subota, 28.05.2011.

5. poglavlje - That's the way it should be

Posveta jednoj doista posebnoj osobi, meni nekad bitnoj, hvala ti što si me cjenio i bio tu kad sam te najviše trebala, žao mi je što je sve završilo na krivi način. možda nije gotovo. možda jednom, možda nikad. tko zna, sudbina je lukava. ali hvala ti.


Ušla sam unutra i dobila dojam da spavam u nekoj zajedničkoj društvenoj prostoriji. Nije bilo ni grbova ni zastava nit ičeg samo kamin, par fotelja, krevet, stol sa stolicama i polica s nekim knjigama. Promotrila sam bolje priliku koja je sjedila na kauču nasuprot kamina. Pognuo je glavu i s onako prekriženim prstima izgledao je kao da moli. Iako sam ja znala da o nečem istinski razmišlja. Nije digao pogled kad sam zatvorila vrata. Podigao ga je tek kad sam sjela, to jest, bio je to kratak pogled, onda se vratio u svoj stari položaj.

-Evo me, završimo s time što prije, moram ići.- rekla sam

-Ne laži.-

-Molim?-

-Kako si Samie?-

Još nije pošteno dignuo glavu da razgovaramo kao ljudi. Nisam odgovorila. Sada me pogledao. Pogledao me u oči. Zelene oči su pronašle plave, zelene oči su bile krvave, plave su bile umorne.


Flashback

-Minnie, sami smo! Daj da razgovaramo- preklinjao je Albus da ga pustim u sobu i naravno popustila sam.

Na svoju žalost.

Stajala sam kod prozora i dragala svoju sovu Luc.

-Ja tebe volim Minnie Samaire Kristana.- rekao je

-Albuse nemoj opet.-

Ispružila sam ruku i sova je mirno odletjela u potragu za nekakvim plijenom.

-Ništa drugo mi nije bitno.-

Osjetila sam slabost u nogama, primila sam se za prozor i pokleknula, sada sam trenutno klečala. Bila sam ponosna na to što nije bilo nikakvih suza. Nikad nisam plakala ni pred kim.

Neću ni pred njim.

-Samie- šapnuo je uz moje uho i okrenuo me. Dignuo me i posjeo na krevet. Shvatila sam da se u meni razvio neki osječaj izgubljenosti. Kao da sam se izgubila u nejgovom naručju, kao da to nisam bila ja.

-Samaire.- ponovio je

U kuči me samo on tako zvao jer je znao koliko volim to ime, za Ginny i Harrya sam bila Minnie, a za prijatelje u školi Elizabeth, ili kratko Lizzie.

-Samaire pogledaj me.-

Podigla sam pogled, svoje plave oči usmjerila sam u nejgove zelene.
Kao što bi rekao pjevač Sasha Foster iz grupe Black Dreams u pjesmi Death on the Rhoad: zelene oči su pronašle plave, zelene oči su bile krvave, plave su bile umorne, susrele su se posljednji put.
Gledali smo se tako pune tri sekunde, no tada je pala odluka. Vidjela sam to u njegovim očima. Nisam se ni snašla, a on je već prislonio svoje usne na moje.

Molim Te reci mi da sanjam.

End of flashback


Nisam se dala omesti.

-Trebaš me nešto Albuse?-

-Oprosti.-

Oprosti?

Uhvatio me nespremnu.

-Za što?-

-Za to što sam te poljubio bez tvog dopuštenja i tako ti očito zagorčao život.-

Ostala sam zatečena njegovom rečenicom.

-Ali Samaire, Minnie Samaire Kristana Janic Potter da ti se nije svijdelo, ti nebi uzvratila.-

Što ću ja s tobom? Odustani. Nemoguće je! NEMOGUĆE!

-Isprika prihvaćena, još nešto? – pitala sam i ustala

-Ne ideš ti nigdje dok mi ne porazgovaramo kako treba.- rekao je mirno

-Ma nemoj?- bjesnila sam

-U Sobi potrebe si, ona trenutno sluša samo mene.-

-Ti bezobrazni i nepravedni čekinajšu! Albus, ne tjeraj me na ovo.- izvadila sam štapić

Promatrala sam ga kako nepomično sjedi.

-Slobodno me ubiješ, učinila bi mi veliku uslugu i doista bih ti bio zahvalan.- prošaptao je

Ali ja ovako neznam. Što da napravim?

-Ali zašto se ti uporno dovodiš u ovu situaciju kad znaš da smo mi zabranjeni, mi nikada nećemo postojati. Mi smo doslovce brat i sestra. Mi...mi živimo pod istim krovom. Mi smo doslovce rod, krv Albuse! Uostalom ja sam Slytherin, ti si Gryffindor.-

Sad je on ustao.

-Našim venama ne teče ista krv! Nikada nije, niti hoće! Za jebene dvije godine smo punoljetni i toga više neće biti! Pa što ako živimo pod istim krovom? Da ti nisi tako nedokazana shvatila bi da nam je to prednost. I molim te kakve jebene šugave veze imaju domovi s nama?-

-Albus zaboravi.-

-Znaći patiti ćeš.-

-Ja ne patim!-

-Aha, plačeš od sreće.-

Obrisala sam desnom rukom obraz i napravila gadljivu facu.

-Ne, od bijesa.-

-Dobro hočeš li mi jednom iskreno odgovoriti na pitanje?-

-Nazivaš me lažljivicom?-

-Ne nisam tako mislio.-

Sjela sam odlučivši se ne obazirat na njega, ali to je bilo nemoguće. Sjeo je do mene i rukama mi okrenuo glavu prema sebi. Stisnuo mi je dlanovima glavu, ali blago i svu silinu svojih očiju uperio u mene.

-Patiš, a možemo biti sretni.- šapnuo je

-Pusti me!-

-Budi samnom.-
Njegova prisutnost me omamila.

-Ja..ovaj.. Albus, to stvarno..nije..-

-Samaire..- rekao je nježno milujući mi vrat slobodnom rukom.- želim te.-

Uzmi me.

