Broj: 92

Izdavač: Ludens

Godina izdanja: 2014. (dvomesečno izdanje)

Tekst: Barbato

Crtež: Freghieri

Dylan u jednoj mnogo neuobičajenoj epizodi. Počinje tako što se Dylan vozi u kombiju hitne pomoći, što je posledica trovanja hranom. Ubrzo je u bolnici na ispumpavanju posle kojeg, u sobi kasnije, dolazi u susret sa misterioznim čovekom u zavojima koji je u susednom krevetu i bunca nebuloze. Sutra dan se budi u zavojima toga čoveka te mu se boolničari obraćaju pod imenom toga čoveka, s kojim Dylan misli da ja zamenjen naravno, smiruju ga i on u panici pada u nesvest. Sutra se budi u velikoj beloj blještavoj sobi (koja izgleda tako sterilno i podseća na ustanove poput ludnice), te mu se softverski program obraća pod imenom Gordon, servirajući mu doručak i govoreći mu koliko minuta ima da ga dovrši. Dylan u početku ne surađuje jer veruje kako je zamenjen čovekom iz bolnice, i želi da zna šta se dešava, gde je dospeo i ko je odgovoran za sve to. Ubrzo shvata da je u ustanovi po imenu Nekropolis, gde su najgori ljudi, šljam ovoga sveta. Ubice, silovatelji itd. ali on je jedini drugačiji, kao crna ovca koja ne pripada stadu. Ubrzo saznaje kako što više poštuješ pravila i sistem u Nekropolisu to te on više nagrađuje, svaki zatvorenik ima svoj broj, imaju činove, do kojeg su levela stigli, sve zavisi od čina koliko je kome šta dozvoljeno raditi. Neću vam dalje otkrivati...


Jako dobra epizoda, šteta što je dopala samo u extra izadnje koje sadrži samo 96 stranica, neki specijal ili maxi/gigant bi odgovarao ovoj priči, koja bi imala više prostora da se razvije sa kvalitetnom početnom idejom. Jako dobra, ali je imala potencijal da postane još bolja. Motivi high-tech zatvora, sistema gde su svi iste vrednosti bez demokratije, podsećaju na Orwell-ovu 1984 i na mnoge sci-fi filmove sa futurističkim društvima i zatvorima. Freghierijeva ilustracija fantastično opisuje atmosferu u stripu, toliko bele boje tih ćelija i same podzemne ustanove dočaravaju sumornu prazninu koja vlada hodnicima Nekropolisa čiji zatvorenici šetaju sa lažnim osmehom.

Preporuka!

Oznake: strip, dylan dog

Broj: 97

Izdavač: Ludens

Godina izdanja: 2015. (dvomesečno izdanje)

Tekst: Faraci

Crtež: Stano

Za početak, mali uvod od mene o meni i šta ja ovde ustvari predstavljam. Strastveni stripomanijak, skoro ceo svoj život, ali nedavno sam se opredelio generalno i skoro pa isključivo na Dylana. Možda tu i tamo uleti u ruke koji drugi strip, ali Dylan je glavno jelo. A kad već uživam čitajući, zašto ne bih uživao i pisajući o tome u nekom vidu recenzije. Odabrao sam blog kao način svog izražavanja zato što je jednostavan za pisanje, uređivanje i na samom kraju objavljivanje, a i nisam neki fan video-bloga. Pa eto, kao što Dylan na kraju mnogih brojeva sažetak i utiske svog sluačaja zapiše u dnevnik, tako ću ja i svoje utiske i mišljenje pisati ovde. Uživajte! Ko može naravno...

U tekstu dole se može naći možda pokoji sitni spojler...

Evo nas s Dylanom u još jednom rešavanju misterija. Ovaj broj nas na početku upućuje naizgled običnom slučaju prevare, ali kasniji tok radnje nam govori da tu nešto ne štima. Neloša epizoda, drugo čitanje nakon par godina. Početak epizode, Dylan igrom slučaja svakodnevnice upoznaje mladu žensku osobu ne ostvarujući neku veću vezu s njom osim formalnosti, ona mu kasnije ubrzo postaje klijentica (kakvo čudo). U prvu ruku Dylan nije hteo prihvatiti slučaju jer ne odgovara njegovoj struci, radilo se o običnom činu prevare, krađe na neki način. Dylanov zadatak bio je pronaći nestalog zaručnika njegove klijentice koji je ispario zajedno sa 10 000 funti. Paralelno kroz strip pratimo nezgode njenog zaručnika, ubrzo sudbine spajaju njega i Dylana, kako istraga napreduje stvari počinju biti jasnije ali i druga pretnja dolazi, ona koja je bila sakrivena likovima ispred nosa celo vreme. Nešto je čudno sa stanovnicima Stongoda.

Toliko od mene o samoj radnji, sad prelazimo na neke rutinske stvari koje imamo u svakom broju, a variraju od broja do broja. Iako mi Stano nije jedan od omiljenih ilustratora, njegov stil sasvim uredno i funkcionalno stoji ovom broju, dok priča sama nije ništa specijalno ali je svakako vredi pročitati. Sama ideja glavne priče je već obrađena na ekranu u sličnim i raznim varijacijama. Groucho je tu opet sa pristojnom količinom viceva, nećemo o detaljima kvalitete istih, dok Dylan ovog puta sa svojom klijenticom ne ostvaruje nikakvu romansu niti fizičke kontakte, ali ne brinite na kraju se sazna i zašto. To su tako te neke zanimljivosti ovoga broja.. Toliko od mene, vidimo se u sledećem broju!

OffTopic Info

Trenutno radim na proširivanju kolekcije, pa brojevi neće ići nekim hronološkim redom. Većina stripova u zadnje vreme je kupljena u onim kompletima od 3 stripa.

Oznake: strip, dylan dog