hello..
znam da malo kasnim.. kojih par dana sa novim chapterom.
Vikend mi je bio pretrpan i nisam bila doma čitavu nedjelju
pa nisam stigla napisat.. al evo sada malo duži dio da se iskupim ;)
al najprije dva videa koja oduzimaju dah :))
iii da.. Humanoid City tour nažalost - gotovo :((


ehm.. postaje mi vruće.. mislim da ću sanat ovo ;)

ovaj drugi je velik i kad ga smanjim xD pa evo link KLIK
*_* savršen je :DD

________________________________________________
23. - Poljubila sam Billa, nekoliko puta! – Odjednom sam rekla. Bill me pogledao i širom otvorio oči, a Tom zinuo do poda… Oboje su imali isti izraz lica širom otvorene i oči i usta, oboje su me gledali čudnim pogledom i nakratko se međusobno pogledali, a onda je nastala tišina. Svi troje smo ostali bez riječi, nismo si više ni upućivali bjesne, razočarane, šokirane ni tužne poglede. Svatko je piljio u svoju stranu, većinom u pod, ne pokušavajući ništa reći što me je izluđivalo. Žarko u sebi sam željela da netko od njih dvoje progovori iako to nisam ni malo pokazivala, lice mi je bilo bezizražajno, kao i Kaulitzima. Užasno me izluđivala tišina, radije bi htjela da se svađamo i bacamo stvari jedno na drugo nego da šutimo.
- ''Izluđuje me ova tišina'' – Sasvim nečujno sam si promrmljala u bradu, ustala se i krenula prema vratima. Uhvatila sam kvaku i zastala. Okrenula sam se na peti prema Billu i Tomu – Ne okrivljuj Billa, nije on kriv – Odmahnula sam glavom – Nije bio uvijek – Promrmljala sam dok sam se ponovno okretala prema vratima. Zastala sam još jednom, željela sam im vidjeti izraze lica da bi znala koliko sam veliku glupost napravila. Na Billovom licu se vidjelo malo olakšanje, a Tom je i dalje izgledao začuđeno, zbunjeno, ljuto, šokirano. Sto emocija mu se moglo iščitati sa lica. Uhvatila sam Billov pogled da sekundu, htjela sam mu dati do znanja da moramo razgovarati, da mi mora pomoći. Slegnula sam ramenima, a on je klimnuo glavom. Razumio je što sam htjela reći. Izašla sam i jedva pritvorila vrata. Sjela sam na stepenice ispred ulaza i stavila glavu među koljena. – Kako možeš biti tako glupa, zašto ne možeš držat jezik za zubima – Ponavljala sam skroz u sebi. Čula sam da razgovaraju, nagnula sam glavu prema nazad, ali nisam ništa čula. Nakon par minuta Tom je užurbanim koracima izašao, a nedugo nakon njega i Bill.
- Pričat ćemo kasnije – Tiho je progovorio i prošao mi rukom kroz kosu. Klimnula sam glavom i naslonila se nazad na koljena. Imala sam nekakav osjećaj da sam napravila nešto što stvarno nisam trebala. Sama sam sebi priznala da nije samo da sam to rekla zato što sam bila ljuta, pekla me savjest. 'Postao je odjednom tako dobar' – Prošlo mi je glavom. 'A glupačo!' – Samoj sebi sam rekla – 'Dopisuje se s drugom, nije postao dobar' – Počela sam razmišljati na glas.

