utorak, 02.02.2016.

7. poglavlje -

Posvećeno svima vama koji ste dio divnog društva, divnog mjesta, utočišta gdje smo svi bježali upravo od stvarnosti, i posvećeno svima vama koji još uvijek pamtite i koji niste zaboravili svoj drugi društveni boravak. :) *volim i mislim na vas iako ste mi daleko*


Sjedili smo na večeri kad je ravnatelj Macmillian kucnuo žlićicom po svojoj čaši. Naš ravnatelj koji je naslijedio slavnog Dumbledorea, nije se potpuno razlikovao od njega. Iako je njemu kosa bila kraća i stršila na sve strane i nije imao naočale, bio je moćan, i znao je procijeniti što je dobro a što loše. Uvijek je znao što netko misli kada mu netko laže. To je ono što sam jako cjenila kod njega.

-Imam malu obavijest prije nego što počnemo s našom finom i slatkom gozbom. Bio bi red da nakon dugo godina pozdravimo učenika i učenicu koji su do danas bili na razmjeni u Durmstrangu, te jednu pridošlicu koji se k nama preselio za stalno. Dakle Emanuelle Wiliams, možeš se pridružiti svojim kolegama u Ravenclawu..- ravnatelj je zastao kad je plavokosa djevojka otrčala k svojim prijateljicama -..te Damian Hawk, ti se pridruži svojim Slytherincima.-

-Damian?- pitao je Zabini, Ozzie se zagrcnuo a Malfoy se izderao –HAWK!- svo troje je otrčalo, očito poznaniku da ga pozdrave.

-A odakle se oni znaju?- pitala je Nette zbunjeno

-Pa on je bio prvu godinu tu ali je izrazio želju da ode na razmjenu u Durmstrang kad se radio popis zainteresiranih. Bio je s nama u sobi, i bio je jako blizak s Malfoyem i Zabinijem i Ozziem. Mislim da su se on Malfoy i Zabini od prije znali. Ja sam ga tek tada upoznao.- rekao je Starz i sa osmjehom dočeko starog prijatelja koji je sjeo preko puta njega

-Ljudi, vi koji ga neznate, ovo je Damian. Ovo su Elizabeth.- kimnula sam glavom -..Nette, Dana, Damaris i Elbereth. – rekao je Ozzie

Vjerojatno novi član društva bio je visok i imao je dužu smeđu kosu, i lijepe zelene oči. Meni je trenutno izgledao kao dijete koje je upravo stiglo u Disneyland. Nasmijala sam se na tu usporedbu.

-Danas imamo tulum.-rekao je Malfoy uzbuđeno što opet vidi svojeg prijatelja

Utišali smo se kad je ravnatelj nastavio govoriti. Nismo obraćali pažnju.

-Da.- šapnula je El -..trebao bi nam se pridružiti.- rekla je namignuvši mu

Pogledala sam Ozzia, vilica mu se ukočila i šaka mu je bila stisnuta.

Pa, uspjeva joj.

-SLYTHERIN!- čula sam dobro poznati glas starog klobuka koji je razvrstavao učenike po domovima.

-Što slytherin?- Pitala sam i primijetila kao nam se približava crnokosi dečko jače građen, s pogledom prema dole. Djelovao je sramežljivo. Sjeo je na jedino prazno mjesto, sjeo je do mene. Pogledala sam ga ispod oka

Tko si ti da sjedneš do mene?

–Vernon Ferrer.- grubim glasom rekao je pružeći mi ruku

Odmjerila sam prvo njega a zatim njegovu ruku

-Elizabeth- rekla sam. Dajući mu ruku

Malfoy i Ozzie su ga interesantno gledali. Oni njega ja njih.

Maknula sam pogled jer sam primijetila da svi oko mene nešto trpaju u usta. Nisam ni shvatila da je večera na stolu pa sam počela grabiti sve što mi je došlo pod ruku. Bila sam nevjerojatno gladna. Ozzie, Starz, ovaj novi Hawk i Zabini, uživljeno su razgovarali o nekoj meni nepoznatoj temi.

***
Prije nego što sam krenula gore spremat se za tulum otišla sam do Ravenovog stola. Tražila sam djevojku smeđe kose bademastih očiju. I pronašla sam je. Sjedila je prekoputa one plavuše koja je došla s Damianom. One Emanuelle.

-Bok Kota.- pozdravila sam

-Hej Lizzie, kako tvoje prefektske dužnosti?-

-Jako dobro, jako dobro no slušaj me..-počela sam -..večeras je tulum u sobi potrebe, pa dofuraj i Franka.- rekla sam

-U redu, doći ćemo.-

-Odlično – rekla sam i planirala odlazak kad odjednom..

-Khm! Khm!-

-O oprosti Ema, ovo je Elizabeth, Elizabeth ovo je Emanuelle..- rekla je Kota crvenivši se

-Samo Ema.- rekla je i ošinula Dakotu pogledom.

-Drago mi je - rekla sam tipično neljubaznim tonom

Mahnula Dakoti u znak pozdrava te napustila Veliku dvoranu.

Stajala sam ispred nje i čekala Jamesa.

-Bok Minnie.- pozdravio me netko tko je bio iza mojih leđa

-Kako si me to nazvao?-

-Tvojim imenom?-

-A odakle ti pravo da budeš bahat?-

-Ti si prva počela.-

-Prestani Maxis.-

-Čekaš Jamesa?-

-Zašto te to briga?-

-Zato što te već duže vrijeme gledam kako se mučiš čekajući a on je gore.-

-Hvala na informaciji.- rekla sam i okrenula se na peti

-Odvest ću te k njemu ako ga baš, baš, baš stvarno trebaš-

-Kamo k njemu?-

-Gore do kule.- rekao je kao da sam skrenula

-U redu.- rekla sam nezainteresirano

Muški pogled, krasno.

-I kako si ti?- pitao je nakon čak petominutne šutnje

-Dobro.-

-Znaš kultura ti je na razini, ne ček, uopće nije na razini. Inače se još kaže hvala, ti?-

Provocirao je

-Znaš da me stvarno briga što ti misliš o mojoj kulturi, i znaš, ne volim provokatore.-

-Uh, moj najdraži hobi.-rekao je namignuvši

-Krasno.- rekla sam

-Znam hvala.-

-Nisam rekla da si ti krasan nego.. mah zaboravi.-

Nasmijao se. Super, sebi je bio zabavan a meni je pilio živce do iznemoglosti.

-Evo nas. Pričekaj sekundu, odma se vratim, lutkice.-

Izvadila sam štapić.

-Nemoj se igrati s opasnim stvarima.- rekao je blago

-Za tebe sam Elizabeth!- rekla sam

-Na zapovijed gospođice.- namignuo mi je i nestao iza portreta neke debele babe u rozoj haljini.

Hodala sam gore dolje da ubijem dosadu.

-Možeš li molim te prestati, ideš mi na živce.- rekla je ona debela baba

-Joj daj zašuti.- rekla sam tiho

-Čula sam to!-

Pitaj jel' me briga.

-Samie?-

E od ovog glasa mi se ledila krv u žilama. Nisam obraćala pažnju.

-Hej Sam.- pozdravio me James kad je izašao s Maxisom

-O nismo se dugo vidjeli ljepotice.- namignuo mi je Maxis

-Da, predugo.- rekla sam sarkastično

Albus je bijesno odjurio u društvenu prostoriju Gryffindora

-Reci.- obratio mi se James koji je do maloprije pratio mlađeg brata pogledom

-Danas je tulumarka u Sobi potrebe pa dođi s curom.- rekla sam

-Oh, oke, a odakle tebi informacija tog sadržaja?-

-Aj ne glumataj.- rekla sam i krenula dolje

-A ja nisam pozvan?- nakesio se Maxis

-Maxisu, uvjerena sam da ćeš mi biti pratnja.- rekla sam sarkastično

-E moj prijatelju, mislim da te ona ne šljivi ni nula cijelih nula točka nula, nula posto.- potapšao ga je James po ramenu

-Imat ću ja nju kad tad.- rekao je tiho, ali ne dovoljno da ga nečujem

Nasmijala sam se.

Dobar vic

***

Sve je bilo spremno za veliku noć mladih kako bismo to znali nazivati. S obzirom da smo Scorpi i ja prefekti, a isto tako i Dakota i Frank, znali smo da ćemo ovo izvesti lako, a iz Griffindora dolaze samo Maxis, James i njegova cura, djevojka sa šeste godine iz Ravenclawa, Ami Salinger. Nisam osobno poznavala djevojku ali rekla sam da je neću dirati iz poštovanja prema Jamesu. A i vidjet ćemo kakvo će biti stanje.
Nalazili smo se u Sobi potrebe i polako chillali prije dolaska ostalih. Malfoy je pustio neku laganu pjesmu i došao do mene.

-Mogu li vas zamoliti za prvi ples?- pitao je i ispružio ruku onako kako se to radilo prije 100 godina

Nasmijala sam se od srca.