***

-Kakve li će biti reakcije kada naš svijet sazna za Nas- progovorila je plavuša duge kose

-Tiše Emanuelle draga, nemoj o tome u javnosti!- upozorila ju je prilika nasuprot nje, je dečko Lizzienih godina

-Damiane, ja ne mogu više čekati.-

-Još malo draga i doma smo.-

-Gadi mi se ovaj Durmstrang više. Stvarno sam se zaželjela Hogwartsa. A sad što više saznajem o njoj, zaželjela sam se i nje.-

-Emanuelle, još samo tjedan dana izdrži, iako ne vidim razlog da ti ovdje ne bude dobro.-

-Zaboravljaš da sam ja Ravenclaw?-

-Da, imaš pravo.-

-Hajde vratimo se u dvorac.- rekla je djevojka, te nabila kapuljaču napustivši prostoriju, da se zaštiti od hladnog vjetra.

Isto je učinio i njen pratioc.



Sretan ti rođendan moj prijatelju.
19:29 | Komentari 28 | Print | ^ | On/Off |

nedjelja, 15.05.2011.

4. poglavlje - Is it matter what I think?

Posvećeno Dakoti i Vlatki :)
Vlatki zato što je izrazito željela da se ovaj post objavi danas i zato što me čita tamo izdaleka i javlja mi svoje dojmove u inboxu, a Dakoti zato što mi je dala nadu svojom rečenicom: Count me in. Što bi značilo da postoje šanse da se vrati, i ja je držim za tu rečenicu.
Dakota, hvala ti, uljepšala si mi dan. Ti si moje sunce.


Hodala sam hodnicima u nadi da ću naletjeti na El. Kao naručena zaletjela se u mene kod učionice Preobrazbe.

-El?-

-O. Hej Lizz.-

-Pa tražim te cijelo vrijeme.- rekla sam glasom zabrinute majke

-Dobro mama, živa sam, nije mi se ništa dogodilo.- rekla je sa smješkom kao da je znala na što mislim

-A di si dosad?-

-Pa ja ovaj.. bila sam.. u knjižnici. Da, u knjižnici. – rekla je zbunjeno

-Ne laži!-

-Stvarno!-

-Daj El pa to sam ja, Samie.-

-Ali..-

-Bila sam tamo i nije te bilo!- presjekla sam ju. –Pjevaj ptico.-

-Ma samo me nisi vidjela.- pokušavala se izvući

-Pa ti meni nešto tajiš Lucy Janic!- viknula sam optužujućim tonom

-Ma ne, samo, nebi ti shvatila, to jest možda i bi, ali kad on nije Slytherin.- prosiktala je ovo zadnje

-Tko nije Slytherin?-

-Pa jedandečko.- rekla je brzo

-Koji dečko Elbereth?- pitala sam gubeći strpljenje što je ona i vidjela na meni

-Frank Thorne.-

-Ali zar to nije...-

-Da je, to je prefekt Ravenclawa. Znam da ga Ozzie mrzi i želim da bude ljubomoran jer znam da se zanima za mene a tamo šarmira neke klinkice.- rekla je bijesno

-O mala moja zlice, a zašto ti nisi ništa rekla svojoj najboljoj prijateljici?- pitala sam i nastavila – Ja sam tu da pomognem kad zapne.

-A kako bi mi ti mogla pomoći? Ti koja prezireš sve izvan ovog doma. Dobro ne baš sve. Za Lily Jamesa i Albusa je razumljivo da ih voliš- rekla je i usadila mi u glavu zbunjenost, no sakrila sam je prije nego što je išta primijetila

-A smislit ćemo već nešto, ti to prepusti meni.-

Nasmijala se.

-Kad smo već kod Pottera Junior..-počela je -..nešto mi moraš reći?- pitala je te me uhvatila pod ruku i počela voditi u smjeru tamnica

Hodale smo tako dvije minute dok nismo sišle do tamnica. Ispred Pattinsonovog kabineta stajali su Albus, Rose i Rosierka.

Naravno da je tu. On mora biti tu. S njim i mala kučkica.

-Mi o vuku, vuk na vrata.- šapnula mi je El onu staru bezjačku. Nasmijala sam se.

-Bok Lizzie.- pozdravila me Lily dok je Albus okrenuo glavu i počeo pričati s Rosie.

-Bok.- kratko sam pozdravila te produžila prema ulazu.

Shvatila sam da je Lily na licu imala zatečen izraz.

Dobro možda sam bila hladna, al ne previše.

U školi sam to bila ja. Hladna, pokvarena, zla kučka koja nikome ne gleda kroz prste kad bi joj netko nešto napravio. Čisti Slytherin, i jedino je El poznavala moju pravu stranu. I još netko, ali ta osoba nije vrijedna spomena. Ne kažem ja da se pretvaram, nego sam ovdje jednostavno to ona ja, koja ide u Hogwarts. S Elbereth sam najčešće i bila ona stara Samaire, ali odkada sam si dala ime Lizzie, u meni postoje dvije osobe.

-Loše si volje.- rekla je Elbereth

Hodali smo hodnicima tamnice. Šutjela sam. To ju je nerviralo.

-Što se dogodilo Lizzie?- pitala je

Kako ću joj reć? Možda i shvati, ali neznam, To je moja El, moja najbolja prijateljica, sigurno će shvatiti, Ionako većinu zna.

-Pa pogodila si o kome se radi.- rekla sam promatrajući njen izraz lica koji se najednom stvrdnuo, znala sam da razmišlja, a par sekundi kasnije postao je blag.

-Ali Lizzie, zar još uvijek?- pitala je

Sad smo stajale ispred ulaza.

-Pa ovaj sada preko praznika...- spustila sam glas -... dogodilo se nešto što stvarno nisam očekivala..-

Njen pogled me tjerao da nastavim

-Pa ja sam nakon svih razgovora s njim slućajno...-

Prekinuo me muški glas

-Di si ti?- pitao je Ozzie El odjednom se stvorivši uz nas

-U pički materini eto di sam.- rekla je bjesno, psovavši ga od vrata do spavaonice. Nisam ni shvatila kada je u toj bujici psovki rekla lozinku.