[…]

Napravila sam ono što i svaki puta. Otišla sam u svoju sobu, uključila si Ipod i bila u nekom svom svijetu. Glavom su mi odzvanjali stihovi :''Have I found you flightless bird, grounded, bleeding or lost you''. Jesam li sada doista izgubila sve što sam sada imala. Nikako se nisam mogla smiriti. Morala sam razgovarati s nekime prije nego što odemo na plažu, neću mu moći samo tako stati pred lice. Izašla sam ponovno van i otišla do Billa. Jednom sam pokucala i ušla. Bill je spavao. Bilo mi je žao buditi ga, ali sam hitno trebala razgovarati s nekime.
-'' Ej, Bill'' – Prodrmala sam ga po ruci, ali nije reagirao. –''BILL!'' – približila sam mu se i viknula na uho. Odmah je otvorio oči i poskočio, trznuo je glavom i svom snagom me udario u čelo. – ''Aaa'' – Jauknula sam, uhvatila se za čelo i sjela na dvosjed pored kreveta. On je učinio isto i prošao rukom po glavi.
-'' Jao.. Oprosti'' – Nasmijao se – ''imaš tvrdo čelo''
-'' Ne, ne, ne ti imaš tvrdu glavu''
- ''Ok, ok. Imamo tvrde glave. Nego, što si trebala?''
- '' Pa…'' – Prošla sam si po kvrgi na čelu koja je istog trena iskočila - '' Htjela bi razgovarati u vezi svega ovog danas. Trebam bilo kakvu pomoć. Zaribala sam, jako. Ako uopće ima pomoći'' – Spustila sam pogled
- '' Ne brini se ništa, pomoći ću ti koliko god budem mogao'' – Prošao mi je rukom po ramenu.
- '' Ja.. Ja ne znam kako da se ponašam kad ga budem danas vidjela. Da l' da mu nešto kažem, ili da šutim. Ili da se pravim ljuta''
- '' Mislim da bi bilo najbolje da ne pričaš s njime ako je ljut. A ako vidiš da bi mogao normalno i bez vike razgovarati s tobom probaj'' – Nasmijao se ohrabrujuće
- '' Ne znam što da mu kažem. Ne znam kako će reagirati. I bojim se da se naljutit na tebe. I ne znam kako to da se ti ne ljutiš na mene'' – Petljala sam prstima po kosi, bila sam pomalo nervozna
- '' Doći će to samo, nemoj se previše zabrinjavati. Ne znam da li se ljuti na mene, nismo još razgovarali, a na tebe se ne ljutim.. jer.. jer znam kako ti je. Razumijem te potpuno, grozan je osjećaj savjesti. Eto. '' – Ponovno se onako nasmijao
- '' Hvala ti, puno mi znači što mi pomažeš .'' – Podigla sam glavu i pogledala ga u oči
- '' Ma ništa, tu sam za tebe, dođi'' – Čvrsto me zagrlio '' – Zajedno ćemo sredit sve, a ako ne, onda znam što možeš''
- '' Što? '' – Naglo mi se promijenio izraz lica – '' Kako to misliš?''
- '' Sada si u takvoj situaciji da možeš birati '' – Stavio mi je ruku na obraz i prešao preko njega. Na kratko sam zašutjela, razmišljala sam što je htio time reći, a onda mi je sinulo
- '' Bill, to..'' – Počela sam odmahivati glavom
- ''Šššš'' – Stavio mi je prst na usta – '' Nećemo valjda opet o tome?'' – Odmahnula sam glavom u znak da nećemo. Sjeo je pored mene i stavio mi jednu ruku preko ramena. – '' Nemoj se sada ništa brinuti'' – Okrenuo se prema meni i ponovno stavio ruku na moje lice – '' Sve će se već nekako srediti '' – Zagledao mi se u oči – '' Ja ću ti pomoći'' – Uhvatio me palcem i kažiprstom za bradu i približio mi se, nešto mi je tiho govorio dok se sasvim približavao. Odjednom sam se isključila. Nisam oko sebe ništa ni vidjela, ni čula, ni osjetila. Najedanput sam osjetila samo njegove tople usnice, samo ih je prislonio. Ništa više. Uhvatio je svojim usnicama moju gornju i tako ostao, a onda se odmaknuo. Osjetila sam kako mi lice vrije, da sam se zacrvenjela. On me na kratko pogledao i spustio pogled.
- ''Emm, ovaj… Uskoro ćemo ići na plažu… Pa.. Idem se presvući. Da '' – Pokazala sam rukom prema vratima
- '' Da, da. Ići ćemo uskoro. Na plažu. Pa se ti presvuci. I ja ću'' – I on se zacrvenio
- '' Ok! '' – Blesavo sam se nasmijala – '' Vidimo se ''
- '' Da, vidimo se!'' – Prišao mi je i zagrlio me. Zapravo to nije ni ličilo na zagrljaj. Nekako nespretno smo se samo potapšali po ramenima.