-Možete.- rekla sam uhvativši ga za ruku

Otišli smo do plesnog podija. Zabini i Ozzie su zazviždali, a Dana i Elbereth su se smijale. Počeli smo se kretati u istom ritmu. Nisam znala da zna plesati. Uživali smo tako neko vrijeme dok nisu počeli dolaziti ostali. Prvo su došli Kota i Frank, kojeg je odma preuzela Elbereth, a zatim Emanuelle.

-Koji vrag ona radi ovdje?- pitao je Malfoy

-Ti je znaš?- pitala sam podignuvši obrve

-Ma ne, zato i pitam.- rekao je

-Ona je Dakotina prijateljica pa joj je valjda ova rekla.-

-Zanimljivo.- dodao je

Nastavili smo plesati. Primijetila sam Jamesa i Ami, a onda i ...

Ne mogu vjerovati.

-Koji vrah ON radi ovdje?- rekla sam naglašavajući riječ on

-Tko?- pitao me Malfoy gledajući u smjeru mojeg pogleda

Ozzie je došao do nas ljut kao ris.

-Odkada su Ravenclawi i četvero Griffindoraca naši najbolji priajtelji?- pitao je

-Hej! Ne diraj mi brata i šogoricu. A Maxis i mali Potter, za njih neznam, i iskreno boli me stvarno briga.- rekla sam te nastavila plesati s Malfoyem koji mi nakon Albusovog dolaska nije izgledao baš sretno.

Kad je pjesma završila, rekla sam da idem nešto popiti i otišla do šanka da uzmem jedan pivoslac. James i Ami su došli do mene, naravno njegov mali psić Maxis i Albus

-Bok James, bok Ami.- rekla sam

-Bok Sam.- pozdravili su me

-Sad se neznamo?- ubacio se Maxis

-Dobro tko te išta pitao?- odbrusila sam mu i nastavila – ne razumijem što radiš ovdje, tko te zvao uopće?- pitala sam

-Hm, da te sjetim, citiram: „Maxisu, uvjerena sam da ćeš mi biti pratnja.“ Samo sam ti htio ispuniti želju.- rekao je namignuvši

Primijetila sam da Albus izgleda loše, ali isto tako sam shvatila da to nije moja briga. Krenula sam prema svojem društvu, kad me netko uhvatio za ruku.

-Hajde odloži taj pivoslac i pleši samnom.- rekao mi je Maxis

Kako se samo usuđuje?

-Molim?- pitala sam

-Žao mi je, ona je za večeras rezervirana.- rekao je Malfoy pojavivši se niodkuda

-Nemoj više ni pomišljati na tako nešto.- rekla sam i uhvatila Malfoya za ruku te smo se zajedno udaljili

James me gledao iz daljine, primijetila sam to dok sam tražila Danu ili Elbereth, a bilo mi je i još nešto čudo, onaj novi Hawk i Emanuelle pričali su o nečem pognutih glava. Nije mi to bilo toliko čudno koliko mi je bilo čudno što logički nije ni vrijeme ni mjesto za neka sranja, a taj razgovor ličio mi je baš na to „neko sranje“.


Možda, ali možda ja ovo stvarno nastavim.
xoxo.LPJ <3


20:56 | Komentari 2 | Print | ^ | On/Off |

četvrtak, 23.06.2011.

6.poglavlje - New beginning

-Lizzie? Daj čovječe moraš ustati spavaš cjeli dan.- rekla je Elbereth

-Što?- pitala sam i otvorila oči. Nalazila sam se u spavaonici svoga doma.

Kako sam ja dospjela ovdje?

-Koliko je sati?- pitala sam

-Sad će pola tri.-

-O Bože.- rekla sam i pokrila se pokrivačem po glavi

-Što je bilo s Albusom?-

Albus.. Biti iskren, ili lagati?

-Pa ovaj ništa.- rekla sam odlučivši se za ovo drugo.

-Lažeš!-

-Lucy ne mogu o tome, stvarno ne mogu.-

Pogledala me s razumjevanjem.

-Dobro, obuci se i idi van, svi se pitaju što ti je.-

Pokušala sam ustati i osjetila sam naglu bol u preponima i nogama.

Kvragu glupačo!

-Lucy stvarno se ne osječam dobro.- rekla sam bacivši se opet na krevet

-Da pošaljem nekog?-

-Ne, zasad nema potrebe. Samo želim biti sama.- rekla sam i okrenula se na drugu stranu

-U redu mačko.- rekla je poljubivši me u tjeme. Čula sam kad je zatvorila vrata od spavaonice.

Počela sam plakati. Nisam bila tužna, nisam bila ljuta, bilo je ono najgore. Bila sam razočarana. Pala sam na svojem vlastitom ispitu za koji sam se tako dugo pripremala. Dopustila sam da se dogodi ono najgore. Dopustila sam si sponu koja je sad neraskidiva.

Ovisi s koje strane gledaš ludice
. –javio se onaj glasić

Zaspala sam u suzama.

Dani su prolazili, a ja se nisam dizala iz kreveta. Kada god bih imala posjetioce, pravila bih se da spavam, svi oni, znali su da glumim. Ali isto tako su znali da imam dobar razlog jer su me poznavali. Scorpius je najviše vremena provodio samnom. Mislio je da neznam ali ja sam osjetila njegovu prisutnost svaki puta. Prepoznala sam njegov dodir kad god bi mi rukom dodirnuo kosu, kad bi me poljubio u obraz ili tjeme. Ja sam uvijek znala da je to on.

Zašto nebi njemu dala priliku?

Dani su prolazili, a ja se nisam micala iz spavaonice. Ponedeljak, utorak, srijeda...sad uskoro i četvrtak. Nisam čak ni jela gore. El, Dana i Nette, su mi nosili sendviče. Tu i tamo Bella pokoji kad bi imala vremena. Shvatila sam da je u zadnje vrijeme rijetko viđam, imala sam osječaj da krije nešto od nas.

-Uopće me ne zanima! Želim znati razlog! Uostalom zašto niste pozvali madame Bulé?

-Profesore samo se umorila! Pustite je, spava!-

-To ću ja s njom riješiti gospođice McCord.-

Čula sam dernjavu u društvenoj i kako se neko munjevito penje po stepenicama.

-Gospođice Potter.- prošaptao je tiho profesor Fox

-Mhm?-

-Poslat ću sada madame Bulé da vas pregleda i da vam da neke lijekove, odma ćete biti bolje- rekao je pažljivo

-Ma dobro sam ja.. samo sam...-

Što?
Jadna?
Povrijeđena?
Razočarana?


- umorna.- dovršila sam

-Sad će ona doći pa će vas pregledati.- rekao je

Kimnula sam

-Gdje je bolesnik?- pitao je umiljat glas madame Bulé

-Molila bih vas da me ostavite samu s njom da je mogu pregledati.-

Sva sreća da mi je popustila bol u preponima jer bi bilo preočito o čemu se radi. Ovako, nek ostane na tome da je samo umor u pitanju.

-Jel te boli išta?- pitala me

Šutjela sam.

DA!

-Ne, ništa me ne boli.- odgovorila sam

-Jako si bljedunjava i slaba, al mislim da je to samo izmorenost. Malo spavaš?-

Kimnula sam.

-Da, onda nema što drugo biti. Ostavit ću vam ovaj Rastomor da vam se vrati snaga i imunitet, a i apetit, jer vidim da nemate baš teka.- pogledala je hrpu sendviča pod mojim krevetom i nasmijala se

-U redu, hvala vam.-

-Popij jednu čašicu na dan. Krenuvši od danas, evo izvoli. Već sutra bi trebala biti bolje.- rekla je pružeći mi šalicu punu roze tekućine. Popila sam je nasikap. Napravila sam grimasu zbg bljutavog okusa koji je ta tekućina stvorila u meni.

-Hoću, hvala vam.-

Pozdravila sam je i ispratila pogledom.

Nastavila sam razmišljati. I tako utonula u san.

-ELIZABETH SAMAIRE POTTER!- viknule su El, i Dana u isto vrijeme tako jako da sam skoro pala s kreveta

-Koji kurac želite?-

Primijetila sam kako Nette sjedi na krevetu s knjigom u ruci, i iako se pravila da čita, njene oči koje su piljile u jednu točku odale su je.

-Svoju prijateljicu nazad...- rekla je Dana i nastavila -...kvragu Lizzie, sad si pretjerala.-

-Fališ nam.- rekla je El

-Dajte pričekajte da mi bude bolje, ha? Može tako?-

-Jebi se ti i tvoje bolje! Da želiš da ti bude bolje, ozdravila bi već odavno. Sredi si psihu prvo u glavi!- rekla je Nette, bacila knjigu na krevet i krenula prema izlazu

-I da, aj nam probaj NE razjebat ekipu.- zalupila je vratima

-Hajde Lizz koji kurac sad tu sereš, siđi dolje idemo van dok još ima sunca, svi te žele vidjet.-

Pogledala sam El koja je samo šutjela. Ona je znala. Ona nije mogla ništa reć.

-Pusti je, doći će. Treba joj vremena.- rekla je El

Dana je slegnula ramenima.

-Kak hočeš Lizz, al ti si na gubitku.- rekla je i otišla. Zajedno s Elbereth koja mi je dobacila tužan pogled na odlasku.