-Lizzie? Kaj sam sad napravio?- pitao je

-Ništa Ozzie, ništa. –rekla sam i krenula za Elbereth

Projurila sam kroz društvenu prostoriju da stignem Elbereth, ne obazireći se na zurenje ostalih

-Dobro El pa nemoj se ljutit nije on ništa kriv.-

Bila je u spavaonici, ležala je na svojem krevetu.

-Ma živcira me sama njegova pojava.-

-Uglavnom daj se smiri da ti kažem.-

-Ma ne zanima me.- rekla je

-Albus me poljubio.- rekla sam mirno

-Rekla sam da me.. Čekaj, što?-

-Albus me poljubio.- ponovila sam

-Ajme Lizz.- rekla je zaboravljajući na svoje probleme

To je ono što sam voljela kod svoje najbolje prijateljice. Nikad nije previše marila za sebe kad bi saznala da kod nekog drugog postoji problem. Često sam se pitala kako to da ona i ja imamo isto prezime. Ono realno prezime iz doba sirotišta. Nikada nisam ozbiljnije razmišljala o tome. Pogledala sam u svoju prijateljicu. Jedna od najlijepših djevojaka koje znam. Njena smeđa kosa koja se blago kovrčala padala joj je do lakta. Njeni bjeli zubi bili su dio osmjeha koji mi je značio skoro sve na svijetu. A njene oči.. Njene okrugle smeđe oči, čokoladne kako bih se znala izraziti bile su nešto divno na njenom licu, kada bi me pogledala njima, mislila sam da gleda u moju dušu, u njenu samu dubinu. Doista mi je bilo drago što imam baš nju za prijateljicu, što imam nju koju mogu smatrati rođenom sestrom.

Flashback

-Hej Luc, idem. Odlazim. Posvojena sam.- rekla sam i nasmijala se od srca prvi put.

-Ajmeee!! Pa to je super!! Drago mi je zbog tebe!- rekla je i privukla me u veliki zagrljaj.

-Hvala ti.- rekla sam.

Lucy i ja smo zajedno od malena. Ona je dovedena kad i ja. Imale smo i zajedničko prezime prije nego što su mi ga promijenili. Prezime nam je bilo Janice. Stalno smo se družile, pomagale jedna drugoj i čuvale si leđa. Zvuči okrutno ali je istinito. Pogledala sam u njeno blijedo i umorno lice te primijetila kako iz oka boje jeseni klizi suza.

-Hajde Luc, sve će bit oke. Pisat ću ti.- rekla sam i čula kako dolazi gospođa Bundchen.

-Bježi u sobu dok te ne uhvati. Lucy, volim te. Sestro moja! Vratit ću se po tebe!- rekla sam i otrčala dolje.

Tada nisam shvaćala jačinu mojih riječi.

End of flashback


Baš kao ni tada, ni sada nisam shvaćala jačinu mojih riječi.

-Samaire, ti ga voliš.- rekla je El prekinuvši me u razmišljanju

-Jebemu ne volim ga.- rekla sam

Podigla je obrve i prekrižila ruke na prsima. Znala sam da je bitka dobivena.

Bitka, ne i rat.

-Sammie, ja nisam osoba kojoj ćeš lagati.- rekla je

Sjela sam na krevet primivši se za glavu.

-Ispucani su ti vrhovi.- rekla je blagim tonom.

Ustala sam i otišla do ogledala. Promotrila sam odraz malo bolje. Osoba u koju sam gledala bila mi je neprepoznatljiva. Krasili su je veliki koluti oko očiju zvani podočnjaci, put joj je bila porculanski bijela. Kosa, ona divna kosa pretvaralo se u sivilo. Ona se pretvarala u odraz iznutra.

-Neznam kako bih joj pomogla.- rekla sam iako sam imala svoju teoriju o tome

-Budi sretna.- rekla je

Svaki puta kad bih bila tužna, nemirna, ljuta ili jednostavno rečeno loše, ja bih izgledala kao bolesnik koji je na samrti, izgledala bi loše, ali kada bi me prošao taj osijećaj ja bi opet bila ona stara, ljepotica na koju se palila većina dečkiju.

-O čemu razmišljaš?- pitala me El

-O sebi.-

-Što točno?-

-Ništa posebno.-

-Aha. A što planiraš s Albusom?-

-Planiram se većeras naći s njim i riješiti to što nas muči.-

-Kako molim?-

-Tako kako si čula, a ti ćeš me pokrivati pred ostalima.-

Ne mogu to više odgađati, vrijeme je za još jednu pobjedu.Ja nisam kukavica.

-Ali zašto si to radiš?-

-Što?-

-Patiš! Ti jednostavno patiš.-

-Daj ne pričaj gluposti-

-Samaire!-

-Elbereth ja ne patim!- rekla sam stavljajuči točku na protekli razgovor.

Moja je bila zadnja.

Moja je uvijek zadnja, i ona to zna.

Frknula je nosom kao neko razmaženo dijete.

-Okej. Tvoja volja. A kaj se ostalih tiče, računaj na mene. Potrudit ću se da bude neš dobro-

-Ne sumnjam u tebe.-

-Znam.-

-Misliš li da griješim?-

-Neznam Sam, ako i griješiš, jedna pogreška manje, jedno iskustvo više.-

-Baš me zanima što bi mi oni rekli.-

-Pusti njih, samo mi budi dobro kad se vratiš.-

-Dat ću sve od sebe.- rekla sam skinuvši majicu što je bio znak da se idem spremiti i da je razgovor završio.

Najiskrenije nisam bila ni toliko sigurna da mi je bitno što bi mi oni rekli. Najviše sam voljela El i Ozzia. Uvijek me znao poslušati, bez prigovaranja, i ono što sam cjenila kod njega, iskreno bi mi rekao kad nešto nebi bilo u redu samnom koliko god se ja ljutila. Bio je baš kao i Elbereth, vjerojatno mi se zatotoliko sviđao kao prijatelj.

-Hej, samo da ti kažem.- provirila je njena glava – očekujem kratak sadržaj.-

-Ne brini, nosim brzocitatno pero sa sobom.-

Nakesila se i napustila spavaonicu.

