Izvrnuti bog sa najvećim žarom izvrće predstave o kružnom toku čišćenja duše (sebespoznaji, pokajanju praštanju, moljenju za oproštaj, zahvalnom nošenju svoje sudbine, ispravljanju svojih greha,...) kako bi zaslepljenog čoveka što više zadržao u ponoru neznanja i kružnom toku rađanja duše, reinkarnacionom toku. On mu sugeriše, ako ovaj zna i za pokajništvo, da će za pokajanje jednom 'biti vremena', ali ga nema da se zabavi grubim hedonističkim ugođajima.

Grehom oslepljen čovek ne želi da se ispituje i da se spoznaje. On ne želi da vidi i izvadi trnje i balvan u vlastitom oku . On sve svoje slabosti projektuje na drugog (i tako se brani od sebespoznaje i rada na sebi), svu svoju prljavštinu izliva na bližnje. U drugome vidi samo sebe: grešnika i slepca. I smatra da svi trebaju biti takvi kao što je on. Ko drugima nije dobar i svetao uzor, on ih prisiljava da budu kao on.

Tobožnji pobožnik ne poznaju molitvu srca i molitvu života; on ne shvata da se svojim čistim životom treba neprestano moliti i klanjati Bogu , da Boga treba obožavati u Duhu i Istini. Ako se i moli, on se moli samo usnama, ne i srcem; on ponavlja besmislene naučene i zapisane molitve, i misli da će tim silnim ponavljanjima nagovoriti Boga da mu uzvrati i postupi kako on to želi i smatra da je dobro. On se ne moli sveprisutnome Bogu koji mu je najbliži u srcu, on se ne moli u sebi, već izvan sebe, tamo nekom bogu 'iznad oblaka' do koga se treba 'probiti' njegova hladna i patetična 'molitva'. Molitva izmanipulisanog čoveka ne poznaje altruistički i empatijski izraz; on se ne zahvaljuje Svetome, on se ne moli za nemoćne, gladne, bolesne; čovek sveta moli samo za sebe, da dobije ono što bi mogao trošiti u svojim sebičnim strastima, što bi bilo u službi njegovog svetskog dokazivanja i izdizanja. Ko nema poverenje u Boga, Svenoseću Snagu, on svaki dan ima svoje breme, on i sam nosi svoj teret i slama se na svojoj samoiskovanoj sudbini.

Ko se istrajno ne bori protiv vlastitih slabosti - on se bori protiv bližnjih, on se podiže protiv Hrista, Koji je Duh Života u svemu. On gleda i potencira u bližnjima samo zlo, pogotovo ako oni ne podržavaju ili žigošu njegove manipulativne i zavodničke zahvate koji mnogima nauđuju. Razgorevajući i provocirajući negativne reakcije u drugome duhovni slepac traži žrtvu i protivnika koji bi ga zadržavao u laži i opseni, i koga bi zadržao u ego-ropstvu. Ko ne želi da se u Bogu osvedoči, taj se dokazuje kao 'jak' u grehu, kao 'junak' na rečima pakosti i zlobe. Čovek grčevito vezan za svet, za ono spoljašnje i prolazno, misli da sebi podiže vrednost i ugled time što će druge omalovažavati, ismejavati, klevetati, opadati,... No pred Bogom je velik onaj čovek koji uvažava Zakon Života i koji ukazuje na put zakonitog življenja . Ko je i sam laž, on i ne može laž razotkrivati: on ne ume da sudi i prosuđuje u Bogu i Bogom, pravednički i čestiti: on samo nadmeno osuđuje i presuđuje bez ispitivanja i poznavanja stvari. - Zaveden čovek se ne ugleda i ne meri savršenijim od sebe, on se ne ugleda na Hrista; samozadovoljan čovek vidi samo one koji su očigledno zastranili, i umišljava da je puno bolji od njih, da je Bogu puno 'ugodniji', odnosno svetu mnogo korisniji i potrebniji.

