo ću probni krug. – Speedy će

U tu kasnu subotnju noć jedna Toyota Corolla obilazila je pomoćno nogometno igralište u realnom vremenu, iako se činilo kao da netko unazad premotava oštećenu VHS kazetu.

- Ne znam baš. Nisam siguran u sebe sto posto. – Speedy će zabrinuto
- Meni je izgledalo skroz OK. Malo te jebe okuka, ali ne brini. Upola smanji gas i bit će sve u redu. – reče Igy, stručnjak za izvanredne situacije u prometu

Dok su oni razgovarali, policajac, koji je bio na tom području u pješačkoj ophodnji, ušao je na zadnja vrata automobila, sjeo i uzdahnuo.

- Večer momci. – prozborio je
- Murja. – Igy je šapnuo nagnuvši se ka Speedyju
- Vidim da je murja, koji kurac šapćeš?! – Speedy će nervozno
- Što se radi? – upita policajac
- A evo, slušamo malo radio. – reče Speedy okrenuvši prekidač na auto-radiju

U tom trenutku na lokalnoj radio postaji vrtila se stvar od Denis&Denis "Program tvog kompjutera".

- Auuu...od kada ovo nisam čuo! – reče gospodin u plavom
- Da pojačam malo? – predloži Igy

Ti me slijediš, bježim i gubim dah
neka jaka želja upija mi strah...


- Momci, ovako stvari stoje : večeras je moja smjena i ne smijem spavati u svom autu. Zato budite pristojni i pustite me da bar u miru ubijem oko po ure. Može?

Koji korak još i kraj ulice
srce divlje, lupa, želim te...


- Može. – odgovoriše obojica u isti tren pogledavši se u čudu

Ja ti brišem suze, vodim te u stan,
dok polako pogled moj spušta se...


Drugar plavi izvalio se na zadnjem sjedištu Speedyjevog auta i pokrio kapom oči. Raskopčao je hlače, izvadio kurac i počeo masturbirati.

Oh, oh, yeah, yeah
sada pratim ritam tvoj
Oh, oh, yeah, yeah
ovu pjesmu, novi broj
Oh, oh, yeah, yeah
ako želiš, bit ću ja
Oh, oh, yeah, yeah
program tvog kompjutera
oh, oh, oh.


- Speedy... – Igy će
- Što je sad?
- Ovaj pozadi drka u tvom autu!
- Što si rek`o?!
- Izvadio ga faca i blanja.
- O, jebem li ti...
- Tiše malo vas dvojica. Ne čujem ništa. Pojačaj malo tu stvar. – prekine ih murjak u polusnu

Mrak je, tražim svjetlo, ti spremaš ključ
u prazninu tonem, tvoj je dodir vruć
dok mi diraš kosu, ja gledam te...


- Da ga izbacimo vani prije nego svrši? – upita Igy
- Ček, čini mi se da je zaspao već. – Speedy će
- Izbacimo ga svejedno. – Igy je bio neumoljiv
- Ne, nije pametno. Mogao bi nas netko skužit. Izbacit ćemo ga van grada. – predloži Speedy
- Idemo okolo di je manje murje? – Igy upita više sugerirajući
- Tako je. – potvrdio je Speedy

I vozila su se tako naša dva junaka u rikverc dobrih dva kilometra prije nego su naletjeli na policijsku patrolu koja se na tom mjestu subotom navečer zatekne samo jednom u tri mjeseca. Peh, reklo bi se. Speedy je dosta nespretno, ovaj put, parkirao automobil tako da je policajac morao ustuknuti u stranu. Sav izbezumljen došao je do vozačevog prozora i počeo histerično kuckati STOP palicom. Speedy je smireno pritisnuo dugme i staklo se počelo spuštati.

- Momci, pa dobro bogamu, što je ovo? Jeste li vi normalni?! – skoro da je zaplakao od bijesa
- Čujte.. – Speedy je započeo rečenicu ni sam ne znajući kako je završiti
- Isprave na sunce! – prekinuo ga je plavac

Speedy je u svom stilu poput superslowmotion formula jedan kamere izvadio vozačku i prometnu.

- E, ako mi daš originalno objašnjenje kako si uspio prekoračiti brzinu na ovom pravcu, i to vozeći u rikverc, ne samo da vas puštam, nego vam obojici plaćam večeru u "Villa Neretvi"!
- Pa slušajte...
- Jesi li pio išta? – prekinuo ga je
- Nisam.
- Sigurno?
- Da. Konobar se nije pojavio.
- Konobar se nije pojavio? Konobar se nije pojavio?? Ahahahahaha. Ovo je nešto najluđe što sam u životu čuo. Izvoli isprave. Vozi, vozi da te moje oči više ne vide...ahahaha.

Speedy ga je čudno pogledao i uljudno zahvalio, te upalio motor automobila. I baš kada je namjeravao krenuti, policajac se zatrčao prema automobilu i počeo udarati rukom po krovu.

- Čekaj! Stani!
- E, jebi ga sad. – Igy je rekao pretpostavljajući o čemu se radi

Policajac je prišao zadnjim lijevim vratima i otvorio ih. Pozadi je sjedio njegov kolega kapom prekrivenog lica sa kurcem u desnoj ruci.

- Momci, čini mi se da ćete mi neke stvari dodatno morati pojasniti! – reče Nik Praskaton
- Ali... – Speedy će
- E, i da ne zaboravim. Ništa od večere!

Speedy je uznervožen slegnuo ramenima okrenuvši prekidač na auto-radiju.

What a difference a day made, twenty four little hours...




- 21:19 - Komentari (57) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>