heej.
prije novog poglavlja. evo u početku nešto...

KONCERT JE OTKAZAN
to vjerojatno već svi znate, ali eto. Dakle, otkazan je zbog organizatora kako neki kažu (i ne promoviranja koncerta??). Dok je navodno drugi razlog slaba prodaja karti. Koncert nije bio prebačen u Ljubljanu jer je njihova arena premala.
Datum koncerta je skinut sa službene stranice THa, u ponedjenjak je povrat novca od karata
u svim eventima tamo gdje ste kupili kartu. Više informacija možete naći na služenim fan stranicama- Hrvatska, kao i na forumima. KLIK

Vjerojatno ste svi čuli za: Madchen aus Polen
sve pohvale kako su dobro uspjele iskopiratt TH.


pogledajte samo njezine pokrete. isti Bill



a ovdije. OMG. skoro pa cura liči na Bila. Zanemarit ćemo što sviraju na papirnatim gitarama
btw obratite pozornost na "Gustavove" palice. haha
ok.. dalje..

aaa a ovaj dio intervjua. iskopirat ću vam sam što mi se najviše svidjelo.
hehe. a baš su slatki

Bill: Da, ostala trojica zapravo nemaju razloga biti nervozni. U principu, sav posao ostaje na meni...pa, to je tako.
Georg: *uzdiše* Uuugh...
Tom: Ako Bill prestane pjevati, nećemo izgubiti ritam, ali ako mi prestanemo svirati instrumente, Bill će izgubiti ritam! Ovako možete vidjeti našu važnost!
Georg: Da.
Bill: Pfff...to je sranje...mogu i dalje nastaviti pjevati...
Gustav: Ti imaš takta ko frižider.
Bill: Ohhh...*prevrče očima*
x