***

Otišla sam iz Velike dvorane baš kada sam i planirala, malo prije ostalih da se mogu do kraja spremiti u miru. Obukla sam uske plave traperice, i crnu majicu, a na nogama su se našle najdraže ljubičaste platnene tenisice marce Lacoste u bezjačkom svijetu. Krenula sam prema dogovorenom mjestu kad sam odjednom naletjela na Starza.

-Hej Lizzie, ideš na instrukcije? Tak spičkana?- pitao me

-Da Skrable, idem.- rekla sam nasmijavši se

-Ajmo se poseksat pa onda idi.- rekao je sa vragolastim pogledom nevinog djetešca

-Rado, ali sad stvarno nemam vremena, idi me pričekaj u spavaonici, sad ću ja.- nasmijala sam se

-Ali Lizzie jebao mene hipogrif ako se ja nebi s tobom poseksao.-

-Pazi da te ptičica zvana Malfoy ne čuje.- nasmijala sam se od srca te krenula prema Barnabi.

-Lako ćemo mi njega riješit.- doviknuo je zafrkantski, mahnuo mi te otišao svojim putem

Dok sam hodala razmišljala sam o malom Skrableu, tako sam ga zvala iz milja. Fascinirao me sa svojim izjavama koje su bile pune seksa, i tih tema. Tko bi rekao da mu to fali, a bio je največi ženskar na ovom području, uključila bi i Hogsmeade. Dečko je imao izgled a to su primijetila mnoge curice koje bi on zatim iskoristio. Bio je opak u takvim stvarima, ali samo kod jedne mu to nije uspjelo. Dana ga nije šljivila ni 5 posto, a ja sam vidjela da se on opasno trudi oko nje, sumnjala sam u to da bi je iskoristio. Ali nisam mogla sa sigurnošću reći da je zaljubljen. Starz je bio pokeraš. Znao je lagati i reći istinu, no ako niste na tapeti njegovog ega, onda možete bit odlični prijatelji s njim. Tu s nama nije bilo problema. Meni je s tim svojim stilom bio zabavan.

Došla sam do dogovorenog mjesta i primijetila nešto nepravilno, nešto što ovdje nebi trebalo biti. Vrata.

Naravno. Soba potrebe


Ponavljam, ne obazirite se na gram. greške, jer ih neću prestati raditi. Jednostavno, to je moj stil. To sam ja. Sva puna grešaka.
I da, malo moje društvance, moj prijatelj će nam se uskoro pridružiti, a kada se to dogodi, objavit ću link njegovog bloga, zasad se još priprema, znaći to nam je jedan kolega više :)

p.s. nadam se da vam se sviđa dizajn :)

xoxo. LPJ <3

Photobucket
16:10 | Komentari 20 | Print | ^ | On/Off |

srijeda, 11.05.2011.

3. poglavlje - Is it really so hard?

Trznula sam se iz razmišljanja o mojoj prijateljici kad sam shvatila da su svi zašutjeli, a to mi je bilo čudno, čak su Ozzie i Luc prestali zafrkavaati one djevojčice. El me trknula laktom i napravila pokret glavom koji mi je govorio da pogledam u smjeru ulaznih vrata. U prostoriju je upravo ušla djevojka, rekla bih naše dobi.

Kosa joj je crna kao ugljen, izgleda savršeno. Tko je ona?

Bila je s profesorom Fox. On je bio predstojnik našeg doma, i predavao je Čarobne napitke.
Krenuo je prema spavaonicama, a ona elegantnim hodom za njim. Primijetila sam da o nečem pričaju. Ništa mi nije bilo jasno.

Barem sam godište pogodila. –pomislila sam kad je ušla u spavaonice za djevojke na petoj godini.

-Tko je to bio?- prenuo me Malfoyev glas

-Neznam, nit me zanima.- rekla sam tiho

-Mislim da je nova.- rekla je Dana

Nasmijali smo se.

-Dobar zaključak Dana.- poklopio ju je Malfoy

Iz spavaonica je izašao gospodin Fox.

-Gospođice Potter, McCord, Lestrange, Davis i Morttise molim vas da izdvojite sekundu za mene.-

Čula sam kako je Malfoy puhnuo: -sretnice.-

-Recite.-rekla je El kad smo sve došle u spavaonicu.

-Ovo je gospođica Damaris May Lynn, i upravo je prebačena iz Durmstranga zbog nebitnih razloga, odsad pa do kraja školovanja djeliti ćete s njom sobu pa vas molim da joj pomognete da se snađe.- rekao je i napustio prostoriju

Nitko nije ništa rekao. Spomenuta djevojka je sjedila na krevetu i otvarala svoj kovčeg.

-Pa..ovaj. bok!- rekla je. Imala je ugodan glas.

-Ja sam Elbereth...-počela je El. -...ovo su Annette, Bellatrix, Dana i Elizabeth Samaire.- rekla je.

-Pa vi moje ime već znate, al eto, ja sam Damaris, pa da bude službeno.- Nette se nasmijala. A ja sam je samo gledala iz neznam kojeg razloga. Djelovala mi je.. zanimljivo.. jako zanimljivo..

-Kad se raspremiš, slobodno siđeš dolje da te upoznamo s ostatkom ekipe.- rekla je Dana.

-Kad smo već kod druženja, ja ostajem ovdje, pa vam svima želim laku i ugodnu noć.- pozdravila nas je Bella kad smo se vraćale u društvenu.

-Kaj je njoj?- pitala je Dana

-Ona je jednostavno takva.- rekla sam uz smješak

-I? Ko je nova golubica?- pitao je Malfoy

-Damaris May Lynn.- rekao je glas iz njega

Dečki su prasnuli u smjeh i krenuli se upoznavati s pridošlicom. Ja sam se jednostavno isključila i promatrala društvenu prostoriju. Bila sam poprilično lošeg raspoloženja, i to nije promaklo El, no nisam se obazirala na njeno zurenje.

Trenutno, ja sam doma. I to je ono što je bitno.