Iako nisu toga ni bile svjesne, njihove riječi bocnule su me i više nego što su mislile. Bile su u pravu.

Zar ću ja, Samaire Janic, koja ulijevam strah u kosti većini u ovoj školi pokleknuti pred sitnom greškom? Zar bi mene trebalo dirati to što se dogodilo? Zar sam ja neka mimozica?

Ustala sam i pogledala se u ogledalo.

U što sam se to pretvorila? Ja koja sam imala najhladnije srce na svijetu za ovakve stvari? E pa NE! PASTI NEĆU! Ovo mi je bila lekcija! Tko ju jebe, bit će još takvih sranja, no ako realno pogledamo ja sam dobila što sam htjela. Moj dio je u tome obavljen, i to, smatram vrlo dobro.. Kvragu i kosa! Želim biti lijepa kao nekad, želim izgledati normalno.

Stisnula sam oči kao da čarolijom pokušavam prizvati ljepotu. Smatrala sam se naivčinom u ovoj situaciji.. otvorila sam oči i tužno pogledala svoj odraz a onda sam shvatila.

Kosa nije više ispucana, koža nije toliko blijeda, oči mi nisu naotečene, podočnjaka nema!
Je li moguće?
Ma nije?
Kako ću znati?


Navukla sam nabrzinu uske hlače, majicu s kratkim rukavima, i krenula van.

Našla sam ih u dvorištu kako leže kod jezera i nešto ozbiljno razgovaraju. Znala sam da je o meni, jer ime je Scorpius nešto tiho rekao kad me ugledao. Zatim se na Starzovoj faci pojavio takav osmjeh kad me vidio, da sam shvatila da takvo nešto u životu nisam doživjela.

-She's alive.- viknuo je i raširio ruke te pogledao u nebo

Nette se nasmijala jer je znala da je postigla upravo ono što je htjela, i ja sam to shvatila. Dobacila mi je pogled isprike koji bi se mogao nazvati: „nisam baš sve tako mislila“ a ja sam joj uzvratila osmjehom jer je ona bila zaslužna za moj povratak.

-Čovječe, ko da vas 10 godina nisam vidjela.- rekla sam s osmjehom.

-Briješ a?- javio se Starz

-Jesam išta pametnog propustila?-

-Pa ništa baš osim..- rekao je i pogledao u stranu

Pratila sam njegov pogled i primjetila da su Zabini i Nette zagrljeni.

-O pa čestitam. Iako to nije ništa novo.- rekla sam cereći se

-Pa nije, samo što je sad službeno.- rekla je Nette sretna

-Joj tko će ih sad trpjet. TKO?? – viknuo je Starz prema nebu i zaradio udarac od Zabinia. Počeli su se mlatit, a ja sam shvatila da ja koliko god bila zla, i makar mi svi bili u Slytherinu, ne mogu reći da nemam prijatelje

***

Bila je nedelja i sunce se nalazilo točno iznad Hogwartsa. Izašli smo van i otišli do našeg starog mjesta. Bacila sam se na travu. Odjednom se Malfoy pravio da će pasti na mene ali se dočekao na rukama, kao mačka. Od straha sam glavu okrenula na desnu stanu gdje se sada nalazila njegova ruka. Otvorila sam oči. U tom trenutku dok je pridržavao silu svoga tjela iznad mene mišići su mu i više nego što je bilo potrebno došli do izražaja. Napravila sam ljutitu facu, i pretvarala se da sam ljuta pa smo se počeli kotrljati okolo naokolo. Izgledali smo kao djeca. Smijao se na sav glas..Imao je doista lijep osmijeh. Nije on bio tako loš dečko.

-Lizz?-

Još se kesio kao idiot. Shvatila sam da stojim na mjestu i gledam ga.

-Što je bilo?- smijao se

-Ništa.- rekla sam

-ŽIVCIRATE ME!- viknuo je Skrable

-NAĐI CURU STARZ!- viknuo je Zabini

-A MA PRESTANITE SE DERAT- dreknula je Damaris a El je rukama pokrila uši

-A MA TKO JE ZA TULUM VEČERAS?- pitala je Nette

-KAJ? Ček.. Kaj?- pitao je Zabini

-Tu-lum. Ve-će-ras- pokušala je objasniti Nette svom dragom

-Znaš to ti je ono di plešeš.- rekao je Starz

-I piješ.- dodao je Malfoy

-I drogiraš se.- rekla je Damaris ozbiljno

Pogledali smo je.

-Joj dajte zezam se.- rekla je sa osmijehom

-Dobro, gdje ćemo?- pitao je Malfoy

-Soba potrebe.- rekao je smireno Starz

-Uuu dobra ideja Starz.- rekao je Malfoy

-Mogli bi se zbuksat poslije većere.- rekao je Starz koji je sad sjedio u položaju u kojem je izgledao kao da meditira.

-A cuga?- pitao je Malfoy

-Niš ti ne brini, zvat ćemo malog Pixa da neš sredi.- nastavio je Zabini, na što se Malfoy nasmijao

-Koga?- pitala je El

-Ma mog kućnog vilenjaka.-rekao je

-Onda smo se dogovorili.- rekao je Starz

Bacila sam pogled na Ozzia koji je ležao na travi s rukama prekriženim pod glavom. Bocnula sam Malfoya i pokazala glavom prema Ozziu. Odmahnuo je rukom i rekao kasnije.
Sjela sam i rukama obgrlila koljena. Promatrala sam Ozzia kako zamišljeno grize neku zelenu travčicu. Ozzie je valjda bio san svake djevojke u Slytherinu. Bio je visok, i lijepo građen, smeđa kosa koja mu je nekad padala preko predivnih plavih očiju bila je još jedan dodatak toj ljepoti. Izgledao mi je kao jedan od onih sexy glumaca koji nisu marili za svoje obožavateljice već su se samo poigravali njima. Ja ga nisam nikad gledala kao dečka u kojeg ću se zaljubiti već kao jednu od prvih osoba koje sam upoznala u svom novom domu, i kao najboljeg prijatelja. Po osobnosti on je bio čisti Slytherin. Nije bio zao dok se to nije tražilo od njega, i uvijek je branio svoje, bio je jak na riječima, ali još jači na djelu. Bio je razuman, i često zna poslušati pamet. Ozzie je bio jedan fascinantan dečko, i ako ti je on prijatelj, stvarno imaš sreće.

***

kasnim, znam, ispričavam se
xoxo < 3
Photobucket


13:42 | Komentari 31 | Print | ^ | On/Off |

subota, 28.05.2011.

5. poglavlje - That's the way it should be

Posveta jednoj doista posebnoj osobi, meni nekad bitnoj, hvala ti što si me cjenio i bio tu kad sam te najviše trebala, žao mi je što je sve završilo na krivi način. možda nije gotovo. možda jednom, možda nikad. tko zna, sudbina je lukava. ali hvala ti.


Ušla sam unutra i dobila dojam da spavam u nekoj zajedničkoj društvenoj prostoriji. Nije bilo ni grbova ni zastava nit ičeg samo kamin, par fotelja, krevet, stol sa stolicama i polica s nekim knjigama. Promotrila sam bolje priliku koja je sjedila na kauču nasuprot kamina. Pognuo je glavu i s onako prekriženim prstima izgledao je kao da moli. Iako sam ja znala da o nečem istinski razmišlja. Nije digao pogled kad sam zatvorila vrata. Podigao ga je tek kad sam sjela, to jest, bio je to kratak pogled, onda se vratio u svoj stari položaj.

-Evo me, završimo s time što prije, moram ići.- rekla sam

-Ne laži.-

-Molim?-

-Kako si Samie?-

Još nije pošteno dignuo glavu da razgovaramo kao ljudi. Nisam odgovorila. Sada me pogledao. Pogledao me u oči. Zelene oči su pronašle plave, zelene oči su bile krvave, plave su bile umorne.


Flashback

-Minnie, sami smo! Daj da razgovaramo- preklinjao je Albus da ga pustim u sobu i naravno popustila sam.

Na svoju žalost.

Stajala sam kod prozora i dragala svoju sovu Luc.

-Ja tebe volim Minnie Samaire Kristana.- rekao je

-Albuse nemoj opet.-

Ispružila sam ruku i sova je mirno odletjela u potragu za nekakvim plijenom.

-Ništa drugo mi nije bitno.-

Osjetila sam slabost u nogama, primila sam se za prozor i pokleknula, sada sam trenutno klečala. Bila sam ponosna na to što nije bilo nikakvih suza. Nikad nisam plakala ni pred kim.

Neću ni pred njim.

-Samie- šapnuo je uz moje uho i okrenuo me. Dignuo me i posjeo na krevet. Shvatila sam da se u meni razvio neki osječaj izgubljenosti. Kao da sam se izgubila u nejgovom naručju, kao da to nisam bila ja.

-Samaire.- ponovio je

U kuči me samo on tako zvao jer je znao koliko volim to ime, za Ginny i Harrya sam bila Minnie, a za prijatelje u školi Elizabeth, ili kratko Lizzie.