i sad..
16.- Idemo na plažu, želim biti nasamo s tobom. Moram ti reći nešto bitno…
- Je li nešto bitno ili može pričekat?
- Pa…Čuj… Za mene je to velika stvar. – Počešao se po glavi i spustio pogled
- Ok, onda idemo sada. – Krenuli smo prema plaži, a onda nastavili šetati uz obalu. Vani nije bilo lijepo vrijeme. Oblaci su bili vrlo nisko, pirio je dosta jak vjetar i valovi su zapljuskivali na sve strane. Sjeli smo u pijesak blizu vode, valovi su nam skroz prelazili preko nogu. Neko vrijeme smo oboje šutjeli, a onda je on prvi progovorio.
- Znaš… Osjećam se nekako glupo… Možda zato što to prvi puta radim. Al nekako mislim da… Baš mi je jako sviđaš. I kad te nema baš mi fališ. Bill kaže da je to ljubav. Samo sam ja preglup da to kažem. Valjda znaš što ti hoću reći.
- Razumijem. – Klimnula sam glavom. Nisam znala dali da i ja njemu kažem da ga volim. Nisam bila sigurna osjećam li isto nakon Billa. Poljubila sam ga i zagrlila. Odjednom je počeo užasan pljusak pa smo otrčali svatko u svoj apartman. Presvukla sam se u suho i počela sušiti kosu. Odjednom me neko poškakljikao. Kako se nisam nikome nadala zamahnula sam rukom i nekog jako udarila sušilom za kosu.
- Jao! – Izgovorila sam kroz zube. Prvo što mi je prošlo kroz glavu bilo je Billov smrskan nos jer ako sam njega opalila po licu više ne bi ličio na sebe. Čula sam jaukanje. Protrnula sam i okrenula se. Georg je cupkao s noge na nogu i držao se nos. – Jao Georg! – Procvilila sam. – Oprosti.
- Ma ništa strašno, moja krivica. – Uhvatila sam mu ruku i maknula ju s lica da vidim štetu. Bila je puna krvi.
- Jaoo! – Ugrizla sam se za usnicu. – Lezi ovdje! Idem po ručnik. – Otrčala sam do kupaonice po mokri ručnik. Sjela sam pored njega, stavila mu glavu u moje krilo i počela brisati krv. Na vratima su se pojavili Bill i Tom.
- Hej, hej, hej!! – Viknuo je Tom s ulaza. – Georg! Nemaš ti šanse kod nje zato miči svoje šape.
- Tom, nemoj sada. – Nije mu dobro.
- Što se ovdje događa? – Bill se odmah zabrinuo
- Ma ništa strašno. Došao sam ju pitat i da li mi može posudit laptop jer moj ne valja, a htio sam se čuti sa Dunjom. Nije me čula kada sam ušao jer je sušila kosu, a prišao sam joj s leđa, pa me slučajno udarila.
- Jao, Georg, nisam htjela. – Ponovno sam se počela ispričavat.
- Hahaha, pa 'ko se tebe ne bi uplašio!? – Tom je počeo ismijavati Georga
- Daj, Tom, nemoj sada, vidiš da je ozlijeđen.
- Ana pretjeruješ. Nisi me tako jako udarila. – Pravdao se dok sam mu mijenjala obloge na nosu.
- Da te nisam jako udarila ne bi ti sad curila krv iz nosa
- Vidiš da mu nije ništa. – Tom je preokrenuo očima. – Ne moraš se toliko brinut.
- Pusti ju da mu zaustavi krvarenje.
- Daj me ostavi, Bill. – Dreknuo je iz sveg glasa. Čudno sam ih obojicu pogledala. Bill je isto gledao nekim kojijetebikurac pogledom, a Tom je sav nabrušen sjedio na dvosjedu na drugoj strani sobe.
- Hvala Ana. – Ustao je Georg s kreveta. – Idem ja sad
- Daj bar uzmi laptop kad ti je trebao
- E, da, skoro sam zaboravio. – Uzeo je laptop sa stola i otišao. Za njim se i Bill ustao
- Idem i ja. – Klimnula sam glavom. Tom je ostao nadureno sjediti. Otišla sam i sjela do njega
- Tom, u čemu je problem? – Nije me htio pogledat. – Tom, daj, čemu sad sve ovo?. – I dalje je šutio. – A Tom… - Umiljato sam mu se još više približila. Morala sam igrati na tu katu jer mi inače nikad ne bi rekao. Držao je ruke prekriženo na rukama i gledao negdje u stranu. Došlo mi je da poludim, mrzim kad me ignorira, a vidim da je u nečem problem. Samo vikom ne bi ništa riješila. Stavila sam mu glavu na noge i uhvatila ga za ruku. – Tom, molim te, zašto si se sad naljutio? Što se dogodilo? – Uhvatila sam mu pogled. Blago mu se podigao jedan kut usnice prema gore, petljao je jezikom po piercingu.
– Htio da o ovome nikom ne govoriš? – Napokon je progovorio