Dok sam to u glavi izgovarala, pogled mi je pao na kamin koji se nalazio preko puta mene. Vatra kao da je jače zapucketala, kao da se veselila što me vidi i što smatram ovu sobu domom, kao da je djelila tu moju radost što sam opet ovdje.
Kamin je bio izrađen od crnog, sjajnog kamena, koji je pod nekim znakom svjetla bio grimizno zelene boje, to je bio samo takav odsjaj, rubovi su bili ukrašeni smaragdima, ravno iznad njega nalazila se zastava s grbom doma plemenitog Salazara Slytherina. Srebrna zmija na zelenoj površini. Neznam kakvo je stanje bilo u ostalim društvenim prostorijama, ali naša je stvarno bila prostrana, prevladavale su zelena i crna boja, bilo je puno namještaja, stolova i kauča, svi su imali mjesta. Pogled mi je pao na dva velika smaragda, pravilno okrugla koja su se nalazila na kaminu. Nešto mi je bilo poznato u tome.

Ne mogu biti ovdje! Ne mogu!

Digla sam se.

-Di si ti krenula?- pitala je El

-Umorna sam.- rekla sam i uz kratko „noć“ napustila prostoriju.

Naravno da će krenuti zamnom, nije glupa.

Ušla sam na prstima u spavaonicu da ne probudim Bellu. Presvukla sam se i legla u krevet. Nisam željela razmišljati o tome na što su me ta dva smaragda podsjetila. Nekako moram zaboraviti.

-Samie?- šaptom me dozvala El

Nisam se odazvala.

-Nemoj mene zajebavat i reci mi kaj je s tobom.-rekla je zapovjednim tonom kad je sjela na krevet, i znala sam da tu više nema rasprave.

-Muče me neke sitnice, ništa bitno.- rekla sam

-Jel to ima veze s njim?- pitala je

Okrenula sam glavu.

Ima.

-Nema.- rekoh

-Elizabeth Minnie Samaire Kristana Janic Potter!- rekla je.

-Lucy, kasno je, umorna sam. Sutra.- obećala sam

-Zapamti što si rekla.- poklopila me i pozdravila me toplim poljupcem u obraz.

-Kad sam ja prekršila svoje obećanje?- rekla sam uz smješak, okrenula se na drugu stranu i utonula u san bez snova.

***

-Pogledaj današnji raspored za Boga miloga!- rekao je Zabini u trenutku kad mu je gospodin Fox uručio raspored.

-Da pogodim?- rekao je Malfoy -Hrabri i odvažni nam prave društvo veći dio dana? –

-Tako nekako.- ubacila se Dana koja je s izrazom gađenja gledala raspored.

Sad sam već i ja bacila pogled.

OOMS uč 8 G
OOMS
ČAROLIJE uč 12 H
RUČAK
Pauza 45min
ČAR NAP uč 3 G
ČAR NAP
POV MAGIJE uč 25 H


-Fenomenalan start. Munjeni i još munjeniji.- rekao je Ozzie

Smučilo mi se, no nisam nikome ništa rekla, oni ne znaju, oni ne smiju znat, nema šanse.

Ali kako da izađem na kraj s time – pitao se jedan dio mene
Ne smiju znat neki, a ne svi.- rekao je onaj drugi pametniji glasić

Na licu mi je opet bio osmjeh. Sad sam imala malo više vjere u sebe, jer sam znala da ako neće nitko, El i Nette će mi pomoći. Primijetila sam da se Damaris dobro uklopila među dečkima, a nisu je ni cure odmjeravale prijeteći. Shvatila sam još sinoć da im je ok. Ima sreće.
-Pa ljudi, bolje je da požurimo. Ne želim da mi Pattinson oduzme bodove prvi dan.- javio se Ozzie

-Daj šuti Ozz. – rekla sam

Nakesio se.

Došli smo pred osmicu i tamo su već bili neki Griffindori.

-Daj molim te. Pliz pliz pliz.- čula sam kako Dana govori Starzu i s pažnjom se posvetila njihovom razgovoru

-Kaj si ti pukla, pa da se oped moram igrati heroja u akciji? NE!-

-A ma vidi je kako se ceri. Izbrisat ću ja njoj taj osmjeh s lica. Žabetina ružna.- rekla je

-O kome ti?- upitala sam i odma shvatila na koga misli

-HAHAHA- nasmijala sam se glasno da se dotična osoba okrenula prema meni

-Ja nebi prljala ruke, dobro bi, al nebi ih baš tako jako prljala. – rekla sam i odmjerila malu Pattinsonovu pogledom. Primijetila je to, dok sam ja primijetila trzaj Albusove desne ruke.

-Nemoj ni pokušavati. Ne želim te ozlijediti.- rekao mu je Malfoy i obgrlio me, te smo zajedno ušli u učionicu kad je profesor otvorio vrata.

Profesor nas je na našu žalost iznenadio. Rekao je da svaki Griffindorac mora bit u paru s jednim pripadnikom doma Slytherin. Pogledali smo ga kao da je sišao s uma.

-Kaj je on lud?- rekao je Malfoy i otišao od mog stola s bjesnim izrazom lica

-Jel slobodno tu?- iznenadio me Albusov glas

Nisam obratila pažnju.

Niti ne namjeravam.

-Pretpostavimo da je.- rekao je i stavio stvari do mene.

Osvrnula sam se na ostatak svoje ekipe.

-Malfoy je sjedio s malim Fosterom, Dana s Woodom, Annette kojoj je para izlazila na uši sjedila je s partnericom čije je oduševljenje bilo ravno Nettinom, a to je mala Pathinsonova.
Starz je sjedio s Weasleyevom, Bella s Wattom, a Ozzie s Rain Rosier. Nigdje nisam vidjela El, zapravo ne sječam se da sam je vidjela ispred učionice. Sada sam zbunjena.

-Ajde ti počni.- rekao je Al

Okrenula sam se i blenula u njega.

-Ha?- rekla sam

-Zadatak? Na ploči? Tamo?- rekao je kao da sam retardirana.

Pročitala sam što se traži i krenula na posao.

