Spark
14.07.2006., petak
again....
|
dugo me nije bilo, znam, al eto jednostavno nisam imala snage, dosta tog se događalo, nonstop umorna sam bila itd, sad sam malo bolje, ma ne da mi se to objašnjavat, previše privatno je... i da tok misli mi je trenutno dosta brz, ide mi textić neki, ovo dolje kaj će bit pisano je totalno stanje uma u ovom trenutku, zato treba malo više da ga se skuži . pa ak vam se da čitajte i please komentirajte!!! Pozdrav svimai da ovo fotka na kraju je metafora za moj život u zadnje vrijeme... spotičem se i padam, jedva držim se na rubu sam ponora kada nešto budi me natjera me okrutno da napustim sne i umorna polako, teško otvaram oči te jeza me obuzima, kapi znoja na leđima uz tamu užasan dojam povećava tišina skupa sa vjetrom i njegovim fijucima dobivam dojam da mi se piše sudbina ne znam kakva ali i sama pomisao na to stvori mi osječaj da je kamen pao ravno na moje srce i tako ga stegao da ono plače od bola i više mi nije jasno što je ljubav a što bol, jer tanka granica ne dijeli dovoljno jasno u čemu je razlika pa zbog jednog i drugog suze idu preko lica i u oba slučaja završavamo u teškim uzdasima (....)  |