Bog je Duh Jedinstva; kao Sveto Jedinstvo Sveti Jedan nas i poziva da se u Njegovom Duhu i sa Njegovim Duhom povežemo , da u Njemu prepoznamo i nađemo svoj istinski Život. U svojoj pashalnoj molitvi Gospod Ljubavi iznosi i sledeće za Svoje posvećenike obraćajući se Presvetome Ocu: "... Da svi budu jedno , kao što si Ti, Oče, u Meni i Ja u Tebi, da i oni budu jedno u nama, ..." ('Jovan', 17:21) - Biti jedno sa Bogom znači biti savršeno prožet i ispunjen Božijim Duhom: biti bogorodac Večne Svetlosti, onaj koji preuzima i isporučuje Duha Ljubavi. Satanskom duhu posvećen čovek ne želi da bude jedno sa Bogom, on želi da bude jednak sa Bogom i veći od Boga.

Dok Bog u Svoje snopove, Svoje požrtvovane posvećenike (one koji su čisti i one koji se posvećuju) povezuje Svojim Duhom, dotle Knez Tame vezuje one koji žive u Nečistoti i za Nečistotu, za Greh. Demon govori o 'ujedinjavanju' i misli na vezivanje i porobljavanje : da ljude veže za misli i predstave svetovnih moćnika, ostrašćenih uglednika i vrhovnika, veštih manipulanata. On čovečanstvu i na nacionalnom i na globalnom planu nudi lažna ujedinjavanja. Demon govori o verskom ujedinjavanju, odnosno objedinjavanju (ekumenizmu nereformisanih denominacija i konfesija) oko ljudskih predstava o Bogu koje ne poznaju Duha Otkrovitelja; Demon poziva na nacionalno, versko, rasno, partijsko 'ujedinjavanje' i 'zbijanje snaga', ... Njegova ideja je da sve ljude ujedini u borbi protiv Boga , u protivljenju Hristu. O kakvom 'jedinstvu' se može govoriti gde je svako protiv svakog , gde i u osnovnim ćelijama društva, u porodicama, vlada silno trvenje, otuđenje, borba interesa i netrpeljivost o kojoj je i Hrist u Evanđelju ukazivao?! Ljubav, ljubav prema Istini i Istinitome jedina je istinska ujedinjavajuća snaga . Samo ljudi koji zrače ljubav i koji tu ljubav pretvaraju u svetla dela, koji su jednomišljenici u Duhu Istine, mogu biti podmeti istinskih ujedinjavanja. Čovek postiže istinsko jedinstvo kada ne samo da koegzistira, živi sa drugim čovekom, već i kada živi i žrtvuje se za dobro drugog čoveka, kada živi u njemu, kada može sa njim saosećati.

Svi koji pozivaju na lažna i sirova, mutljag-objedinjavanja, govore samo iz sebe, iz svog otuđenog ličnog i parcijalno-identifikacionog interesa. Na sirova objedinjavanja, na formiranje slepih krda i besnih čopora zavijajuće i podbadajuće pozivaju oni čija je jedina briga da se dočepaju vlasti, odnosno da održe i ojačaju pozicije moći, kako bi lakše manipulisali sa sitnim dušama (koje veruju da na pozicijama svetovne moći mogu doći samo 'mudri' ljudi, oni koji će tobože voditi računa o potrebama malog čoveka iz naroda). Vezujući čoveka za čoveka, Demon ga vezuje i za sebe. A može ga vezivati jer mu to omogućava čovekovo slepilo za prave vrednosti, čovekove nerafinirane želje i čovekova zatopljenost u vrtlog greha . Oni koji manipulativno i demagoški traže i naglašavaju potrebu stvaranja i održavanja 'jedinstva', upravo najviše podela i trzavica unose među ljude. Ti koji vezuju ljude za sebe i svoje poglede, pod 'jedinstvom' ljudskog mnoštva vide zavedenost koja omogućava da se kroz izmanipulisane podanike živi i misli: ljudi su 'ujedinjeni' kad misle kako misli vrhovnik i uglednik koji poziva na 'jedinstvo' po svom receptu i pod svojim transparetom, kada odobravaju njegove 'spasilačke' i 'krucijalne' zamisli i projekte. Čovek koji čisto ne živi, koji se ne preispituje u svetlu Božijih Zakonitosti, ono što najglasnije dopire do njega, što se izvikuje, on će to slepo prihvatati i dodvorički mu se klanjati (jer to vidi kao stepenik vlastitog uspinjanja do slave i časti ), ili će se pak sirovo buntovnički protiv njega boriti, ne videći alternativu laži.

