utorak, 27.08.2013.
Postati promjena koju želim vidjeti u svijetu
Ova godina je započela jako teško i tako je nastavila.
Ovo je godina gubitaka.
Prekinula sam lani sa dečkom koji me je volio. Nisam više mogla. Previše sam bila razapeta između ljudi koje volim. A koji se ne podnose zajedno.
Veliki rez. Veliki gubitak. Ostala sam bez prijatelja. Kad sam mu rekla plakao je. Plakao je i dok sam odlazila. Moj dečkić. Žao mi ga je. Tako lijepe uspomene.
Započela sam drugu vezu. Mlad lijep razigran mladić. Koji je htio dijete. Dao mi je sigurnost. Ali mi je oteo dio snova. Otišao je svojim putem. Pustila sam ga, nisam se niti potrudila da ga zaustavim. Nije mi žao. Žao mi je mojih snova. Usudila sam se željeti. I zato sam kažnjena.
Najteže od svega mi je gubitak nje. Ostala sam bez svoje prijateljice. Nevjerojatno. Život je tako malen. I tako prolazan. Jako mi je teško. Hoću li ostati tako bez svih koje imam? Tko sam ja kad nema mojih najmilijih uz mene? Ovo su jako veliki gubitci. I previše okrutno konačni. Jako ju volim. A još više nedostaje. Moja Buba mila. Srce moje. Moja druga majka. Ona me učila životu i svemu što znam. Tako veliki dio nje živi u meni da ne podnosim samoću. Da li me vidi? Čuje li nekada moje misli? Da li i dalje pazi na mene kao za života? Želim ju opet sresti. Da joj barem na sekundu mogu reći... da je mogu barem čuti..
Na rastanku mi je rekla.. zapamti milo moje riječi... ne daj se Ines! Ti ćeš znati šta to u životu znači..
Teško mi je ljudi moji. Isuse koja praznina!
Ima i još jedna situacija. Firma mi je pred raspadom. Ljudi su dobili otkaze, sprema se sljedeća grupa za zbrinjavanje. Nemam plaću već tri mjeseca. Brinem se. Teško je.
Bože. Znam da si tu kada je najpotrebnije. Pokaži mi vrata kojim da krenem kad zatvaraju se prozori. Sama sam, nemam nikoga. Samo majku koja brine. Jedino ona mi je ostala. Koju ulogu si mi namijenio? Utješi me. Smiri me. Jer bol koju osjećam nepodnošljiva je.
- 13:55 -