[…]

Oko pola četiri popodne našli smo se pred hotelom. Sa sobom sam ponijela samo ručnik. Svezala sam kosu u rep koji ionako nije bio veliki i stavila naočale. Nisam željela da mi se po očima vidi trenutno raspoloženje. Svi su već bili pred hotelom. Kad sam im prišla, ja, Bill i Tom smo se čudno pogledali, a Gustav i Georg se odmah uozbiljili. Svi smo u tišini krenuli.
- ''Opet se svađaju, a?'' – Dobacio je Georg Gustavu, a ovaj slegnuo ramenima. Tomu je zazvonio mobitel, pa je pojurio naprijed da se javi. Okrenula sam se prema Billu i pogledala ga ispod naočala. Stavio mi je ruku, na kratko, na rame.
- ''Sredit ćemo mi već sve'' – Ponovno se onako ohrabrujuće nasmiješio.
Odjednom se pored mene stvorio Tom. – ''Dođi!'' – Povikao je i povukao me za ruku.
- '' Čekaj, ne vuci me!'' – Pokušala sam usporit, ali nije ni zastao. – '' TOM!!'' – Viknula sam iz petnih žila, Bill, Georg i Gustav su istog trena zašutjeli, a par ljudi se okrenulo za nama – ''Pusti me više na miru!! Jebeno mi je dosta tvog kretenskog ponašanja!!'' – Sijevalo mu je iz očiju
- '' Dobro je l' sad svi moraju znat da sam tu!!??'' – Dreknuo je i unio mi se u lice. Okrenula sam očima i krenula u drugu stranu – '' Stani sad '' – Uhvatio me za ruku i ponovno povukao prema sebi
- '' Znaš šta Tom!?? Meni je više muka od ovoga, dosta mi je. Ja nemam snage više svako malo svađat se sa tobom. Radi što hoćeš, ja odustajem!! '' – Izvukla sam ruku iz njegovog stiska i podigla obje u zrak. Sa strane su sve promatrali dečki, a i poneki prolaznici širom otvorenih usta.
- '' E sama si za to kriva. Da mi se sa bratom ne drpaš iza leđa, ništa od ovog ne bi bilo!'' – Ponovo je počeo povisivat ton
- '' E pa da se TI nisi drpao s onom plavušicom u klubu ne bi ni do toga došlo '' – Par puta sam ga simbolički udarila prstom u prsa. – '' I jako se varaš ako misliš da bi samo tako prešla preko toga sa Chantelle, jako! '' – Zašutio je. Bio je bijesan, ljut, iživciran. Vidjelo mu se u licu. Smetalo mu je što nije imao ništa za reći. – '' I znaš što!? Danas sam shvatila da sam u takvoj situaciji da mogu birat. Između tebe i njega '' – Pokazala sam prstom na Billa – '' On je dobar i drag dečko, i nakon toga što je bilo, mogla bi se zaljubiti u njega. I malo sam razmislila, i samo da ti kažem, izabrala sam. I to ti namjeravam reći sad i ovdje pred svima!''


TO BE CONTINUED…










ev jedna mal starija :D al slatka


i još jedna
___________________



ova slika je EPIC FAIL!
Billova faca xD Koda govori: uhh.. don't touch me, a izgleda da kao da će
mu polomit kralježnicu ak ga još malo jače zagli
___________
Do slijedećeg pisanja
Kuss von Billova und Tomova