-Samaire pogledaj me.-

Podigla sam pogled, svoje plave oči usmjerila sam u nejgove zelene.
Kao što bi rekao pjevač Sasha Foster iz grupe Black Dreams u pjesmi Death on the Rhoad: zelene oči su pronašle plave, zelene oči su bile krvave, plave su bile umorne, susrele su se posljednji put.
Gledali smo se tako pune tri sekunde, no tada je pala odluka. Vidjela sam to u njegovim očima. Nisam se ni snašla, a on je već prislonio svoje usne na moje.

Molim Te reci mi da sanjam.

End of flashback


Nisam se dala omesti.

-Trebaš me nešto Albuse?-

-Oprosti.-

Oprosti?

Uhvatio me nespremnu.

-Za što?-

-Za to što sam te poljubio bez tvog dopuštenja i tako ti očito zagorčao život.-

Ostala sam zatečena njegovom rečenicom.

-Ali Samaire, Minnie Samaire Kristana Janic Potter da ti se nije svijdelo, ti nebi uzvratila.-

Što ću ja s tobom? Odustani. Nemoguće je! NEMOGUĆE!

-Isprika prihvaćena, još nešto? – pitala sam i ustala

-Ne ideš ti nigdje dok mi ne porazgovaramo kako treba.- rekao je mirno

-Ma nemoj?- bjesnila sam

-U Sobi potrebe si, ona trenutno sluša samo mene.-

-Ti bezobrazni i nepravedni čekinajšu! Albus, ne tjeraj me na ovo.- izvadila sam štapić

Promatrala sam ga kako nepomično sjedi.

-Slobodno me ubiješ, učinila bi mi veliku uslugu i doista bih ti bio zahvalan.- prošaptao je

Ali ja ovako neznam. Što da napravim?

-Ali zašto se ti uporno dovodiš u ovu situaciju kad znaš da smo mi zabranjeni, mi nikada nećemo postojati. Mi smo doslovce brat i sestra. Mi...mi živimo pod istim krovom. Mi smo doslovce rod, krv Albuse! Uostalom ja sam Slytherin, ti si Gryffindor.-

Sad je on ustao.

-Našim venama ne teče ista krv! Nikada nije, niti hoće! Za jebene dvije godine smo punoljetni i toga više neće biti! Pa što ako živimo pod istim krovom? Da ti nisi tako nedokazana shvatila bi da nam je to prednost. I molim te kakve jebene šugave veze imaju domovi s nama?-

-Albus zaboravi.-

-Znaći patiti ćeš.-

-Ja ne patim!-

-Aha, plačeš od sreće.-

Obrisala sam desnom rukom obraz i napravila gadljivu facu.

-Ne, od bijesa.-

-Dobro hočeš li mi jednom iskreno odgovoriti na pitanje?-

-Nazivaš me lažljivicom?-

-Ne nisam tako mislio.-

Sjela sam odlučivši se ne obazirat na njega, ali to je bilo nemoguće. Sjeo je do mene i rukama mi okrenuo glavu prema sebi. Stisnuo mi je dlanovima glavu, ali blago i svu silinu svojih očiju uperio u mene.

-Patiš, a možemo biti sretni.- šapnuo je

-Pusti me!-

-Budi samnom.-
Njegova prisutnost me omamila.

-Ja..ovaj.. Albus, to stvarno..nije..-

-Samaire..- rekao je nježno milujući mi vrat slobodnom rukom.- želim te.-

Uzmi me.

***

-Kakve li će biti reakcije kada naš svijet sazna za Nas- progovorila je plavuša duge kose

-Tiše Emanuelle draga, nemoj o tome u javnosti!- upozorila ju je prilika nasuprot nje, je dečko Lizzienih godina

-Damiane, ja ne mogu više čekati.-

-Još malo draga i doma smo.-

-Gadi mi se ovaj Durmstrang više. Stvarno sam se zaželjela Hogwartsa. A sad što više saznajem o njoj, zaželjela sam se i nje.-

-Emanuelle, još samo tjedan dana izdrži, iako ne vidim razlog da ti ovdje ne bude dobro.-

-Zaboravljaš da sam ja Ravenclaw?-

-Da, imaš pravo.-

-Hajde vratimo se u dvorac.- rekla je djevojka, te nabila kapuljaču napustivši prostoriju, da se zaštiti od hladnog vjetra.

Isto je učinio i njen pratioc.



Sretan ti rođendan moj prijatelju.


19:29 | Komentari 28 | Print | ^ | On/Off |

nedjelja, 15.05.2011.

4. poglavlje - Is it matter what I think?

Posvećeno Dakoti i Vlatki :)
Vlatki zato što je izrazito željela da se ovaj post objavi danas i zato što me čita tamo izdaleka i javlja mi svoje dojmove u inboxu, a Dakoti zato što mi je dala nadu svojom rečenicom: Count me in. Što bi značilo da postoje šanse da se vrati, i ja je držim za tu rečenicu.
Dakota, hvala ti, uljepšala si mi dan. Ti si moje sunce.


Hodala sam hodnicima u nadi da ću naletjeti na El. Kao naručena zaletjela se u mene kod učionice Preobrazbe.

-El?-

-O. Hej Lizz.-

-Pa tražim te cijelo vrijeme.- rekla sam glasom zabrinute majke

-Dobro mama, živa sam, nije mi se ništa dogodilo.- rekla je sa smješkom kao da je znala na što mislim

-A di si dosad?-

-Pa ja ovaj.. bila sam.. u knjižnici. Da, u knjižnici. – rekla je zbunjeno

-Ne laži!-

-Stvarno!-

-Daj El pa to sam ja, Samie.-

-Ali..-

-Bila sam tamo i nije te bilo!- presjekla sam ju. –Pjevaj ptico.-

-Ma samo me nisi vidjela.- pokušavala se izvući

-Pa ti meni nešto tajiš Lucy Janic!- viknula sam optužujućim tonom

-Ma ne, samo, nebi ti shvatila, to jest možda i bi, ali kad on nije Slytherin.- prosiktala je ovo zadnje

-Tko nije Slytherin?-

-Pa jedandečko.- rekla je brzo

-Koji dečko Elbereth?- pitala sam gubeći strpljenje što je ona i vidjela na meni

-Frank Thorne.-

-Ali zar to nije...-

-Da je, to je prefekt Ravenclawa. Znam da ga Ozzie mrzi i želim da bude ljubomoran jer znam da se zanima za mene a tamo šarmira neke klinkice.- rekla je bijesno

-O mala moja zlice, a zašto ti nisi ništa rekla svojoj najboljoj prijateljici?- pitala sam i nastavila – Ja sam tu da pomognem kad zapne.

-A kako bi mi ti mogla pomoći? Ti koja prezireš sve izvan ovog doma. Dobro ne baš sve. Za Lily Jamesa i Albusa je razumljivo da ih voliš- rekla je i usadila mi u glavu zbunjenost, no sakrila sam je prije nego što je išta primijetila

-A smislit ćemo već nešto, ti to prepusti meni.-

Nasmijala se.

-Kad smo već kod Pottera Junior..-počela je -..nešto mi moraš reći?- pitala je te me uhvatila pod ruku i počela voditi u smjeru tamnica

Hodale smo tako dvije minute dok nismo sišle do tamnica. Ispred Pattinsonovog kabineta stajali su Albus, Rose i Rosierka.

Naravno da je tu. On mora biti tu. S njim i mala kučkica.

-Mi o vuku, vuk na vrata.- šapnula mi je El onu staru bezjačku. Nasmijala sam se.

-Bok Lizzie.- pozdravila me Lily dok je Albus okrenuo glavu i počeo pričati s Rosie.

-Bok.- kratko sam pozdravila te produžila prema ulazu.

Shvatila sam da je Lily na licu imala zatečen izraz.

Dobro možda sam bila hladna, al ne previše.

U školi sam to bila ja. Hladna, pokvarena, zla kučka koja nikome ne gleda kroz prste kad bi joj netko nešto napravio. Čisti Slytherin, i jedino je El poznavala moju pravu stranu. I još netko, ali ta osoba nije vrijedna spomena. Ne kažem ja da se pretvaram, nego sam ovdje jednostavno to ona ja, koja ide u Hogwarts. S Elbereth sam najčešće i bila ona stara Samaire, ali odkada sam si dala ime Lizzie, u meni postoje dvije osobe.

-Loše si volje.- rekla je Elbereth

Hodali smo hodnicima tamnice. Šutjela sam. To ju je nerviralo.

-Što se dogodilo Lizzie?- pitala je

Kako ću joj reć? Možda i shvati, ali neznam, To je moja El, moja najbolja prijateljica, sigurno će shvatiti, Ionako većinu zna.

-Pa pogodila si o kome se radi.- rekla sam promatrajući njen izraz lica koji se najednom stvrdnuo, znala sam da razmišlja, a par sekundi kasnije postao je blag.

-Ali Lizzie, zar još uvijek?- pitala je

Sad smo stajale ispred ulaza.

