MALI SUNCOKRET
11.05.2013., subota
UZ KIŠU...Iz poglavlja „Ponekad“ Ponekad ništa ne bismo radili, sedeli bismo ćutke. Ponekad bi padala kiša, a mi slušali njeno dobovanje o prozore. Ponekad bih petnaest-dvadeset sekundi gledao u Fusuninu ruku ne dozvolivši nikome da to primeti i još više bio zadivljen njome. Ponekad sam razmišljao da kad sledeći put dođem donesem ne šnalu nego ogrlicu Fusun. Ponekad bih zaboravljao temu filma koji smo zajedno gledali još dok ga gledam, pa bih gledao televiziju i sećao se dana kad sam išao u osnovnu školu na Nišantašu. Ponekad bi Fusun tako lepo zevala da bih pomislio da sam zaboravio ceo svet i da iz dubina svoga duha izvlači spokojniji život kao što po toplom letnjem danu izvlači vodu kofom iz hladnog bunara. Ponekad bih naređivao sebi da najzad više ne sedim i da ustanem. Ponekad bi čuli da se u peći na ugalj odjednom nešto miče osim plamena. Ponekad bih po Fusuninom licu vidio da je utonula u fantazije, poželeo da idem u zemlju o kojoj sneva, ali sam smatrao da sam ja sam, moj život, moja težina, to kako sedim za stolom pomalo beznadežni. Ponekad bi stvari za stolom izgledale kao planine, doline, platoi i uvale. Ponekad bi smo se na trenutak svi zajedno smejali nečemu smešnom na televiziji. Ponekad bi Fusun odlazila na gornji sprat i neko vreme ne bi silazila što me je činilo nesrećnim. Ponekad bi zvonio telefon i neko bi birao pogrešan broj. (nastavit će se...) Orhan Pamuk, Muzej nevinosti (Uploaded on Jun 26, 2010neverdaysmusic) Ponekad bih pomogao Fusun da ubaci ugalj u peć. Ponekad bih osećao kako Fusun ispod stola vadi nogu iz papuče. Ponekad bih govorio „Da popušim još jednu cigaretu, pa da idem“. Ponekad bih potpuno zaboravljao na Vreme i od tog trenutka se širio u njemu kao da ležim u mekanom krevetu. Ponekad bi posle večere Fusun ustajala od stola, išla Limunovom kavezu, sa njim prijateljski razgovarala, a ja mislio da razgovara sa mnom. Ponekad bi u letnjim noćima leptir što je ušao na prozor isturenog balkona počeo da se okreće kao lud ubrzavajući let oko lampe. Ponekad bih zaboravljao da sam tamo, gubio se kao da smo sami i dugo, dugo gledao u Fusun pokazujući joj svu svoju ljubav. Ponekad bi Fusun odjednom ustajala od stola i veoma dugo gledala kroz prozor isturenog balkona koji gleda prema nizbrdici kao da s dubokom čežnjom nekog iščekuje, što bi mi slamalo srce. (Preneseno 2. 08. 2010. acmilan447) Ponekad bi na televiziji govorili da će padati sneg, ali ne bi padao. Ponekad bi zazvonio telefon a Limun pomislio da je to kanarinka i uzbuđeno počeo da peva, čemu bismo se svi smejali. Ponekad bi dolazio u goste neki bračni par, pa bih ja bio malo postiđen. Ponekad bi u kući, na ulici, u celoj mahali nastajala neka tajanstvena tišina. Ponekad bismo govorili „Kako je danas hladno, zar ne?“ * Ponekad bi Fusun odmah stavljala minđuše ili broš koji sam joj tog dana doneo, a ja bih joj tiho za večerom govorio da joj mnogo lepo stoji. Ponekad bi na nas scena grljenja i ljubljenja u ljubavnom filmu na televiziji tako uticala da bismo zaboravljali gde se nalazimo. Ponekad bi nam se piskava sirena nekog starog broda na Bosforu svojom tugom urezivala u srce. * Ponekad bi nestajalo struje, pa bismo u mraku videli užarene krajeve svojih cigareta. Ponekad bi mi za oko zapeo Fusunin vrat, čitave noći bih se suzdržavao ne prisiljavajući se suviše da tamo ne gledam. * UZ SUNCE, :-), (SMIJEH SRCA) (Published on Aug 24, 2012DallasRecordsTV) Ponekad bih osećao neodoljivu želju da joj kažem “Volim te!” ali sam samo bio u stanju da joj svojim upaljačem upalim cigaretu. * Ponekad se Fusun tako predavala filmu na televiziji, tako mu se prepuštala da sam želeo da budem junak u njemu. * Ponekad sam mislio da sam mnogo srećan samo zato što sedim pored Fusun. Ponekad bi me obuzimalo osećanje da život nije negde drugde nego baš tu, za tim stolom. * Ponekad bih govorio sebi „ Dobro da sam večeras došao!“ Ponekad bi tetka Nesibe pitala „Da vam dolijem u čašu, gospodine Kemale?“ Ponekad bih govorio „Da pogledamo tvoju sliku, Fusun?“ i ponekad bismo je gledali. Dok bih tada sa Fusun gledao sliku koju je uradila, uvek bih shvatao da sam srećan. (Uploaded on Dec 22, 2008stsrace ; 1956 Chevy Bel Air ) S novom kišom, odlazim iz ovog poglavlja...:-( |
Hvala Đorđe! 
