|
Posvećeno Dakoti i Vlatki :)
Vlatki zato što je izrazito željela da se ovaj post objavi danas i zato što me čita tamo izdaleka i javlja mi svoje dojmove u inboxu, a Dakoti zato što mi je dala nadu svojom rečenicom: Count me in. Što bi značilo da postoje šanse da se vrati, i ja je držim za tu rečenicu.
Dakota, hvala ti, uljepšala si mi dan. Ti si moje sunce.
Hodala sam hodnicima u nadi da ću naletjeti na El. Kao naručena zaletjela se u mene kod učionice Preobrazbe.
-El?-
-O. Hej Lizz.-
-Pa tražim te cijelo vrijeme.- rekla sam glasom zabrinute majke
-Dobro mama, živa sam, nije mi se ništa dogodilo.- rekla je sa smješkom kao da je znala na što mislim
-A di si dosad?-
-Pa ja ovaj.. bila sam.. u knjižnici. Da, u knjižnici. – rekla je zbunjeno
-Ne laži!-
-Stvarno!-
-Daj El pa to sam ja, Samie.-
-Ali..-
-Bila sam tamo i nije te bilo!- presjekla sam ju. –Pjevaj ptico.-
-Ma samo me nisi vidjela.- pokušavala se izvući
-Pa ti meni nešto tajiš Lucy Janic!- viknula sam optužujućim tonom
-Ma ne, samo, nebi ti shvatila, to jest možda i bi, ali kad on nije Slytherin.- prosiktala je ovo zadnje
-Tko nije Slytherin?-
-Pa jedandečko.- rekla je brzo
-Koji dečko Elbereth?- pitala sam gubeći strpljenje što je ona i vidjela na meni
-Frank Thorne.-
-Ali zar to nije...-
-Da je, to je prefekt Ravenclawa. Znam da ga Ozzie mrzi i želim da bude ljubomoran jer znam da se zanima za mene a tamo šarmira neke klinkice.- rekla je bijesno
-O mala moja zlice, a zašto ti nisi ništa rekla svojoj najboljoj prijateljici?- pitala sam i nastavila – Ja sam tu da pomognem kad zapne.
-A kako bi mi ti mogla pomoći? Ti koja prezireš sve izvan ovog doma. Dobro ne baš sve. Za Lily Jamesa i Albusa je razumljivo da ih voliš- rekla je i usadila mi u glavu zbunjenost, no sakrila sam je prije nego što je išta primijetila
-A smislit ćemo već nešto, ti to prepusti meni.-
Nasmijala se.
-Kad smo već kod Pottera Junior..-počela je -..nešto mi moraš reći?- pitala je te me uhvatila pod ruku i počela voditi u smjeru tamnica
Hodale smo tako dvije minute dok nismo sišle do tamnica. Ispred Pattinsonovog kabineta stajali su Albus, Rose i Rosierka.
Naravno da je tu. On mora biti tu. S njim i mala kučkica.
-Mi o vuku, vuk na vrata.- šapnula mi je El onu staru bezjačku. Nasmijala sam se.
-Bok Lizzie.- pozdravila me Lily dok je Albus okrenuo glavu i počeo pričati s Rosie.
-Bok.- kratko sam pozdravila te produžila prema ulazu.
Shvatila sam da je Lily na licu imala zatečen izraz.
Dobro možda sam bila hladna, al ne previše.
U školi sam to bila ja. Hladna, pokvarena, zla kučka koja nikome ne gleda kroz prste kad bi joj netko nešto napravio. Čisti Slytherin, i jedino je El poznavala moju pravu stranu. I još netko, ali ta osoba nije vrijedna spomena. Ne kažem ja da se pretvaram, nego sam ovdje jednostavno to ona ja, koja ide u Hogwarts. S Elbereth sam najčešće i bila ona stara Samaire, ali odkada sam si dala ime Lizzie, u meni postoje dvije osobe.
-Loše si volje.- rekla je Elbereth
Hodali smo hodnicima tamnice. Šutjela sam. To ju je nerviralo.
-Što se dogodilo Lizzie?- pitala je
Kako ću joj reć? Možda i shvati, ali neznam, To je moja El, moja najbolja prijateljica, sigurno će shvatiti, Ionako većinu zna.
-Pa pogodila si o kome se radi.- rekla sam promatrajući njen izraz lica koji se najednom stvrdnuo, znala sam da razmišlja, a par sekundi kasnije postao je blag.
-Ali Lizzie, zar još uvijek?- pitala je
Sad smo stajale ispred ulaza.