-Pa ovaj sada preko praznika...- spustila sam glas -... dogodilo se nešto što stvarno nisam očekivala..-

Njen pogled me tjerao da nastavim

-Pa ja sam nakon svih razgovora s njim slućajno...-

Prekinuo me muški glas

-Di si ti?- pitao je Ozzie El odjednom se stvorivši uz nas

-U pički materini eto di sam.- rekla je bjesno, psovavši ga od vrata do spavaonice. Nisam ni shvatila kada je u toj bujici psovki rekla lozinku.

-Lizzie? Kaj sam sad napravio?- pitao je

-Ništa Ozzie, ništa. –rekla sam i krenula za Elbereth

Projurila sam kroz društvenu prostoriju da stignem Elbereth, ne obazireći se na zurenje ostalih

-Dobro El pa nemoj se ljutit nije on ništa kriv.-

Bila je u spavaonici, ležala je na svojem krevetu.

-Ma živcira me sama njegova pojava.-

-Uglavnom daj se smiri da ti kažem.-

-Ma ne zanima me.- rekla je

-Albus me poljubio.- rekla sam mirno

-Rekla sam da me.. Čekaj, što?-

-Albus me poljubio.- ponovila sam

-Ajme Lizz.- rekla je zaboravljajući na svoje probleme

To je ono što sam voljela kod svoje najbolje prijateljice. Nikad nije previše marila za sebe kad bi saznala da kod nekog drugog postoji problem. Često sam se pitala kako to da ona i ja imamo isto prezime. Ono realno prezime iz doba sirotišta. Nikada nisam ozbiljnije razmišljala o tome. Pogledala sam u svoju prijateljicu. Jedna od najlijepših djevojaka koje znam. Njena smeđa kosa koja se blago kovrčala padala joj je do lakta. Njeni bjeli zubi bili su dio osmjeha koji mi je značio skoro sve na svijetu. A njene oči.. Njene okrugle smeđe oči, čokoladne kako bih se znala izraziti bile su nešto divno na njenom licu, kada bi me pogledala njima, mislila sam da gleda u moju dušu, u njenu samu dubinu. Doista mi je bilo drago što imam baš nju za prijateljicu, što imam nju koju mogu smatrati rođenom sestrom.

Flashback

-Hej Luc, idem. Odlazim. Posvojena sam.- rekla sam i nasmijala se od srca prvi put.

-Ajmeee!! Pa to je super!! Drago mi je zbog tebe!- rekla je i privukla me u veliki zagrljaj.

-Hvala ti.- rekla sam.

Lucy i ja smo zajedno od malena. Ona je dovedena kad i ja. Imale smo i zajedničko prezime prije nego što su mi ga promijenili. Prezime nam je bilo Janice. Stalno smo se družile, pomagale jedna drugoj i čuvale si leđa. Zvuči okrutno ali je istinito. Pogledala sam u njeno blijedo i umorno lice te primijetila kako iz oka boje jeseni klizi suza.

-Hajde Luc, sve će bit oke. Pisat ću ti.- rekla sam i čula kako dolazi gospođa Bundchen.

-Bježi u sobu dok te ne uhvati. Lucy, volim te. Sestro moja! Vratit ću se po tebe!- rekla sam i otrčala dolje.

Tada nisam shvaćala jačinu mojih riječi.

End of flashback


Baš kao ni tada, ni sada nisam shvaćala jačinu mojih riječi.

-Samaire, ti ga voliš.- rekla je El prekinuvši me u razmišljanju

-Jebemu ne volim ga.- rekla sam

Podigla je obrve i prekrižila ruke na prsima. Znala sam da je bitka dobivena.

Bitka, ne i rat.

-Sammie, ja nisam osoba kojoj ćeš lagati.- rekla je

Sjela sam na krevet primivši se za glavu.

-Ispucani su ti vrhovi.- rekla je blagim tonom.

Ustala sam i otišla do ogledala. Promotrila sam odraz malo bolje. Osoba u koju sam gledala bila mi je neprepoznatljiva. Krasili su je veliki koluti oko očiju zvani podočnjaci, put joj je bila porculanski bijela. Kosa, ona divna kosa pretvaralo se u sivilo. Ona se pretvarala u odraz iznutra.

-Neznam kako bih joj pomogla.- rekla sam iako sam imala svoju teoriju o tome

-Budi sretna.- rekla je

Svaki puta kad bih bila tužna, nemirna, ljuta ili jednostavno rečeno loše, ja bih izgledala kao bolesnik koji je na samrti, izgledala bi loše, ali kada bi me prošao taj osijećaj ja bi opet bila ona stara, ljepotica na koju se palila većina dečkiju.

-O čemu razmišljaš?- pitala me El

-O sebi.-

-Što točno?-

-Ništa posebno.-

-Aha. A što planiraš s Albusom?-

-Planiram se većeras naći s njim i riješiti to što nas muči.-

-Kako molim?-

-Tako kako si čula, a ti ćeš me pokrivati pred ostalima.-

Ne mogu to više odgađati, vrijeme je za još jednu pobjedu.Ja nisam kukavica.

-Ali zašto si to radiš?-

-Što?-

-Patiš! Ti jednostavno patiš.-

-Daj ne pričaj gluposti-

-Samaire!-

-Elbereth ja ne patim!- rekla sam stavljajuči točku na protekli razgovor.

Moja je bila zadnja.

Moja je uvijek zadnja, i ona to zna.

Frknula je nosom kao neko razmaženo dijete.

-Okej. Tvoja volja. A kaj se ostalih tiče, računaj na mene. Potrudit ću se da bude neš dobro-

-Ne sumnjam u tebe.-

-Znam.-

-Misliš li da griješim?-

-Neznam Sam, ako i griješiš, jedna pogreška manje, jedno iskustvo više.-

-Baš me zanima što bi mi oni rekli.-

-Pusti njih, samo mi budi dobro kad se vratiš.-

-Dat ću sve od sebe.- rekla sam skinuvši majicu što je bio znak da se idem spremiti i da je razgovor završio.

Najiskrenije nisam bila ni toliko sigurna da mi je bitno što bi mi oni rekli. Najviše sam voljela El i Ozzia. Uvijek me znao poslušati, bez prigovaranja, i ono što sam cjenila kod njega, iskreno bi mi rekao kad nešto nebi bilo u redu samnom koliko god se ja ljutila. Bio je baš kao i Elbereth, vjerojatno mi se zatotoliko sviđao kao prijatelj.

-Hej, samo da ti kažem.- provirila je njena glava – očekujem kratak sadržaj.-

-Ne brini, nosim brzocitatno pero sa sobom.-

Nakesila se i napustila spavaonicu.

***

Otišla sam iz Velike dvorane baš kada sam i planirala, malo prije ostalih da se mogu do kraja spremiti u miru. Obukla sam uske plave traperice, i crnu majicu, a na nogama su se našle najdraže ljubičaste platnene tenisice marce Lacoste u bezjačkom svijetu. Krenula sam prema dogovorenom mjestu kad sam odjednom naletjela na Starza.

-Hej Lizzie, ideš na instrukcije? Tak spičkana?- pitao me

-Da Skrable, idem.- rekla sam nasmijavši se

-Ajmo se poseksat pa onda idi.- rekao je sa vragolastim pogledom nevinog djetešca

-Rado, ali sad stvarno nemam vremena, idi me pričekaj u spavaonici, sad ću ja.- nasmijala sam se

-Ali Lizzie jebao mene hipogrif ako se ja nebi s tobom poseksao.-

-Pazi da te ptičica zvana Malfoy ne čuje.- nasmijala sam se od srca te krenula prema Barnabi.

-Lako ćemo mi njega riješit.- doviknuo je zafrkantski, mahnuo mi te otišao svojim putem

Dok sam hodala razmišljala sam o malom Skrableu, tako sam ga zvala iz milja. Fascinirao me sa svojim izjavama koje su bile pune seksa, i tih tema. Tko bi rekao da mu to fali, a bio je največi ženskar na ovom području, uključila bi i Hogsmeade. Dečko je imao izgled a to su primijetila mnoge curice koje bi on zatim iskoristio. Bio je opak u takvim stvarima, ali samo kod jedne mu to nije uspjelo. Dana ga nije šljivila ni 5 posto, a ja sam vidjela da se on opasno trudi oko nje, sumnjala sam u to da bi je iskoristio. Ali nisam mogla sa sigurnošću reći da je zaljubljen. Starz je bio pokeraš. Znao je lagati i reći istinu, no ako niste na tapeti njegovog ega, onda možete bit odlični prijatelji s njim. Tu s nama nije bilo problema. Meni je s tim svojim stilom bio zabavan.

Došla sam do dogovorenog mjesta i primijetila nešto nepravilno, nešto što ovdje nebi trebalo biti. Vrata.

Naravno. Soba potrebe


Ponavljam, ne obazirite se na gram. greške, jer ih neću prestati raditi. Jednostavno, to je moj stil. To sam ja. Sva puna grešaka.
I da, malo moje društvance, moj prijatelj će nam se uskoro pridružiti, a kada se to dogodi, objavit ću link njegovog bloga, zasad se još priprema, znaći to nam je jedan kolega više :)

p.s. nadam se da vam se sviđa dizajn :)

xoxo. LPJ <3

Photobucket


16:10 | Komentari 20 | Print | ^ | On/Off |

srijeda, 11.05.2011.