-Mislim da moramo radit u paru.- rekao je

-Zezaš me.- rekla sam bjesno.

-Samie..- rekao je potiho. Lecnula sam se. -...nađimo se večeras kod tapiserije Barnabe Blesavoga odmah kad završi večera. Ako dođeš razgovarat ćemo. Ako ne dođeš, ja sam dao sve od sebe i tada odustajem, ali tada ću odustati do kraja.- rekao je bacivši se na zadatak. Više mi nije rekao ni riječi. No to me nije brinulo.

Gdje je Elbereth Davies?

***
Izmorena od napornog dana, na pauzi sam se doslovce bacila na fotelju. Isto to su učinili i moji prijatelji.

-Imam ideju.- javila se Damaris

Šest para očiju bacilo je pogled prema njoj.

-Kakvu ideju pitala sam?-

-Sljedeći tjedan je ako sam dobro upamtila iz vaših razgovora Elberethin rođendan.-

-I što s tim?- pitala sam

-Pa ajmo joj organizirati zabavu iznenađenja.- rekla je poletno

-Ona to ne voli.- poklopila sam je hladno i bacila se na posao prepisivanja bilješki za preobrazbu.

-Samo sam predložila.- rekla je tiho i krenula uživljeno razgovarati s Malfoyem

-A kaj ti pišeš cjelo vrijeme?- pitao me Ozzie

-Mah. Neke bilješke iz Preobrazbe.- rekla sam i ustala

-A di je El?- pitao je

Neznam

-Idem je pronaći.- rekla sam

Prečicom sam došla do knjižnice ali nje tamo nije bilo, to me iskreno začudilo jer nisam znala di bi inaće bila.
Krenula sam prema perivoju i tamo ugledala skupinu Griffindoraca, Albus naravno među njima, ona mala nepodnošljiva Rose, Hugo, Lily, Rosierova te ona nakaza Pathinsonova i neka dva dečka s naše godine. Nedaleko od njih bio je James sa svojim prijateljima. James je izgledao baš kao i Harry u svojim mlađim danima, samo što je i James imao velike okrugle smeđe majčine oči. Bio je zgodan i mnoge klinkice su na njega bacile oko, za to sam ga zadirkivala veći dio vremena kod kuće. S njim su bila dvojica njegovih prijatelja. Za jednog sam bila sigurna da je na šestoj godini dok za drugog nisam pojma imala da je uopće u školi. Primicala sam se bliže i bliže da vidim priliku tog lika ali me onda James opazio te pozvao da mu priđem.

-Bok James.- rekla sam

-Bok sekica.- uzvratio je i zagrlio me

Krajičkom oka primijetila sam da ga njegov prijatelj Blake gleda zgroženo, kratko ga je pozdravio, udaljivši se od nas.

Zamislila sam se

Kako to izgleda kad se zagrle Griffindor i Slytherinka? Vjerojatno čudno, strano, nepojmljivo, ali nije me bilo briga što netko drugi misli jer je James bio moja obitelj. Tu se možda razlikujem od ostalih Slytherina, jer sumnjam da još netko razmišlja tako osim mene, i dobro možda moje El. Ja sam shvatila da su Slytherini zli, i ja sam to često bila, ali ne prema onima kojima sam osječala zahvalnost. Makar ja to nisam priznala, ni neću jer imam taj svoj neki ponos, ja sam se osjećala dužnom ponašati pošteno, tako su me odgojili, tj. ONA. Potterovima sam bila zahvalna što su me izbavili iz doma ONE stare vještice gospođice Bundchen. Mrzila sam to prokleto sirotište, a još više svoje prave roditelje što su mi to učinili, mrzila sam njena sranja koja sam svaki dan trpjela jer njoj nešto nije bilo po volji, ili joj je samo bilo dosadno. I nije mi bilo bitno što je on dom Godrica Griffindora koji je tokom godina postao glavni suparnik domu Salazara Slytherina, no to je važilo samo za njega, Lily i donedavno Albusa.

Iz razmišljanja me prenuo Jamesov glas.

-Halo? Lizz? Jesi tu?- vikao je gledajuči me kao da patim od neke bolesti

-Zamislila sam se.-

-Ovo je Alexander Maxis.- rekao je pokazujući rukom na prijatelja koji mi je stajao s desne strane

Taj isti pridošlica u ovoj školi pružio mi je ruku. -Alexander Maxis- rekao je. Pogledala sam je i primijetila da se James zacrvenio. Nakratko sam mu pružila svoju te rekla – Samaire, ali svi me znaju kao Lizzie.-

Primijetila sam njegov pogled. Njegov muški pogled. Polako mi je pilio živce.

-Idem ja pronači Elbereth.- rekla sam i napustila ih.

***

-To ti je sestra?- upitao je Alexander Maxis svog prijatelja Jamesa Pottera

-Ma nije prava, ali kao da je. Znaš, moji su je posvojili kad je imala nepunih 9 godina.- rekao je James gledajući u priliku koja se upravo udaljavala od njih.

-Jako lijepo od njih, ali ti imaš pravog brata i sestru?- upitao je zbunjeno

-Da, Albus i Lily su mi krvni rod.-

-Ali, kako to da su poželjeli i četvrto djete? – pitao je Maxis uporno

James Potter nakratko je pogledao svojeg prijatelja i shvatio da mu može vjerovat.

