Lorena, 27 godina. Upoznali smo se slučajno. Pametna se činila. Zaposlena, emancipirana od svojih već nekoliko godina, od stjecanja diplome. Privlačna i sigurna u sebe.
- Ja sam udaljena kojih desetak minuta odavde... - rekla je i uzela gutljaj vodke juica.
- A to poziv kao? - pitao sam.
- Da poziv. Šta bi drugo bilo?! - nasmijala se.
To je bilo to. Trenutak kada smo se pogledima počeli skidati, užurbano ispijajući pića pred nama.
- Samo...za tri sata dečko dolazi kod mene. - prozborila je.
Pogledao sam ju. Koliko god želio da za petnaest minuta budemo kod nje u stanu, ne. Nikada to nisam napravio.
- Gle... Neće ići. - odgovorio sam joj.
- Ha?!
- Imaš dečka. Spram njega to nije u redu. Ne mogu to napraviti koliko god trenutno želio.
Umjesto u njenom stanu, za petnaest minuta hodao sam svojom ulicom. Sjetio sam se trenutka otprije četiri godine. Situacija je bila gotovo identična. Vraćao sam se doma, sam.
Bilo je tri ujutro. Nas petnaestak bilo je u Nevermindu. Klasična subotnja večer: ispijali smo pive, dobivali na račun kuće nove i trošili mlade dane. Jimmy i Janis su se pokupili, a ja sam hodao uokolo. Sve dok nisam sjeo pored nje. Pričali smo, pripiti oboje. U trenutku šutnje smo se poljubili. Ruka mi je bila na njezinom obrazu, ona nasmijana, udaljeni svega par centimetara usnicama.
- Ovoga...viđam se sa nekime. - prošaptala je.
Polagano sam maknuo ruku sa njezina lica. Počeo sam se udaljavati.
- Ali ništa ozbiljno. Doista. - povisila je ton.
- Gle ovo se nije smjelo dogoditi. Ne želim biti prepreka nekomu i razdvajati ljude. - polako sam ustajao od stola i ubrzo krenuo prema izlazu iz Neverminda.
Nedavno sam se našao u sličnoj situaciji, također. Sreo sam Scarlet u ranim jutarnjim satima. Odlučili smo malo prošetati i popričati. Sjeli smo na klupicu u mrkloj tišini kvarta. Da nema dečka, završili bismo tu večer drugačije; onako kako smo uvijek završavali večeri kada smo se sreli ili dogovorili. No, ta neka muška solidarnost je ipak jača.
I, doista, iskustvo mi govori kako su dečki solidarniji nego cure. Odnosno, dečko će rijeđe raditi protiv dečka. Osobno nikada nisam zabijao "nož iza leđa", oduzimao drugima cure ili radio protiv dečka. Poznavao ga ili ne; podnosio ga ili ne podnosio; volio ili ne volio - nebitno. Cure će to prije napraviti. Osobno sam doživio, a i mnoge priče prijatelja govore tako. I ne samo prijatelja.
Koliko god se činilo suprotno, promislite. Ne govorim ovdje o vjernosti u vezi/odnosu. Govorim o muškoj solidarnosti. O nepisanom "muškom kodeksu", kakvog smo se svojevremeno, a još uvijek, pridržavali Thor i ja.
|