Demon čoveka vuče u vrtlog podela i brlog lažnih objedinjavanja, razgoreva netrpeljivost u rigidnom čoveku tako da ovaj gorko osuđuje i odbacuje drugog čoveka zato što ne misli kao i on, zato što ne podržava i ne uvažava ono do čega on zadrto i grozničavo drži. Kad više ne može da ostvaruje duboke podele koje vode žestokim sukobima i ratnim obračunavanjima (jer su se akteri destruktivnih previranja duboko svezali, a i počinje da provejava svest o značaju miroljubive koegzistencije) Demon nudi sirova ujedinjavanja i lažna pomirenja, jer sebe i svoje pomagače želi da održi u centru pažnje. Posle piromanskog nastupa on izigrava 'spasitelja' i 'dobrotvora'.- Tako pokriva narasle netrpeljivosti koje su se trebale očistiti i prevazići kružnim tokom čišćenja duše, i čoveka uvlači u novi kružni tok patničkih duševnih rađanja. A one suprotnosti koje su potisnute i pokrivene, jasno je da će jednom neminovno eruptirati i doneti opet nove sukobe i podele.

Gde vlada lestvica moći i despotizam, tu ne može biti nikakvog istinskog ujedinjavanja. Gde nije najveći onaj koji je istinski i nesebični služitelj svima, koji uzorno ispunjava Zakon Života i ukazujena Njega, tu gospodari autoritarnost i tiranija. Zato se i raznorazne koalicije, savezi, unije i asocijativne strukture sačinjene iz nerafiniranih pobuda, vrlo često i brzo raspadaju, jer svako u njima hoće biti veliki i najveći, svako živi u strahu da bi ga neko drugi po ugledu i slavi mogao nadmašiti i pregaziti. Svako želi da bude gigant i da gazi po drugome. Ukoliko to ne moće postići na 'legalan' i podesan način, on sa svojim poklonicima separatno pravi 'nov' tabor u kojem će se njegov glas najbolje čuti, gde će se videti i eksponirati kao 'nahveći'.

Kakvo je to 'jedinstvo' gde se zatvaraju oči pred raznim zloupotrebama nekih, samo zato što misle poput nas ili zato što su nam ropski podređeni? Kakvo je to jedinstvo i zajedništvo u kome svaki član ne može u nijednog drugog da se pouzda, gde živi u mučnoj brizi za sutra i svoju sutrašnju opskrbljenbost? Strah i sebična briga pokazuju najbolje prafi profil ujednjavanja pod palicom Tame.

U službi pravog, istinskog jedinstva može biti onaj koji Gospoda traži u sebi, koji ga nalazi kroz zakonit život, koji živi za Svetog Jednog, za Hrista Božijeg. a za Hrista Boga će biti oni koji imaju ljubav za Njega. A ljubav prema Istini se pokazuje činjenjem zapovesti Istine.U jedinstvu su oni koji se raduju pravedničkim i čistim delima bližnjih, koji bližnje podržavaju i pomažu im u onome što je lepo, koji njihova dela doživljavaju i kao svoja, koji bi na njihovom mestu uradili baš ono što su oni uradili i preduzeli.