3. poglavlje - Is it really so hard?

Trznula sam se iz razmišljanja o mojoj prijateljici kad sam shvatila da su svi zašutjeli, a to mi je bilo čudno, čak su Ozzie i Luc prestali zafrkavaati one djevojčice. El me trknula laktom i napravila pokret glavom koji mi je govorio da pogledam u smjeru ulaznih vrata. U prostoriju je upravo ušla djevojka, rekla bih naše dobi.

Kosa joj je crna kao ugljen, izgleda savršeno. Tko je ona?

Bila je s profesorom Fox. On je bio predstojnik našeg doma, i predavao je Čarobne napitke.
Krenuo je prema spavaonicama, a ona elegantnim hodom za njim. Primijetila sam da o nečem pričaju. Ništa mi nije bilo jasno.

Barem sam godište pogodila. –pomislila sam kad je ušla u spavaonice za djevojke na petoj godini.

-Tko je to bio?- prenuo me Malfoyev glas

-Neznam, nit me zanima.- rekla sam tiho

-Mislim da je nova.- rekla je Dana

Nasmijali smo se.

-Dobar zaključak Dana.- poklopio ju je Malfoy

Iz spavaonica je izašao gospodin Fox.

-Gospođice Potter, McCord, Lestrange, Davis i Morttise molim vas da izdvojite sekundu za mene.-

Čula sam kako je Malfoy puhnuo: -sretnice.-

-Recite.-rekla je El kad smo sve došle u spavaonicu.

-Ovo je gospođica Damaris May Lynn, i upravo je prebačena iz Durmstranga zbog nebitnih razloga, odsad pa do kraja školovanja djeliti ćete s njom sobu pa vas molim da joj pomognete da se snađe.- rekao je i napustio prostoriju

Nitko nije ništa rekao. Spomenuta djevojka je sjedila na krevetu i otvarala svoj kovčeg.

-Pa..ovaj. bok!- rekla je. Imala je ugodan glas.

-Ja sam Elbereth...-počela je El. -...ovo su Annette, Bellatrix, Dana i Elizabeth Samaire.- rekla je.

-Pa vi moje ime već znate, al eto, ja sam Damaris, pa da bude službeno.- Nette se nasmijala. A ja sam je samo gledala iz neznam kojeg razloga. Djelovala mi je.. zanimljivo.. jako zanimljivo..

-Kad se raspremiš, slobodno siđeš dolje da te upoznamo s ostatkom ekipe.- rekla je Dana.

-Kad smo već kod druženja, ja ostajem ovdje, pa vam svima želim laku i ugodnu noć.- pozdravila nas je Bella kad smo se vraćale u društvenu.

-Kaj je njoj?- pitala je Dana

-Ona je jednostavno takva.- rekla sam uz smješak

-I? Ko je nova golubica?- pitao je Malfoy

-Damaris May Lynn.- rekao je glas iz njega

Dečki su prasnuli u smjeh i krenuli se upoznavati s pridošlicom. Ja sam se jednostavno isključila i promatrala društvenu prostoriju. Bila sam poprilično lošeg raspoloženja, i to nije promaklo El, no nisam se obazirala na njeno zurenje.

Trenutno, ja sam doma. I to je ono što je bitno.

Dok sam to u glavi izgovarala, pogled mi je pao na kamin koji se nalazio preko puta mene. Vatra kao da je jače zapucketala, kao da se veselila što me vidi i što smatram ovu sobu domom, kao da je djelila tu moju radost što sam opet ovdje.
Kamin je bio izrađen od crnog, sjajnog kamena, koji je pod nekim znakom svjetla bio grimizno zelene boje, to je bio samo takav odsjaj, rubovi su bili ukrašeni smaragdima, ravno iznad njega nalazila se zastava s grbom doma plemenitog Salazara Slytherina. Srebrna zmija na zelenoj površini. Neznam kakvo je stanje bilo u ostalim društvenim prostorijama, ali naša je stvarno bila prostrana, prevladavale su zelena i crna boja, bilo je puno namještaja, stolova i kauča, svi su imali mjesta. Pogled mi je pao na dva velika smaragda, pravilno okrugla koja su se nalazila na kaminu. Nešto mi je bilo poznato u tome.

Ne mogu biti ovdje! Ne mogu!

Digla sam se.

-Di si ti krenula?- pitala je El

-Umorna sam.- rekla sam i uz kratko „noć“ napustila prostoriju.

Naravno da će krenuti zamnom, nije glupa.

Ušla sam na prstima u spavaonicu da ne probudim Bellu. Presvukla sam se i legla u krevet. Nisam željela razmišljati o tome na što su me ta dva smaragda podsjetila. Nekako moram zaboraviti.

-Samie?- šaptom me dozvala El

Nisam se odazvala.

-Nemoj mene zajebavat i reci mi kaj je s tobom.-rekla je zapovjednim tonom kad je sjela na krevet, i znala sam da tu više nema rasprave.

-Muče me neke sitnice, ništa bitno.- rekla sam

-Jel to ima veze s njim?- pitala je

Okrenula sam glavu.

Ima.

-Nema.- rekoh

-Elizabeth Minnie Samaire Kristana Janic Potter!- rekla je.

-Lucy, kasno je, umorna sam. Sutra.- obećala sam

-Zapamti što si rekla.- poklopila me i pozdravila me toplim poljupcem u obraz.

-Kad sam ja prekršila svoje obećanje?- rekla sam uz smješak, okrenula se na drugu stranu i utonula u san bez snova.

***

-Pogledaj današnji raspored za Boga miloga!- rekao je Zabini u trenutku kad mu je gospodin Fox uručio raspored.

-Da pogodim?- rekao je Malfoy -Hrabri i odvažni nam prave društvo veći dio dana? –

-Tako nekako.- ubacila se Dana koja je s izrazom gađenja gledala raspored.

Sad sam već i ja bacila pogled.

OOMS uč 8 G
OOMS
ČAROLIJE uč 12 H
RUČAK
Pauza 45min
ČAR NAP uč 3 G
ČAR NAP
POV MAGIJE uč 25 H


-Fenomenalan start. Munjeni i još munjeniji.- rekao je Ozzie

Smučilo mi se, no nisam nikome ništa rekla, oni ne znaju, oni ne smiju znat, nema šanse.

Ali kako da izađem na kraj s time – pitao se jedan dio mene
Ne smiju znat neki, a ne svi.- rekao je onaj drugi pametniji glasić

Na licu mi je opet bio osmjeh. Sad sam imala malo više vjere u sebe, jer sam znala da ako neće nitko, El i Nette će mi pomoći. Primijetila sam da se Damaris dobro uklopila među dečkima, a nisu je ni cure odmjeravale prijeteći. Shvatila sam još sinoć da im je ok. Ima sreće.
-Pa ljudi, bolje je da požurimo. Ne želim da mi Pattinson oduzme bodove prvi dan.- javio se Ozzie

-Daj šuti Ozz. – rekla sam

Nakesio se.

Došli smo pred osmicu i tamo su već bili neki Griffindori.

-Daj molim te. Pliz pliz pliz.- čula sam kako Dana govori Starzu i s pažnjom se posvetila njihovom razgovoru

-Kaj si ti pukla, pa da se oped moram igrati heroja u akciji? NE!-

-A ma vidi je kako se ceri. Izbrisat ću ja njoj taj osmjeh s lica. Žabetina ružna.- rekla je

-O kome ti?- upitala sam i odma shvatila na koga misli

-HAHAHA- nasmijala sam se glasno da se dotična osoba okrenula prema meni

-Ja nebi prljala ruke, dobro bi, al nebi ih baš tako jako prljala. – rekla sam i odmjerila malu Pattinsonovu pogledom. Primijetila je to, dok sam ja primijetila trzaj Albusove desne ruke.

-Nemoj ni pokušavati. Ne želim te ozlijediti.- rekao mu je Malfoy i obgrlio me, te smo zajedno ušli u učionicu kad je profesor otvorio vrata.

Profesor nas je na našu žalost iznenadio. Rekao je da svaki Griffindorac mora bit u paru s jednim pripadnikom doma Slytherin. Pogledali smo ga kao da je sišao s uma.

-Kaj je on lud?- rekao je Malfoy i otišao od mog stola s bjesnim izrazom lica

-Jel slobodno tu?- iznenadio me Albusov glas

Nisam obratila pažnju.

Niti ne namjeravam.

-Pretpostavimo da je.- rekao je i stavio stvari do mene.

Osvrnula sam se na ostatak svoje ekipe.

-Malfoy je sjedio s malim Fosterom, Dana s Woodom, Annette kojoj je para izlazila na uši sjedila je s partnericom čije je oduševljenje bilo ravno Nettinom, a to je mala Pathinsonova.
Starz je sjedio s Weasleyevom, Bella s Wattom, a Ozzie s Rain Rosier. Nigdje nisam vidjela El, zapravo ne sječam se da sam je vidjela ispred učionice. Sada sam zbunjena.

-Ajde ti počni.- rekao je Al

Okrenula sam se i blenula u njega.