-Pa ovaj sada preko praznika...- spustila sam glas -... dogodilo se nešto što stvarno nisam očekivala..-
Njen pogled me tjerao da nastavim
-Pa ja sam nakon svih razgovora s njim slućajno...-
Prekinuo me muški glas
-Di si ti?- pitao je Ozzie El odjednom se stvorivši uz nas
-U pički materini eto di sam.- rekla je bjesno, psovavši ga od vrata do spavaonice. Nisam ni shvatila kada je u toj bujici psovki rekla lozinku.
-Lizzie? Kaj sam sad napravio?- pitao je
-Ništa Ozzie, ništa. –rekla sam i krenula za Elbereth
Projurila sam kroz društvenu prostoriju da stignem Elbereth, ne obazireći se na zurenje ostalih
-Dobro El pa nemoj se ljutit nije on ništa kriv.-
Bila je u spavaonici, ležala je na svojem krevetu.
-Ma živcira me sama njegova pojava.-
-Uglavnom daj se smiri da ti kažem.-
-Ma ne zanima me.- rekla je
-Albus me poljubio.- rekla sam mirno
-Rekla sam da me.. Čekaj, što?-
-Albus me poljubio.- ponovila sam
-Ajme Lizz.- rekla je zaboravljajući na svoje probleme
To je ono što sam voljela kod svoje najbolje prijateljice. Nikad nije previše marila za sebe kad bi saznala da kod nekog drugog postoji problem. Često sam se pitala kako to da ona i ja imamo isto prezime. Ono realno prezime iz doba sirotišta. Nikada nisam ozbiljnije razmišljala o tome. Pogledala sam u svoju prijateljicu. Jedna od najlijepših djevojaka koje znam. Njena smeđa kosa koja se blago kovrčala padala joj je do lakta. Njeni bjeli zubi bili su dio osmjeha koji mi je značio skoro sve na svijetu. A njene oči.. Njene okrugle smeđe oči, čokoladne kako bih se znala izraziti bile su nešto divno na njenom licu, kada bi me pogledala njima, mislila sam da gleda u moju dušu, u njenu samu dubinu. Doista mi je bilo drago što imam baš nju za prijateljicu, što imam nju koju mogu smatrati rođenom sestrom.
Flashback
-Hej Luc, idem. Odlazim. Posvojena sam.- rekla sam i nasmijala se od srca prvi put.
-Ajmeee!! Pa to je super!! Drago mi je zbog tebe!- rekla je i privukla me u veliki zagrljaj.
-Hvala ti.- rekla sam.
Lucy i ja smo zajedno od malena. Ona je dovedena kad i ja. Imale smo i zajedničko prezime prije nego što su mi ga promijenili. Prezime nam je bilo Janice. Stalno smo se družile, pomagale jedna drugoj i čuvale si leđa. Zvuči okrutno ali je istinito. Pogledala sam u njeno blijedo i umorno lice te primijetila kako iz oka boje jeseni klizi suza.
-Hajde Luc, sve će bit oke. Pisat ću ti.- rekla sam i čula kako dolazi gospođa Bundchen.
-Bježi u sobu dok te ne uhvati. Lucy, volim te. Sestro moja! Vratit ću se po tebe!- rekla sam i otrčala dolje.
Tada nisam shvaćala jačinu mojih riječi.
End of flashback
Baš kao ni tada, ni sada nisam shvaćala jačinu mojih riječi.
-Samaire, ti ga voliš.- rekla je El prekinuvši me u razmišljanju
-Jebemu ne volim ga.- rekla sam
Podigla je obrve i prekrižila ruke na prsima. Znala sam da je bitka dobivena.
Bitka, ne i rat.
-Sammie, ja nisam osoba kojoj ćeš lagati.- rekla je
Sjela sam na krevet primivši se za glavu.
-Ispucani su ti vrhovi.- rekla je blagim tonom.
Ustala sam i otišla do ogledala. Promotrila sam odraz malo bolje. Osoba u koju sam gledala bila mi je neprepoznatljiva. Krasili su je veliki koluti oko očiju zvani podočnjaci, put joj je bila porculanski bijela. Kosa, ona divna kosa pretvaralo se u sivilo. Ona se pretvarala u odraz iznutra.
-Neznam kako bih joj pomogla.- rekla sam iako sam imala svoju teoriju o tome
-Budi sretna.- rekla je
Svaki puta kad bih bila tužna, nemirna, ljuta ili jednostavno rečeno loše, ja bih izgledala kao bolesnik koji je na samrti, izgledala bi loše, ali kada bi me prošao taj osijećaj ja bi opet bila ona stara, ljepotica na koju se palila većina dečkiju.