- Znaš da možeš imati povjerenja u mene. – Klimnuo je glavom.
- Mi malo vremena provodimo zajedno, i pružaš više pažnje drugima nego meni
- Nisam primijetila to, oprosti. Obećajem da ćemo ubuduće provodit više vremena zajedno. A ono jutros. Ja… Nisam spremna još reći- volim te. Nadam se da me shvaćaš. – Ustao je s kreveta, šetkao nervozno po sobi a onda stao ispred mene.
- Dosta mi je više toga da sam ja taj koji sve krivo radi, i da me svi za sve osuđuju. Ovakav sam onakav sam. Tom je muška kurva, Tom samo zna iskorištavat cure, Tom udara cure. Tom ovo, Tom ono. Dosta mi je toga, Ana, dosta mi je. I onda kad pokušam napokon nešto napraviti napravim krivo. – Uhvatila sam ga za ruku i povukla ga da sjedne pored mene.
- Ja te ne osuđujem, volim te takvog kakav si i nije me briga što je bilo prije. I nisi ništa krivo napravio. Sad znam da me voliš i osjećam se sigurno, ja kad budem spremna reći ću ti što osjećam. Je li to uredu?
- Aha. – Klimnuo je glavom. Zagrlila sam ga.
- I želim da počnemo provodit zajedno što više vremena, sad i ovdje.
- Ovo već zvuči bolje. – Posjeo me sebi u krilo i poljubio. Neko vrijeme smo sjedili tako zagrljeni, onda je stavio glavu meni u krilo, a ja sam mu prolazila rukama kroz kosu.
- Znaš, nekad se baš osjećam glupo u tako nazovimo to nekim romantičnim trenutcima, al' baš mi paše biti tako s tobom.
- Pa… Naviknut ćemo te i na to. – Nagnula sam se i poljubila ga u vrat.
[…]
Popodne je bilo lijepo vrijeme pa smo otišli na plažu. Nakon sat i pol kupanja izašla sam iz vode i sjela na ručnik. Za mnom je došao Bill i sjeo pored mene.
- Što je bilo ono danas s Tomom. – zvučao je dosta zabrinuto
- Nemam pojma zašto je poludio na tebe
- Ništa ti nije rekao??
- Ma je. I sve je puno kompliciranije sada
- O čemu se radi? – Slegnuo je ramenima
- Danas kada smo išli šetat rekao je da me voli, ali mu ja nisam ništa rekla jer nisam spremna za još tako velik korak. Kasnije je rekao kako sve što napravi, napravi krivo i da ga svi osuđuju na nekakvi krivi način.
- Jao… - Slegnuo je ramenima. – Da razgovaram s njime?
- Ne znam… Ako misliš da je potrebno onda da.
- Imaš pravo. Sad je baš komplicirano… A da ti njemu ipak ništa ne govoriš i da se prestanemo…viđat?
- Ne! – Poskočila sam. – Ja ne že…lim… to. Bill… Ovo je preteška situacija za mene. Ne znam na koju bi stranu. Ja ne znam dal ja to mogu. Shvaćam da sam na dvije stolice, ali tako neće moći dugo. Ja moram odlučit jer ću stvarno…
- Hej! – Uhvatio me za ramena. – Nemoj paničarit. Tako će ti biti samo teže. – Pogledala sam krajičkom oka gdje je Tom, za svaki slučaj. Ronio je negdje u daljini. – Daj si vremena, odluči onako kako misliš da je naj ispravnije, onako kako je najbolje za tebe. Ne brini se, ne nadam se previše tako da mi stvarno neće bit problem. A i navikao sam. Jer Tom… On je stvarno prilika kakva se ne propušta.
- Bill!! Daj ne govori takve stvari. Ti si meni poseban i prilika kakva se ne propušta. Uostalom znaš i sam koliko cura je ludo za tobom.
- Znam al' opet… Volim i ja njih. Ali ne na onaj način kad voliš. Na način koji ja volim
- Voliš nekog?
- Pa… Da… Ali mislim da još nije vrijeme da se išta sazna
- A.. Jel' smijem znat o kome se radi?
- Hmm… Smiješ.. Ali radije bi ti to rekao kada budemo sami. – Otišao je do plićaka i čučnuo. Idemo se sada kupati. – Čitavu me isprskao. Potrčala sam za njim u vodu i otplivali do Toma, Gustava i Georga.
[…]
Još jednu večer smo odlučili ne ići u grad. Kasno smo večerali, a onda je svatko otišao u svoj apartman. Bila sam užasno umorna. Ležala sam u mraku i tiho slušala glazbu s mobitela. Na kratko sam zažmirila, a onda čula nekakvo lupanje. Netko mi je ulazio u sobu kroz prozor…

TO BE CONTINUED…




mora da Gustav baš voli Toma








aww e



do slijedećeg pisanja
Kuss von Billova und Tomova