-Spasili su joj život...- na njegov upitan pogled nastavio je -...Njeno pravo ime je Samaire Kristana Janic i ona je potomak jednog od smrtonoša, samo neznamo kojeg, jer to nije prezime njenih roditelja. Neznamo ga ni mi još, ali pisalo je u koverti koje je ostavljeno s njom na ulazu u sirotište to ime, pa su je tako i nazvali. Naime pristaše Voldemorta se opet okupljaju, to znaš...-rekao je, a ovaj je samo kimnuot pa je James nastavio - i zato čarobnjaci posvajaju sve više djece koja su smještena po bezjačkim sirotištima, da ne budu na njihovom udaru. Neznam kakvo je stanje, ali priče kruže da je Voldemort nedavno prije smrti dobio sina, sad koliko je to istina, vidjet ćemo. Ja znam samo da mi je otac jako zabrinut i da ne mogu shvatiti kakve to jebene velike veze ima s našom Lizzie i njenom prijateljicom Elbereth, dobio sam zadatak od njega i toga se držim dok sam u ovoj školi.- rekao je James zamišljeno

-Zadatak?- pitao je Maxis

-Da. Drži je na oku James, ne smije joj se ništa dogoditi.- reko je citiravši svojeg oca

-Zato je ona u Slytherinu? Zbog toga sa smrtonošama? –

-Pa valjda.-

-Je li zla? Kao što se priča o svima u tom domu?-

-Ne prema nama, mislim da bi bila bez problema da ne osjeća tu neku zahvalu koju ne pokazuje. Prema nekima zna bit stvarno gadura, al to je njena volja. I dosta je zrela za svoje godine.-

-I lijepa.-tiho je prošaptao Maxis

-Što kažeš?- pitao je James

-Kažem kiša će bolje da uđemo.-

James je kratko kimnuo te krenuo putem prilike prije njega


Etogac. Nadam se da vam se sviđa i da nije predugo, produžila sam ga samo zbog vaših zahtjeva :)
I da, službeno se proglašavam vođom pokreta: „vratimo naše heripoterovce, tamo gdje im je mjesto! U HP blogosferu! ŽIVIO HARRY POTTER!
Hvala svima koji ste se udostojili vratiti :)
Volim vas sve!!! :)
Moja e-mail adresa na koju sam svima dostupna: lizzie.potter@hotmail.com
A na fejsu me možete naći kao Lizzie Potter :)
p.s. što se tiče gram grešaka, dajte ljudi pokušajte se ne obazirat :D jer mi je to mana kod pisanja na internetu, nemam takvih problema u školi.. Želim iskrene komentare.

Xoxo. LPJ < 3
Photobucket
18:12 | Komentari 20 | Print | ^ | On/Off |

četvrtak, 05.05.2011.

2. poglavlje - Let's go!

Dakle, ovo je nastavak s ovog: Lizzie! bloga. Ja ovdje nastavljam priču jer neznam šifru od onog tamo :/ tako da nebi bilo :D uglavnom, radujem se što sam ponovno ovdje. za to ću rećo hvala jednoj osobi, ona zna tko je, i obećajem, ovaj put ću probat ne odustat ;) fino


Probudila me zraka sunca koja je škiljila kroz glupe zavjese, okrenula sam se na drugu stranu i pokušala spavati, no uzalud. Moja sova, Luc kljucala je po mojim rukama dok ja nisam obratila pažnju na nju. Pogledala sam Lucinu nogu, primijetila sam zavezano pismo, malo veće debljine i očito teško za njenu bolesnu nogu. Uzela sam pismo i otvorila ga. Unutra su bila 3 pisma, pismo dobrodošlice, popis knjiga za petu godinu školovanja i pismo koje je kod mene probudilo posebnu znatiželju.

Pisalo je:

Draga gospođice Potter,
Sa zadovoljstvom Vas obavještavamo da ste izabrani za mjesto prefekta vašeg doma. Upute ćete dobiti kod susreta s glavnim prefektima, kojima ste se dužni javiti kad stignete na kolodvor s kojeg se polazi za Hogwars školu vještičarenja i čarobnjaštva. U pismu ćete pronaći svoju značku koja označava vaš status.

S poštovanjem, ravnatelj Elphias Macmillian


Pogledala sam s nevjericom u pismo i razmišljala o tome kako sam potpuno zaboravila da se ove godine biraju prefekti domova. Čula sam buku u dnevnom boravku koja me prenula iz razmišljanja no nisam obračala pažnju i nije mi palo na pamet da silazim jer po naravi nisam bila nešto pretjerano znatiželjna, ali u međuvremenu mi je dosadilo ležanje na krevetu i sišla sam dolje na doručak.

Kada sam izašla iz sobe, izašao je i Albus. Prošla sam uz njega kao da ga nisam primijetila.

-Sam...- rekao je tiho

Ne želim komunicirati s njim!

Prosiktala sam i stala.

-Samie, ne možeš me zauvijek izbjegavati.- rekao je

-To ti misliš.-

Krenula sam po stepenicama ali me on uhvatio za ruku i zaustavio.

-Znam da misliš na to.- prošaptao je

NE!

-Oprosti, ne znam na što misliš.- hladno sam odgovorila

-Znaš!- reko je malo glasnije od šapta

-Nemam pojma!- rekla sam i krenula dalje

Znala sam i predobro na što Albus misli, samo što sam to sječanje potiskivala u sebi, ne dozvolivši mu da izađe na površinu, od dana kada je nastalo i nemam nikakvu namjeru to promjeniti

-Ali zašto?- pitao je

Okrenula sam se pogledavši u njegove krupne, sjajne, zelene oči. Pogriješila sam s tim postupkom jer se u meni probudila želja.

Ne smijem. Pametni uče na svojim greškama. Ne budi glupa Lizzie.

Nisam mu odgovorila jer sam krenula dolje. Čula sam šapat, šapat koji je meni bio razumljiv i razgovjetan, znala sam što je rekao prije nego što su se vrata zalupila. Znala sam jer če me progoniti dok ču postojati. Neće mi dati mira.

Ne dok ne odem odavde.

***

Toliko o velikom odmoru

-Minnie! Ustani! Zakasnit ćemo zbog tebe!- uporno se derala Lily

-Kvragu! Koliko je sati?-

-Pa 15 do 10, s tim da ti još nisi ručala, ni obavila sve kaj trebaš- rekla je mrzovoljno

-Dobro! Dobro! – rekla sam i skočila sa kreveta da se obučem, upravo sam skinula majicu i stavila grudnjak kad je netko uletio u sobu

-Mama vam poru... Oh! Samo si ti.- bio je to Albus

Navukla sam majicu i pogledala ga.

-Reci.-

-Niš kaže mama da požuriš malo, tako da stigneš doručkovati.- rekao je i napustio sobu.

Gotova sam, idem doma!