Videli smo da je Božanski princip: poveži se u Duhu Pravednosti i budi slobodan, a Demonov: sveži se u Duhu Bezakonja i robuj mi. Božanski princip Jedinstva satanske snage duboko i široko eksploatišu uvlačeći čoveka u svakojaka izopačena i pogubna 'ujedinjavanja' i 'zbližavanja'. Duša čoveka u nutrini sluti lepotu i čudesnost svetog jedinstva u Bogu i Bogom; Demon to izvrće gurajući čoveka koji se ne preispituje, koji sve manje prihvata savetodavno-usmerivačke impulse svoga anđela-nadglednika, u himerička, izopačena, gnusna, orgijastička i bedna natrpavanja i vezivanja. Tako se ljudi svezuju sklapajući nečiste brakove koji ne poznaju darujuću ljubav; bivaju uvučeni u manipulativne kultove i sekte koje se predstavljaju kao medijatori spasenja; uključuju se u političke partije iz posedničko-častohlepnih interesa ili iz zabludnog uverenja da će svet promeniti bez da se i sami menjaju. Gde vlada satanska pompa, buka, blještavilo (razne svetkovine ludosti, vašari, koncerti turbulentne i žestoke muzike, treperave diskoteke, dimljivi kafei i kafane,...) - tu Demon mami zabludelog i ostrašćenog čoveka, čoveka ogrubelih čula, zavarava ga da će tu doživeti 'pravu' blizinu sa drugim čovekom, tako što će biti što razuzdaniji, prostiji, vulgarniji,... I za trenutke porobljujućih zadovoljstava, pod kojima pati njegova nutrina, njegov unutarnji čovek, neobuzdan čovek se predaje Tami. Sve satanske brlozi i kaljuge koji pružaju ugođaje otupelim čulima, strahovito puno naprežu nervni sistem: jer gde turbulencija i laž vladaju, tu Duh Harmonije ne deluje, ne krepi i ne vodi. Zato su i takvi ambijenti i takve jazbine, takva grotla, mesta gde se najčešće grade i prazne agresije, gde se dobijaju inspiracije za nove negativnosti, nove destrukcije, nove izopačenosti,... Tu se produbljuju podele i netrpeljivosti među ljudima. Oni koji su 'jedinstveni' u poduhvatima zla (npr. pljačke), kada trebaju 'bratski' podeliti dobit i plen iz gnusnih poduhvata pokazuju se jedni drugima kao najveći krvnici.

Ko duhovne snage ne budi čistim životom, on ih ne može ni nesebično davati; takav čovek eneretski siromaši, i sebe prinuđuje da isisava i krade energiju svojih bližnjih. I na spoljašnjem i na unutarnjem planu on je tako iz lažnih pobuda sa drugim čovekom, koga vidi samo kao svoju žrtvu, kao objekat iživljavanja i praznog dokazivanja, kao instrument za pribavljanje čulne i materijalne dobiti. Normalno, energiju koju tako crpi i pribavlja, čoveku koji ne poznaje altruizam i požrtvovanost, ne donosi unutarnje zasićenje, okrepu srca. Ukoliko je strogo prema vanjštini usmeren, blaziran, otupeo čovek grozničavo traži ispunjenje kroz grube čulne stimulanse koji pljačkaju duhovne snage. Tako čulan čovek, koji živi za hedonistička zadovoljstva, postaje poput aveta, destruktivno delujući i na svoju okolinu, unoseći nove podele i nova trvenja u svoje okruženje koje je podložno njegovim uplivima.

Često od političara možemo čuti prepotentnu floskulu: "Pravna država će sve urediti". Da li ljudsko pravo i tzv. pravna država sve može urediti i regulisati?! Još su stari mudraci znali: gde je puno haosa i bezakonja, tu je i puno zakona. Tu je i puno pozivanja na ljudsko pravo i ljudsku pravdu. Upravo je to jedan od demonskih principa: ljudsko pravo staviti iznad Božijeg Zakona i Božije Pravednosti, i bez milosti ubijati i tlačiti bližnje u ime svoje i zemaljske provizorne pravde.

Otkuda ishodi svo bezakonje? - Zasigurno iz otupelog i okamenjenog ljudskog srca. Da li pravna država može udesiti da neko plemenito misli, da ne gaji osvetoljubive misli, da ne tutoriše bližnje destruktivnim mislima? Da li pravna država može udesiti da trgovac u radnji ili vozač u autobusu bude ljubazan i susretljiv prema klijenteli? Da roditelj marljivo i odgovorno vaspitava dete? Da li pravni paragrafi, mrtvo slovo, mogu da izmere svačiji udeo u nekoj krivici, da svakome dodele pravednu sankciju?

Šta donose brojni ljudski zakoni sa svojim silnim neusklađenostima i provizornim rešenjima? Haos i ograničenja! Kada bi se ljudi ravnali i živeli prema istinskim zakonima, Božijim zakonima, jasno je da čoveku ne bi trebale nikakve zemaljske jurisdikcione instance, regule i akti. I čovek Duha u svemu traži Božiju Pravednost, a ljudske zakone uvažava u onoj meri u kojoj oni nisu suprostavljeni Zakonitostima Neba. U besomučno i roptajuće pravdaštvo osim toga upada samo onaj koji neće da upozna i delotvorno da uvaži Božiju Pravednost, Pravednost koja svakome dodeljuje i prepušta ono što je zaslužio i prizvao svojim delima i nedelima.