-Ha?- rekla sam

-Zadatak? Na ploči? Tamo?- rekao je kao da sam retardirana.

Pročitala sam što se traži i krenula na posao.

-Mislim da moramo radit u paru.- rekao je

-Zezaš me.- rekla sam bjesno.

-Samie..- rekao je potiho. Lecnula sam se. -...nađimo se večeras kod tapiserije Barnabe Blesavoga odmah kad završi večera. Ako dođeš razgovarat ćemo. Ako ne dođeš, ja sam dao sve od sebe i tada odustajem, ali tada ću odustati do kraja.- rekao je bacivši se na zadatak. Više mi nije rekao ni riječi. No to me nije brinulo.

Gdje je Elbereth Davies?


***
Izmorena od napornog dana, na pauzi sam se doslovce bacila na fotelju. Isto to su učinili i moji prijatelji.

-Imam ideju.- javila se Damaris

Šest para očiju bacilo je pogled prema njoj.

-Kakvu ideju pitala sam?-

-Sljedeći tjedan je ako sam dobro upamtila iz vaših razgovora Elberethin rođendan.-

-I što s tim?- pitala sam

-Pa ajmo joj organizirati zabavu iznenađenja.- rekla je poletno

-Ona to ne voli.- poklopila sam je hladno i bacila se na posao prepisivanja bilješki za preobrazbu.

-Samo sam predložila.- rekla je tiho i krenula uživljeno razgovarati s Malfoyem

-A kaj ti pišeš cjelo vrijeme?- pitao me Ozzie

-Mah. Neke bilješke iz Preobrazbe.- rekla sam i ustala

-A di je El?- pitao je

Neznam

-Idem je pronaći.- rekla sam

Prečicom sam došla do knjižnice ali nje tamo nije bilo, to me iskreno začudilo jer nisam znala di bi inaće bila.
Krenula sam prema perivoju i tamo ugledala skupinu Griffindoraca, Albus naravno među njima, ona mala nepodnošljiva Rose, Hugo, Lily, Rosierova te ona nakaza Pathinsonova i neka dva dečka s naše godine. Nedaleko od njih bio je James sa svojim prijateljima. James je izgledao baš kao i Harry u svojim mlađim danima, samo što je i James imao velike okrugle smeđe majčine oči. Bio je zgodan i mnoge klinkice su na njega bacile oko, za to sam ga zadirkivala veći dio vremena kod kuće. S njim su bila dvojica njegovih prijatelja. Za jednog sam bila sigurna da je na šestoj godini dok za drugog nisam pojma imala da je uopće u školi. Primicala sam se bliže i bliže da vidim priliku tog lika ali me onda James opazio te pozvao da mu priđem.

-Bok James.- rekla sam

-Bok sekica.- uzvratio je i zagrlio me

Krajičkom oka primijetila sam da ga njegov prijatelj Blake gleda zgroženo, kratko ga je pozdravio, udaljivši se od nas.

Zamislila sam se

Kako to izgleda kad se zagrle Griffindor i Slytherinka? Vjerojatno čudno, strano, nepojmljivo, ali nije me bilo briga što netko drugi misli jer je James bio moja obitelj. Tu se možda razlikujem od ostalih Slytherina, jer sumnjam da još netko razmišlja tako osim mene, i dobro možda moje El. Ja sam shvatila da su Slytherini zli, i ja sam to često bila, ali ne prema onima kojima sam osječala zahvalnost. Makar ja to nisam priznala, ni neću jer imam taj svoj neki ponos, ja sam se osjećala dužnom ponašati pošteno, tako su me odgojili, tj. ONA. Potterovima sam bila zahvalna što su me izbavili iz doma ONE stare vještice gospođice Bundchen. Mrzila sam to prokleto sirotište, a još više svoje prave roditelje što su mi to učinili, mrzila sam njena sranja koja sam svaki dan trpjela jer njoj nešto nije bilo po volji, ili joj je samo bilo dosadno. I nije mi bilo bitno što je on dom Godrica Griffindora koji je tokom godina postao glavni suparnik domu Salazara Slytherina, no to je važilo samo za njega, Lily i donedavno Albusa.

Iz razmišljanja me prenuo Jamesov glas.

-Halo? Lizz? Jesi tu?- vikao je gledajuči me kao da patim od neke bolesti

-Zamislila sam se.-

-Ovo je Alexander Maxis.- rekao je pokazujući rukom na prijatelja koji mi je stajao s desne strane

Taj isti pridošlica u ovoj školi pružio mi je ruku. -Alexander Maxis- rekao je. Pogledala sam je i primijetila da se James zacrvenio. Nakratko sam mu pružila svoju te rekla – Samaire, ali svi me znaju kao Lizzie.-

Primijetila sam njegov pogled. Njegov muški pogled. Polako mi je pilio živce.

-Idem ja pronači Elbereth.- rekla sam i napustila ih.

***

-To ti je sestra?- upitao je Alexander Maxis svog prijatelja Jamesa Pottera

-Ma nije prava, ali kao da je. Znaš, moji su je posvojili kad je imala nepunih 9 godina.- rekao je James gledajući u priliku koja se upravo udaljavala od njih.

-Jako lijepo od njih, ali ti imaš pravog brata i sestru?- upitao je zbunjeno

-Da, Albus i Lily su mi krvni rod.-

-Ali, kako to da su poželjeli i četvrto djete? – pitao je Maxis uporno

James Potter nakratko je pogledao svojeg prijatelja i shvatio da mu može vjerovat.

-Spasili su joj život...- na njegov upitan pogled nastavio je -...Njeno pravo ime je Samaire Kristana Janic i ona je potomak jednog od smrtonoša, samo neznamo kojeg, jer to nije prezime njenih roditelja. Neznamo ga ni mi još, ali pisalo je u koverti koje je ostavljeno s njom na ulazu u sirotište to ime, pa su je tako i nazvali. Naime pristaše Voldemorta se opet okupljaju, to znaš...-rekao je, a ovaj je samo kimnuot pa je James nastavio - i zato čarobnjaci posvajaju sve više djece koja su smještena po bezjačkim sirotištima, da ne budu na njihovom udaru. Neznam kakvo je stanje, ali priče kruže da je Voldemort nedavno prije smrti dobio sina, sad koliko je to istina, vidjet ćemo. Ja znam samo da mi je otac jako zabrinut i da ne mogu shvatiti kakve to jebene velike veze ima s našom Lizzie i njenom prijateljicom Elbereth, dobio sam zadatak od njega i toga se držim dok sam u ovoj školi.- rekao je James zamišljeno

-Zadatak?- pitao je Maxis

-Da. Drži je na oku James, ne smije joj se ništa dogoditi.- reko je citiravši svojeg oca

-Zato je ona u Slytherinu? Zbog toga sa smrtonošama? –

-Pa valjda.-

-Je li zla? Kao što se priča o svima u tom domu?-

-Ne prema nama, mislim da bi bila bez problema da ne osjeća tu neku zahvalu koju ne pokazuje. Prema nekima zna bit stvarno gadura, al to je njena volja. I dosta je zrela za svoje godine.-

-I lijepa.-tiho je prošaptao Maxis

-Što kažeš?- pitao je James

-Kažem kiša će bolje da uđemo.-

James je kratko kimnuo te krenuo putem prilike prije njega



Etogac. Nadam se da vam se sviđa i da nije predugo, produžila sam ga samo zbog vaših zahtjeva :)
I da, službeno se proglašavam vođom pokreta: „vratimo naše heripoterovce, tamo gdje im je mjesto! U HP blogosferu! ŽIVIO HARRY POTTER!
Hvala svima koji ste se udostojili vratiti :)
Volim vas sve!!! :)
Moja e-mail adresa na koju sam svima dostupna: lizzie.potter@hotmail.com
A na fejsu me možete naći kao Lizzie Potter :)
p.s. što se tiče gram grešaka, dajte ljudi pokušajte se ne obazirat :D jer mi je to mana kod pisanja na internetu, nemam takvih problema u školi.. Želim iskrene komentare.

Xoxo. LPJ < 3
Photobucket


18:12 | Komentari 20 | Print | ^ | On/Off |

četvrtak, 05.05.2011.

2. poglavlje - Let's go!

Dakle, ovo je nastavak s ovog: Lizzie! bloga. Ja ovdje nastavljam priču jer neznam šifru od onog tamo :/ tako da nebi bilo :D uglavnom, radujem se što sam ponovno ovdje. za to ću rećo hvala jednoj osobi, ona zna tko je, i obećajem, ovaj put ću probat ne odustat ;) fino


Probudila me zraka sunca koja je škiljila kroz glupe zavjese, okrenula sam se na drugu stranu i pokušala spavati, no uzalud. Moja sova, Luc kljucala je po mojim rukama dok ja nisam obratila pažnju na nju. Pogledala sam Lucinu nogu, primijetila sam zavezano pismo, malo veće debljine i očito teško za njenu bolesnu nogu. Uzela sam pismo i otvorila ga. Unutra su bila 3 pisma, pismo dobrodošlice, popis knjiga za petu godinu školovanja i pismo koje je kod mene probudilo posebnu znatiželju.