Sišla sam dolje i na brzinu prožvakala topli sendvič, popila malo kave i krenula na kolodvor. Bilo je čudno koliko se toga dogodilo preko praznika i koliko je promjena nastalo zbog toga. Albus i ja još uvijek nismo pošteno razgovarali.

Vjerojatno ni nečemo

Nasmijala sam se na svoju pomisao, tako da su me ovo troje čudno pogledali a ja sam razmišljala samo za sebe.
Kad smo stigli na kolodvor pola mojeg društva je već bilo tamo, Scorpius, naravno El i Dana, Ozzie, Bella, Nette i Luc.

-Pa, vidim svoje, tako da.- rekla sam okrečući se prema Ginny i Harryu

-U redu onda, budi dobra i probaj... ne prekršit sva pravila- počela je Ginny s Harryevim završetkom

Nasmijala sam se i uputila pogled perma Lilly, Rosie, Jamesu i Alu.

-Vidimo se unutra.- rekla sam, poljubila Ginny i krenula prema svojim prijateljima

Prestani me gledati! Prestani!

Elbereth sam prišla s leđa i zagrlila je silinom koja je nadopunjavala ova dva mjeseca razdvojenosti, Scorpy me zagrlio i poljubio tik do usana, nasmijala sam se, Dana me zagrlila i kratko poljubila, dok su mi Bella i Nette luckasto mahnule glupirajući se. Ozzie me također zagrlio i zatim se široko osmjehnuo.

-Evo i naše spavalice.- rekao je

-Ciaos ekipos.- rekao je Starz

-Idiote.- rekla je Dana i ušla u vagon.

Ozzie i Scorpius su prasnuli u smjeh, Nette i Bella su se cerile a ja sam blagim nezainteresiranim tonom upitala

-Kaj je sad opet bilo?-

I dobila odgovor odmahivanje rukom. El se nakesila.

-Daj pun kotlić mi vas je, idemo zauzet mjesto.- rekla je Nette

Ozzie i Scorpius su opet prasnuli u smjeh pa zatim krenuli za damama.
Sjeli smo u zadnji kupe koji od prvog dana pripada samo nama. Ja sam obukla pelerinu jer sma se sjetila da se moramo javiti glavnim prefektima. Malfoy me zadovoljno odmjeravao.

-Znao sam da ćeš je ti dobiti.- rekao je dok je pričvrščivao svoju značku na svoju pelerinu.

Nasmijala sam se, izašla van i krenula prema kupeu glavnih prefekata. Tamo su bili Ruta i Anthony iz Hufflepuffa, Dakota, stvarno simpatična cura i neki nepoznati dečko iz Rawenclava te naravno Albus i Rosie iz Griffindora. Nisam obračala pažnju na Albusa, dok sam Rosie htjela puknut šaketinom na dobri stari bezjački način, i odslušala sam sve što su nam glavni prefekti govorili te napustila kupe bez ijednog pogleda upučenih njemu, dok on svoj nije skidao s mene.
Nisam ni shvatila da smo se tamo zadržali i više od sat vremena. Kad sam ušla u naš kupe, Bella je bila udubljena u neku knjigu, Dana je zurila kroz prozor dok je Starz bio doslovce zaljepljen na nju, El je nešto čitala i pričala sa Ozziem, a Lucius je zabavljao Nette

-Hej Luc, odakle ti u ovim krajevima.- pozdravio je Malfoy svog najboljeg prijatelja zagrlivši ga

-Pa eto, zalutao sam. Bok Lizz.-

-Hej Zabini.- pozdravila sam i sjela do Elbereth.

-Koga treba tuć?- pitala sam El

Pogledala me zbunjeno.

-Kaj je bilo draga?- pitala sam

-Oh, ništa, gledam ove debile i divim se njihovoj glupoči.- rekla je sa širokim smješkom. Sa lažnim smješkom.

-Ako ti tako kažeš- rekla sam uzvrativši osmjeh

Ali ti i ja još nismo gotove.

Ostatak putovanja nam je prošao u šali, zafrkanciji i zabavi. Kad smo stigli u Hogwarts, Malfoy i ja smo morali malo asistirati prvašičima no i to je prošlo, poslušali smo razvrstavanje, pljeskali svakom novom Slytherinu, i naravno dobro večerali. Nakon toga smo poslušali još par ravnateljevih riječi, te napustili Veliku dvoranu.

-Ajmo prvašići, sljedite nas.!- vikao je Malfoy

Odveli smo ih do tamnica gdje se nalazila naša društvena prostorija. Objasnili smo im princip ulaska i rekli lozinku: Novo doba. Ukratko, informirali smo ih o svemu, ja sam odvela djevojke do ženskih spavaonica, a Malfoy dečke do muških.
Vratili smo se u društvenu prostoriju, bacila sam se na trosjed do Elbereth i naslonila glavu na njeno rame. Promatrala sam Luciusa i Ozzia. Zafrkavali su neke djevojke s treće godine. Primijetila sam da se Nette neobazire na to, ona se konkurencije nije bojala, jer je znala da je savršena. Pogledala sam je malo bolje. Njeni grimizno crveni uvojci kose padali su njenih laktova, imala je preljepe crte lice, sama po sebi bila je prelijepa. Pjevušila je nešto ispod glasa. Nisam bila dovoljno blizu da čujem melodiju, ali sam to shvatila po njenom zanesenom pogledu.

Nastao je muk u mojem društvu. Nemoguće.
09:43 | Komentari 31 | Print | ^ | On/Off |

srijeda, 04.05.2011.

novi početak? ma jok. nastavak :)

Dakle, vratih se. ooo da. iako sam čisto popizdila što neznam staru lozinku od bloga moje potterice, ipak sam napravila novi, kud pukne da pukne.. dakle, sve što trebate znati možete nači ovdje Lizzie (: , na ovom blogu, ja samo nastavljam priču : )

dakle, poželite mi sreču, iako ovaj put, NEČU odustati :) :**

xoxo LPotter :)

fino

Photobucket
20:16 | Komentari 1 | Print | ^ | On/Off |

Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.