Zanemarivanje etičkih principa i njihovo pokrivanje sa pravnim paragrafima i praznim proklamacijama je ono što Demon hoće ostvariti. I on čini da njegovi verni podanici ne podležu pod sankcije zakona koje prave i izmišljaju, da budu 'slobodni' od njih; on ih vodi u još dublju ludost da svoju reč i svoj zakon promulgaciono predstave i proture kao Božiju zakonsku reč: "Božiji glas a ne čovečiji!" ('Dela apostolska', 12:22)

Kao što čoveka ubeđuje da iz ponora greha navodno nema povratka, da do kraja 'mora' grešiti kad je već upao u vrtlog greha, tako Demon tvrdokornosti čoveka laže i da se nikada ne odriče svoga ljudskog znanja koje je stekao dugogodišnjim naprezanjem moždanih ćelija i školovanjem ograničenog intelekta. Ono što je čovek tokom godina usvojio kao 'istinu', toga treba grčevito da se drži, to da brani svim sredstvima, to da nameće drugima i to neprestano da ponavlja, da bi ono tako 'dobilo' snagu ubedljivosti i istinitosti!? Gospod nas pak poziva da neprestano preispitujemo sebe, svoje verovanje svoje znanje, da molimo u Hristovo Ime za istinu i samo za istinu, da hodamo Stazom Istine, stazom koju zabludela svetina ne poznaje, te da kucamo na vrata Unutarnjeg Života. Onaj ko vidi samo laž, on laži neće umeti i neće moći da suprostavi istinu, već će lažju na laž odgovarati. Čistima je sve čisto: čist vidi ponajprije Čisto i Svetlo, ono Istinito, a preko njega i ono lažno i prividno.

Zahtevajući od čoveka da bude rob i da druge ropski vezuje na sebe, Demon traži od čoveka da ovaj bude rovareće hiperaktivan, neprestano da podbada i progoni bližnje svojim zahtevima, pretnjama i napadima, da ih iscrpljuje i umara. Uznemireni čovek uvek ljude iz svoga delokruga dejstva uznemirava i drži u napetosti i stresnoj neizvesnosti. Onaj koji za sve predstavlja opasnost, taj i u svima vidi opasnost za sebe, za svoj opstanak i svoj imetak.

Gospod Istine ukazao je na važnost dveju najvećih zapovesti: zapovesti da se Stvoritelj i Otac Nebeski voli svim srcem i da se bližnji voli kao deo svog istinskog Sebstva. Kada se pogleda dubine svih bezakonja vidi se da je njihovo ishodište uvek u manjku ljubavi za Boga i bližnjeg, odnosno u pokazivanju ljubavi samo za sebe i za sataniziran svet, leš-svet. Svi koji nemaju i ne pokazuju ljubav prema Istini i Dobru, pokazuju da pripadaju svetu privida i laži, osvedočavaju se kao žrtve Oca Laži; apostol Jovan ukazuje vernima: "Znamo da smo od Boga, a sav svet je u vlasti Nečastivoga." (I, 5:19) - Đavo laže sav svet, sve ljude okrenute satanskoj vanjštini, svakoga laže i može lagati saglasno stupnju njegove sljubljenosti za svet privida, za ono ljudsko, ograničeno i truležno.

Ovaj rad je pokušao da ukaže na mnoge manipulativne demonske uplive, na bazične principe preko kojih deluje Država Smrti, čiji poglavari su međusobno suprostavljeni, ali po pitanju borbe protiv Boga jedinstveni. Onaj koji živi u stalnom preispitivanju svoga života u svetlu Božijih Zapovesti i Hristovih reči, ko dosledno ide Putem Istinskog Života, on će otkriti i može uočiti još brojne taktike i pristupe kojima se služe zlodusi iz Podnebesa da bi zaveli, pridobili i porobili čoveka, odnosno njegovu dušu. Jako je važno znati sledeće: samo poznavanje manipulativnih metoda demonskih snaga neće nas zaštititi od manipulacje. Zaštićuje nas ponajprije čist život u Bogu, Zakonu Života, stalna povezanost sa Bogom i posvećenost Božanskom, život koji obeležavaju plemenitost i svetost, nalaženje zadovoljstva u onom Uzvišenom i Numinosnom.


Priredio: brat Vasa - Aurora Aurea
auroraaurea@gmail.com

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se