-O čemu razmišljaš?- pitala me El
-O sebi.-
-Što točno?-
-Ništa posebno.-
-Aha. A što planiraš s Albusom?-
-Planiram se većeras naći s njim i riješiti to što nas muči.-
-Kako molim?-
-Tako kako si čula, a ti ćeš me pokrivati pred ostalima.-
Ne mogu to više odgađati, vrijeme je za još jednu pobjedu.Ja nisam kukavica.
-Ali zašto si to radiš?-
-Što?-
-Patiš! Ti jednostavno patiš.-
-Daj ne pričaj gluposti-
-Samaire!-
-Elbereth ja ne patim!- rekla sam stavljajuči točku na protekli razgovor.
Moja je bila zadnja.
Moja je uvijek zadnja, i ona to zna.
Frknula je nosom kao neko razmaženo dijete.
-Okej. Tvoja volja. A kaj se ostalih tiče, računaj na mene. Potrudit ću se da bude neš dobro-
-Ne sumnjam u tebe.-
-Znam.-
-Misliš li da griješim?-
-Neznam Sam, ako i griješiš, jedna pogreška manje, jedno iskustvo više.-
-Baš me zanima što bi mi oni rekli.-
-Pusti njih, samo mi budi dobro kad se vratiš.-
-Dat ću sve od sebe.- rekla sam skinuvši majicu što je bio znak da se idem spremiti i da je razgovor završio.
Najiskrenije nisam bila ni toliko sigurna da mi je bitno što bi mi oni rekli. Najviše sam voljela El i Ozzia. Uvijek me znao poslušati, bez prigovaranja, i ono što sam cjenila kod njega, iskreno bi mi rekao kad nešto nebi bilo u redu samnom koliko god se ja ljutila. Bio je baš kao i Elbereth, vjerojatno mi se zatotoliko sviđao kao prijatelj.
-Hej, samo da ti kažem.- provirila je njena glava – očekujem kratak sadržaj.-
-Ne brini, nosim brzocitatno pero sa sobom.-
Nakesila se i napustila spavaonicu.
***
Otišla sam iz Velike dvorane baš kada sam i planirala, malo prije ostalih da se mogu do kraja spremiti u miru. Obukla sam uske plave traperice, i crnu majicu, a na nogama su se našle najdraže ljubičaste platnene tenisice marce Lacoste u bezjačkom svijetu. Krenula sam prema dogovorenom mjestu kad sam odjednom naletjela na Starza.
-Hej Lizzie, ideš na instrukcije? Tak spičkana?- pitao me
-Da Skrable, idem.- rekla sam nasmijavši se
-Ajmo se poseksat pa onda idi.- rekao je sa vragolastim pogledom nevinog djetešca
-Rado, ali sad stvarno nemam vremena, idi me pričekaj u spavaonici, sad ću ja.- nasmijala sam se
-Ali Lizzie jebao mene hipogrif ako se ja nebi s tobom poseksao.-
-Pazi da te ptičica zvana Malfoy ne čuje.- nasmijala sam se od srca te krenula prema Barnabi.
-Lako ćemo mi njega riješit.- doviknuo je zafrkantski, mahnuo mi te otišao svojim putem
Dok sam hodala razmišljala sam o malom Skrableu, tako sam ga zvala iz milja. Fascinirao me sa svojim izjavama koje su bile pune seksa, i tih tema. Tko bi rekao da mu to fali, a bio je največi ženskar na ovom području, uključila bi i Hogsmeade. Dečko je imao izgled a to su primijetila mnoge curice koje bi on zatim iskoristio. Bio je opak u takvim stvarima, ali samo kod jedne mu to nije uspjelo. Dana ga nije šljivila ni 5 posto, a ja sam vidjela da se on opasno trudi oko nje, sumnjala sam u to da bi je iskoristio. Ali nisam mogla sa sigurnošću reći da je zaljubljen. Starz je bio pokeraš. Znao je lagati i reći istinu, no ako niste na tapeti njegovog ega, onda možete bit odlični prijatelji s njim. Tu s nama nije bilo problema. Meni je s tim svojim stilom bio zabavan.
Došla sam do dogovorenog mjesta i primijetila nešto nepravilno, nešto što ovdje nebi trebalo biti. Vrata.
Naravno. Soba potrebe
Ponavljam, ne obazirite se na gram. greške, jer ih neću prestati raditi. Jednostavno, to je moj stil. To sam ja. Sva puna grešaka.
I da, malo moje društvance, moj prijatelj će nam se uskoro pridružiti, a kada se to dogodi, objavit ću link njegovog bloga, zasad se još priprema, znaći to nam je jedan kolega više :)
p.s. nadam se da vam se sviđa dizajn :)
xoxo. LPJ <3
|