Pisalo je:

Draga gospođice Potter,
Sa zadovoljstvom Vas obavještavamo da ste izabrani za mjesto prefekta vašeg doma. Upute ćete dobiti kod susreta s glavnim prefektima, kojima ste se dužni javiti kad stignete na kolodvor s kojeg se polazi za Hogwars školu vještičarenja i čarobnjaštva. U pismu ćete pronaći svoju značku koja označava vaš status.

S poštovanjem, ravnatelj Elphias Macmillian


Pogledala sam s nevjericom u pismo i razmišljala o tome kako sam potpuno zaboravila da se ove godine biraju prefekti domova. Čula sam buku u dnevnom boravku koja me prenula iz razmišljanja no nisam obračala pažnju i nije mi palo na pamet da silazim jer po naravi nisam bila nešto pretjerano znatiželjna, ali u međuvremenu mi je dosadilo ležanje na krevetu i sišla sam dolje na doručak.

Kada sam izašla iz sobe, izašao je i Albus. Prošla sam uz njega kao da ga nisam primijetila.

-Sam...- rekao je tiho

Ne želim komunicirati s njim!

Prosiktala sam i stala.

-Samie, ne možeš me zauvijek izbjegavati.- rekao je

-To ti misliš.-

Krenula sam po stepenicama ali me on uhvatio za ruku i zaustavio.

-Znam da misliš na to.- prošaptao je

NE!

-Oprosti, ne znam na što misliš.- hladno sam odgovorila

-Znaš!- reko je malo glasnije od šapta

-Nemam pojma!- rekla sam i krenula dalje

Znala sam i predobro na što Albus misli, samo što sam to sječanje potiskivala u sebi, ne dozvolivši mu da izađe na površinu, od dana kada je nastalo i nemam nikakvu namjeru to promjeniti

-Ali zašto?- pitao je

Okrenula sam se pogledavši u njegove krupne, sjajne, zelene oči. Pogriješila sam s tim postupkom jer se u meni probudila želja.

Ne smijem. Pametni uče na svojim greškama. Ne budi glupa Lizzie.

Nisam mu odgovorila jer sam krenula dolje. Čula sam šapat, šapat koji je meni bio razumljiv i razgovjetan, znala sam što je rekao prije nego što su se vrata zalupila. Znala sam jer če me progoniti dok ču postojati. Neće mi dati mira.

Ne dok ne odem odavde.

***

Toliko o velikom odmoru

-Minnie! Ustani! Zakasnit ćemo zbog tebe!- uporno se derala Lily

-Kvragu! Koliko je sati?-

-Pa 15 do 10, s tim da ti još nisi ručala, ni obavila sve kaj trebaš- rekla je mrzovoljno

-Dobro! Dobro! – rekla sam i skočila sa kreveta da se obučem, upravo sam skinula majicu i stavila grudnjak kad je netko uletio u sobu

-Mama vam poru... Oh! Samo si ti.- bio je to Albus

Navukla sam majicu i pogledala ga.

-Reci.-

-Niš kaže mama da požuriš malo, tako da stigneš doručkovati.- rekao je i napustio sobu.

Gotova sam, idem doma!

Sišla sam dolje i na brzinu prožvakala topli sendvič, popila malo kave i krenula na kolodvor. Bilo je čudno koliko se toga dogodilo preko praznika i koliko je promjena nastalo zbog toga. Albus i ja još uvijek nismo pošteno razgovarali.

Vjerojatno ni nečemo

Nasmijala sam se na svoju pomisao, tako da su me ovo troje čudno pogledali a ja sam razmišljala samo za sebe.
Kad smo stigli na kolodvor pola mojeg društva je već bilo tamo, Scorpius, naravno El i Dana, Ozzie, Bella, Nette i Luc.

-Pa, vidim svoje, tako da.- rekla sam okrečući se prema Ginny i Harryu

-U redu onda, budi dobra i probaj... ne prekršit sva pravila- počela je Ginny s Harryevim završetkom

Nasmijala sam se i uputila pogled perma Lilly, Rosie, Jamesu i Alu.

-Vidimo se unutra.- rekla sam, poljubila Ginny i krenula prema svojim prijateljima

Prestani me gledati! Prestani!

Elbereth sam prišla s leđa i zagrlila je silinom koja je nadopunjavala ova dva mjeseca razdvojenosti, Scorpy me zagrlio i poljubio tik do usana, nasmijala sam se, Dana me zagrlila i kratko poljubila, dok su mi Bella i Nette luckasto mahnule glupirajući se. Ozzie me također zagrlio i zatim se široko osmjehnuo.

-Evo i naše spavalice.- rekao je

-Ciaos ekipos.- rekao je Starz

-Idiote.- rekla je Dana i ušla u vagon.

Ozzie i Scorpius su prasnuli u smjeh, Nette i Bella su se cerile a ja sam blagim nezainteresiranim tonom upitala

-Kaj je sad opet bilo?-

I dobila odgovor odmahivanje rukom. El se nakesila.

-Daj pun kotlić mi vas je, idemo zauzet mjesto.- rekla je Nette

Ozzie i Scorpius su opet prasnuli u smjeh pa zatim krenuli za damama.
Sjeli smo u zadnji kupe koji od prvog dana pripada samo nama. Ja sam obukla pelerinu jer sma se sjetila da se moramo javiti glavnim prefektima. Malfoy me zadovoljno odmjeravao.

-Znao sam da ćeš je ti dobiti.- rekao je dok je pričvrščivao svoju značku na svoju pelerinu.

Nasmijala sam se, izašla van i krenula prema kupeu glavnih prefekata. Tamo su bili Ruta i Anthony iz Hufflepuffa, Dakota, stvarno simpatična cura i neki nepoznati dečko iz Rawenclava te naravno Albus i Rosie iz Griffindora. Nisam obračala pažnju na Albusa, dok sam Rosie htjela puknut šaketinom na dobri stari bezjački način, i odslušala sam sve što su nam glavni prefekti govorili te napustila kupe bez ijednog pogleda upučenih njemu, dok on svoj nije skidao s mene.
Nisam ni shvatila da smo se tamo zadržali i više od sat vremena. Kad sam ušla u naš kupe, Bella je bila udubljena u neku knjigu, Dana je zurila kroz prozor dok je Starz bio doslovce zaljepljen na nju, El je nešto čitala i pričala sa Ozziem, a Lucius je zabavljao Nette

-Hej Luc, odakle ti u ovim krajevima.- pozdravio je Malfoy svog najboljeg prijatelja zagrlivši ga

-Pa eto, zalutao sam. Bok Lizz.-

-Hej Zabini.- pozdravila sam i sjela do Elbereth.

-Koga treba tuć?- pitala sam El

Pogledala me zbunjeno.

-Kaj je bilo draga?- pitala sam

-Oh, ništa, gledam ove debile i divim se njihovoj glupoči.- rekla je sa širokim smješkom. Sa lažnim smješkom.

-Ako ti tako kažeš- rekla sam uzvrativši osmjeh

Ali ti i ja još nismo gotove.

Ostatak putovanja nam je prošao u šali, zafrkanciji i zabavi. Kad smo stigli u Hogwarts, Malfoy i ja smo morali malo asistirati prvašičima no i to je prošlo, poslušali smo razvrstavanje, pljeskali svakom novom Slytherinu, i naravno dobro večerali. Nakon toga smo poslušali još par ravnateljevih riječi, te napustili Veliku dvoranu.

-Ajmo prvašići, sljedite nas.!- vikao je Malfoy

Odveli smo ih do tamnica gdje se nalazila naša društvena prostorija. Objasnili smo im princip ulaska i rekli lozinku: Novo doba. Ukratko, informirali smo ih o svemu, ja sam odvela djevojke do ženskih spavaonica, a Malfoy dečke do muških.
Vratili smo se u društvenu prostoriju, bacila sam se na trosjed do Elbereth i naslonila glavu na njeno rame. Promatrala sam Luciusa i Ozzia. Zafrkavali su neke djevojke s treće godine. Primijetila sam da se Nette neobazire na to, ona se konkurencije nije bojala, jer je znala da je savršena. Pogledala sam je malo bolje. Njeni grimizno crveni uvojci kose padali su njenih laktova, imala je preljepe crte lice, sama po sebi bila je prelijepa. Pjevušila je nešto ispod glasa. Nisam bila dovoljno blizu da čujem melodiju, ali sam to shvatila po njenom zanesenom pogledu.

Nastao je muk u mojem društvu. Nemoguće.


09:43 | Komentari 31 | Print | ^ | On/Off |

srijeda, 04.05.2011.

novi početak? ma jok. nastavak :)

Dakle, vratih se. ooo da. iako sam čisto popizdila što neznam staru lozinku od bloga moje potterice, ipak sam napravila novi, kud pukne da pukne.. dakle, sve što trebate znati možete nači ovdje Lizzie (: , na ovom blogu, ja samo nastavljam priču : )

dakle, poželite mi sreču, iako ovaj put, NEČU odustati :) :**

xoxo LPotter :)

fino

Photobucket


20:16 | Komentari 1 | Print | ^ | On/Off |

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se